Protezem se nakon celonocnog spavanja. Jucerasnje popodne sa stricem i Vukom nije uticalo pozitivno samo na moje raspolozenje, vec i na moj miran san. Ne pamtim kada sam ovako slatko zadnji put spavala. Zvoni mi telefon. "Molim?"pospano se javljam. "Jos uvek spavas, mila moja?" Pogledala sam oko sebe i kada sam se uverila da sam sama, lenjo sam se nasmesila i zavalila nazad u krevet. "Jucerasnji dan je pozitivno uticao na moje spavanje. Ni jednom se nocas nisam probudila.", mrmljala sam. Nasmejao se. "Znam da nisi, cak nisi ni procitala sta sam ti poslao.", promrmljao je. Nasmesila sam se. "Znas da cu procitati, lepotane.", nezno sam rekla. "Znam da hoces, mila moja. Znas sta mi je Minja rekao?", tiho je upitao. Odmahnula sam glavom. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Da si rekla da sam jedini pametan muskarac u tvojoj okolini.", arogantno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Izdajica, sve on mora da istrtlja, a nemoj mi reci da toi to vec nisi znao.", rekla sam smejuci se. "Naravno da jesam, al tvoj stric to nije znao.", rekao je guseci se od smeha. "Ijaoj.", procvilela sam. "Aha, bas ijao. Ceo dan je gundjao kako sam samo ja pametan, on je ocigledno glup.", progundjao je. Vristala sam od smeha. "Nije daleko od istine.", progrcala sam. "Znam, mila moja, al nije bas da ga je prijatno slusati kako gundja.", cerekao se i sam. Nasmejala sam se. "Vi ste moja dva ludaka.", nezno sam rekla. "A ti moja ludaca. Moram da idem, mila moja, a i on je tu, ne zelim da te uvalim u nevolju.", tiho je rekao. Nasmesila sam se. "Zvaces me?", tiho sam upitala. "Mhm, kad se budes kupala.", promrmljao je. "Dobro, Vuce", prosaputala sam. Uzdahnuo je. "Volim te mila moja.", nezno je rekao. "I ja tebe, lepotane.", isto tako nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
Vec je bilo proslo devet kada je neko zazvonio na vrata. Tata je otisao i otvorio ih dok sam ja gledala film praveci se da me ni najmanje ne zanima ko je na vratima. "Miko, udjite.", tata je progundjao.
"Hej, mala, neces da pozdravis striku.", upitao je cerekajuci se.
Nasmejala sam se i bacila mu se oko vrata. "Gledala sam neki film.", promrmljala sam. "Dobro vece, Vuce.", prosaputala sam i pogledala u te prelepe oci.
"Dobro vece, Srno.", tiho je rekao.
"Sedite.", tata je rekao i njih dvojica su posedali svaki sa moje strane.
"Aco, mora li mala da ide sutra sa vama na to krstenje? Znas da ona ne voli..."
Tata me je mrko. "Vec si se zalila stricu?", zarezao je.
Pocrvenela sam. "Ja, ovaj..."
"Slusaj, Srno, ti znas da ni ja ne volim da ide tamo, ali moram. Tako isto moras i ti."
Stric je prevrnuo ocima. "Ja ne znam zasto bi Srna morala..."
"Zato, Miko, sto ja ne mogu vise da se svadjam cas sa Mirjanom, cas sa Verkom radi nje. Mirjana mi jos prebacuje sto ona nije isla na sahranu jos je plus isla na svadbu. Ne mogu vise. Ona sutra ide.", tvrdoglavo je rekao.
Krisom sam pogledala u Vuka, videla sam da ni njemu nije bas pravo. "Ali, tata.."
"Nema ali, Srno, ides."
Digla sam nos. "Sa kim ja da budem tamo? Moze li makar stric..."
"A ne, mala, mene tamo neces odvuci. Vi mozda morate ici kod onih ustogljjenih, ja ne moram."
"Ali, striko..."
"Miroslave..."
"Dosta oboje! Ja tamo ni mrtav ne idem!", zarezao je.
"Srno, stvarno, ne budi toliko nerazumna. Nece te ubiti jedan dan tamo.", tata je progundjao.
"Da, mene nece ubiti, a on ni mrtav ne ide. Dok ti ides ko preko..."
"U sobu, odmah!", zagrmeo je.
