Opet sanjarim, opet sam budna mislima daleko u njegovim rukama. Ponovo sam na najlepsem mestu na svetu. Zvoni mi telefon, video. "Stric ce nas pobiti.", rekla sam mesto halo a onda zinula. "Sta ces ti tu?", zageraktala sam. Nasmejao se. "Zovem samo da vidim moju najlepsu sinovicu.", rekao je siroko se cereci. "Lepo te je videti, striko. Sta radis?", umiljato sam upitala. Nasmejao se. "Zavrsio sa poslom, dosao u sobu i pijem viski. Jednom recju odmaram.", nezno je rekao. Namrstila sam se. "Nisi u gradu?" Odmahnuo je. "Nisam, mala. Ujutru se vracam. Stislo me, jebote sa svih strana, ovo vise nije normalno.", progundjao je. "Jesi li ti to prehladjen, striko, promukao si?", zabrinuto sam upitala. Nasmejao se i odmahnuo. "Nisam, strikino, umoran samo. Ne stajem nikako.", progundjao je. Odmahnula sam glavom. "Cccc, toliko nikad nisi radio.", mrko sam rekla. Nasmejao se. "Nikad veca kriza, mala.", promumlao je. Podsmehnula sam se. "Samo mi o krizi ne pricaj, ovo je uzasno." Zabrinuto me pogledao. "Mala, nemoj da se ljutis, ali imas li dovoljno za sebe i decu?Ako nemas..." Nezno sam mu se osmahnula. "Nemaoj da brines, imamo ono neophodno i..." Zarezao je. "Mala ti zasluzujes vise od neophodnog.", ljutito je rekao. Nasmejala sam se. "A ti znas da meni to nije vazno. Druga stvar, trudi se, striko, stvarno se trudi da obezbedi sve, ali ova godina je katastrofa.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je i klimnuo. "Znam, slusaj poslacu ti..." Ponovo sam odmahnula glavom. "Necu otici, striko, i ti to znas. Nemoj, molim te.", tiho sam rekla. "Mala, jebi se, ti si moje dete i..." Nasmesila sam mu se. "Znam da jesam, ali nemoj, vazi?", nezno sam upitala. Uzdahnuo je. "Tvrdoglavo magare.", promrmljao je. Nasmejala sam se. "Na tebe, striko.", rekla sam smejuci se. Ponosno se nacerio. "Jesi, mala, ista si ti tvoj striko. Sta pijes to?", upitao je mrsteci se. Pocrvenela sam. "Guaranu.", promrmljala sam. Izbecio se. "Od pola litra. Ti, mala, stvarno nisi normalna. Em ne spavas nikako em pijes ta sranja, razboleces se tako, jebote.", zabrinuto je zabrundao. Nezno sam mu se nasmesila. "Ne brini, striko. Cuvam se ja.", promrmljala sam. Frknuo je. "Cuvas se kurac, mala. slabo jedes, tonu kafe dnevno popijes, spavas dva sata dnevno, guarana, a da ne pricam o nervozi i svakodnevnom stresu. Svaka ti cast, mala stvarno zdrav zivot.", ironicno je rekao. Nezno sam mu se nasmesila. "Nemoj da brines necu jos odapeti papke.", keslala sam se. "Da li si ti normalna?", zagrmeo je. "Ti tek treba da zivis. Nemoj vise da sam te cuo. I samo da znas, odmah cu reci Vuku.", dodao je gundjajuci. "Daj, striko, nemoj da si takav. Zadnji put kad sam to rekla drao se ko Damnjanov Zelenko.", zacvilela sam. "Briga me, njega ces makar poslusati.", gundjao je. Isplazila sam mu se. "Tuzibabo.", narugala sam mu se. Nasmejao se. "Ako ce ti to spasiti zdravlje, neka sam. Slusaj me, strikino, moram da idem, pozeleo sam samo da te vidim. Zvacu te ponovo, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Vazi striko.", zaprela sam. Namignuo mi je i uz uzdah spustio slusalicu. Frknula sam, samo nek mi kazu da njega volim vise od svih, sve cu da ih popalim, gundjala sam sama u sebi, nikad se niko nije setio da me pita kako sam a kamo li sta drugo...
