Lezim u mraku, mastam i misli su mi negde daleko. Nekoliko stotina kilometra dalje od mene. Kod Vuka. U mislima sam na njegovim grudima, miluje mi ledja i tiho sapuce, onako kako je to uvek radio kada bih bila uznemirena ili ljuta. Da li i on misli na mene, pomislila sam i u tom trenutku mi je zazvonio telefon. "Halo?", tiho sam se javila. "Sta nije u redu?", zabrundao je. Namrstila sam se. "Sta nece biti u redu?", zbunjeno sam upitala. "Ne znam, ti meni kazi. Ti si ta koja je cudna ceo dan, mila moja.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Nista, lepotane, sve je u redu. Treba da dobijem pa i nisam nekog najboljeg raspolozenja.", progundjala sam. Uzdahnuo je sa olaksanjem. "Mislio sam da ima nekih problema, a da mi krijes.", tiho je rekao. Zacenila sam se od smeha. "Kakav problem, i kako mislis da ga sakrijem od tebe i strica?", grcala sam. Nasmejao se. "Skoro nista. Mislio sam da se nisi posvadjala sa nekim u kuci. Ili se predomislila oko nas.", promumlao je. Prevrnula sam ocima. "Prvo i da sam se posvadjala, to nije nista strasno da bi se brinuo. Drugo, ne nisam se predomislila, nemogu da se predomislim, Vuce. Ovo sam zelela svo ovo vreme.", prosaputala sam. "I ja, zeleo sam samo da ti makar cujem glas. Nekoliko puta sam i zvao, na trenutak ti cuo glas i spustao slusalicu.", promrmljao je. Zapanjeno sam rasirila oci. "I ni jednom mi se nisi javio? -ni jednom nisi...", promucala sam, a onda besno spuustila slusalicu. Kreten, on je imao prava na to, on je imao prava da gleda moje slike, on je imao prava da zna sve o meni, a sta sam ja imala? Kakva sam prava ja za svo ovo vreme imala, gundjala sam i ljutito gledala u telefon koji je vec treci put zvonio. A onda, onda sam ugledala video poziv. Uzdahnula sam, znao je da to necu moci da ignorisem. Podigla sam slusalicu i ugledala namrgodjeno lice ispred sebe. "Upali svetlo.", pomalo ljutito je rekao. Ustala sam upalila svetlo pa ga pogledala. "Zasto si mi spustila slusalicu? Zasto si koji kurac toliko ljuta?", zarezao je. "Zasto, Vuce? Ti si imao pravo na sve, ja na nista. Na nista osim jedne jedine proklete slike.", uzvratila sam mu istom merom. Uzdahnuo je. "U pravu si. Zelis li da prekinemo, pa kad budes htela da..." Odmahnula sam glavom. "Ne zelim, znas da bih mogla ovko celu noc ma koliko bila ljuta.", prosaputala sam. Nasmesio. "Zelis li, malena?", nezno je upitao. Klimnula sam. "Zelim, ali stric kaze..." Siroko mi se osmehnuo. "Verujes mi?", upitao je. Uzvratila sam mu osmeh. "Ja sam luda, znas da ti verujem.", promrmljala sam. Zacerekao se. "Onda sta te briga sta Miroslav kaze, ja ti kazem sve ce biti u redu.", nezno je rekao. Odmahnula sam glavom. "Tebi onda nek gundja posle.", rekla am smejuci se. Nasmejao se. "Isplati se.", tiho je promrmljao.
Najzad smo posle paklenog putovanja stigli u Valjevo. Prevrnula sam ocima kada sam ugledala babiinu najuuzu rodbinu kako su izasli ispred kuce i cekaju nas. Boze, smiluj mi kad me se sada dohvate, pomislila sam. Imala sam osecaj da tacno znaju da ih organski ne podnosim i da mi namerno skacu po nervima sa tim njihovim finim ponasanjem i izvestacenim osmesima. "Jaoj, Srno, kako si lepa, draga devojcice.", baba Branka, zena od babinog brata se uligivala.
Jedva sam se suzdrzala da ne prevrnem ocima. "Hvala, baba Branka.", progundjala sam.
"Rekla sam ti vec hiljadu puta, mlada sam ja za babu mozes me zvati i Branka.", pomalo uvredjeno je rekla.