Podigla sam nos. "Laku noc.", rekla sam i krenula ka svojoj sobi. "Laku, noc, Vuce. Izvini zbog ovoga.", uvredjeno sam rekla mrko pogledala tatu i strica koji su u isto vreme prevrnuli ocima i otisla u svoju sobu. Bes je kuljao iz mene, ja ne mogu da idem tamo, jebote. Ti ljudi su, ahhhhh ima da prolupam, gundjala sam sama za sebe kada je neko pokucao na vrata. Znala sam da je stric, nisam htela da ga vidim, a onda sam shvatila da je i Vuk sa njim. "Udji.", progundjala sam.
Obojica su usla unutra i zatvorila vrata. "Jesi li dobro, mila moja?", Vuk je nezno upitao.
Klimnula sam glavom. "Jesam, Vuce, samo mi se ne ide.", tiho sam rekla.
"Daj, mala..."
Presekla sam ga pogledom. "Sa tobom ne pricam.", ljutito sam rekla.
Slegnuo je ramenima. "Koliko dugo?"
"Do kraja svog zivota.", zarezala sam.
"Miroslave, pripazi na vrata.", Vuk je promumlao.
Stric je klimnuo glavom i sklonio se kraj vrata, a Vuk seo do mene na krevet. Nezno me je povukao sebi i jos neznije poljubio. "Slusaj me, vazi?", tiho je upitao.
Klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio spoljasnjom stranom prstima po obrazu. "Slusaj me, mila moja, nemas potrebe da se ljutis na Miroslava. Prvo, on nije pozvan tamo, drugo, to je samo jedan dan. Sutra uvece se vracate.", nezno je rekao.
Pocrvenela sam. "Znam, Vuce, ali..."
Odmahnuo je glavom. "Hajde, mila moja, budi razumna, molim te.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam i klimnula. "U redu, Vuce. U pravu si.", tiho sam rekla.
Nasmesio se. "Jesam, zar ne?"
Klimnula sam i uzvratila mu osmeh. "Jesi."
"Hajde sad, pomiri se sa stricem. Moramo da idemo, ali sutra cemo se videti cim se vratite, vazi?"
Klimnula sam. "Vazi."
Spustio je usnice na moje i strastveno me poljubio. "Pametna devojcica.", prosaputao mi je na usnama.
Ustao je pa me nezno podigao sa sobom. Dosli sam do strica i pogledala ga. "Strice, ja..."
Nasmejao se, povukao me u zagrljaj i poljubio me u teme. "Nesto mi ne izgledas kao da si na kraju zivota.", rekao je cerekajuci se.
Pocrvenela sam i pogledala ga. "Izvini, strice. Znas da ja to ne mislim tako.", umiljato sam rekla.
Pomazio me je po kosi. "Znam, mala, nemoj da se sikiras.", nezno je rekao.
Pridigla sam se na prste i poljubila ga u obraz. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam.
Nasmejao se. "Znam, mala, kao i ti najbolja sinovica na svetu. Hajde, docicemo sutra cim se javis da ste stigli, vazi?"
Klimnula sam glavom. "Vazi, striko.", tiho sam rekla.
Vuk me je nezno okrenuo ka sebi. "Budi dobra tamo, vazi?"
Klimnula sam. "Vazi, Vuce.", promrmljala sam.
Nezno me je poljubio i snazno zagrlio. "Zvacu te cim dodjem kuci, vazi?"
Klimnula sam. "Dobro.", nezno sam rekla i poljubila ga u vrat. Uzvratio mi je poljubac i tiho uzdahnuo.
"Hajde, vas dvoje. Naicice Aca.", stric je zasistao.
Vuk je klimnuo i nezno me odvojio od sebe. Izasla sam da ih ispratim. "Vidimo se, striko.", umiljato sam rekla i zagrlila ga.
Poljubio me je u teme. "Vidimo se, mala.", nezno je rekao i izasli su.
Zatvorila sam vrata za njima i okrenula se da podjem ka svojoj sobi kada sam ugledala tatu na vratima od kuhinje. "Srno, hajde da porazgovaramo."
Uzdahnula sam i posla za njim. "Sta je problem, tata?"
"Tvoje ponasanje, cero."
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Opet?", zacicala sam.
Klimnuo je. "Opet, Srno. Srno, ja znam da ti volis Miku i njegovo drustvo, znam da ti je lepo sa njima, ali ti kceri imas jos striceva. Druga stvar, kakva god da ti je rodbina sa bakine strane, oni tebe vole. To sto se oni tebi..."
