Proslo je vec desetak dana, a ja postajem sve nestrpljivija i nervoznija. Jos koji dan samo, tesim samu sebe. Jebote, postala sam u kratkom roku zavisna od tih sastanaka i poziva. Zar je moguce da mi sada znaci jos vise nego pre, zar je moguce da je moje srce jos vise poludelo za njim nego pre? Tuce jace kada je u njegovom prisustvu, peva i luduje kada me nazove a skace od srece kada mi kaze da me voli. Da, zakljucila sam, jos je ludje nego pre. Blago meni. Zvoni mi telefon. "Molim?", prosaputala sam. "Hej, mila moja.", tiho se javlja. "Sta radis, lepotane?", nezno sam ga upitala. Uzdahnuo je. "Vise ni ja ne znam sta radi, ludim, jebote.", progundjao je. Uzdahnula sam. "Verujem ti, ja bih poludela da...", pocela sam, ali me prekinuo. "Ma nije zbog toga, Srno. Nije mi to bio problem. Bar ne do sada.", promrmljao je. Namrstila sam se. "To je normalno, lepotane. Previse dugo..." "Srno, jebote! Nije to problem, u stvari jeste, ali ne zbog toga. Problem je u tome sto sam ovako sprecen da ti dodjem kad god pozelim.", zarezao je. Uzdahnula sam. "Bas sam malopre mislila o necemu slicnom.", tiho sam rekla. "O cemu tacno?", tiho je upitao. "O tome kako sam za kratko vreme pstala zavisna od svega ovoga, Vuce, O tome kako umesto da sad budem razumnija, ja sam jos ludja.", procvilela sam. Nasmejao se. "Zasto, mila moja?", nezno je upitao. "Zato sto umesto da budem normalnija kad te vidim, ja sam jos ludja nego pre. Imam osecaj da ce kap da me strefi kad te ugledam.", progundjala sam. "Stvarno je tako?", promucao je. "Stvarno, Vuce.", prosaputala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Srno, ne znam sta ce biti, ne mogu nista da ti obecam i..." "Sss, cuti, Vuce. Ne trazim da mi ista obecavas.", prosaputala sam. "Samo jednu stvar hocu, to cu uvek moci da ispunim.", tiho je rekao. Nasmesila sam se. "Sta to, Vuce?", tiho sa upitala. "Da nikada necu nestati, da nikada vise necu otici.", promrmljao je. Ozareno sam se osmehnula. "To mi je i jedino bitno. Znas sta bih volela?", tiho sam upitala. "Ne, sta?", radoznalo je upitao. "Da te vidi, ocajnicki mi je potrebno...", pocela sam, ali je slusalica vec bila spustena. Nisam, cini mi se ni stigla da se zabezeknem kada je telefon zazvonio. Ovog puta video poziv. Podigla sam slusalicu i videla taj najlepsi osmeh na svetu. "Jel bolje ovako? Znam da ti je potrebno mnogo vise, ali samo ovo sada mogu da ti pruzim.", tiho je rekao. Siroko sam mu se nasmesila. "Mnogo bolje. Dosta mi je, Vuce. Dobro, nije bas, al bolje ista nego nista.", progundjala sam kada je izvio obrvu. Nasmejao se. "Znam da nije, ali volim to da cujem.", arogantno je rekao. Isplazila sam mu se. "Mozda cu kad budes imao sedamdeset makar moci normalno da se ponasam u tvom prisustvu.", mrgodno sam rekla. Jos sire se nacerio. "Neces moci, nikada neces moci.", arogantno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Koje si ti bahato stvorenje.", rekla sam smejuci se. "Nego kad smo vec kod bahatih stvorenja, gde mi je onaj ludi stric? Dva dana ga nema da se javi.", progundjala sam. Nasmejao se. "Mislim da je malcice besan.", progundjao je. Zapanjeno sam ga pogledala. "Na mene? Dobro, znam da sm preterala u nekim stvarima, ali...." Odmahnuo je tom prelepom tintarom. "Na mene.", rekao je cerekajuci se. Namrstila sam se. "Zasto?" Zarezao je. "Nemoj da se mrstis, ne volim kad to radis.", progundjao je. Osmehnula sam mu se. "Tako je bolje. Malo sam ga zajebavao oko svega ovoga i otisao je besan. Nije ni dolazio vise.", rekao je cerekajuci se. Zabrinuto sam ga pogledala. "sta ako otkaze..." Prasnuo je u smeh. "Ne brini, malena, nece. Zna koliko nam to znaci.", prosaputao je. "Hajde da prekinemo, lepotane, ne zelim da se jos vise naljuti.", prosaputala sam. "Tek kad te vidim zadovoljenu.", promuklo je rekao...
