Vecna ljubav 90

   Bacila sam mu se oko vrata. "Strice!", zacikala sam.

   Nasmejao se i jako me zagrlio. "Hej, mala.", tiho je rekao i cvrsto me grlio.
   "Ne mogu da verujem. Zasto mi nisi rekao da ti dolazis, mogao si i na kafu..."
   Nezno me je odvojio od sebe i pogledao me. "Znas da ne mogu, mala. Hocu, jednog dana.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, hajde polazi dok te neko nije video pa jos ce ispasti da imam ljubavnika.", progundjala sam. Nasmejao se, startovao motor i krenuli smo. "Odkud ti da si dosao?"
   Siroko mi se nacerio. "Zeleo sam da provedem malo vremena nasamo sa tobom, mala. Odavno nismo ovako pricali.", tiho je rekao.
   Uzvratila sam mu osmeh. "Nemas pojma koliko si me obradovao. Kako si, striko, jel sve u redu?", nezno sam upitala.
   Pogledao me od glave do pete i smracio se. "Nisi mogla laganije da se obuces? Razboleces se.", uzvratio je.
   Prasnula sam u smeh. "Necu, striko, nemoj da brines. A i radi lepote se sve pretrpi.", cerekala sam se.
   Nasmejao se. "Ti si lepa i u farmerkama i u toj suknjici, mala. Nemas potrebe da trpis da bi bila lepa.", nezno je rekao.
   Priblizila sam mu se i poljubila ga u obraz. "To je zato sto sam ja tvoja, striko. Normalno je da sam tebi uvek lepa.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se nasmejao i na brzinu me poljubio u kosu. "To nije istina, mala. Ti si stvarno lepa i dzak da navuces na sebe bila bi lepa. Ne moras da trpis nista."
   Nasmejala sam se i klimnula. "Ako ti tako kazes.Kako su Bojan i strina?"
   Slegnuo je ramenima. "Veruj mi, mala, vise znam kako si ti. Dodjem uvece kuci, on vec spava, ujutru idem pre nego sto se probudi. U zadnjih petnaestak dana ne znam gde udaram.", progundjao je.
   Uzdahnula sam. "Zasto toliko radis, striko? Znam da para uvek i za sve treba, ali ti preterujes.", nezno sam rekla.
   Nasmesio se. "I sama znas da ovo nije posao kad neces, ne moras. Moras, niko te ne pita."
   "Pa si ipak danas dosao po mene.", tiho sam rekla,
   Klimnuo je. "Jesam. Vidis, mala, tebe ne vidjam svaki dan, i sigurno necu propustiti priliku da te vidim. Sad, da cujem?", ozbiljno je rekao.
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Sta da cujes?"
   "Sve. Mala, pre neki dan kad smo se culi bila si na pragu sloma zivaca. Plakala si i smejala se. Pricaj.", nezno je naredio.
   Pocrvenela sam. "Nije nista strasno, striko. Samo nekim danima teze podnosim to sto ste ti i Vuk daleko od mene. Nemoj da brines, brzo me prodje.", promrmljala sam.
   Pogledao me i izvio obrvu. "Prodje, mala? Ne bih rekao, samo dovedes pod kontrolu. Slusaj, moram da te pitam nesto, znam da je to glupo, ali moram.", tiho je rekao.
   Nasmejala sam se. "Pitaj sta zelis, striko.", nezno sam rekla.
   "Kako ti i on funkcionisete?"
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Ko, Vuk?"
   Prevrnuo je ocima. "Tvoj muz, mala.", zarezao je.
   Prasnula sam u smeh. "On se zove Marko, strice, pa tako i reci. Druga stvar, normalno funkcionisemo. To sto nisam vidjala Vuka sve ove godine, ne znaci da nisam mislila na njega. U stvari, mnogo sam vise bila nervoznija, nisam spavala i bila sam nezadovoljna. Ponekad zaista nije mogao da mi udovolji ni u cemu.", prosaputala sam.