"Ni tebi se ne svidjaju.", zakrestala sam.
Odmahnuo je. "Ne svidjaju mi se, ali nije to problem vec..."
"Tata, ja ne mogu da se foliram da ih volim kad ih ne volim.", zacvilela sam
"Znam, Srno, ali volis ostale striceve, zar ne?"
Klimnula sam glavom. "Obozavam, tata i ti to znas.", progundjala sam.
"Znam, cero, ali se ne ponasas tako. Svugde ides sa Mikom i..."
"Ali, tata, pre neki dan smo isli svi zajedno na bazene i oni su odrzali vece Stefanu na sred bazena. Mislim da uopste nije zabavno ici negde da bi se oni medjusobno svadjali.", progundjala sam.
Tata je prevrnuo ocima. "Sa tobom se ne vredu ubedjivati. Radi kako hoces.", promrmljao je.
Zatreptala sam ocima ka njemu. "Da li to znaci da ne moram sutra da idem?", upitala sam sa nadom u glasu.
Mrko me je pogledao. "Ides tamo. To je zavrsen prica, Srno. Ne znam samo kako Mika ne..."
"Nemoj da se ljutis na njega tata. Ja sam ga danas zamolila da uradi nesto da ne idem, odbio me je, ali je ipak dosao.", tiho sam rekla.
Tata je odmahnuo glavom. "Vrtis ga oko malog prsta od kako si se rodila. Ti zaplaces, on vristi na sve i odnese te. Razmazenije bebe od tebe niti veceg ludaka od njega nije bilo.", progundjao je.
"Znam, ali..."
Odmahnuo je glavom. "Ne ljutim se ja na njega, Srno. Znam da ti nista nece odbiti. Iskreno, vise mi smeta sto ga ti vodas kao advokata, iako znas da gde god zatreba ja cu ti pomoci.", progundjao je.
Pocrvenela sam. "Tata, striko..."
Prevrnuo je ocima. "Dobro, dobro. Da si me ti pitala ne bi sutra ni isla, ovako ides. Za nauk za sledeci put."
Uzdahnula sam. "Dobro, icicu kod tih budala."
"Srno!", zagrmeo je.
"Sam si to rekao.", zacvilela sam.
Podigao je ruke. "Samo vodi racuna sta sutra tamo pricas."
Klimnula sam glavom. "Hocu, tajko. Kad krecemo?"
"Krstenje je u dva, moramo krenuti odavde oko jedan najkasnije. Zasto?"
"Slegnula sam ramenima. "Onako tajko. Idem da spavam. Laku noc."
Klimnuo je. "Laki noc, cero.", nezno je rekao i poljubio me u teme.
Poljubila sam ga u obraz i otisla u svoju sobu. Uskoro me je Vuk zvao i ostali smo na telefonu do jutro kada sam u nekom trenutku zaspala uz zvuk njegovog glasa. "Hajde, mala, dizi dupe!", zakreketao je stric.
Otvorila sam oci i pospano ga pogledala. "Sta hoces, spava mi se.". progundjala sam.
"I meni, ali je Vuk rekao da hoce da te vidi pre nego sto odes. Deset sati je, ustaj!"
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Vuk je tu?"
Nasmejao se i klimnuo glavom. "Sa tvojom bakom sedi u kuhinji."
"Gde su tata i mama?"
Slegnuo je ramenima. "Za ludake ne pitam. Ni Mica nije kuci."
Ustala sam, otisla u kupatilo da se umijem pa u pidzami otisla u kuhinju. "Dobro jutro.", veselo sam rekla.
Vuk mi se ozareno osmehnuo. "Dobro jutro, mala. Jesi li se naspavala?", nezno je upitao.
Taman sam klimnula glavom da odgovorim kada se baka javila. "Naspavala se djavola, jutros oko pet kad sam ustala je jos bila na telefonu. Od kako imaju te mobilne ne skidaju se sa njih.", progundjala je.
Stric se nasmejao. "Mora da je imala neka vazna posla, jel tako, mala?"
Mrko sam ga pogledala. "Tako je, striko. Bako, ovaj ja se danas ne osecam najbolje, mogu li da ostanem kuci?", promrmljala sam.
Vuk i stric su zabezeknuto zurili u mene, a baka je odmahnula glavom. "Ne moze. Tetka ti je sad prvi put dosla iz one tunguzije sa detetom i bila bi velika sramota da ne odes."
"Ali, bako..."