Sirooko sam joj se osmehnula. "Ne mo..."
"Naravno da ce te zvati samo Branka.", baba je zagraktala iza mene. "Jel tako. Srno?"
Zakolutala sam ocima i klimnula. "Naravno.", promumlala sam. Zazvonio mi je telefon. "Molim, striko?", umiljato sam se javila na sta je baka prevrnula ocima.
"Sta radis, strikino?", nezno je upitao.
"Jel ti mene zajebavas? Sigurno ne uzivam kao ti.", promrmljala sam.
"Ma dokurca sto uzivam. Ova budala ne moze da te zove svaki cas, pa sere mei ovde celo jutro. Kad se vracate?", nervozno je upitao
Prasnula sam u smeh. "Tako ti i treba. Da si posao sa mnom..."
"Ha, pa da trpim one izvestacene kretene. Hvala ti, radije bih trpeo Vuka. Evo ti ga, hoce da te cuje.", promrmljao je.
"Hej.", tiho je rekao.
Siroko sam se osmehnula. "Hej, sta radis?", tiho sam upitala.
"Sedim sa Miroslavom. Kad se vracate?"
Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma, jebote. Tek smo stigli a vec su poceli da mi skacu po zivcima.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Hajde, smiri se, mila moja. Obecala si da ces biti dobra.", nezno je rekao.
Zastenjala sam. "Ovo samo mortus pijan covek moze da podnese.", zacvilela sam.
Zarezao je. "Mislim da sam ja tebi vec nesto rekao za taj alkohol."
Prevrnula sam ocima. "Kao i ja tebi za tvoje kazne.", tiho sam promrmljala.
Nasmejao se. "Nemam pojma sta vise da radim sa tobom.", rekao je dok se smejao.
"Da me kaznis, a sad moram da idem pola familije me gleda kao da sam ubila nekoga jebote.", progundjala sam.
Smejao se kao lud. "Dobro, mila moja. Hajde, cujemo se kasnije.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Kada sam se vratila tata me je mrko pogledao. "Ko te je zvao?"
"Strko, tajko.", umiljato sam rekla.
"Jel on ne moze da te pusti na miru ni ovde?", zakreketala je mama.
Mrko sam je pogledala. "On je moj stric i..."
"O kome to pricate?", upitala je baba Ljilja.
"Ma o onom Miroslavu, Srna se ne odvaja od njega.", mama je progundjala.
"Pa naravno kad je najbolji stric na svetu.", ponosno sam rekla.
Baba Ljilja me je bledo pogledala. "On? Znas li ti, Srno koliko ti striceva imas sa ove strane?", upitala je ona. Inace, ona je bila bakina starija sestra.
Klimnula sam. "Znam, baba Ljiljo, ali zna se ko je patrijat.", uobrazeno sam rekla.
"Sta ti, balavice jedna znas o patrijatu?", zagraktala je
"Dovoljno da znam ko je najvazniji.", promrmljala sam i smugnula da im se svima sklonim sa ociju. Usla sam u kucu i tako zategla baba Kicu, bakinu mamu i jedinu zenu u toj familiji koja nije bila zmija i koju sam volela. "Baba Kico.", odusevljeno sam rekla i bacila joj se oko vrata.
"Srno, dete, koliko si porasla. Tebe bre nikako nema kod nas.", pomalo tuzno je rekla.
Uzdahnula sam. "Ti bar znas, ja bih zbog tebe dosla al zbog one zmije od tvoje snaje ne pada mi na pamet.", progundjala sam.
"Srno, dete..."
Odmahnula sam glavom. "Ne i kraj. Ti si uvek kod nas dobro dosla pa dodji ti meni."
"Znas da ne mogu, Srno. Krave, kokoši, svinje ne mogu sami uzeti da se nahrane."
Prevrnula sam ocima. "Za sta onda drzis onu zmiju u kuci?", mrgodno sam upitla.
Ostatak dana sam provela prisepljena uz baba Kicu. Videla sam kako se moja sestra super zabavlja sa oniim ustogljenicima, kad je i sama poput njih, progundjala sam u sebi. "Sto stalno gledas u to sokocalo dete?", baba kica je radoznalo upitala kada smo sele ispod satre da rucamo.
