Vecna ljubav 93

   Muzika tresti, a ja raspremam po kuci jos uvek samo u boksericama i majci. Zivot je tako lep, napolju besni nevreme, a u meni sve peva. Vukove neke reci izgovorene te noci su me vinule u nebo. Nisu to bile fraze, niti ne znam kakve lepe reci, nije on za to, ali sve sto kaze, znam da je iskreno. Znam da tako misli. Zvoni mi telefon i veselo se javljam. "Molim?", nasmejano sam upitala. "Lepo si raspolozena, mala. Cemu to?", Nemanja je zabrundao. Prevrnula sam ocima, sta sad hoce koju picku materinu, progundjala sam u sebi. "Bez nekog posebnog razloga, Nemke. Sta ima?", veselo sam upitala. "Nema nista, mala. Sedim i odmaram malo. Sinoc sam bio sa Draganom na picu u kafeu.", promrmljao je. "Jel da? Sta kaze Dragan?", naivno sam upitala. "Nista posebno, ali mi Srki kaze da si se prolepsala u picku materinu.", promrmljao je. "Jel da?", promucala sam. "Da, samo kaze visi nisi onako vesela kao nekada.", promrmljao je. "Nije to mogao primetiti na dva minuta koliko smo razgovarali.", ispalila sam. "Sta si trazila tamo?", zarezao je. Zatreptala sam. "Drustvo je htelo da izadjemo tamo, Nemke. Druga stvar, tamo nema vise onog zbog kojeg bih eventualno trebala da izbegavam to mesto.", mrmljala sam. "I sama znas koliko je to mesto opasno. Miroslav ti je branio da..." Prevrnula sam ocima. "Miroslav nije tu.", progundjala sam. "Znaci ako on nije tu, ti mozes da radis sta ti se prohte? Slusaj me, mala..." Uzdahnula sam. "Nisam raspolozena za predavanja, Nemke. Moram da idem.", progundjala sam i spustila slusalicu.
   Telefon je ponovo zazvonio, mrko sam ga pogledala, a onda se siroko osmehnula. Nepoznati broj, ili je Vuk ili stric. "Molim?", umiljato sam zaprela. "Znaci ako Miroslav nije tu, ti mozes da radis sta hoces. Slusaj, mala, pa nastavak bi verovatno sledio ovako, imas ti jos nas koji smo mnogo pametniji i odgovorniji od Miroslava.", imitirao je Nemanju guseci se od smeha. Smejala sam se kao luda. "Niko nije pametniji od mog strica.", glumila sam uvredjenost. "da, da, mnogo je pametan. Da jeste, ne bi zavrsio tamo gde jeste. Sta radis, mala?", upitao je smejuci se. "Nista, striko, raspremam po kuci malo. Da vidis kako je, kao da je bomba pala.", progundjala sam. Nasmejao se. "Kome smeta nek ti rascisti. Ne mozes sve sama, stikino.", nezno je rekao. Slatko sam se nasmejala. "Pitala bih te da je kod tebe u kuci ovako.", promrmljala sam. "Mala, ti si moje dete i kako god da je, ja cu uvek reci da je odlicno. Ko jebe ostale.", progundjao je. "E sa tim se slazem. Sta ti radis, striko?", nezno sam upitala. "Spremam se da idem kod one tvoje budale. E znas gde drzi vuka?", upitao je cerekajuci se. "Gde?", radoznalo sam upitala. "Kraj kreveta, a srce je u krevetu. Gori je od neke curice.", gusio se od smeha. "Strice!", ciknula sam. "Sto si bezobrazan? Vuk uopste nije curica, sta vise tako se ponasa svaki normalan muskarac.", zarezala sam. "Daj, mala, ne zajebavaj me, gde si ti videla da muskarac spava sa plisanom igrackom u krevetu.", cerekao se. "Ne vuci me mnogo za jezik. Nekad sam stvarno pametnija kad cutim.", promrmljala sam. Nasmejao se. "U pravu si, mala. Krecem, cucemo se kasnije.", nezno je rekao i spustio slusalicu.
   Posedali smo u rstoranu, a ja sam sela kraj Vuka. Blagoje je dosao do nas. "Dobar dan, momci. Gde si, Srno? Zadnji put kad sam te video ovde nisi se najbolje osecala.", rekao je cerekajuci se.
   "Bila je pijana ko letva. Donesi nam ovaj jagnjetine.", Nemanja je rekao.
   "Jos nesto?"