"Nemoj ti meni "ali bako". Ides."
"Nisam isla ni na baba Ned..."
Osinula me je pogledom. "Da sam ja bila kuci ti bi isla. To je nepostovanje prema tvojoj baki, majci tvoje majke. I zaobidji me tvojih opravdanja, Srno. Niti sam Miroslav niti onaj moj blentavi sin. Na te vase fore ne padam. Nego, Aci bilo lakse da ne ide, pa nasao izgovor u tebi.", gundjala je.
"Daj, Verka, Srna samo ima neke svoje principe i..."
"Zaobidji me, Miroslave. Kod mene to ne pali."
Vuk se tiho nasmejao do mene. "Baka ti je opasna.", prosaputao mi je na uvo i neprimetno ga dodirnuo usnama.
Nasmejala sam se. "Prava azdaja.", progundjala sam.
"Bolje cuti da te ne cuje. Ni ja ti necu moci pomoci.", promumlao je stric.
"Bako, gde su tata i mama?"
Narogusila se. "Za njih me nista ne pitaj. Znas li sta su uradili?"
Odmahnula sam glavom. "Sta?"
"Danas se setili da kupe poklon, naravno nedelja je, i ima da kupe nesto bezveze. Uostalom, kao i uvek kada idemo u posetu mojoj rodbini. A to je sve zato sto je na nesrecu i onaj ludak od mog sina, a i ti, Srno, povukli na Borkove. Isti ste pokojni deda..."
"Boze, spasi me danas. Kad krene ovako iz ranog jutra, nece stati dok ne ode na spavanje.", promrmljala sam u Vukovo rame.
"Cuti, mila moja. Sve dok se ne okrene na tebe, dobro je. Neka im gundja.", prosaputao je.
"Deka ne ide?"
"Ne ide!", prasnula je. "On mora da zaliva paprike, a to je naravno samo jos jedan izgovor da ne ide kod mojih. Takvi su oni svi, Vuce, svi su na isti kalup."
"Mala ni majka Bozija ni svi sveci vam danas ne mogu pomoci.", zacerekao se stric.
Mucenicki sam klimnula glavom. "Vidim.", progundjala sam.
Iz misli me prenu zvono telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Ovde jedan od glupih muskaraca u tvom zivotu.", progundjao je stric sa druge strae slusalice. Prasnula sam u smeh. "Dobro jutro, striko. Sta radis?", umiljato sam upitala. "E, sedim sa jedinim pametnim, verovatno doktorom nauka ili sta ti vec znam sta je. Verovatno je pametniji i od Tesle.", progundjao je. Vristala sam od smeha. "Daj, strice, jesi poludeo?", upitala sam guseci se od smeha. "Nisam, mala, samo nisam siguran jel Tesla ili..." Prekinula sam ga. "Ajnstajn, striko.", rekla sam umiruci od smeha. "Da ž, verovatno, ali vidis, mala tu si se zajebala.", rekao je smejuci se. Nasmejala sam se. "Ma nemoj?", upitala sam. "Aha, jesi. Opste poznato je da je Mileva pisala njegove radove. Kazu da je bio glup ko tocilo.", podbadao je. Smracila sam se. "Gluposti i price, striko. Ali eto, za slucaj da nisu, neka bude Tesla.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "Stvarno tebi nije dobro, mala. Ako je on Tesla. Sta radis?", nezno je upitao. Uzdahnula sam. "Nista.sedim, pijem kafu i razmisljam o koje krivo drvo da se obesim.", progundjala sam. "Zasto?", zabrinuto je upitao. "Ma, pusti, striko. Ne mogu o tome sad, ljuta sam ko ris.", progundjala sam. "Pitao sam te nesto, Srno.", zarezao je. Uzdahnula sam. "Marko mi prebacuje za net i..." Zarezao je. "Mala, znam da nemam prava da se mesam, ali nemoj da mu cutis i pustis da skace po tebi. Ni njemu ni nikome, Srno.", zarezao je. Nasmejala sam se. "Necu, striko, ne boj se.", nezno sam rekla. "Postroj to sve, Srno. Od tvojih do njega i njegovih. Kome ne odgovara, oteraj u kurac, ali nikome, nikome ne dozvoli da te gazi.", zarezao je. "Znas da necu, strice. Makar sam jezik oduvek imala.", progundjala sam. "Znam, Evo ti Vuka.", promrmljao je. "Hej, sta se desilo, mila moja?", Vuk je zabrinuto upitao. "Nista, Vuce, nemoj da brines. Nista sto ne mogu sama da resim.", promrmljala sam. "Dobr, ali da ti kazem nesto, sta god da je, necu da insistiram, znam da ti je nezgodno o tome samnom, poslusaj strica. Vazi?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Vazi, lepotane. Jesi li ti dobro?", nezno sam upitala. "Jesam, nemoj da brines za mene. Evo ti strica, zvacu te kad se budes kupala. Volim te.", nezno je rekao. "I ja tebe, Vuce.", prosaputala sam. "E tako sad je Tesla, ili Ajnstajn, sta je vec rekao pa ces ga i poslusati.", rekao je stric cerekajuci se. "Poslusala bih i tebe, nisam ja rekla..." Prasnuo je u smeh. "Znam, znam mala, al Tesla je Tesla. Hajde, budi dobra, nemoj da se previse sikiras sta ti ko kaze, pa cu zvati ponovo, vai?", nezno je upitao. "Vazi striko.", nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
Vec je bilo proslo devet kada je neko zazvonio na vrata. Tata je otisao i otvorio ih dok sam ja gledala film praveci se da me ni najmanje ne zanima ko je na vratima. "Miko, udjite.", tata je progundjao.