   Stric je klimnuo glavom. "Znam da umest da budes mnogo teska kada ti nesto nije po volji. Jebi ga, mala, ni u jednom braku nije lako.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Nije, ali je mnogo teze kad u svemu tome mislis jos na trecu osobu.", prmrmljala sam i pogledala ga.
   Frknuo je. "Rekla si da si na Vuka mislila samo kad si sama."
   "I jesam, dobro desavalo mi se da mislim i kad je kuci.", promrmljala sam, a onda zastenjala. "Dobro, mislila sam stalno, jesi li zadovoljan?", planula sam.
   Nasmejao se. "Mene ne mozes da slazes, mala. Samo je pitanje hocu li ti dozvoliti da me slazes ili necu. Ovo je ozbiljna stvar i necu ti dozvoliti da me lazes."
   O, imala bih i ja tebe sta da pitam, pomislila sam, ali sam se mudro ugrizla za jezik. Nije bas da sam zelela da stopiram do Beograda. "Nista se tu nije promenilo, striko, osim sto teze trpim tudje gluposti, i..."
   "I osim sto se sunjas iz kreveta da bi pricala sa Vukom.", mrgodno je dodao.
   Pocrvenela sam. "Dobro i to se desi ponekad.", promrmljala sam.
   Ozbiljno me je pogledao. "Ponekad, Srno? Daj, nemoj me zajebavati. Svaku noc se cujete, samo sto se ponekad desi da oduzite.", zarezao je.
   "Pa dobro, moze i tako.", promumlala sam. "Strice, Vuk je, pa nesto posebno, i uvek ce to ostati.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je. "Znam, mala, ali to ne znaci da treba preko svih i svega da gazis zbog njega. U redu, kad si sama pricajte koliko god vam volja, ali mala, prvo i prvo to sto se cujete svaki dan nije uopste fer prema tvom muzu.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Zasto nije fer kad ni ne zna za to?", zakreketala sam, a u sebi pomislila da mi argument bas i nije neki, ali da boljeg ni nemam.
   Zgranuto me je pogledao. "Znaci sve dok ne zna dotle je sve u redu?"
   Pocrvenela sam. "Pa, moglo bi se tako reci.", promucala sam.
   "Moglo bi se tako reci? Iskreno, mislio sam da ce ti to mnogo teze pasti.", progundjao je.
   Nakostresila sam se. "I jeste. Prvi put.", mrgodno sam dodala.
   "Samo prvi put?"
   Klimnula sam. "Samo tad. Posle razgovora koji sam vodila sama sa sobom, shvatila sam da imam pravo na to. Na kraju krajeva, svako bi tako uradio.", neuverljivo sam dodala u svoju odbranu.
   Nezno me je pogledao. "Preda mnom ne moras da se pravdas, mala. Znas da cu te ja uvek razumeti i da cu uvek stati na tvoju stranu.", tiho je rekao.
   "Znam da hoces, striko. Zato i jesi najbolji na svetu.", zacvrkutala sam.
   "Dragan ne misli tako. Misli da to radim namerno samo da bih ostao tvoj nekakav heroj i omiljeni stric.", mrgodno je rekao.
   Namrstila sam se. "Dragan zna?"
   Odmahnuo je glavom. "Zna za pozive, a zna da sam ih ja omogucio, u stvari tako misli.",progundjao je.
   Uzdahnula sam. "Ko ga jebe. Svi su oni ljubomorni na tebe.", progundjala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Nemaju oni za sta da budu ljubomorni na mene, mala. Za razliku od njih, ja..."
   "Ti si razuman, dobar i pametan. Plus si i najbolji stric na svetu. A koliko znam, niko nema boljeg prijatelja od Vuka.", tiho sam dodala.
   Uzdahnuo je. "I nisam najbolji stric, Srno, godinama nisam zvao, dolazi..."
   "Hajde da ne pricamo o tome, to je proslost i posvadjacemo se na kraju. Cak ni ti ne smes nista ruzno za sebe da kazes.", rekla sam i nacerila se.
   Nasmejao se od srca. "Zato ti i jesi moje dete."