Bilo je vec kasno popodne kada me je stric pogledao. "Hajde, mala, idemo kod tebe. Ostaces ionako par dana ovde dok se sve ne smiri.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam i klimnula glavom. "Dobro, striko.", tiho sam rekla i ustala iz Vukovih krila.
Ustao je zamnom i pogledao u strica. "Ne ostavljaj je samu.", progundjao je.
Stric ga je mrko pogledao. "Naravno da necu, koji ti je kurac?", zarezao je.
Vuk ga je pogledao a onda svrnuo pogled na mene. "Vodi racuna sta pricas, mila moja, vazi?", nezno je upitao.
Klimnula sam glavom, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Hvala ti.", prosaputala sam.
Nezno mi je podigao glavu i pogledao me. "Nema na cemu, nikada vise nemoj da mi se zahvaljujes na bilo cemu. Mislim da smo mi vec obavili taj razgovor.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom. "Jesmo, ali..."
Odmahnuo je. "Nema "ali", devojcice. Nemoj.", tiho je rekao.
Stric je prevrnuo ocima. "Hajde, dosta je! Hvala ti, Vuce. Nema na cemu...", imitirao je.
Vuk se nasmejao. "Koja si ti budala.", rekao je smejuci se.
"Jesam, a sad polazite.", progundjao je.
Vuk je klimnuo. "Ostavi nas samo na minut nasamo.", promrmljao je.
Opet je prevrnuo ocima, ali je izasao iz dnevnog boravka bez reci. Pogledala sam u Vuka. "Sta?"
"Slusaj me, rekao sam ti, mi necemo imati samo ono u krevetu. Nemoj da mi se ikada vise za nesto zahvaljujes, u redu?"
Pocrvenela sam. "U redu. Izvini..."
Prevrnuo je ocima. "Ni da mi se izvinjavas.", prosaputao je.
Jos jace sam pocrvenela. "Dobro.", promumlala sam.
Spustio je usne na moje i uzeo ih u grubom poljubcu. Kada sam ovila ruke oko njegovog vrata, privukao me sebi, usisao moj jezik u svoja usta i lagano ga zasisao. Zastenjala sam mu u usne i pocela lagano da ih istrazujem.Naglo me je odvojio od sebe i pogledao. Podigao je saku do mog lica, spustio je na moj obraz i nezno mi palcem pomazio usne. "Predivna si. Hajde, idemo, Miroslav ce da poludi.", prosaputao je.
Klimula sam, al sam se opet popela na prste i ponovo ga nezno poljubila. "Bicu fina dole, obecavam.", prosaputala sam.
"Znam da hoces.", nezno je rekao, uzeo me za ruku i povukao u hodnik.
"Zavriste li vise?", stric je namrgodjeno upitao,
Klimnula sam. "Vuk je imao nesto da mi kaze.", promumlala sam.
Frknuo je. "Znam, mala. Hajde, idemo."
Izasli smo iz stana i peske krenuli ka mom spratu. U hodniku smo zastali i Vuk me je pogledao. "Samo se seti sta sam ti nocas rekao. Nemoj se mestai.", tiho je rekao.