Nasmesila sam joj se. "Stric mi salje poruke.", pormrmljala sam. Poruke su ile od Vuka i tri puta me je tata u crkvi za vreme krstenja opomenuo da se ostavim telefona.
Podigla je obrvu. "Miroslav?"
Klimnula sam glavom. "Aha, moj najbolji stric."
"Dete, znas sta sam cula?Ljilja mi je pricala bas pre nego sto ste dosli."
Odmahnula sam glavom. "Ne, baba Kico, sta?"
"Kaze da se kod vas tamo u kraju svasta prica za tebe, njega i njegovog nekog druga, nisam mu zapamtila ime."
Prevrnula sam ocima. "Zove se Vuk, baba Kico. Secas li se onog Janka sto stalno dolazi kod nas?"
Klimnula je. "Secam se."
"E, pa Vuk mi dodje isto kao i on. Zlonamerni komentari jos gorih ljudi. Ljubomorni su na strica i njegov uspeh.", promrmljala sam
Celo popodne i vece sam dela sa baba Kicom i pila vino. Jedino je na od svih njih i valjala u toj familiji, njenog muza nisam mogla da smislim, a boga mi ni on mene tako da se on povukao na svoju stranu. Nisam ni obracala paznju na to sta moji rade, na to koliko mi tata pije. Znam samo da je oko nekih devet sati uvece baka dosla do nas dve. "Hajde, Srno, vreme je da idemo. Mama, javicu ti se sutra.", baka je besno rekla.
Baba Kica ju je zbunjeno pogledala. "Zasto ovako rano idete, Vero?"
"Zato sto se ona budala od mog sina napila kao stoka.", besno je rekla i ja sam ustala i krenula za njom.
"Zasto ste mu dozvolili da toliko pije?", zasistala sam kraj bakinog uveta kada smo usli pozadi dok je deda stavio tatu na prednje sediste, a on seo na vozacevo mesto. Polako smo krenuli ka Beogradu.
"Nisam nesposoban da vozim!", tata je zarezao na deku.
Bacio je pogled na njega. "Jesi, Aco, nesposoban si i da hodas, a ne da vozis.", deka je progundjao.
Tata je udario pesnicom o krov auta. "Nisam, ja sam profesionalac i staces sada a ja cu voziti. Previse si spor!", urlao je.
Deda je odmahnuo glavom. "Ne pada mi na pamet. Ako ti se umire, ubij se, ali ovu decu u grob neces odvesti.", zarezao je.
"Stani, hocu da iuadjem. Stani kad ti govorm!", zaurlao je.
Baka, Mica, mama i ja smo samo sedele na zadnjem sedistu i nijedna ni pisnula nije. Deka je pokusao da ga urazumi. "Aco, smiri se, plasis Miru, Veru i decu. Urazumi se, jebem ti sunce, nenormlno.", zagrmeo je.
"Izacicu, ili ces stati ili cu izaci dok vozis.", rekao je i odvezao pojas.
"Boro, stani i pusti ga napolje. Poginuce.", baka je zacvilela.
Deka je uzdahnuo, stao u stranu i tata je izasao napolje. Deka je odvezao svoj pojas, pa izasao za njim. Odgurnula sam sediste i krenula da jži ja izadjem, ali me je mama uhvatila za ruku. "Nemoj, srno.", tiho je rekla. Po prvi put u zivotu sam je poslusala bez ikakvog prigovora. Realno bila sam preplasena. Tata i deka su se svadjali ispred auta, a onda je tata najdnom udario deku, on je pao i tata je pobegao u sumu. Izletela sam iz auta i pritrcala mom deki. "Jesi li dobro, deko?", zacvilela sam.
Pogledao me je, bio je u soku. "Jesam, sunce dekino. Moram otici da ga potrazim."
Baka, Mica koja je plakala na glas i mama su izasle iz auta. "Gde cemo da ga trazimo, Boro."
Uzela sam telefon i okrenula strica. "Mala, jeste li stigli?", veselo je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Nismo. Strice mi smo u nekoj sumi, tata je udario deku i pobega u sumu. Plasim se.", zavilela sam.
"To je tamo prema putu za njihovu kucu, jel da?"
"Jeste. Bar mislim da jeste."
"U redu, ne mrdajte odatle, stizemo odmah.", rekao je.
"Dobro, striko.", prosaputala sam.