   Smejali smo se i salili ostatak puta do Beograda. Zaista mi je trebalo to vreme provedeno sa njim. "Nisam se skoro ovoliko ismejao, mala. Nista se ti nisi promenila.", rekao je kada smo stali ispred Minjine zgrade.
   Nasmejala sam se. "Hajde, polazi, nestrpljiva sam da vidim Vuka."
   Prasnuo je u smeh. "Mislim da cu ja doci malo kasnije, mala. Ne verujem da bi Vuk bio odusevljen da se pojavim sad sa tobom u stanu.", gusio se od smeha.
   "Ni ja, striko. Sigurno dolazis kasnije?"
   Klimnuo je. "Sigurno. Nema te sile koja ce me spreciti."
   Poljubila sam ga u obraz i izletela iz auta. Potrcala sam uza stepenice. Jedva sam cekala da vidim Vuka, a i da mu predam poklon. Otvorila sam vrata. "Stigla sam.", veselo sam se javila na sta je on izleteo iz dnevnog boravka. Poletela sam mu u zagrljaj. Uhvatio me i podigao na sebe, a ja sam potrazila njegove usne. Zestoko me je poljubio. Uzvratila sam mu i uvukla ruku u njegovu kosu. "Khm, idem ja.", promrmljao je Minja.
   Podigla sam glavu sa Vukovih usana. "Izvini, Minja, nisam znala da si tu.", promucala sam crvena do korena kose.
   Nasmesio se. "Sve razumem, mala. Vidimo se kasnije.", promumlao je i izasao iz stana.
   Pogledala sam u Vuka. "Srecan ti rodjendan, lepotane.", tiho sam prosaputala.
   Gledao je u mene kao da ne veruje da sam tu, sa njim. "Hvala, mila moja.", promucao je. "Hvala.", prosaputao je i strastveno me poljubio. Uzvracala sam mu, uvlacila jezik u ta prelepa usta i tiho cvilela.
   Podigla sam glavu i pogledala ga. "Imam nesto za tebe.", prosaputala sam i pocrvenela do korena kose.
   Poneo me je ka Minjinoj sobi, seo na krevet sa mnom i pogledao me. "Sta to, mila moja?", tiho je upitao.
   Izvadila sam poklon za njega iz kese i dala mu. "Nisam htela nista sto bi moglo da se pocepa. Zelela sam da imas uvek nesto moje.", promrmljala sam crvena ko bulka dok je otvarao poklon.
   Odvio ga je i prvo uzeo vuka u ruke. "Vuk.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Samotnjak.", promrmljala sam sve crvenija. Nisam znala da li ce mu se svideti.
   "Prelep je.", prosaputao je i lagano spustio figuru na stocic do kreveta, a onda pogledao u srce i siroko se osmehnuo. "Cirilica.", rekao je smejuci se.
   Nasmejala sam se. "Nisam sigurna dal' znas da citas latinicu.", rekla sam cerekajuci se.
   Spustio je srce na stocic do vuka, zarezao i bacio se na mene. "Ne znam da citam latinicu?". kao uvredjeno je pitao dok je skidao sve sa mene.
   Smejala sam se i zaklimala glavom. "Nisam sigurna, lepotane, ovako znam da ces sigurno procitati sta je na njemu.", gusila sam se od smeha.
   Nisam ni primetila da je vec skinuo odecu i iznenadjeno sam zajecala kada je sasvim go legao preko mene. "Hoces li da ti pokazem sta znam?", promuklo je upitao.
   Zestoko sam zaklimala glavom. "Hocu", prodahtala sam. Siroko se nacerio i spustio usne na moje. Lagano, lenjo me je ljubio dok rukama nezno prelazio po mom telu. Zavukao je ruku izmedju nas, glasno zarezao iz dubine grla kada je prstima presao po njoj, a onda ga grubo gurnuo u mene. Privukao me uz sebe, izdigao mi guzu ka sebi i poceo jako da se zabija. Cvilela sam, stenjala i grebala ga po ledjima pokusavajuci da dodjem do daha. Nije stajao, gurao me je svakim svojim grubim ulaskom sve blize vrhuncu. "Vuce.", prosaputala sam, glasno kriknula i raspala se. "Moja.", zarezao je jos jednom se grubo nabio i svrsio je duboko u meni. Pao je preko mene i jako me stegao. "Nisi trebala nista da kupujes, ovo je sve sto meni treba.", prosaputao mi je na uvo kada se malo smirio.