"Hej, mala, neces da pozdravis striku.", upitao je cerekajuci se.
Nasmejala sam se i bacila mu se oko vrata. "Gledala sam neki film.", promrmljala sam. "Dobro vece, Vuce.", prosaputala sam i pogledala u te prelepe oci.
"Dobro vece, Srno.", tiho je rekao.
"Sedite.", tata je rekao i njih dvojica su posedali svaki sa moje strane.
"Aco, mora li mala da ide sutra sa vama na to krstenje? Znas da ona ne voli..."
Tata me je mrko. "Vec si se zalila stricu?", zarezao je.
Pocrvenela sam. "Ja, ovaj..."
"Slusaj, Srno, ti znas da ni ja ne volim da ide tamo, ali moram. Tako isto moras i ti."
Stric je prevrnuo ocima. "Ja ne znam zasto bi Srna morala..."
"Zato, Miko, sto ja ne mogu vise da se svadjam cas sa Mirjanom, cas sa Verkom radi nje. Mirjana mi jos prebacuje sto ona nije isla na sahranu jos je plus isla na svadbu. Ne mogu vise. Ona sutra ide.", tvrdoglavo je rekao.
Krisom sam pogledala u Vuka, videla sam da ni njemu nije bas pravo. "Ali, tata.."
"Nema ali, Srno, ides."
Digla sam nos. "Sa kim ja da budem tamo? Moze li makar stric..."
"A ne, mala, mene tamo neces odvuci. Vi mozda morate ici kod onih ustogljjenih, ja ne moram."
"Ali, striko..."
"Miroslave..."
"Dosta oboje! Ja tamo ni mrtav ne idem!", zarezao je.
"Srno, stvarno, ne budi toliko nerazumna. Nece te ubiti jedan dan tamo.", tata je progundjao.
"Da, mene nece ubiti, a on ni mrtav ne ide. Dok ti ides ko preko..."
"U sobu, odmah!", zagrmeo je.
Podigla sam nos. "Laku noc.", rekla sam i krenula ka svojoj sobi. "Laku, noc, Vuce. Izvini zbog ovoga.", uvredjeno sam rekla mrko pogledala tatu i strica koji su u isto vreme prevrnuli ocima i otisla u svoju sobu. Bes je kuljao iz mene, ja ne mogu da idem tamo, jebote. Ti ljudi su, ahhhhh ima da prolupam, gundjala sam sama za sebe kada je neko pokucao na vrata. Znala sam da je stric, nisam htela da ga vidim, a onda sam shvatila da je i Vuk sa njim. "Udji.", progundjala sam.
Obojica su usla unutra i zatvorila vrata. "Jesi li dobro, mila moja?", Vuk je nezno upitao.
Klimnula sam glavom. "Jesam, Vuce, samo mi se ne ide.", tiho sam rekla.
"Daj, mala..."
Presekla sam ga pogledom. "Sa tobom ne pricam.", ljutito sam rekla.
Slegnuo je ramenima. "Koliko dugo?"
"Do kraja svog zivota.", zarezala sam.
"Miroslave, pripazi na vrata.", Vuk je promumlao.