   Stric je klimnuo. "Tri dupla."
   "Cetiri.", dodao je Boban.
   Nemanja i Radisa su uzeli pivo i Blagoje je otisao svojim putem. "Zasto joj narucujes viski u ovo doba?", Nemanja je zarezao na strica.
   Ovaj ga je bledo pogledao. "Zasto bih je izdvajao? Na kraju krajeva, znam sta bi i sama narucila.", nadmeno je rekao.
   "Pocinju.", progundjala sam Vuku.
   Siroko mi se osmehnuo. "Budale, mila moja.", prosaputao je.
   Uzvratila sam mu osmeh. "Sta vas dvoje sapucete?", Boban je upitao i izvio obrvu.
   Pocrvenela sam. "Nista posebno, Bob.", promrmljala sam.
   Nepoverljivo me pogledao. "Jel da?"
   Klimnula sam glavom. "Bas nista."
   Slegnuo je ramenima. "Ako ti tako kazes.", progundjao je.
   Nisam zelela da produzavam raspravu sa njim, pa sam samo arogantno klimnula glavom. Osetila sam Vukovu ruku na svom kolenu, spustila svoju na nju i on ju je nezno stisnuo. Uzvratila sam mu stisak i pogledala ga. Nasmesio i namignuo mi. Izvadila sam cigarete iz dzepa i zapalila jednu. "Zasto si slagala Verku?", Nemanja je upitao.
   Uzdahnula sam. "Zato sto sam pogresila sto sam se uopste mesala, Nemke. Trebalo je da kazem samo Draganu, a ne i svima vama. Druga stvar, Dragan to ne bi nikad meni uradio.", promrmljala sam.
   Nemke je klimnuo. "Tek sad kada si videla shvatila si, zar ne?"
   "Kad je videla sta?"
   "Nista, Radisa.", zagraktala sam. "Bitno je da sam shvatila.", progundjala sam.
   Nemanja je odmahnuo glavom. "Nije tacno. Trebala si odmah da razmisljas sta kome govoris, a ako nisi htela da dodje do Verke nisi trebala nikom nista da kazes."
   Pocrvenela sam. "Sad znam, Nemke, ali bila sam ljuta, jer mi Dragan nije verovao.", promrmljala sam.
   "Zanimljivo.", progundjao je.
   Znala sam da bi mi najpametnije bilo da ne pitam sta je to toliko zanimljivo, ali kao i uvek do tada, djavo mi nije dao mira. "Sta je zanimljivo?"
   Izvio je obrvu. "Stvarno ne znas?"
   Pre nego sto sam stigla da odgovorim, stric se umesao. "Sta je toliko zanimljivo, Nemanja? Sta hoces sa tim da kazes?", zabrundao je.
   Nemanja ga je bledo pogledao. "Zaista hoces da objasnim?"
   Pa moze se reci da je stricevo kapiranje slicno mojem. Umesto da ucuti i povuce se, on je klimnuo glavom. "Objasni."
   "U redu. Lepo sam pitao.", Nemanja je progundjao. "Dok maloj nije bilo potrebno da se cuti, znala je mnogo da komentarise. Sada, najednom, nista nije videla, nista nije cula."
   Pocrvenela sam do korena kose od sramote. Htela to da priznam ili ne, bio je u pravu. Da nije bilo Vuka i Draganovog cutanja u vezi toga, najverovatnije bih danas sve izbrbljala baba Verki. "Zasto je Srni potrebno da bilo ko cuti?", Radisa je radoznalo upitao.
   "Ne budi budala, Radisa. Stvarno ga to pitas?", Boban je zapanjeno upitao.
   Bledo ga je pogledao. "Da znam ne bih pitao.", ljutito je odgovorio.
   "Nije vazno zasto, vazno je da sam u pravu, jel tako, mala?"
   Posramljeno sam klimnula glavom. "U pravu si.", prosaputala sam.
   Zadovoljno je klimnuo glavom. "Znam da jesam.", arogantno je rekao.
   "I da je tako, pa sta? Sta je uradila lose? Rekla istinu?", stric je nakostreseno upitao.
   Nemanja je uzdahnuo. "Dobro, rekla je istinu, ali kad je vec tako, zasto i danas nije rekla istinu pred Verkom?"
   "Zato sto sam pogresno procenila Draganu. Bilo mi je zao kada sam je videla uplakanu.", promrmljala sam.