Nisam mogla da dodjem sebi od soka, bola i tuge. Ono nije bio moj tata, on to nikad ne bi uradio, groznicavo sam mislila. Ali jeste uradio je. Vuk me je cvrsto stezao uz sebe, nezno sakom prelazio po mojim ledjima i sa usnama u mojoj kosi tiho saputao. "Smiri se, mila moja, sve ce se srediti. Miroslav ce sve srediti, ja cu srediti, nemoj da places.", saputao je.
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Kako, Vuce? Ne moze stric izbrisati ono sto se desilo. Ni..."
Spustio mi je prste na usne. "Ssss, videcemo, resicemo nesto, vazi?", nezno je upitao.
Iako sam znala da je to nemoguce, da ni stric niti on nisu svemoguci, vratiti vreme unazad ili bilo sta slicno nisu mogli da urade, klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce.", promucala sam.
Uzdahnuo je. "Srno, jel se to cesto dogadja, mislim je Aca..."
Zestoko sam odmahnula glavom. "Ne, jebote! Ovo je prvi put, Vuce. Kunem ti se."
Nasmesio se i nezno me pomazio spoljasnjom stranom prstiju. "U redu je, verujem ti. Iskreno, nikad ne bih rekao da bi Aca tako nesto uradio.", progumdjao je. "Sta se desilo tamo, mila moja?", nezno je upitao.
Drhtavo sam uzadnula i zavukla glavu u njegov vrat. "Tata je veoma nezgodan kad popije, trazi kvagu, ali van porodice, eventualno se posvadja sa mamom i to je sve. Nemam blage veze koliko je popio bila sam sa bakinom mamom. U svakom slucaju, baka je dosla po mene i krenuli smo kuci. Bilo je strasno, po prvi put sam ga se stvarno uplasila, Vuce. Tukao je rukama u krov auta, vristao i divljao dok deka nije stao. Izasao je za njim i kada sam krenula da izadjem za njima mama mi nije dala.", prosaputala sam.
"Po prvi put da je ucinila nesto pametno. Kako je doslo do toga da Aca udari Borka?"
Slegnula sam ramenima. "Nisam sigurna vise, Vuce. Sve mi je mutno.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je, ustao i navukao bokserice. "Odmah se vracam.", nezno je rekao. Klimnula sam glavom i on je izasao iz sobe. Ubrzo se vratio sa dve case viskija. "Sedi, mila moja.", nezno je rekao.
Uspravila sam se u sedeci stav i naslonila na zid dodao mi je obe case, namestio jastuke iza mene. Nasmesila sam mu se. "Hvala.", tiho sam rekla.
Uzvrati mi je osmeh i seo kraj mene. "Nema na cemu. Zid je hladan.", promermljao je i pogledao me..
Dala sam mu njegovu casu sa viskijem i spustila glavu na njegovo rame. "Bojim se d deki opet ne pozli zbog stresa. Trebala sam otici kuci, ali stric..."
Spustio je usne na moje teme i nezno ga poljubio. "Slusaj me, Miroslav je dobro uradio sto te je doveo ovde. Ne mozes da vidis sebe, ali uzasno si bleda, ruke ti se tresu i mila moja gldala si me kao da me nisi ni videla. Ok je to da se brines za deku, za svoje, ali veruj mi da si ostala dole ti bi bila ta koja bi zavrsila u bolnici, a to ni za koga tek ne bi bilo dobro. Popi malo tog viskija prijace ti.", nezno je rekao.
"Znam samo da je pao dole, Vuce. I da je plakao.", prosaputala sam kada sam otpila gutljaj viskija.
Tesko je uzdahnuo podigao ruku i obgrlio me njom. "Normalno da je plakao, mila moja. Udario ga je njegov sin. To boli, malena.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "Znam, Vuce. Sta ce sad biti?", tiho sam pricvilela.
"Nemam pojma, malena. Ne zelim da te tesim i pricam bajke, mada bih najvise voleo da to bude istina. Ali bice tesko, mila moja. Nemoj da ocekujes da sutra bude sve u redu, nece, nece biti jos dugo vremena.", tiho je rekao.