Klimnula sam glavom, podigla se ne prste i spustila usne na njegove ovlas ga poljubivsi. "Srno, jebote!", stric je zarezao.
Pocrvenela sam do korena kose. "Izvini, striko. Nisam razmisljala.", prosaputala sam.
Vuk ga je mrko pogleda, a onda pogledao u mene, privukao me sebi i zestoko poljubio. "Sad imas za sta da gundjas, al meni. Vidimo se kasnije, malena.", rekao je, okrenuo se i otisao niza stepenice.
"Poludeo covek, nacisto.", progundjao je, obavio ruku oko mog ramena i pove me ka stanu. "Hajde, mala, da vidimo sta se dogadja kod tvojih.", nezno je rekao.
"Ne ide mi se unutra.", tiho sam zacvilela.
Stric me je nezno poljubio u teme. "Znam, ali moras.", nrzno je rekao i pozvoio na vrata.
Po prvi put u zivotu mama nije prevrnula ocima kada ga je videla na vratima. bila je podbula od placa i predpostavljam da nije bila raspolozena. "Gde su Verka i Boro?", stric je upitao.
"U trpezariji.", promrmljala je.
Znala sam da je jedino deku u toj kuci stvarno volela poput svog sopstvenog oca, znala sam da joj je sve ono nocas veoma tesko palo. "Jel deka dobro?", tiho sam upitala.
Slegnula je ramenima. "Gleda u jednu tacku i place celo jutro. Ni Vera, ni mica ni je nismo uspeli da ga nateramo da ista pojede.", prosaputala je.
Uzdahnula sam. "Dobro, videcu da ja probam. Hajmo tamo, striko.", tiho sam rekla.
Klimnuo je i krenuo za mnom ka trpezariji. "Dobar dan, Boro, Verka.", rekao je.
Deka ga je pogledao. "Dobar dan, sine. Sedi.", promucao je.
Prisla sam deki i sela kraj njega uvukavsi se u njegovo narucje. "Nemoj da places, deko. Mama mi je rekla da nisi nista jeo.", prosaputala sam dok mi se srce slamalo na delice.
"Nisam gladan, sunce dekino.", tiho je rekao.
"Moras, makar malo. Zbog mene.", umiljato sam rekla jer sam znala da ce deka sve da ucini za mene.
"Srno..."
"Hajde, deko, samo malo. Pozlice ti ponovo.", tiho sam zacvilela na rubu placa.
Pogledao me, uzdahnuo i klimnuo glavom. "Dobro, jescu.", progundjao je, a baka je odmah skocila na noge.
"Sad cu ti doneti.", promrmljala je i nestala u kuhinji.
"Kako se osecas, Boro?", stric je zabrinuto upitao.
"A kako da se osecam, Miko? Moj rodjeni sin me je udario, ali to manje vise, ja sam mator, dete, sta mislis koliku su traumu ovi pilici sinoc doziveli? Srna nije nikoga ni videla. Micu nisu mogli da smire u autu koliko je vriskala. To je ono o cemu mislim i brinem.", tiho je rekao.
Stric mu se nasmesio. "Za Srnu ne brini, ona je pod mojim nadzorom, video sam i sam kakva je bila sinoc. Mica ima miru, prebrodice i ona. Mene zanima kako se ti osecas.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se deki i klimnula glavom. "Nemas potrebe da brines, deko. Stric je uz mene.", prosaputala sam,
Deka je klimnuo. "Ako ti tako kazes. Dobro sam, Miko. Sta cu onako kako moram. Moja je krv, moram i ovo zaboraviti. Ne mogu ga se odreci, na kraju krajeva bio je pijan. A obojica znamo kakav je kad se napije. Nikada ovo ne bi uradio u treznom stanju."
Stric je klimnuo glavom. "Ne bi, Boro, znam to, ali ipak ne sme mu se tako lako ni preci preko svega. On jeste dobar covek, ali pravi sranje za sranjem. Malu je ostavio u Bosni, ajd proslo je, tebe udario, aj procice. Zato se tako i ponasa.", progundjao je.