   Stric je klimnuo. "I koja je korist i da je rekla? Samo bi stetu napravila, Dragan se vec ozenio sa njom uprkos svemu."
   "Tacno tako, Srna nije glupa da to ne shvata i..."
   Nemanja je podigao ruku. "Vuce, ne pricaj bajke. Niko nije rekao da je Srna glupa, ali da je bas najednom shvatila, nije. Samo se povukla.", nemanja je zarezao.
   "Zasto bi se ona povukla, ja vas nista ne razumem.", Radisa je naivno rekao, a Boban ga pogledao kao da je pao sa marsa.
   "Blago tebi kad si glup.", progundjao je.
   "Zasto sam glup?", Radisa je zarezao.
   "Zato sto ne vidis ocigledno, a za sta znaju Nemanja, Miroslav i Dragan. Glup nisam, ne moraju nista da mi kazu da bih shvatio neke stvari i sam."
   Pocrvenela sam do korena kose. Blagoje je doneo narudzbine i poceli smo sa jelom. "Sta svi vi znate sto ja ne znam?", Radisa je planuo.
   Zagrcnula sam se i Vuk me je nezno potapsao po ledjima pa mi dodao vode. "Jesi li ok, mala?", nezno je upitao.
   Popila sam vode i klimnula. "Jesam.", prosaputala sam i pogledala ga.
   Nasmesio se i klimnuo ka stolu. "Jedi onda.", tiho je rekao.
   Klimnula sam glavom i nastavila da jedem. "Stvarno si glup, Radisa."
   "Zasto sam glup? Niko mi nista ne govori, gledate se izmedju sebe i kazes da sam glup!", zagrmeo je.
   "Stisaj se, nisi na planini.", stric je zarezao. "A i ti Bobane, sto ga nazivas glupim? Sta ti to znas sto on ne zna?"
   "Ja nisam corav, Miroslave i ne morate nikad priznati, ali vrlo dobro znam da su price istinite. Ne znam samo sta tebi bi, Miroslave da to prikrivas i krijes, cutao ssam samo zbog toga sto sam primetio da i Dragan i Nemanja znaju i cute.", mirno je rekao.
   "Naravno da nisu. Njih trojica nikada to ne bi dozvolila, Bobane. Umisljas.", Radisa je zakrestao.
   Stric je slegnuo ramenima. "Kad sve znas, onda ako ukljucis mozak, znaces i to.", mirno je rekao.
   "Sta cu znati? To da ste sva trojica najednom poludela?"
   Nemanja je odmahnuo glavom. "Sta si ti primetio Bobane?"
   "Da su price istinite i..."
   "I sta mislis, idiote, zasto sva trojica cutimo?", Nemanja je planuo.
   Bob je slegnuo ramenima. "To je ono sto mene zanima. Boli me kurac, i sam cu cutati, ionako bi me Miroslav zapalio da pipnem u malu, ali me zanima koji vam je kurac?"
   Stric ga je pogledao. "Mozes li samo jednu stvar ti meni da objasnis?"
   Bob je klimnuo. "Sta god hoces."
   "Kako ti znas, sta si ti video?"
   "Video sam da se ne razdvajaju, jebote nisam lud, smeska mu se, gleda ga..."
   "Kako ga gleda?", Nemanja je upao.
   Postajala sam sve crvenija. "Mislim da cu da idem kuci i..."
   "Ne ides nigde, sedi i jedi.", stric je naredio.
   Mrko sam ga pogledala. "Idem kuci i..."
   "Sedi i jedi, mala. Hajde.", Vuk se nezno upleo.
   "Dobro.", promumlala sam i nastavila da jedem ignorisuci stricevo i Nemanjino glupavo cerekanje.
   "Eto, jel vidis?", Bob je upitao Nemanju.
   Ovaj je klimnuo. "Vidi, a sad mi odgovori na pitanje, kako ga gleda?"
   "Kao zaljubljeni tetreb, eto kao.", zarezao je.
   Nemanja je slegnuo ramenima. "Da li ti je sada jasno zasto cutimo?", zabrundao je.
   "Zasto je uopste i dozvoljeno da dodje do toga?"
   "Hoce li meni neko reci o cemu se ovde radi?"
   Bob je izgubio zivce, prevrnuo ocima i pogledao u radisu. "Kad si glup, ne moras ni da znas."
   "Nije glup.", promrmljala sam.
   "Nego sta je?"
   "Samo gleda svoja posla, za razliku od tebe.", zarezala sam.