"Nemoj da se plasis, mala. Stizemo.", progundjao je i spustio slusalicu.
"Docice striko. Oni ce naci tatu.", tiho sam rekla.
Deka je seo kraj auta i poceo da place. Sve je to uticalo prilicno na njega. Duboko sam uzdahnula i po prvi put zapalila cigaretu pred svim njima. Cak ni mama, koja je uvek imala sta da mi kaze, nije rekla nista. Stajala je i zurila u deku. Znala sam da ga voli kao svog oca. nekih cetrdesetak minuta kasnije stao je striicev auto. Cim je izasao poletela sam ka njemu i bacila mu se u zagrljaj. !Striko, tata se jos nije vratio.", prosaputala sam.
Jako me je stegao. "Nemoj da brines. Vuk i ja cemo ga potraziti, u redu?", nezno je upitao, a ja sam osetila Vukovu ruku u kosi.
Pogledala sam ga, "Nacicete ga, zar ne?"
Klimnuo je i poljubio me u teme. "Hocemo, mila moja, obecavam. Hajde, pusti strica, da odemo i potrazimo Acu.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i odvojila se od strica. Otisli su da ga traze. Nakon citave vecnosti doveli su ga nama. "Aca i Srna idu sa nama. Borko, jesi li sposoban da vozis?", stric je upitao.
Deka je ustao i klimnuo. "Jesam, nemojte samo da brzo vozite, ne vidim najbolje po mraku.", promrmljao je.
Stric je klimnuo i pogledao u tatu. "Polazi u auto i ako ti samo glas cujem, odrobijacu te, jasno?", besno je upitao.
Tata je klimnuo glavom, usao u auto i seo na prednje sediste, Vuk je seo pozadi samnom i polako smo krenuli ponovo ka Beogradu. U sutu se muva nije cula. Spustila sam glavu na Vukoo rame i pogledala ga. Podigao je ruku, obavio me oko ramena i nezno me mazio. Kada smo stali ispred zgrade, stric me je pogledao. "Ona ce ostati kod mene, tee sutra hocu da vidim pre nego sto je pustim kuci.", nadmeno je rekao i povukao me ka zgradi. Usli smo u njegov stan i on je svom toma sipao po viski. Tek kada sam uzela casu videla sam kako mi se ruke tresu. "Hajde, mala, popij to i u krevet. Jesi li dobro?"
Slegnula sam ramenima. "Pojma nemam. Deka je plakao.", promucala sam.
Uzdahnuo je. "Procice, mala. Koliko je koji kurac popio?"
"Ni to ne znam, striko. Svo vreme sam bila sa baba Kicom.", prosaputala sam.
Klimuo je. "Hajde, vodi je nek spava. Ujutru emo o svemu porazgovarati, vazi?", nezno je upitao.
"Vazi, striko. Hvala ti, ja ne znam sta bih bez tebe.", prosaputala sam.
Nasmesio se, povukao me sebi i jako me zagrlio. "Ti si moje dete, nemoj da se zahvaljujes.", tiho je rekao i poljubio me u teme.
Nasmesila sam mu se, pridigla se na prste i slatko ga poljubila. "Laku noc, striko."
"Laku noc, mala.", nezno je rekao.
Vuk me je uzeo za ruku i nezno me povukao ka sobi. U tisini me je raspremio, raspremio se i nezno me spustio na krevet. Uvukao me u zagrljaj i jako me stegao. "Hajde, mila moja, slobodno.", prosaputao je i ja sam se rasplakala.