Deka je klimnuo. "To si u pravu.", uz uzdah je rekao.
Stric ga je pogledao. "Srna ce neko vreme biti kod mene. Dan, dva, cisto dok se sve ne smiri malo. Ne treba joj dalja nervoza i nerviranje ovde."
Deka je klimnuo. "Znam, cuo sam Acu kad je rekao Miri. Mada ni ona ne prica sa njim, samo to, sto eto mora.", promrmljao je.
Stric je slegnuo ramenima. "Ne zasluzuje da niko progovori sa njim ni rec.", stric je ljutito rekao.
Ja sam cutala. A i nisam imala sta da kazes, sa jedne strane sam se slagala sa stricevim misljenjem, a sa druge strane bilo mi je zao mog tate. Nije on bio los covek, dok ne popije, a hvala Bogu to mu se nije previse cesto desavalo. Mozda jednom godisnje, a neka ni jednom. Sedeli smo i pricali sa dekom i bakom sve dok tata nije usao u trpezariju, a onda je stric ustao. "Hajde, mala, moram da idem nesto da zavrsim.", progundjao je.
Klimnula sam glavom i pogledala u tatu. "Tata, idem ja sa striko.", tiho sam rekla.
"Idi.", prosaputao je.
Stric me je povukao za ruku i poveo van. "Idemo kod mene, malo cemo ja i ti nasamo da porazgovaramo dok se ona budala ne pojavi.", progundjao je.
"On nije budala.", nervozno sam zarezala.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Nije, mala, ali se tako ponasa. Nego, reci ti meni, kako se ti osecas?", nezno je upitao kada smo seli na kauc.
Slegnula sam ramenima i zapalila cigaretu. "Iskreno? Pojma nemam. Otupelo, prema svima njima. Malo mi fali, samo malo da postanem sto posto ravnodusna prema njihovim sranjima i svie sto se dogadja.", tiho sam rekla.
Nezno me je pomazio po glavi. "Ti to nikad neces uraditi, mala. Previse si osecajna, previse ti znace.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam. "Ne znam, vise, striko, nista ne znam. Znam samo da nikada nisam bila zahvalnija Bogu na tebio nego sada.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i povukao me na svoje grudi. "Ti si moje dete, mala. Mala, kako, ovaj, kako ti je sa Vukom?"
Nasmesila sam se. "On je zaista predivan, striko. Najbolji", zacvrkutala sam.
Izvio je obrvu. "Najbolji?", nasmejao se.
Klimnula sam glavom. "Najbolji. Striko, on sve razume i nikada s ne ljuti.", tiho sam rekla.
"Samo nek proba da se najljuti na moju najbolju sinovicu.", rekao je smesci se.
"Ne mozes tako, striko. Znas i sam koliko umem da naljutim ljude brzo. Pa i tebe uspem da naljutim."
Klimnuo je. "Al ne zaboravi, ni jedan od nas ti ne tupi da si savrsena, jer realno, mala, ma koliko ja tebe obozavao, nisi i ni jedan od nas te nije birao. On jeste.", nezno je rekao.
Nasmejala sam se. "Znam da nisam, striko. On samo..."
Odmahnuo je glavom. "On to misli. Tako da nema prava da se ljuti."
Iz misli me je prenuo zvuk trelefona. "Molim?", umiljato sam je javila misleci da je Vuk. "Hej, mala sta radis?", stric me je nezno upitao. Nasmesila sam se. "Nista striko, raspremam malo po kuci. Ti?", nezno sam upitala. "Evo me kod ovog tvog konja. Kaze da ti nedostajem i da te nisam zvao. Nisam imao kad, mala.", tiho je rekao. "Ili si bio ljut na mene i Vuka.", prosaputala sam. Nasmejao se. "Na njega jesam, na tebe nisam, mala. Sve dok ti vodis racuna o sebi, nemam potrebe da budem ljut.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "Nemoj da se ljutis na Vuka, striko. Malo se salio.", umilato msam rekla. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Da, da, bezgresni Vuk. Hajde, mala, moram da idem. Zvacu te kasnije.", nezno je rekao. "Mhm, kao i juce sto si zvao.", pomalo povredjeno sam rekla. Nasmejao se. "Obecavam ,mala. Vise ni dan nece proci, a da ti se ne javim, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Tako vec moze.", zaprela sam. Nasmejao se. "Moja pametna sinovica. Moram da idem mala. Volim te.", nezno je rekao i pre nego sto sam uspela da mu kazem da ga volim spustio je slusalicu.