   "Mala, ti si svaciji posao, nas sedam smo tu da..."
   "Da sta?"
   "Polako, malena, smiri se. Nisu dopustili, Bobane, nisu ni znali u pocetku.", Vuk je tiho rekao.
   "Kako Miroslav nije znao? Mala se ne odvaja od njega, prati ga..."
   "Miroslav nije znao jer je Srna sama odlazila u kafe kod njega, pila kafu sa njim i na kraju ga poljubila pa zbrisala na selo. Sto znaci, da nije pobegla, Miroslav ne bi ni znao. Nego mu je bila potrebna moja pomoc da je vrati u grad."
   Radisa ih je zabezeknuto gledao. "Miroslave, trebao si odmah reci Miri i Aci. Koji ti je..."
   "Izvoli, idi i reci im.", straic je hladno rekao.
   Bob je frknuo. "I ako ti Srna ikada vise uputi i jednu rec, pljuni me. Zato ova trojica i cute, a i ja cu. Ako me iko ista pita, nista nisam video nista nisam cuo."
   "Nece ni Radisa ni niko. Budite realni, i kada bi rekli, sta bi time postigli? Pobegla bi iz skole, odakle god i otisla njemu, Dobijala bi batine, otisla bi. Na kraju bi je inat naterao na nekakvu glupost.", Nemanja je progundjao.
   Stric je odmahnuo. "Ne bi inat, sto se toga tica Vuk bi je smirio, naterala bi je ludost, e tu su podjednaki. Ni jedno ne razmislja.", progundjao je.
   Bob je klimnuo. "Da se primetiti. Sad ozbiljno, Srno, ako mislis sakriti bilo sta, smiri se malo.", nezno je rekao.
   Izvila sam obrvu. "Nema predavanja?"
   Nasmejao se. "Mislim da si ih vec dovoljno cula. Vuce, ja ne moram da ti pricam..."
   "I ja sam cuo vec.", tiho je rekao.
   Radisa je uzdahnuo. "Dobro, cutacu i ja. Samo mi nije jasno sta trazi sa tobom.", progundjao je.
   Narogusila sam se. "Kako to mislis?"
   "Lepo. Dvadeset godina je stariji od tebe, ozenjen je. Ti si mlada, lepa, zgodna. Sta ce ti on?"
   "A sta tebe boli kurac sta ce mi?, zakrestala sam. "To je moja stvar, ne tvoja. Ni ja tebe nisam pitala sta trazis sa onom suvonjavom koja je vise musko nego zensko. Idem kuci. Dovidjenja.", zarezala sam i izasla iz kafane.
   Nisam presla ni deset metara kada me je stigao i poceo da koraca uz mene. "U pravu je, mila moja.", tiho je rekao.
   Besno sam ga pogledala. "Ako je u prau, sta i ti koji kurac trazis sa mnom? Ostavi me..."
   Uzvratio mi je isti pogled i povukao me za sobom. Utrpao me je u prvi bus koji je naisao i ja sam ga besno pogledala. "Jesi li poludeo?", tiho sam zasistala.
   Klimnuo je. "Jesam. Cuti sad.", zarezao je.
   Uzdahnula sam i ucutala okrenuvsi pogled od njega. U pravu je, znam da je u pravu, ali ne kako je rekao vec je obrnuto. Sta on ovako lep, zgodan i pravi muskarac trazi sa mnom, ja sam klinka, ne mogu nista da mu pruzim, razmisljala sam kada me je najednom povukao van. Zabezeknuto sam shvatila da se nalazimo u Kosutnjaku. "Sta cemo ovde?"
   Slegnuo je ramenima. "Da prosetamo sami.", tiho je rekao.
  Klimnula sam glavom, uzeo me za ruku i poveo kroz park. Malo smo setali a onda sam shvatila da smo se nasli na iston onom mestu na koje me je stric doveo kada me je vratio iz sela. Seo je kraj drveta i povukao me izmedju svojih nogu. Sela sam i naslonila glavu na njegove grudi, a on me je obgrlio rukama. "Nije u pravu, makar ne onako kako je rekao.", prosaputala sam.
   Spistio je bradu na moje rame. "Nego kako, mila moja?", tiho je upitao.
   "Vuce, ti si lep i ovaj, pa poseban. Mislim,..."
   "I ja to isto mislim za tebe. Slusaj me, malena, da li su u pravu i na koji nacin, nije vazno. Jedino je bitno ono kako se nas dvoje osecamo. To, mila moja, da li drugi misle sta ti trazis sa mnom ili ja sa tobom, to je nevazno. U redu?", tiho je upitao.