"Samo mi je jos to falilo. Pored majke koja ne moze da me vidi ocima, jos mi samo fali svadja i tenzija izmedju tate i dede.", promumlala sam.
Nasmesio se. "To tebe ne treba da dotice, Aca ti je otac i..."
Zestoko sam odmahnula glavom. "A ne, za ovo ce me sutra cuti, mogu ja i da se preselim kod strica, ko je potrebno.", progundjala sam.
Odmahnuo je glavom. "Ne, neces, bices tamo, bicu i ja, ali neces rec reci. To ces ostaviti Miroslavu. Ne treba ti i neprijateljstvo sa tatom. Slusaj me, neiskvarena si, reagujes i radis impulsivno. To nije lose, u stvari, to i jeste ono sto je toliko savrseno kod tebe. Ali, ne mozes uvek tako, mila moja.", nezno je rekao.
"Vuce, ja ne radim to namerno, jednostavno onako kako pomislim da treba tako uradim."
Nasmesio se i nezno mi poljubio nos. "Znam. I rekoh ti, bas to je ono sto te cini savresenom, ali jednu stvar moras nauciti, ne podnosi svako istinu.", nezno je rekao.
Namrstila sam se. "Kad god nesto uradim traze istinu."
Klimnuo je. "Da, ali ne i kad oni nesto urade. Hoces da se dogovorimo nesto?"
Klimnula sam. "Hocu."
"Slusaj me, ovako. Ja cu te nauciti kada, kome i sta mozes reci. Veruj mi, ne mozes uvek da kazes prvo sto ti padne na pamet.", nezno je rekao.
Smrkunla sam se. "Ali rekao se..."
Spustio je prste na moje usne. "Meni mozes, uvek. Sta god to bilo. Necu se ljutiti, ali njima ne. Pusti me da te naucim kako da sa drugima prodjes lakse i bolje za sebe. Hoces li?"
"Znaci ipak moram da se promenim, zar ne?"
Odmahnuo je glavom. "Ne, ni najmanje, to necu vise da te cujem. Samo malo da se foliras kad se za to ukaze potreba. Da ti ne bi bila na kraju povredjena, jebe mi se za ostale.", tiho je rekao.
Nasmesila sam se i nezno mu poljubila mesto gde mi je bila glava. "Pokusacu, obecavam.", tiho sam rekla.
"Znam da hoces, a ja cu ti pomocii. Uspecemo.", nezno je rekao.
"Hocemo.", prosaputala sam.
"Kako se osecas, mila moja?"
Slegnula sam ramenima. "Cudno, Vuce."
Namrstio se. "Cudno?"
Klimnula sam. "Cudno, ne znam vise nista, Vuce. Zbunjena sam, osecam se kao da su me izdali sa ovim nocas. Svi oni.", tiho sam prosaputala.
"To je normalno. Na neki nacin i jesu. Treba da te zastite od takvih stvari a ne da te licno oni izlazu njima. Rekao sam ti necu ti pricatti bajke."
Nasmejala sam se. "Mislim da bi to i bilo malo glupo.", tiho sam rekla.
Zestoko je zaklimao glavom. "Bi, prvo veoma si pametna i ne pada mi na pamet da te vredjam lazima, drugo, mila moja, lezis ovde, gola kraj mene i mislim da ti bajke bas i ne prilice.", malo me je zadirkivao.
Pocrvenela sam kao paprika. "Da, mislim da si u pravu.", promumlala sam.
"Dobro, makar nisi vise bleda kao krec. Videcemo kako ce i sta biti, mila moja, ali u svakom slucaju, bicu uz tebe, vazi?"
Vazi? Srce mi je tuklo trista na sat, on ce biti uz mene! Ni sama ne znam odakle mi hrabrosti, gde je nestala moja stidljivost, ali sam se uspentrala u njegova krila i spustila usne na njegove. Zastenjao je i poceo zestoko da me ljubi. Zaboravila sam na casu u svojim rukama i kad sam krenula da ga zagrlim polila sam ga viskijem. Nasmejao mi se na usnama. "Mislim da si trebala da ga popijes.", prosaputao je.