Vuk ga je pogledao a onda svrnuo pogled na mene. "Vodi racuna sta pricas, mila moja, vazi?", nezno je upitao.
Klimnula sam glavom, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Hvala ti.", prosaputala sam.
Nezno mi je podigao glavu i pogledao me. "Nema na cemu, nikada vise nemoj da mi se zahvaljujes na bilo cemu. Mislim da smo mi vec obavili taj razgovor.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom. "Jesmo, ali..."
Odmahnuo je. "Nema "ali", devojcice. Nemoj.", tiho je rekao.
Stric je prevrnuo ocima. "Hajde, dosta je! Hvala ti, Vuce. Nema na cemu...", imitirao je.
Vuk se nasmejao. "Koja si ti budala.", rekao je smejuci se.
"Jesam, a sad polazite.", progundjao je.
Vuk je klimnuo. "Ostavi nas samo na minut nasamo.", promrmljao je.
Opet je prevrnuo ocima, ali je izasao iz dnevnog boravka bez reci. Pogledala sam u Vuka. "Sta?"
"Slusaj me, rekao sam ti, mi necemo imati samo ono u krevetu. Nemoj da mi se ikada vise za nesto zahvaljujes, u redu?"
Pocrvenela sam. "U redu. Izvini..."
Prevrnuo je ocima. "Ni da mi se izvinjavas.", prosaputao je.
Jos jace sam pocrvenela. "Dobro.", promumlala sam.
Spustio je usne na moje i uzeo ih u grubom poljubcu. Kada sam ovila ruke oko njegovog vrata, privukao me sebi, usisao moj jezik u svoja usta i lagano ga zasisao. Zastenjala sam mu u usne i pocela lagano da ih istrazujem.Naglo me je odvojio od sebe i pogledao. Podigao je saku do mog lica, spustio je na moj obraz i nezno mi palcem pomazio usne. "Predivna si. Hajde, idemo, Miroslav ce da poludi.", prosaputao je.
Klimula sam, al sam se opet popela na prste i ponovo ga nezno poljubila. "Bicu fina dole, obecavam.", prosaputala sam.
"Znam da hoces.", nezno je rekao, uzeo me za ruku i povukao u hodnik.
"Zavriste li vise?", stric je namrgodjeno upitao,
Klimnula sam. "Vuk je imao nesto da mi kaze.", promumlala sam.
Frknuo je. "Znam, mala. Hajde, idemo."
Izasli smo iz stana i peske krenuli ka mom spratu. U hodniku smo zastali i Vuk me je pogledao. "Samo se seti sta sam ti nocas rekao. Nemoj se mestai.", tiho je rekao.
Klimnula sam glavom, podigla se ne prste i spustila usne na njegove ovlas ga poljubivsi. "Srno, jebote!", stric je zarezao.
Pocrvenela sam do korena kose. "Izvini, striko. Nisam razmisljala.", prosaputala sam.
Vuk ga je mrko pogleda, a onda pogledao u mene, privukao me sebi i zestoko poljubio. "Sad imas za sta da gundjas, al meni. Vidimo se kasnije, malena.", rekao je, okrenuo se i otisao niza stepenice.
"Poludeo covek, nacisto.", progundjao je, obavio ruku oko mog ramena i pove me ka stanu. "Hajde, mala, da vidimo sta se dogadja kod tvojih.", nezno je rekao.