   Klimnula sam glavom. "U redu.", prormljala sam.
   Okrenuo mi je glavu ka svojoj i nezno me poljubio.
   Nasmesila sam se na to secanje, celo popodne smo proveli tu, mazeci se i ljubeci. Nikada nakon sto je otisao od mene nisam vise nogom krocila u Kosutnjak. Bilo je previse bolno, previse uspomena. I kad prodjem autom kraj njega nisam imala snage da pogledam u taj predivni park. Sada, pa sada ne mogu da docekam da ponovo odem u Beograd i prosetam Kosutnjakom. Te uspomene vise ne bole, sada jedvam cekam da se prosetam tim mestom, sednem ispod tog drveta, sklopim oci i mastam, mastam da cemo se jednog dana ponovo naci tu, zajedno i zagrljeni, kao nekada. "Halo?", tiho sam se javila kada sam se isunjala iz sobe na kasni nocni poziv. "Hej, mila moja, sta radis?", tiho pita. "Jebi ga, Vuce, ponovo?", slomljeno ga pitam. "Oprosti.", prosaputao je. "NEmam sta da ti oprostim, mili moj. Znam sve.", prosaputala sam. "Nego, znas sta? Imam jos jednu zelju pored onog obecanog izlaska na splav.", prosaputala sam. "Koju?", tiho je upitao. "Da me ponovo odvedes u Kosutnjak.", tiho sam zamrmljala. "Znas da hocu, i znas sta?", bolno pita. "Ne, sta?" "Vodicemo ljubav tamo, kao sto sam onda zeleo.", prosaputao je. "Uhapsice nas zbog krsenja javnog reda i mira.", promrmljala sam, "Hoce li nas ostaviti zajedno?", tiho je upitao. Nasmesila sam se. "Mislim da hoce.", promrmljala sam. "Onda nije vazno. Nista vise nije vazno.", prosaputao je. "U pravu si, nije. Znas sta mi je stric rekao?", upitala sam. "Znam, da sam curica.", zarezao je. Nasmejala sam se. "I to, ali sam mislila na to da spavas sa srcem.", promrmljala sam. "Mhm, tu je kraj mene, uvek. Boli me kurac, malena, sta Miroslav kaze.", progundjao je. "Znam, lepotane. I meni je onaj cd non stop u autu, a i pesme sam prebacila na komp.", promrmljala sam. Nasmesio se. "Sve ih ima i na yotube.", prosaputao je. "Mhm, al to nije to.", promrmljala sam. "A majica?", tiho je upitao. "Na sigurnom je. Nego, imam jos jednu zelju.", promucala sam. Nasmejao se. "Veceras si puna zelja. Koju?" "Zelim jednu tvoju majicu. U kojoj si spavao.", promrmljala sam. "Dobices je. Cim se vidimo sledeci put.", promrmljao je. Nasmesila sam se. "U redu, lepotane. Stvarno si najbolji.", promrmljala sam. "Hajde, mila moja, idi da spavas. volim te, malena.", prosaputao je. Uzdahnula sam. "Obozavam te, lepotane.", promrmljla sam i on je uz tihu psovku spustio slusalicu.

Vecna ljubav 92

   "Halo?", umiljato predem u nadi da cu izbeci grdnju. "Dobro, bre, malena, zasto?", iznervirano me pita. "Samo sam htela da ga provozam.", zacvilela sam. "Znam, i to je ok, ali zasto tom brzinom u tolikim krivinama?", zarezao je. Obesila sam nos. "Nisam ni primetila, Vuce, u onom cudu i ne osetis brzinu a vala ni krivine.", nisam mogla da obuzdam odusevljenje u glasu. "Poludeo sam i ja.", progundjao je. "Lepo je voziti tako mocno auto, zar ne?" Prasnula sam u smeh. "Naravno da je lepo. Jebote koja zver!", odusevljeno sam zacicala. Smejao se, a ja sam mogla da ga zamislim kako odmahuje glavom. "Znam da je zver, ali hoces li nesto da mi obecas?", umiljato je upitao. Klimnula sam glavom. "Znas da hocu, sve za tebe.", nezno sam rekla. "Sledeci put kad ga budes vozila, samo smanji brzinu. Samo to, mila moja.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "Obecavam. Izvini.", prosaputala sam. "Zbog cega?", zbunjeno je upitao. Tuzno sam se nasmesila. "Nasikirala sam te.", promrmljala sam. Uzdahnuo je. "Jesi, ali Minja me je zvao i rekao da si odlican vozac.", promrmljao je a ja sam cula da se ponosi sa mnom. "Naravno da jesam. To mi je u krvi.", kocoperila sam se. Nasmejao se. "Znaci ipak si i od Ace nesto pokupila.", cerekao se. Zestoko sam zaklimala glavom. "Ljubav prema volanu.", rekla sam smejuci se. "Hm, mislim da bi sad najbolje bilo da meni pokazes ljubav prema meni.", umiljato je zapreo. "Sve za tebe.", odgovorila sam mu istim tonom.