Stric je klimnuo glavom i sklonio se kraj vrata, a Vuk seo do mene na krevet. Nezno me je povukao sebi i jos neznije poljubio. "Slusaj me, vazi?", tiho je upitao.
Klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio spoljasnjom stranom prstima po obrazu. "Slusaj me, mila moja, nemas potrebe da se ljutis na Miroslava. Prvo, on nije pozvan tamo, drugo, to je samo jedan dan. Sutra uvece se vracate.", nezno je rekao.
Pocrvenela sam. "Znam, Vuce, ali..."
Odmahnuo je glavom. "Hajde, mila moja, budi razumna, molim te.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam i klimnula. "U redu, Vuce. U pravu si.", tiho sam rekla.
Nasmesio se. "Jesam, zar ne?"
Klimnula sam i uzvratila mu osmeh. "Jesi."
"Hajde sad, pomiri se sa stricem. Moramo da idemo, ali sutra cemo se videti cim se vratite, vazi?"
Klimnula sam. "Vazi."
Spustio je usnice na moje i strastveno me poljubio. "Pametna devojcica.", prosaputao mi je na usnama.
Ustao je pa me nezno podigao sa sobom. Dosli sam do strica i pogledala ga. "Strice, ja..."
Nasmejao se, povukao me u zagrljaj i poljubio me u teme. "Nesto mi ne izgledas kao da si na kraju zivota.", rekao je cerekajuci se.
Pocrvenela sam i pogledala ga. "Izvini, strice. Znas da ja to ne mislim tako.", umiljato sam rekla.
Pomazio me je po kosi. "Znam, mala, nemoj da se sikiras.", nezno je rekao.
Pridigla sam se na prste i poljubila ga u obraz. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam.
Nasmejao se. "Znam, mala, kao i ti najbolja sinovica na svetu. Hajde, docicemo sutra cim se javis da ste stigli, vazi?"
Klimnula sam glavom. "Vazi, striko.", tiho sam rekla.
Vuk me je nezno okrenuo ka sebi. "Budi dobra tamo, vazi?"
Klimnula sam. "Vazi, Vuce.", promrmljala sam.
Nezno me je poljubio i snazno zagrlio. "Zvacu te cim dodjem kuci, vazi?"
Klimnula sam. "Dobro.", nezno sam rekla i poljubila ga u vrat. Uzvratio mi je poljubac i tiho uzdahnuo.
"Hajde, vas dvoje. Naicice Aca.", stric je zasistao.
Vuk je klimnuo i nezno me odvojio od sebe. Izasla sam da ih ispratim. "Vidimo se, striko.", umiljato sam rekla i zagrlila ga.
Poljubio me je u teme. "Vidimo se, mala.", nezno je rekao i izasli su.
Zatvorila sam vrata za njima i okrenula se da podjem ka svojoj sobi kada sam ugledala tatu na vratima od kuhinje. "Srno, hajde da porazgovaramo."
Uzdahnula sam i posla za njim. "Sta je problem, tata?"
"Tvoje ponasanje, cero."
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Opet?", zacicala sam.
Klimnuo je. "Opet, Srno. Srno, ja znam da ti volis Miku i njegovo drustvo, znam da ti je lepo sa njima, ali ti kceri imas jos striceva. Druga stvar, kakva god da ti je rodbina sa bakine strane, oni tebe vole. To sto se oni tebi..."
"Ni tebi se ne svidjaju.", zakrestala sam.
Odmahnuo je. "Ne svidjaju mi se, ali nije to problem vec..."
"Tata, ja ne mogu da se foliram da ih volim kad ih ne volim.", zacvilela sam
"Znam, Srno, ali volis ostale striceve, zar ne?"
Klimnula sam glavom. "Obozavam, tata i ti to znas.", progundjala sam.
"Znam, cero, ali se ne ponasas tako. Svugde ides sa Mikom i..."
"Ali, tata, pre neki dan smo isli svi zajedno na bazene i oni su odrzali vece Stefanu na sred bazena. Mislim da uopste nije zabavno ici negde da bi se oni medjusobno svadjali.", progundjala sam.
Tata je prevrnuo ocima. "Sa tobom se ne vredu ubedjivati. Radi kako hoces.", promrmljao je.
Zatreptala sam ocima ka njemu. "Da li to znaci da ne moram sutra da idem?", upitala sam sa nadom u glasu.
Mrko me je pogledao. "Ides tamo. To je zavrsen prica, Srno. Ne znam samo kako Mika ne..."