"Ne ide mi se unutra.", tiho sam zacvilela.
Stric me je nezno poljubio u teme. "Znam, ali moras.", nrzno je rekao i pozvoio na vrata.
Po prvi put u zivotu mama nije prevrnula ocima kada ga je videla na vratima. bila je podbula od placa i predpostavljam da nije bila raspolozena. "Gde su Verka i Boro?", stric je upitao.
"U trpezariji.", promrmljala je.
Znala sam da je jedino deku u toj kuci stvarno volela poput svog sopstvenog oca, znala sam da joj je sve ono nocas veoma tesko palo. "Jel deka dobro?", tiho sam upitala.
Slegnula je ramenima. "Gleda u jednu tacku i place celo jutro. Ni Vera, ni mica ni je nismo uspeli da ga nateramo da ista pojede.", prosaputala je.
Uzdahnula sam. "Dobro, videcu da ja probam. Hajmo tamo, striko.", tiho sam rekla.
Klimnuo je i krenuo za mnom ka trpezariji. "Dobar dan, Boro, Verka.", rekao je.
Deka ga je pogledao. "Dobar dan, sine. Sedi.", promucao je.
Prisla sam deki i sela kraj njega uvukavsi se u njegovo narucje. "Nemoj da places, deko. Mama mi je rekla da nisi nista jeo.", prosaputala sam dok mi se srce slamalo na delice.
"Nisam gladan, sunce dekino.", tiho je rekao.
"Moras, makar malo. Zbog mene.", umiljato sam rekla jer sam znala da ce deka sve da ucini za mene.
"Srno..."
"Hajde, deko, samo malo. Pozlice ti ponovo.", tiho sam zacvilela na rubu placa.
Pogledao me, uzdahnuo i klimnuo glavom. "Dobro, jescu.", progundjao je, a baka je odmah skocila na noge.
"Sad cu ti doneti.", promrmljala je i nestala u kuhinji.
"Kako se osecas, Boro?", stric je zabrinuto upitao.
"A kako da se osecam, Miko? Moj rodjeni sin me je udario, ali to manje vise, ja sam mator, dete, sta mislis koliku su traumu ovi pilici sinoc doziveli? Srna nije nikoga ni videla. Micu nisu mogli da smire u autu koliko je vriskala. To je ono o cemu mislim i brinem.", tiho je rekao.
Stric mu se nasmesio. "Za Srnu ne brini, ona je pod mojim nadzorom, video sam i sam kakva je bila sinoc. Mica ima miru, prebrodice i ona. Mene zanima kako se ti osecas.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se deki i klimnula glavom. "Nemas potrebe da brines, deko. Stric je uz mene.", prosaputala sam,
Deka je klimnuo. "Ako ti tako kazes. Dobro sam, Miko. Sta cu onako kako moram. Moja je krv, moram i ovo zaboraviti. Ne mogu ga se odreci, na kraju krajeva bio je pijan. A obojica znamo kakav je kad se napije. Nikada ovo ne bi uradio u treznom stanju."
Stric je klimnuo glavom. "Ne bi, Boro, znam to, ali ipak ne sme mu se tako lako ni preci preko svega. On jeste dobar covek, ali pravi sranje za sranjem. Malu je ostavio u Bosni, ajd proslo je, tebe udario, aj procice. Zato se tako i ponasa.", progundjao je.
Deka je klimnuo. "To si u pravu.", uz uzdah je rekao.
Stric ga je pogledao. "Srna ce neko vreme biti kod mene. Dan, dva, cisto dok se sve ne smiri malo. Ne treba joj dalja nervoza i nerviranje ovde."
Deka je klimnuo. "Znam, cuo sam Acu kad je rekao Miri. Mada ni ona ne prica sa njim, samo to, sto eto mora.", promrmljao je.
Stric je slegnuo ramenima. "Ne zasluzuje da niko progovori sa njim ni rec.", stric je ljutito rekao.