Iz misli me je trgao zvuk telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Celu noc! Celu jebenu noc!", stric je zagrmeo. Progutala sam. "Izvini.", prosaputalka sam. "Sta nije u redu, mala?", zabrinuto je upitao. "Sve je u redu, strice. Samo mi je zao st..." Zarezao je. "Mala, poslednji put, sta nije u redu?" Uzdahnula sam. "Samo sam se setila nekih stvari, a kako se ja ponasam? Kao razmazeno deriste. Trebalo je da kazem Vuku za..." "Ajde, mala, ne seri! Nemas ti sta da pricas vuku, on je taj koji mora da bude pametniji. U svakom slucaju, sta je tu je, nemoj da se opterecujes sa tim. Danas mi nesto nisi raspolozena?", nezno je upitao. "Zenski problemi, i ako sam do sada uvek imala zelju da nekoga ujedem, sad nisam sigurna dal bih radije plakala ili ubila nekoga bez imalo grize savesti.", progundjala sam. Nasmejao se. "Mozes da ubijes macehu. Ne verujem kad bi videli kolika je da bi ti sudili za ubistvo coveka.", rekao je cerekajuci se. Prasnula sam u smeh. "Mislis?", upitala sam smejuci se. "Aha, znam, mala. Verovatno bi ti sudili za nezakonit lov na divlje svinje, al to ti je maksimalnih sest meseci zatvora.", lupetao je dok sam ja umirala od smeha. "Uz dobro ponasanje napolju sam za tri.", rekla sam guseci se od smeha. "Tacno tako i resila si se makar jedne budale.", smejao se. Odmahnula sam glavom. "Ti si lud, majke mi.", cerekala sam se. "Pored Vuka dobro je kas jos nisam u ludari.", progundjao je. "Sta je sad uradio?", ponovo sam se smejala. "Nista, mala, ali kad god ti muz dolazi kuci ja prezivljavam torturu, ali kad god.", progundjao je. Uzdahnula sam. "Znam, strice, ja...", pocela sam. "Pusti, mala. Nemoj da brines oko toga. Docice mu iz dupeta u glavu. Moram da idem, mala. Voli tebe tvoj striko navise.", nezno je rekao. "Znas sta, striko?", tiho sam upitala. "Sta, mala?", radoznalo je upitao. "Volim te vise od bilo koga tamo.", promrmljala sam. "Znam, mala. Hajde, bice sve bolje, samo budi strpljiva.", promumlao je duboko uzdahnuo i spustio slusalicu.
Najzad smo posle paklenog putovanja stigli u Valjevo. Prevrnula sam ocima kada sam ugledala babiinu najuuzu rodbinu kako su izasli ispred kuce i cekaju nas. Boze, smiluj mi kad me se sada dohvate, pomislila sam. Imala sam osecaj da tacno znaju da ih organski ne podnosim i da mi namerno skacu po nervima sa tim njihovim finim ponasanjem i izvestacenim osmesima. "Jaoj, Srno, kako si lepa, draga devojcice.", baba Branka, zena od babinog brata se uligivala.
Jedva sam se suzdrzala da ne prevrnem ocima. "Hvala, baba Branka.", progundjala sam.
"Rekla sam ti vec hiljadu puta, mlada sam ja za babu mozes me zvati i Branka.", pomalo uvredjeno je rekla.
Sirooko sam joj se osmehnula. "Ne mo..."
"Naravno da ce te zvati samo Branka.", baba je zagraktala iza mene. "Jel tako. Srno?"
Zakolutala sam ocima i klimnula. "Naravno.", promumlala sam. Zazvonio mi je telefon. "Molim, striko?", umiljato sam se javila na sta je baka prevrnula ocima.
"Sta radis, strikino?", nezno je upitao.
"Jel ti mene zajebavas? Sigurno ne uzivam kao ti.", promrmljala sam.
"Ma dokurca sto uzivam. Ova budala ne moze da te zove svaki cas, pa sere mei ovde celo jutro. Kad se vracate?", nervozno je upitao
Prasnula sam u smeh. "Tako ti i treba. Da si posao sa mnom..."
"Ha, pa da trpim one izvestacene kretene. Hvala ti, radije bih trpeo Vuka. Evo ti ga, hoce da te cuje.", promrmljao je.
"Hej.", tiho je rekao.
Siroko sam se osmehnula. "Hej, sta radis?", tiho sam upitala.
"Sedim sa Miroslavom. Kad se vracate?"
Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma, jebote. Tek smo stigli a vec su poceli da mi skacu po zivcima.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Hajde, smiri se, mila moja. Obecala si da ces biti dobra.", nezno je rekao.
Zastenjala sam. "Ovo samo mortus pijan covek moze da podnese.", zacvilela sam.
Zarezao je. "Mislim da sam ja tebi vec nesto rekao za taj alkohol."
Prevrnula sam ocima. "Kao i ja tebi za tvoje kazne.", tiho sam promrmljala.
Nasmejao se. "Nemam pojma sta vise da radim sa tobom.", rekao je dok se smejao.