   Iz sna me trze zvuk telefona. "Molim?", sanjivo se javljam.
   "Mala, dizi guzicu iz kreveta i vuci se gore.", stric je zabrundao.
   Skocila sam iz kreveta. "Vec ste stigli?", veselo sam zacicala dok sam trazila farmerke i majicu da se obucem.
   Nasmejao se. "Jesmo, mala. Hajde dolazi.", progundjao je i spustio slusalicu.
   Na brzinu sam se obukla, javnula se mojima da me stric zove hitno kod sebe i otrcala dva sprata iznad. "Evo me, striko.", zacicala sam sa vrata.
   Usla sam u dnevni boravak, a tamo je stric sam sedeo. Taman sam htela da upitam gde je Vuk kada je rekao. "Docice kasnije malo, mala. Dodji, sedi kraj strike.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se, uglavila se kraj njega i pogledala ga. "Jesi li ljut?"
   Poljubio me je u teme. "I jesam i nisam, mala. Podseti me samo sledeci put da vise nista ne radim sa Vukom.", progundjao je.
   Tuzno sam ga pogledala. "Znam d je sigurno bilo veoma naporno, ali..."
   Uzdahnuo je. "Pakleno naporno, oterao bih ga u kurac da ne znam da to radi zbog tebe.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Strice, ovaj..."
   "On je ljubomorna budala, Srno. Cuo sam sinoc kada je zvao Janka da te obidje. Jel bio?"
   Klimnula sam glavom. "Bio je. Striko, ovaj, mogu li nesto da te pitam, kad smo vec sami?", tiho sam upitala.
   Klimnuo je. "Sta god zelis, mala, znas da ce tvoj striko sve za tebe da uradi.", nezno je rekao.
   Odmahnula sam. "Ne treba mi nista, samo, pa zanima me da li je normalna tolika ljubomora? Mislim sa stane nas oboje, ne samo njega.", tiho sam promrmljala crvena poput bulke.
   Uzdahnuo je. "Iskreno? Nije, bar mislim da nije, mala. Nikada nisam bio ljubomora, na kraju krajeva, cemu to?"
   Slegnula sam ramenima. "Nemoj da mislis da meni to lako pada.", progundjala sam.
   "Znam, mala, ali sta imas od toga? Osim sto se kidas svaki put kad odemo na neki sastanak? Mala, to je sasvim normalno u ovom poslu, ali to ne znaci da bi Vuk tako nesto i uradio. Slusaj, mala, znam ga skoro ceo zivot, on je castan covek i..."
   "Znam ja to strice, ali ne mogu da kontrolisem.", promrmljala sam.
   Nasmesio se. "Naravno da ne mozes, mlada si, mala. Meni Vuk nije jasan, znam da ne radi sve to namerno, ali on je oduvek imao odlicnu samokontrolu.", progundjao je.
   "Ne znam, striko, razumem ga, isto osecam, ali nisam sigurna da li je to normalno."
   Ozbiljno me je pogledao. "Da li ti to smeta?"
   Zestoko sam odmahnula glavom. "Ne, ni najmanje."
   Nasmejao se. "Sta te onda boli kurac da li je to normalno? Slusaj me dobro, sta ce tebi tvoj striko da kaze. Sve dok je tebi lepo, boli te kurac za ostale. U redu?"
   Nasmesila sam mu se i klimnula glavom. "U redu, striko. Striko, nemoj da se ljutis na njega, ne volim kada se svadjate.", prosputala sam.
   Privukao me sebi i slatko me poljubio u obraz. "Zaista ga volis, jel da?", nezno je upitao.
   Postala sam crvena kao paprika. "Da, ali nemoj to da mu kazes.", promrmljala sam.