"Nemoj da se ljutis na njega tata. Ja sam ga danas zamolila da uradi nesto da ne idem, odbio me je, ali je ipak dosao.", tiho sam rekla.
Tata je odmahnuo glavom. "Vrtis ga oko malog prsta od kako si se rodila. Ti zaplaces, on vristi na sve i odnese te. Razmazenije bebe od tebe niti veceg ludaka od njega nije bilo.", progundjao je.
"Znam, ali..."
Odmahnuo je glavom. "Ne ljutim se ja na njega, Srno. Znam da ti nista nece odbiti. Iskreno, vise mi smeta sto ga ti vodas kao advokata, iako znas da gde god zatreba ja cu ti pomoci.", progundjao je.
Pocrvenela sam. "Tata, striko..."
Prevrnuo je ocima. "Dobro, dobro. Da si me ti pitala ne bi sutra ni isla, ovako ides. Za nauk za sledeci put."
Uzdahnula sam. "Dobro, icicu kod tih budala."
"Srno!", zagrmeo je.
"Sam si to rekao.", zacvilela sam.
Podigao je ruke. "Samo vodi racuna sta sutra tamo pricas."
Klimnula sam glavom. "Hocu, tajko. Kad krecemo?"
"Krstenje je u dva, moramo krenuti odavde oko jedan najkasnije. Zasto?"
"Slegnula sam ramenima. "Onako tajko. Idem da spavam. Laku noc."
Klimnuo je. "Laki noc, cero.", nezno je rekao i poljubio me u teme.
Poljubila sam ga u obraz i otisla u svoju sobu. Uskoro me je Vuk zvao i ostali smo na telefonu do jutro kada sam u nekom trenutku zaspala uz zvuk njegovog glasa. "Hajde, mala, dizi dupe!", zakreketao je stric.
Otvorila sam oci i pospano ga pogledala. "Sta hoces, spava mi se.". progundjala sam.
"I meni, ali je Vuk rekao da hoce da te vidi pre nego sto odes. Deset sati je, ustaj!"
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Vuk je tu?"
Nasmejao se i klimnuo glavom. "Sa tvojom bakom sedi u kuhinji."
"Gde su tata i mama?"
Slegnuo je ramenima. "Za ludake ne pitam. Ni Mica nije kuci."
Ustala sam, otisla u kupatilo da se umijem pa u pidzami otisla u kuhinju. "Dobro jutro.", veselo sam rekla.
Vuk mi se ozareno osmehnuo. "Dobro jutro, mala. Jesi li se naspavala?", nezno je upitao.
Taman sam klimnula glavom da odgovorim kada se baka javila. "Naspavala se djavola, jutros oko pet kad sam ustala je jos bila na telefonu. Od kako imaju te mobilne ne skidaju se sa njih.", progundjala je.
Stric se nasmejao. "Mora da je imala neka vazna posla, jel tako, mala?"
Mrko sam ga pogledala. "Tako je, striko. Bako, ovaj ja se danas ne osecam najbolje, mogu li da ostanem kuci?", promrmljala sam.
Vuk i stric su zabezeknuto zurili u mene, a baka je odmahnula glavom. "Ne moze. Tetka ti je sad prvi put dosla iz one tunguzije sa detetom i bila bi velika sramota da ne odes."
"Ali, bako..."
"Nemoj ti meni "ali bako". Ides."
"Nisam isla ni na baba Ned..."
Osinula me je pogledom. "Da sam ja bila kuci ti bi isla. To je nepostovanje prema tvojoj baki, majci tvoje majke. I zaobidji me tvojih opravdanja, Srno. Niti sam Miroslav niti onaj moj blentavi sin. Na te vase fore ne padam. Nego, Aci bilo lakse da ne ide, pa nasao izgovor u tebi.", gundjala je.
"Daj, Verka, Srna samo ima neke svoje principe i..."
"Zaobidji me, Miroslave. Kod mene to ne pali."
Vuk se tiho nasmejao do mene. "Baka ti je opasna.", prosaputao mi je na uvo i neprimetno ga dodirnuo usnama.
Nasmejala sam se. "Prava azdaja.", progundjala sam.
"Bolje cuti da te ne cuje. Ni ja ti necu moci pomoci.", promumlao je stric.
"Bako, gde su tata i mama?"
Narogusila se. "Za njih me nista ne pitaj. Znas li sta su uradili?"