   "Znam, ali zelim da imas nesto od mene.", promrmlala sam dok sam nezno prstima prelazila po njegovim snaznim ramenima.
   "Imam tvoje gacice.", cerekao se.
   Odmahnula sam glavom. "Nije dovoljno.", prosaputala sam.
   "Ali je najlepse. Mozes mi ostaviti i ove, ne bih se ja ljutio.", umiljavao mi se oko vrata.
   Prasnula sam u smeh. "Ostavicu ti ih, Vuce. Ostavicu ti sve sto zelis.", nezno sam rekla.
   Podigao je glavu i pogledao me. "Zelim tebe.", promrmljao je.
   Uozbiljila sam se. "Da moze..."
   Ozbiljno me je pogledao. "Da moze, bi?"
   Klimnula sam glavom. "Znas da bih.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i protrljao nos o moj. "Znam da bi.", tiho je rekao i spustio usne na moje.
   Nezno sam ga pogurala sa sebe, pa se uspentrala na njega. Spustila sam usne na njegove i nastavila da se lagano spustam niz njegovu bradu i vrat ka tim mocnim grudima. Tiho je cvileo sa rukom u mojoj kosi i pojacavao stisak sa svakim centimetrom kojim sam se primblizavala njegovom udu. Nezno sam ga poljubila u glavic, a onda ga uzela u usta i pocela da ga lizem i sisam sa svom strascu koju sam nosila u sebi. Glasno je stenjao i izvijao kukovima ka mojim usnama. Zelela sam da ga dovedem do vrhunca, ali me je grubo podigao za ruku io navukao me na njega kada sam ga opkoracila. Pocela sam da se pomeram, a on je spustio ruke na moje grudi i nezno mi palcevima draskao bradavice. Stenjali smo i cvileli gledajuci se u oci bez prestanka. Jednu ruku je spustio preko mog stomaka do nje i poceo nezno da mi draska kliktoris. Kriknula sam, izvila se, a onda pala na njegove grudi grceci se i jececi. Nabio se jos dva puta i uz urlik svrsio. Obmotao je ruke oko mene i cvrsto me drzao uz sebe. "Volim te, mila moja.", prosaputao mi je u kosu.
   Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. "Znam, i ja tebe volim, Vuce.", tiho sam rekla.
   Ponovo me je privukao na grudi i netno me mazio po potiljku. Sklopila sam oci i uzivala u tom milovanju kada je neko zalupao na vrata sobe. "Izlazite odatle, hocu i ja da budem malo sa svojom sinovicom.", zakrestao je stric.
   Vuk je prevrnuo ocima. "Kad je budala pa te vidja samo ovako.", mrzovoljno je progundjao dok me je lagano prevrtao pod sebe posto ja nisam pokazala nikakvu namertu da se sklonim sa njega.
   Nasmejala sam se i ustala da se oblacim. "Ja tu nista ne mogu da promenim, Vuce.", tiho sam rekla.
   Pogledao me je. "Znam da ne mozes. On je budala.", tiho je rekao.
   Uzdahnula sam i prisla mu. "Sta te muci?", tiho sam upitala.
   Nasrnuo je na moje usne i grubo me poljubio. "Smisljaj kako da sledeci put dobijemo noc. Zelim te samo za sebe. Znam da je to sebicno, ali da je iole pametan, uvek moze da te pozove kod sebe u goste i vidi. Ja nemam tu mogucnost.", tiho je prosaputao.
   Snazno sam ga zagrlila. "Znam, Vuce. Samo me jako stegni.", tiho sam zavilela.