Pocrvenela sam. "Izvini, zaboravila sam na casu.",prosaputala sam.
Slatko se nasmejao, uzeo casu i obe spustio na pod kraj kreveta. Ponovo me je privukao sebi. "Ti ces spavati kraj coveka koji smrdi na viski.", promrmljao je.
"Ne smeta mi.", tiho sam rekla.
Nasmesio se, obrusio se na moje usne i nezno me spustio na krevet legavsi preko mene. "Zelim da te osetim, bices mirna, zar ne?", promuklo je upitao nezno sarajuci prstima po njoj. Klimnula sam glavom. "Hocu.", prodahtala sam, jedva sam disala zbog njegovih dodira. Nezno je presao glavicem po njoj, a onda ga ubacio unutra. "Kada te budem ucinio svojom, bices samo moja.", promucao je. "Uradi to, Vuce, uradi, molim te.", prosaputala sam mu na usnama. Poljubio me je, zestoko, drobeci mi usne. Obmotao me je rukama i privio uza se. "Hocu, jos malo, strpi se. Ali veruj mi da hocu.", prodahtao je. "Verujem ti.", prosaputala sam gledajuci ga u oci. Spustio je ruku na moj kliktoris i snazno ga protrljao. "Hajde, odmah.", zarezao je i ja sam uz krik dozivela vrhunac. Zastenjao je, stegao me rukama za guzu i doziveo svoj vrhunac. Pao je prko mene drobeci me svom tezinom. "Samo zbog ovoga ne mogu da te ucinim jos svojom.", prosaputao je.
Uvukla sam ruku u njegovu kosu i nezno ga mazila. "Zelim da budem tvoja."
"Znam, i jesi na sve druge nacine. Hajde sada, mila moja. Pokusaj malo da odspavas, vazi?"
Siroko sam zevnula. "Da znas i da mi se spava. Zasto mi se kraj tebe uvek spava?", promrmljala sam.
Slegnuo je ramenima. "Ne znam, volis li da spavas kraj mene?"
Klimnula sam. "Volim. Lepo mi je, toplo i sigurno.", prosaputala sam.
"Zato ti se i spava. spavaj", prosaputao je i nezno mi poljubio oba oka.
Obgrlila sam ga oko struka, ususkala se i onda se zacerekala. "Stvarno bazdis na viski.", rekla sam smejuci se.
Krenuo je da ustane sa mene i ja sam ga zabezeknuto pogledala. "Oticicu da se istusiram na brzinu..."
Odmahnula sam glavom i jace ga stegla. "Nema potrebe.", tiho sam rekla.
"Ako ti smeta..."
"Ne smeta mi, Vuce.", promrmljala sam vec u polu snu.
Osetila sam nezan poljubas na usnama a onda kako stavlja glavu kraj moje na jastuk.
Iz misli me trze zvono. Znala sam ko zove i zasto. "Molim.", umiljato sam zaprela. "Da cujem?", zabrundao je. "Sta to, lepotane?", zaprela sam. "Ne igraj se sa mnom, ko oteze papke?", zarezao je. Prasnula sam u smeh. "Salila sam se, Vuce.", rekla sam smejuci se. "Zasto se salis na takav nacin?", tiho je upitao. Uozbiljila sam se. 2Izvini.", prosaputala sam. "Izvinjenje odbijeno, kazna te ceka.", zarezao je. Slatko sam se zasmejala. "Jel dovojno za bic?", upiala sam smejuci se. "Jesi li ti danas skrenula sa uma? Od bica nema nista.", zarezao je. Doduse i smejala sam se kao da jesam. "A kako ces me onda kazniti?", umiljato sam upitala. "Smislicu nesto.", progundjao je. "Jedva cekam da vidim.", veselo sam rekla. Nasmejao se. "Ti si luda, mila moja. Moram da idem, zovem te veceras. Volim te.", tiho je rekao. "Volim te, Vuce i previse.", prosaputala sam. "Znam.", promucao je i spustio slusalicu. Odmahnula sam glavom, ne pamtim kada sam se ovoliko smejala kao poslednjih par meseci. Moja dva najbolja ludaka.