"Da me kaznis, a sad moram da idem pola familije me gleda kao da sam ubila nekoga jebote.", progundjala sam.
Smejao se kao lud. "Dobro, mila moja. Hajde, cujemo se kasnije.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Kada sam se vratila tata me je mrko pogledao. "Ko te je zvao?"
"Strko, tajko.", umiljato sam rekla.
"Jel on ne moze da te pusti na miru ni ovde?", zakreketala je mama.
Mrko sam je pogledala. "On je moj stric i..."
"O kome to pricate?", upitala je baba Ljilja.
"Ma o onom Miroslavu, Srna se ne odvaja od njega.", mama je progundjala.
"Pa naravno kad je najbolji stric na svetu.", ponosno sam rekla.
Baba Ljilja me je bledo pogledala. "On? Znas li ti, Srno koliko ti striceva imas sa ove strane?", upitala je ona. Inace, ona je bila bakina starija sestra.
Klimnula sam. "Znam, baba Ljiljo, ali zna se ko je patrijat.", uobrazeno sam rekla.
"Sta ti, balavice jedna znas o patrijatu?", zagraktala je
"Dovoljno da znam ko je najvazniji.", promrmljala sam i smugnula da im se svima sklonim sa ociju. Usla sam u kucu i tako zategla baba Kicu, bakinu mamu i jedinu zenu u toj familiji koja nije bila zmija i koju sam volela. "Baba Kico.", odusevljeno sam rekla i bacila joj se oko vrata.
"Srno, dete, koliko si porasla. Tebe bre nikako nema kod nas.", pomalo tuzno je rekla.
Uzdahnula sam. "Ti bar znas, ja bih zbog tebe dosla al zbog one zmije od tvoje snaje ne pada mi na pamet.", progundjala sam.
"Srno, dete..."
Odmahnula sam glavom. "Ne i kraj. Ti si uvek kod nas dobro dosla pa dodji ti meni."
"Znas da ne mogu, Srno. Krave, kokoši, svinje ne mogu sami uzeti da se nahrane."
Prevrnula sam ocima. "Za sta onda drzis onu zmiju u kuci?", mrgodno sam upitla.
Ostatak dana sam provela prisepljena uz baba Kicu. Videla sam kako se moja sestra super zabavlja sa oniim ustogljenicima, kad je i sama poput njih, progundjala sam u sebi. "Sto stalno gledas u to sokocalo dete?", baba kica je radoznalo upitala kada smo sele ispod satre da rucamo.
Nasmesila sam joj se. "Stric mi salje poruke.", pormrmljala sam. Poruke su ile od Vuka i tri puta me je tata u crkvi za vreme krstenja opomenuo da se ostavim telefona.
Podigla je obrvu. "Miroslav?"
Klimnula sam glavom. "Aha, moj najbolji stric."
"Dete, znas sta sam cula?Ljilja mi je pricala bas pre nego sto ste dosli."
Odmahnula sam glavom. "Ne, baba Kico, sta?"
"Kaze da se kod vas tamo u kraju svasta prica za tebe, njega i njegovog nekog druga, nisam mu zapamtila ime."
Prevrnula sam ocima. "Zove se Vuk, baba Kico. Secas li se onog Janka sto stalno dolazi kod nas?"
Klimnula je. "Secam se."
"E, pa Vuk mi dodje isto kao i on. Zlonamerni komentari jos gorih ljudi. Ljubomorni su na strica i njegov uspeh.", promrmljala sam
Celo popodne i vece sam dela sa baba Kicom i pila vino. Jedino je na od svih njih i valjala u toj familiji, njenog muza nisam mogla da smislim, a boga mi ni on mene tako da se on povukao na svoju stranu. Nisam ni obracala paznju na to sta moji rade, na to koliko mi tata pije. Znam samo da je oko nekih devet sati uvece baka dosla do nas dve. "Hajde, Srno, vreme je da idemo. Mama, javicu ti se sutra.", baka je besno rekla.
Baba Kica ju je zbunjeno pogledala. "Zasto ovako rano idete, Vero?"
"Zato sto se ona budala od mog sina napila kao stoka.", besno je rekla i ja sam ustala i krenula za njom.