   Zbunjeno me je pogledao. "Zasto?"
   "Nije ni on meni rekao.", tvrdoglavo sam rekla.
   Nasmejao se. "Onda necu, ko ga jebe. Budala.", progundjao je.
   Mrko sam ga pogledala. "Nije budala, samo nece da kaze nesto sto nije istina i..."
   Prasnuo je u smeh. "To jeste istina, mala. Nemam pojma koji kurac cuti. I nemoj da mi odmahujes glavom."
   "Dobro, necu. Jeste sve sredili?"
   Klimnuo je. "Jesmo, mada ni najmanje nisu bili zadovoljni Vukovim tempom. Mala, on nije normalan kad zapne za nesto.", mucenicki je rekao.
   Nasmesila sam se. "Nisi ni ti nista bolji kada je posao u pitanju.", progundjala sam.
   Odmahnuo je. "Ja volim da radim lezerno, mala, a ne pod presijom i da mi neko stoji nad glavom. A ceo jebeni dan je upravo to radio."
   "Mozda je imao nekih obaveza jos, pa..."
   Klimnuo je. "Jeste, da se vrati u grad zbog tebe. Nije ni vazno, sad ce i on doci pa cu otici da kupim dorucak. Nisam od rucka juce nista jeo. Gladan sam kao vuk."
   "Zasto nisi jeo, striko?"
   Prevrnuo je ocima. "Zato sto ona tvoja budala nije dala ni da jedemo kao ljudi.", promrmljao je, a ond aje neko pozvonio na vrata. "Evo ga."
   "Ja cu ortvoriti,", rekla sam i skocila sa kauca pa pojurila ka vratima. Otvorila sam ih i ozareno se nasmesila kada sam ugledala Vuka na vratima. "Dobro jutro.", promrmljala sam i zatvorila vrata za njim.
   Dohvatio me u narucje i strastveno poljubio. "Dobro jutro, mila moja.", promrmljao mi je na usnama.
   Jedva sam stajala na nogama zbog njegovog poljubca. "Polazite ovamo.", stric je zagrmeo.
   Poveo me je ka dnevnom boravku, uveo me unutra i seo na kauc pa me povukao u krila. "Dobro jutro, Miroslave.", rekao je uz kez.
   Stric ga je osinuo pogledom. "Idem da kupim dorucak, tek kad jedem mocicu da kazem da je jutro dobro.", promrmljao je i izasao iz stana.
   Pogledala sam u Vuka. "Sto ga nisi pustio da jede?"
   Nasmejao se na moj pomalo ljutiti ton, podigao me i poneo ka sobi. "Hteo sam da se brze vratimo u grad. Da su poceli sa vecerom i picem, do sutra ne bi bili ovde.", promrmljao je, usao u sobu i spustio me na krevet. Legao je preko mene, presao svojim nosem po mom i nezno me poljubio. Ovila sam ruke oko njegovog vrata i uzvratila mu poljubac drhteci. Tako je delovao na mene, zavukao je ruke pod moju majicu, na trenutak prekinuo poljubac, samo da bi je svukao sa mene, a onda opet navalio na moje usne. Pustio me je da mu skinem majicu, spustio ruke na moje farmerke, otkopcao ih i na brzinu ih sa gacicama svukao sa mene. Zavukao je ruku izmedju mojih nogu i tiho zacileo. "Budi mirna.", promrmljao je, otkopcao pantalone, spustio ih dole, uzeo ga u ruku i nezno presao glavicem po njoj. Ubacio ga je u nju, smirio se i pogledao me. "JEsam li ti nedostajao?", promuklo je upitao. Klimnula sam glavom dok sam jedva disala, obozavala sam njegovo golo telo uz svoje. "Reci mi.", zarezao je i grubo me stisnuo za dojku. "Jesi.", procvilela sam. "Jesam, znam da jesam.", promrmljao je i ponovo navalio na moje usne. Lagano ga je pomerao dok mi je drobio usne svojima. Ruke su mu bile nemirne, na trenutke nezne a na trenutke grube. Kriknula sam i izvila se ka njemu kada me je potresao orgazam. Zarezao je, nabio glavu u moj vrat i doziveo sopstveni. Samo je pao na mene, cvrsto me stezao i dahtao. "I ti si meni nedostajala.", promrmljao je.
   Zagrlila sam ga i uvukla ruku u njegovu kosu. "Znam.", prosaputala sam.
   Podigao je glavu i izvio obrvu. "Znas?"