Nisam mogla da dodjem sebi od soka, bola i tuge. Ono nije bio moj tata, on to nikad ne bi uradio, groznicavo sam mislila. Ali jeste uradio je. Vuk me je cvrsto stezao uz sebe, nezno sakom prelazio po mojim ledjima i sa usnama u mojoj kosi tiho saputao. "Smiri se, mila moja, sve ce se srediti. Miroslav ce sve srediti, ja cu srediti, nemoj da places.", saputao je.
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Kako, Vuce? Ne moze stric izbrisati ono sto se desilo. Ni..."
Spustio mi je prste na usne. "Ssss, videcemo, resicemo nesto, vazi?", nezno je upitao.
Iako sam znala da je to nemoguce, da ni stric niti on nisu svemoguci, vratiti vreme unazad ili bilo sta slicno nisu mogli da urade, klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce.", promucala sam.
Uzdahnuo je. "Srno, jel se to cesto dogadja, mislim je Aca..."
Zestoko sam odmahnula glavom. "Ne, jebote! Ovo je prvi put, Vuce. Kunem ti se."
Nasmesio se i nezno me pomazio spoljasnjom stranom prstiju. "U redu je, verujem ti. Iskreno, nikad ne bih rekao da bi Aca tako nesto uradio.", progumdjao je. "Sta se desilo tamo, mila moja?", nezno je upitao.
Drhtavo sam uzadnula i zavukla glavu u njegov vrat. "Tata je veoma nezgodan kad popije, trazi kvagu, ali van porodice, eventualno se posvadja sa mamom i to je sve. Nemam blage veze koliko je popio bila sam sa bakinom mamom. U svakom slucaju, baka je dosla po mene i krenuli smo kuci. Bilo je strasno, po prvi put sam ga se stvarno uplasila, Vuce. Tukao je rukama u krov auta, vristao i divljao dok deka nije stao. Izasao je za njim i kada sam krenula da izadjem za njima mama mi nije dala.", prosaputala sam.
"Po prvi put da je ucinila nesto pametno. Kako je doslo do toga da Aca udari Borka?"
Slegnula sam ramenima. "Nisam sigurna vise, Vuce. Sve mi je mutno.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je, ustao i navukao bokserice. "Odmah se vracam.", nezno je rekao. Klimnula sam glavom i on je izasao iz sobe. Ubrzo se vratio sa dve case viskija. "Sedi, mila moja.", nezno je rekao.
Uspravila sam se u sedeci stav i naslonila na zid dodao mi je obe case, namestio jastuke iza mene. Nasmesila sam mu se. "Hvala.", tiho sam rekla.
Uzvrati mi je osmeh i seo kraj mene. "Nema na cemu. Zid je hladan.", promermljao je i pogledao me..
Dala sam mu njegovu casu sa viskijem i spustila glavu na njegovo rame. "Bojim se d deki opet ne pozli zbog stresa. Trebala sam otici kuci, ali stric..."
Spustio je usne na moje teme i nezno ga poljubio. "Slusaj me, Miroslav je dobro uradio sto te je doveo ovde. Ne mozes da vidis sebe, ali uzasno si bleda, ruke ti se tresu i mila moja gldala si me kao da me nisi ni videla. Ok je to da se brines za deku, za svoje, ali veruj mi da si ostala dole ti bi bila ta koja bi zavrsila u bolnici, a to ni za koga tek ne bi bilo dobro. Popi malo tog viskija prijace ti.", nezno je rekao.
"Znam samo da je pao dole, Vuce. I da je plakao.", prosaputala sam kada sam otpila gutljaj viskija.
Tesko je uzdahnuo podigao ruku i obgrlio me njom. "Normalno da je plakao, mila moja. Udario ga je njegov sin. To boli, malena.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "Znam, Vuce. Sta ce sad biti?", tiho sam pricvilela.
"Nemam pojma, malena. Ne zelim da te tesim i pricam bajke, mada bih najvise voleo da to bude istina. Ali bice tesko, mila moja. Nemoj da ocekujes da sutra bude sve u redu, nece, nece biti jos dugo vremena.", tiho je rekao.