   Jako me je zagrlio i privio uz sebe. "Hajde, mila moja. Makar si uz mene.", prosaputao je i lagano me odvojio od sebe. Uzeo je poklone jos jednom mi se nezno nasmesio pa ih stavio u kesu. "sta je to drugo?", radoznalo je upitao.
   Nasmejala sam se. "To je za mog striku.", tiho sam rekla.
   Privukao me sebi i medeno me poljubio. "Ti na sve mislis, mila moja.", tiho je prosaputao i poveo me napolje.
   Stric je vec sedeo sa casom viskija na fotelji. "Hej, mala."
   Nasmesila sam se, prisla mu i nezno ga poljubila u obraz. "Hej, strice. Brzo si stigao.", promrmljala sam.
   Zabezeknuto me pogledao. "Proslo je vise od tri sata."
   "Prebrzo, Miroslave.", Vuk je progundjao i povukao me u svoja krila kada je seo na kauc.
   Stric je prevrnuo ocima. "Ovo je za tebe, striko.", prosaputala sam, ustala iz Vukovih krila i pruzila mu.
   Uzeo je poklon, povukao me u krila i snazno zagrlio. "Zasto si kupovala meni, mala. Znas da tvom stiriki nista ne treba.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, ali zelela sam, striko. A i kad sam je videla nekako mi je bas isla uz tebe.", promrmljala sam jedva disuci koliko me je stegao.
   Spustio je usne na moje teme i nezno me poljubio. "Hvala ti, strikino. Ti si moje najbolje dete.", prosaputao je.
   Srce mi se steglo na trenutak. Nekako mi je delovao tako usamljeno na trenutak. Pogledala sam ga. "A ti meni nisi samo strc, vise si mi oduvek bio otac.", prosaputala sam.
   Drhtavo je uzdahnuo. "Znam, mala. Hajde da vidim sta si mi kupila.", nezno je rekao i dohvatio poklon. "Prelepa je, mala. Hvala ti.", prosaputao je i nezno me poljubio u obraz.
   Siroko sam se nacerila i jako ga zagrlila. "Nema na cemu, sve za mofg striku.", umiljato sam promrmljala, a onda ustala polako iz njegovih krila i sela kod Vuka.
   "Hajde, idemo u trpezariju sve sam vec postavio.", promrmljao je, skocio sa fotelje i krenuo tamo.
   Zbunjeno sam pogledala u Vuka. "Sta mu bi?"
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Mislim da je tek sad shvatio da njega niko nije voleo kao ti. Dok su mu drugi trazili mane ti si ga obozavala od malena.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se. "Zato sto je on najbolji covek kojeg poznajem, Vuce.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "Slazem se, malena. Hajde, idemo tamo, o ovome cemo pricati nocas.", promrmljao je i lagano me podigao sa sebe.
   Usli smo u trpezariju i posedali za sto. Meni je srce bilo puno, moj stric, Vuk i ja. "Uzeo sam nam rostilj, vino i tortu, posto je mala kukumakala da ne moze da ti napravi tortu.", stric se cerekao.
   Vuk se nasmejao. "Nije vazno, Miroslave. Bolji rodjendan svakako nisam mogao da pozelim.", tiho je rekao.
   Nasmejao se. "Odlicno. Ali mala jos nije doruckovala."
   Vuk me je mrko pogledao. "Zasto?"
   Pocrvenela sam. "Nisam mogla od uzbudjenja, Vuce. stric je hteo da stanemo da jedem, ali mi nije palo na pamet da igde zastajemo.", promrmljala sam.
   "Bice i gladna i zedna, samo da dodje do tebe.", stric je progundjao.
   Pocrvenela sam. "Nisam ja kriva za to.", promrmljala sam i uzela jedan cevap sa ovala.
   Stric je izvio obrvu. "Nego ko?"
   "Vuk.", tiho sam rekla.
   Vuk me je nasmejano pogledao. "Zar nisi rekla da je majka priroda i otac karikaturista?", zadirkivao me.
   Klimnula sam. "Jesam, ali to je bilo preko telefona. Ne mogu da te gledam u oci i lazem.", progundjala sam.