"Zasto ste mu dozvolili da toliko pije?", zasistala sam kraj bakinog uveta kada smo usli pozadi dok je deda stavio tatu na prednje sediste, a on seo na vozacevo mesto. Polako smo krenuli ka Beogradu.
"Nisam nesposoban da vozim!", tata je zarezao na deku.
Bacio je pogled na njega. "Jesi, Aco, nesposoban si i da hodas, a ne da vozis.", deka je progundjao.
Tata je udario pesnicom o krov auta. "Nisam, ja sam profesionalac i staces sada a ja cu voziti. Previse si spor!", urlao je.
Deda je odmahnuo glavom. "Ne pada mi na pamet. Ako ti se umire, ubij se, ali ovu decu u grob neces odvesti.", zarezao je.
"Stani, hocu da iuadjem. Stani kad ti govorm!", zaurlao je.
Baka, Mica, mama i ja smo samo sedele na zadnjem sedistu i nijedna ni pisnula nije. Deka je pokusao da ga urazumi. "Aco, smiri se, plasis Miru, Veru i decu. Urazumi se, jebem ti sunce, nenormlno.", zagrmeo je.
"Izacicu, ili ces stati ili cu izaci dok vozis.", rekao je i odvezao pojas.
"Boro, stani i pusti ga napolje. Poginuce.", baka je zacvilela.
Deka je uzdahnuo, stao u stranu i tata je izasao napolje. Deka je odvezao svoj pojas, pa izasao za njim. Odgurnula sam sediste i krenula da jži ja izadjem, ali me je mama uhvatila za ruku. "Nemoj, srno.", tiho je rekla. Po prvi put u zivotu sam je poslusala bez ikakvog prigovora. Realno bila sam preplasena. Tata i deka su se svadjali ispred auta, a onda je tata najdnom udario deku, on je pao i tata je pobegao u sumu. Izletela sam iz auta i pritrcala mom deki. "Jesi li dobro, deko?", zacvilela sam.
Pogledao me je, bio je u soku. "Jesam, sunce dekino. Moram otici da ga potrazim."
Baka, Mica koja je plakala na glas i mama su izasle iz auta. "Gde cemo da ga trazimo, Boro."
Uzela sam telefon i okrenula strica. "Mala, jeste li stigli?", veselo je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Nismo. Strice mi smo u nekoj sumi, tata je udario deku i pobega u sumu. Plasim se.", zavilela sam.
"To je tamo prema putu za njihovu kucu, jel da?"
"Jeste. Bar mislim da jeste."
"U redu, ne mrdajte odatle, stizemo odmah.", rekao je.
"Dobro, striko.", prosaputala sam.
"Nemoj da se plasis, mala. Stizemo.", progundjao je i spustio slusalicu.
"Docice striko. Oni ce naci tatu.", tiho sam rekla.
Deka je seo kraj auta i poceo da place. Sve je to uticalo prilicno na njega. Duboko sam uzdahnula i po prvi put zapalila cigaretu pred svim njima. Cak ni mama, koja je uvek imala sta da mi kaze, nije rekla nista. Stajala je i zurila u deku. Znala sam da ga voli kao svog oca. nekih cetrdesetak minuta kasnije stao je striicev auto. Cim je izasao poletela sam ka njemu i bacila mu se u zagrljaj. !Striko, tata se jos nije vratio.", prosaputala sam.
Jako me je stegao. "Nemoj da brines. Vuk i ja cemo ga potraziti, u redu?", nezno je upitao, a ja sam osetila Vukovu ruku u kosi.
Pogledala sam ga, "Nacicete ga, zar ne?"
Klimnuo je i poljubio me u teme. "Hocemo, mila moja, obecavam. Hajde, pusti strica, da odemo i potrazimo Acu.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i odvojila se od strica. Otisli su da ga traze. Nakon citave vecnosti doveli su ga nama. "Aca i Srna idu sa nama. Borko, jesi li sposoban da vozis?", stric je upitao.
Deka je ustao i klimnuo. "Jesam, nemojte samo da brzo vozite, ne vidim najbolje po mraku.", promrmljao je.
Stric je klimnuo i pogledao u tatu. "Polazi u auto i ako ti samo glas cujem, odrobijacu te, jasno?", besno je upitao.