"Samo mi je jos to falilo. Pored majke koja ne moze da me vidi ocima, jos mi samo fali svadja i tenzija izmedju tate i dede.", promumlala sam.
Nasmesio se. "To tebe ne treba da dotice, Aca ti je otac i..."
Zestoko sam odmahnula glavom. "A ne, za ovo ce me sutra cuti, mogu ja i da se preselim kod strica, ko je potrebno.", progundjala sam.
Odmahnuo je glavom. "Ne, neces, bices tamo, bicu i ja, ali neces rec reci. To ces ostaviti Miroslavu. Ne treba ti i neprijateljstvo sa tatom. Slusaj me, neiskvarena si, reagujes i radis impulsivno. To nije lose, u stvari, to i jeste ono sto je toliko savrseno kod tebe. Ali, ne mozes uvek tako, mila moja.", nezno je rekao.
"Vuce, ja ne radim to namerno, jednostavno onako kako pomislim da treba tako uradim."
Nasmesio se i nezno mi poljubio nos. "Znam. I rekoh ti, bas to je ono sto te cini savresenom, ali jednu stvar moras nauciti, ne podnosi svako istinu.", nezno je rekao.
Namrstila sam se. "Kad god nesto uradim traze istinu."
Klimnuo je. "Da, ali ne i kad oni nesto urade. Hoces da se dogovorimo nesto?"
Klimnula sam. "Hocu."
"Slusaj me, ovako. Ja cu te nauciti kada, kome i sta mozes reci. Veruj mi, ne mozes uvek da kazes prvo sto ti padne na pamet.", nezno je rekao.
Smrkunla sam se. "Ali rekao se..."
Spustio je prste na moje usne. "Meni mozes, uvek. Sta god to bilo. Necu se ljutiti, ali njima ne. Pusti me da te naucim kako da sa drugima prodjes lakse i bolje za sebe. Hoces li?"
"Znaci ipak moram da se promenim, zar ne?"
Odmahnuo je glavom. "Ne, ni najmanje, to necu vise da te cujem. Samo malo da se foliras kad se za to ukaze potreba. Da ti ne bi bila na kraju povredjena, jebe mi se za ostale.", tiho je rekao.
Nasmesila sam se i nezno mu poljubila mesto gde mi je bila glava. "Pokusacu, obecavam.", tiho sam rekla.
"Znam da hoces, a ja cu ti pomocii. Uspecemo.", nezno je rekao.
"Hocemo.", prosaputala sam.
"Kako se osecas, mila moja?"
Slegnula sam ramenima. "Cudno, Vuce."
Namrstio se. "Cudno?"
Klimnula sam. "Cudno, ne znam vise nista, Vuce. Zbunjena sam, osecam se kao da su me izdali sa ovim nocas. Svi oni.", tiho sam prosaputala.
"To je normalno. Na neki nacin i jesu. Treba da te zastite od takvih stvari a ne da te licno oni izlazu njima. Rekao sam ti necu ti pricatti bajke."
Nasmejala sam se. "Mislim da bi to i bilo malo glupo.", tiho sam rekla.
Zestoko je zaklimao glavom. "Bi, prvo veoma si pametna i ne pada mi na pamet da te vredjam lazima, drugo, mila moja, lezis ovde, gola kraj mene i mislim da ti bajke bas i ne prilice.", malo me je zadirkivao.
Pocrvenela sam kao paprika. "Da, mislim da si u pravu.", promumlala sam.
"Dobro, makar nisi vise bleda kao krec. Videcemo kako ce i sta biti, mila moja, ali u svakom slucaju, bicu uz tebe, vazi?"
Vazi? Srce mi je tuklo trista na sat, on ce biti uz mene! Ni sama ne znam odakle mi hrabrosti, gde je nestala moja stidljivost, ali sam se uspentrala u njegova krila i spustila usne na njegove. Zastenjao je i poceo zestoko da me ljubi. Zaboravila sam na casu u svojim rukama i kad sam krenula da ga zagrlim polila sam ga viskijem. Nasmejao mi se na usnama. "Mislim da si trebala da ga popijes.", prosaputao je.