Ja sam cutala. A i nisam imala sta da kazes, sa jedne strane sam se slagala sa stricevim misljenjem, a sa druge strane bilo mi je zao mog tate. Nije on bio los covek, dok ne popije, a hvala Bogu to mu se nije previse cesto desavalo. Mozda jednom godisnje, a neka ni jednom. Sedeli smo i pricali sa dekom i bakom sve dok tata nije usao u trpezariju, a onda je stric ustao. "Hajde, mala, moram da idem nesto da zavrsim.", progundjao je.
Klimnula sam glavom i pogledala u tatu. "Tata, idem ja sa striko.", tiho sam rekla.
"Idi.", prosaputao je.
Stric me je povukao za ruku i poveo van. "Idemo kod mene, malo cemo ja i ti nasamo da porazgovaramo dok se ona budala ne pojavi.", progundjao je.
"On nije budala.", nervozno sam zarezala.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Nije, mala, ali se tako ponasa. Nego, reci ti meni, kako se ti osecas?", nezno je upitao kada smo seli na kauc.
Slegnula sam ramenima i zapalila cigaretu. "Iskreno? Pojma nemam. Otupelo, prema svima njima. Malo mi fali, samo malo da postanem sto posto ravnodusna prema njihovim sranjima i svie sto se dogadja.", tiho sam rekla.
Nezno me je pomazio po glavi. "Ti to nikad neces uraditi, mala. Previse si osecajna, previse ti znace.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam. "Ne znam, vise, striko, nista ne znam. Znam samo da nikada nisam bila zahvalnija Bogu na tebio nego sada.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i povukao me na svoje grudi. "Ti si moje dete, mala. Mala, kako, ovaj, kako ti je sa Vukom?"
Nasmesila sam se. "On je zaista predivan, striko. Najbolji", zacvrkutala sam.
Izvio je obrvu. "Najbolji?", nasmejao se.
Klimnula sam glavom. "Najbolji. Striko, on sve razume i nikada s ne ljuti.", tiho sam rekla.
"Samo nek proba da se najljuti na moju najbolju sinovicu.", rekao je smesci se.
"Ne mozes tako, striko. Znas i sam koliko umem da naljutim ljude brzo. Pa i tebe uspem da naljutim."
Klimnuo je. "Al ne zaboravi, ni jedan od nas ti ne tupi da si savrsena, jer realno, mala, ma koliko ja tebe obozavao, nisi i ni jedan od nas te nije birao. On jeste.", nezno je rekao.
Nasmejala sam se. "Znam da nisam, striko. On samo..."
Odmahnuo je glavom. "On to misli. Tako da nema prava da se ljuti."
Iz misli me je prenuo zvuk trelefona. "Molim?", umiljato sam je javila misleci da je Vuk. "Hej, mala sta radis?", stric me je nezno upitao. Nasmesila sam se. "Nista striko, raspremam malo po kuci. Ti?", nezno sam upitala. "Evo me kod ovog tvog konja. Kaze da ti nedostajem i da te nisam zvao. Nisam imao kad, mala.", tiho je rekao. "Ili si bio ljut na mene i Vuka.", prosaputala sam. Nasmejao se. "Na njega jesam, na tebe nisam, mala. Sve dok ti vodis racuna o sebi, nemam potrebe da budem ljut.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "Nemoj da se ljutis na Vuka, striko. Malo se salio.", umilato msam rekla. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Da, da, bezgresni Vuk. Hajde, mala, moram da idem. Zvacu te kasnije.", nezno je rekao. "Mhm, kao i juce sto si zvao.", pomalo povredjeno sam rekla. Nasmejao se. "Obecavam ,mala. Vise ni dan nece proci, a da ti se ne javim, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Tako vec moze.", zaprela sam. Nasmejao se. "Moja pametna sinovica. Moram da idem mala. Volim te.", nezno je rekao i pre nego sto sam uspela da mu kazem da ga volim spustio je slusalicu.
Нема коментара:
Постави коментар