   Obojica su se zacerekala. "Ni da se svadjas.", rekao je smejuci se.
   Stric je klimnuo glavom. "Uvek je bilo: "Da, Vuce, u pravu si, Vuce.", rekao je imitirajuci me.
   Isplezila sam mu se. "Nisam ja kriva sto je on uvk u pravu, ali to ne znaci da me je kontrolisao.", zarezala sam.
   Stric se kidao od smeha. "Kontrolisao i kontrolise te, mala."
   Vuk ga je ozbiljno pogledao. "Ne kontrolisem je, Miroslave. Nema vise potrebe za tim. Mirnija je i..."
   Stric je izvio obrvu. "Ima, Vuce. Samo sto si i ti poludeo pa ces je pustiti da radi sta hoce. Ne znam samo zasto. Prvi si sve ove godine urlao kad god bi nesto uradila.", progundjao je.
   Vuk je pocrveneo. "Vristao sam jer nisam mogao da budem uz nju i kazem joj da to ne radi. a ona kao da je znala i namerno to radila.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Nisam htela namerno da vas sikiram, nisam znala..."
   "Sss, cuti, mila moja. Znamo obojica da nisi.", Vuk je nezno rekao.
   Nakon sto smo rucali i pojeli tortu presli smo u dnevni boraak. Smejali smo se, pricali i pili vino. Vuk i ja smo popili po cetiri case vina, ali je stric posle nastavio sa viskijem. Zabrinuto sam pogledala u Vuka kada je otisao u wc. "Mnogo pije.", prosqaputala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Ne brini, porazgovaracu ja sa njim, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. 2Vazi. Hoce li me on vratiti kuci?"
   Zelela sam da me on vrati kuci. Minja mi je drag, ali zelela sam da jos malo provedem vremena sa svojim stricem. Vuk je odmahnuo glavom. "Znam da bi to volela, ali nece. Popio je, mila moja, a obojici si isuvise vazna da bismo dozvolili da te ista ugrozi.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se i nezno ga poljubila. "Onda vodite obojica racuna o sebi. Vi ste meni isto toliko vazni.", prosaputala sam mu na usnama.
   "Znam, malena.", tiho je rekao je halapljivo me poljubio.
   Sedeli smo jos malo, a onda je Minja usao u stan. "Dobro vece.", zabrundao je.
   "Ne mogu da ga vidim ocima kada dodje po mene.", promrmljala sam na Vukovo uvo na sta se on nasmejao.
   "Drag je to momak, al ni meni nije drag kada mi te odvodi.", tiho je rekao.
   Ispratili su nas do vrata i ja sam e baciula u Vukov zagrljaj. "Volim te. Cujemo se cim dodjem kuci.", prosaputala sam.
   Stegao me najace sto je mogao. "I ja tebe volim, mila moja. Zovem te cim stignem.", prosaputao je i potraziuo moje usne. Uzeo ih je u neznom, ali razarajucem poljubcu i jedva me pustio od sebe.
   Okrenula sam se ka stricu i obesila mu se oko vrata. "Volim te, striko. I nemoj toliko da pijes. sta bih ja bez tebe?", tiho sam prosaputala.
   Drzao me je u cvrstom zagrljaju. "Obecavam, cuvacu se. Voli tebe tvoj striko, necu te ostaviti samu, mala. Cujemo se sutra, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Vazi, striko.", prosaputala sam. Jos jednom jako zagrlila i poljubila Vuka pa izletela iz stana. Zelela sam da ostanem jos malo, da samo jos malo budem sa njima dvojicom, ali sta bi vredelo? Nista ne bi moglo da promeni cinjenicu da bih opet morala da ih napustim. A onda sam se nasmesila, sada su makar tu, sa mnom.
   Minja me je nezno zagrlio oko ramena. "Hoces da vozis?"
   Rasirila sam oci. "Ono tvoje cudo? Naravno da hocu!", uzviknula sam.
   "Samo nemoj da preteras sa brzinom, mene ce Miroslav i Vuk da zgrome.", progundjao je i bacio mi kljuceve.