Pocrvenela sam. "Izvini, zaboravila sam na casu.",prosaputala sam.
Slatko se nasmejao, uzeo casu i obe spustio na pod kraj kreveta. Ponovo me je privukao sebi. "Ti ces spavati kraj coveka koji smrdi na viski.", promrmljao je.
"Ne smeta mi.", tiho sam rekla.
Nasmesio se, obrusio se na moje usne i nezno me spustio na krevet legavsi preko mene. "Zelim da te osetim, bices mirna, zar ne?", promuklo je upitao nezno sarajuci prstima po njoj. Klimnula sam glavom. "Hocu.", prodahtala sam, jedva sam disala zbog njegovih dodira. Nezno je presao glavicem po njoj, a onda ga ubacio unutra. "Kada te budem ucinio svojom, bices samo moja.", promucao je. "Uradi to, Vuce, uradi, molim te.", prosaputala sam mu na usnama. Poljubio me je, zestoko, drobeci mi usne. Obmotao me je rukama i privio uza se. "Hocu, jos malo, strpi se. Ali veruj mi da hocu.", prodahtao je. "Verujem ti.", prosaputala sam gledajuci ga u oci. Spustio je ruku na moj kliktoris i snazno ga protrljao. "Hajde, odmah.", zarezao je i ja sam uz krik dozivela vrhunac. Zastenjao je, stegao me rukama za guzu i doziveo svoj vrhunac. Pao je prko mene drobeci me svom tezinom. "Samo zbog ovoga ne mogu da te ucinim jos svojom.", prosaputao je.
Uvukla sam ruku u njegovu kosu i nezno ga mazila. "Zelim da budem tvoja."
"Znam, i jesi na sve druge nacine. Hajde sada, mila moja. Pokusaj malo da odspavas, vazi?"
Siroko sam zevnula. "Da znas i da mi se spava. Zasto mi se kraj tebe uvek spava?", promrmljala sam.
Slegnuo je ramenima. "Ne znam, volis li da spavas kraj mene?"
Klimnula sam. "Volim. Lepo mi je, toplo i sigurno.", prosaputala sam.
"Zato ti se i spava. spavaj", prosaputao je i nezno mi poljubio oba oka.
Obgrlila sam ga oko struka, ususkala se i onda se zacerekala. "Stvarno bazdis na viski.", rekla sam smejuci se.
Krenuo je da ustane sa mene i ja sam ga zabezeknuto pogledala. "Oticicu da se istusiram na brzinu..."
Odmahnula sam glavom i jace ga stegla. "Nema potrebe.", tiho sam rekla.
"Ako ti smeta..."
"Ne smeta mi, Vuce.", promrmljala sam vec u polu snu.
Osetila sam nezan poljubas na usnama a onda kako stavlja glavu kraj moje na jastuk.
Iz misli me trze zvono. Znala sam ko zove i zasto. "Molim.", umiljato sam zaprela. "Da cujem?", zabrundao je. "Sta to, lepotane?", zaprela sam. "Ne igraj se sa mnom, ko oteze papke?", zarezao je. Prasnula sam u smeh. "Salila sam se, Vuce.", rekla sam smejuci se. "Zasto se salis na takav nacin?", tiho je upitao. Uozbiljila sam se. 2Izvini.", prosaputala sam. "Izvinjenje odbijeno, kazna te ceka.", zarezao je. Slatko sam se zasmejala. "Jel dovojno za bic?", upiala sam smejuci se. "Jesi li ti danas skrenula sa uma? Od bica nema nista.", zarezao je. Doduse i smejala sam se kao da jesam. "A kako ces me onda kazniti?", umiljato sam upitala. "Smislicu nesto.", progundjao je. "Jedva cekam da vidim.", veselo sam rekla. Nasmejao se. "Ti si luda, mila moja. Moram da idem, zovem te veceras. Volim te.", tiho je rekao. "Volim te, Vuce i previse.", prosaputala sam. "Znam.", promucao je i spustio slusalicu. Odmahnula sam glavom, ne pamtim kada sam se ovoliko smejala kao poslednjih par meseci. Moja dva najbolja ludaka.
Нема коментара:
Постави коментар