Tata je klimnuo glavom, usao u auto i seo na prednje sediste, Vuk je seo pozadi samnom i polako smo krenuli ponovo ka Beogradu. U sutu se muva nije cula. Spustila sam glavu na Vukoo rame i pogledala ga. Podigao je ruku, obavio me oko ramena i nezno me mazio. Kada smo stali ispred zgrade, stric me je pogledao. "Ona ce ostati kod mene, tee sutra hocu da vidim pre nego sto je pustim kuci.", nadmeno je rekao i povukao me ka zgradi. Usli smo u njegov stan i on je svom toma sipao po viski. Tek kada sam uzela casu videla sam kako mi se ruke tresu. "Hajde, mala, popij to i u krevet. Jesi li dobro?"
Slegnula sam ramenima. "Pojma nemam. Deka je plakao.", promucala sam.
Uzdahnuo je. "Procice, mala. Koliko je koji kurac popio?"
"Ni to ne znam, striko. Svo vreme sam bila sa baba Kicom.", prosaputala sam.
Klimuo je. "Hajde, vodi je nek spava. Ujutru emo o svemu porazgovarati, vazi?", nezno je upitao.
"Vazi, striko. Hvala ti, ja ne znam sta bih bez tebe.", prosaputala sam.
Nasmesio se, povukao me sebi i jako me zagrlio. "Ti si moje dete, nemoj da se zahvaljujes.", tiho je rekao i poljubio me u teme.
Nasmesila sam mu se, pridigla se na prste i slatko ga poljubila. "Laku noc, striko."
"Laku noc, mala.", nezno je rekao.
Vuk me je uzeo za ruku i nezno me povukao ka sobi. U tisini me je raspremio, raspremio se i nezno me spustio na krevet. Uvukao me u zagrljaj i jako me stegao. "Hajde, mila moja, slobodno.", prosaputao je i ja sam se rasplakala.
Iz misli me je trgao zvuk telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Celu noc! Celu jebenu noc!", stric je zagrmeo. Progutala sam. "Izvini.", prosaputalka sam. "Sta nije u redu, mala?", zabrinuto je upitao. "Sve je u redu, strice. Samo mi je zao st..." Zarezao je. "Mala, poslednji put, sta nije u redu?" Uzdahnula sam. "Samo sam se setila nekih stvari, a kako se ja ponasam? Kao razmazeno deriste. Trebalo je da kazem Vuku za..." "Ajde, mala, ne seri! Nemas ti sta da pricas vuku, on je taj koji mora da bude pametniji. U svakom slucaju, sta je tu je, nemoj da se opterecujes sa tim. Danas mi nesto nisi raspolozena?", nezno je upitao. "Zenski problemi, i ako sam do sada uvek imala zelju da nekoga ujedem, sad nisam sigurna dal bih radije plakala ili ubila nekoga bez imalo grize savesti.", progundjala sam. Nasmejao se. "Mozes da ubijes macehu. Ne verujem kad bi videli kolika je da bi ti sudili za ubistvo coveka.", rekao je cerekajuci se. Prasnula sam u smeh. "Mislis?", upitala sam smejuci se. "Aha, znam, mala. Verovatno bi ti sudili za nezakonit lov na divlje svinje, al to ti je maksimalnih sest meseci zatvora.", lupetao je dok sam ja umirala od smeha. "Uz dobro ponasanje napolju sam za tri.", rekla sam guseci se od smeha. "Tacno tako i resila si se makar jedne budale.", smejao se. Odmahnula sam glavom. "Ti si lud, majke mi.", cerekala sam se. "Pored Vuka dobro je kas jos nisam u ludari.", progundjao je. "Sta je sad uradio?", ponovo sam se smejala. "Nista, mala, ali kad god ti muz dolazi kuci ja prezivljavam torturu, ali kad god.", progundjao je. Uzdahnula sam. "Znam, strice, ja...", pocela sam. "Pusti, mala. Nemoj da brines oko toga. Docice mu iz dupeta u glavu. Moram da idem, mala. Voli tebe tvoj striko navise.", nezno je rekao. "Znas sta, striko?", tiho sam upitala. "Sta, mala?", radoznalo je upitao. "Volim te vise od bilo koga tamo.", promrmljala sam. "Znam, mala. Hajde, bice sve bolje, samo budi strpljiva.", promumlao je duboko uzdahnuo i spustio slusalicu.
Нема коментара:
Постави коментар