Odmahnula sam glavom. "Sta?"
"Danas se setili da kupe poklon, naravno nedelja je, i ima da kupe nesto bezveze. Uostalom, kao i uvek kada idemo u posetu mojoj rodbini. A to je sve zato sto je na nesrecu i onaj ludak od mog sina, a i ti, Srno, povukli na Borkove. Isti ste pokojni deda..."
"Boze, spasi me danas. Kad krene ovako iz ranog jutra, nece stati dok ne ode na spavanje.", promrmljala sam u Vukovo rame.
"Cuti, mila moja. Sve dok se ne okrene na tebe, dobro je. Neka im gundja.", prosaputao je.
"Deka ne ide?"
"Ne ide!", prasnula je. "On mora da zaliva paprike, a to je naravno samo jos jedan izgovor da ne ide kod mojih. Takvi su oni svi, Vuce, svi su na isti kalup."
"Mala ni majka Bozija ni svi sveci vam danas ne mogu pomoci.", zacerekao se stric.
Mucenicki sam klimnula glavom. "Vidim.", progundjala sam.
Iz misli me prenu zvono telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Ovde jedan od glupih muskaraca u tvom zivotu.", progundjao je stric sa druge strae slusalice. Prasnula sam u smeh. "Dobro jutro, striko. Sta radis?", umiljato sam upitala. "E, sedim sa jedinim pametnim, verovatno doktorom nauka ili sta ti vec znam sta je. Verovatno je pametniji i od Tesle.", progundjao je. Vristala sam od smeha. "Daj, strice, jesi poludeo?", upitala sam guseci se od smeha. "Nisam, mala, samo nisam siguran jel Tesla ili..." Prekinula sam ga. "Ajnstajn, striko.", rekla sam umiruci od smeha. "Da ž, verovatno, ali vidis, mala tu si se zajebala.", rekao je smejuci se. Nasmejala sam se. "Ma nemoj?", upitala sam. "Aha, jesi. Opste poznato je da je Mileva pisala njegove radove. Kazu da je bio glup ko tocilo.", podbadao je. Smracila sam se. "Gluposti i price, striko. Ali eto, za slucaj da nisu, neka bude Tesla.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "Stvarno tebi nije dobro, mala. Ako je on Tesla. Sta radis?", nezno je upitao. Uzdahnula sam. "Nista.sedim, pijem kafu i razmisljam o koje krivo drvo da se obesim.", progundjala sam. "Zasto?", zabrinuto je upitao. "Ma, pusti, striko. Ne mogu o tome sad, ljuta sam ko ris.", progundjala sam. "Pitao sam te nesto, Srno.", zarezao je. Uzdahnula sam. "Marko mi prebacuje za net i..." Zarezao je. "Mala, znam da nemam prava da se mesam, ali nemoj da mu cutis i pustis da skace po tebi. Ni njemu ni nikome, Srno.", zarezao je. Nasmejala sam se. "Necu, striko, ne boj se.", nezno sam rekla. "Postroj to sve, Srno. Od tvojih do njega i njegovih. Kome ne odgovara, oteraj u kurac, ali nikome, nikome ne dozvoli da te gazi.", zarezao je. "Znas da necu, strice. Makar sam jezik oduvek imala.", progundjala sam. "Znam, Evo ti Vuka.", promrmljao je. "Hej, sta se desilo, mila moja?", Vuk je zabrinuto upitao. "Nista, Vuce, nemoj da brines. Nista sto ne mogu sama da resim.", promrmljala sam. "Dobr, ali da ti kazem nesto, sta god da je, necu da insistiram, znam da ti je nezgodno o tome samnom, poslusaj strica. Vazi?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Vazi, lepotane. Jesi li ti dobro?", nezno sam upitala. "Jesam, nemoj da brines za mene. Evo ti strica, zvacu te kad se budes kupala. Volim te.", nezno je rekao. "I ja tebe, Vuce.", prosaputala sam. "E tako sad je Tesla, ili Ajnstajn, sta je vec rekao pa ces ga i poslusati.", rekao je stric cerekajuci se. "Poslusala bih i tebe, nisam ja rekla..." Prasnuo je u smeh. "Znam, znam mala, al Tesla je Tesla. Hajde, budi dobra, nemoj da se previse sikiras sta ti ko kaze, pa cu zvati ponovo, vai?", nezno je upitao. "Vazi striko.", nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
Нема коментара:
Постави коментар