   Pocrvenela sam i klimnula glavom. "Znam. Zurio si da se vratis.", promrmljala sam.
   Nasmesio se, nezno me pomazio po obrazu i klimnuo glavom. "Jesam. Hajde, sad ce Miroslav doci.", promrmljao je i nevoljko ustao sa mene. Ustala sam za njim, obukli smo se i vratili se u snevni boravak. Cekali smo strica, i cekali i cekali, ali njega nikako nije bilo.
   Zabrinuto sam pogledala u Vuka. "Hoces li da ga pozoves?", tiho sam upitala.
   Klimnuo je glavom. "Hocu.", nezno je rekao, uzeo telefon i okrenuo strica. "Gde si ti?", zabrundao je, a ond aprasnuo u smeh. "Dobro, vodim ja Srnu onda u kafe, cekamo te tamo.", rekao je smejuci se i spustio slusalicu.
   "Sta je toliko smesno?", zbunjeno sam upitala.
   "Dragan ne moze da izadje na kraj sa Draganom i Verkom, vec su uspele da se posvadjaju.", grcao je.
   Prevrnula sam ocima. "Jeste da mi od pocetka nije simpaticna, ali mi je zao Dragane. Baba Verka ume da bude strasbna.", progundjala sam.
   Izvio je obrvu dok smo se obuvali. "Strasna?"
   Zaklimala sam glavom. "Veoma strasna, ja je se bojim vise nego svih ostalih. Sa svima ce striko sve da sredi, sa njom bas to i ne ide tako."
   "Nego?", upitao je cerekajuci se.
   "Obicno ona sredi strica. Ne mogu da verujem da se covek koji se nicega ne boji plasi svoje mame.", gundjavo sam dodala.
   "Ne boji se, mila moja, samo je ona tvrdoglavija od njega i istera svoje. Bas me zanima oko cega je svadja ispala."
   Slegnula sam ramenima dok smo izlazili iz zgrade i polako se kretali ka kafeu. Taman sam htela da odgovorim kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", zagraktala sam.
   "Srno, dovlaci dupe ovamo.", baba Verka se javila.
   Zacvilela sam. "Ne mogu, baba Verka, stric mi je rekao da ga cekam u kafeu i ako me ne nadje tamo naljutice se.", promrmljala sam prvu laz koja mi je pala na pamet.
   "Tvoj pametni stric je ovde. Dovlaci se.", zakrestala je i spustila slusalicu.
   Mucenicki sam pogledala u Vuka. "Hoces sa mnom? Sta god da je, mene ne moze da zaobidje.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Naravno da hocu.", nezno je rekao i krenuo sa mnom ka baba Verkinoj zgradi. Pokucala sam na vrata i otvorila mi ih uplakana Dragana. "Jebote, koji se kurac desio?", zasistala sam.
   Pogledala me. "Stefan je rekao majci sta si videla, a ona je odmah nazvala Verku i rekla joj.", promucala je.
   Pocrvenela sam do korena kose. "Ja i moj dug jezik. Porecicu sve, Dragana. Izvini.", prosaputala sam i spustila glavu.
   Osetila sam Vukovu ruku na ramenu i pogledala ga. "U redu je, mala, ti si samo mislila na svog strica. Hajde, ispravice se sve to.", utesno je rekao.
   Klimnula sam, progutala i krenula ka trpezariji. "Dobar dan.", promumnlala sam kada smo usli unutra.
   "Dobar dan, Srno, Vuce. Sedite.", baba je komandovala kao general.
   Serla sam i krisom pogledala u strica. Nasmesio mi se4 i namignuo. "Sta je tako hitno, baba Verka? I zasto Dragana place?", naivno sam upitala.
   Mrko me je pogledala. "Svima si rekla, osim meni. Sram te bilo."
   Stric je skocio. "Verka, ostavi je na miru."
   "Zacepi, Miroslave, u mojoj kuci na mene se drati neces. Sedi tu i necu da cujem ni jednog od vas, pricam sa Srnom.", zarezala je,. a stric je klimnuo i seo nazad na stolicu. Osetila sam kako Vuk podrhtava kraj mene od pokusaja da ne prasne u smeh. Da nisam ja bila ta koja je sledeca na redu, verovatno bi mi i samoj bilo smesno. "Da cujem?"
   Bledo sam je pogledala. "Ne znam na sta mislis, baba Verka.", promrmljala sam.
   "Srno ne pravi se luda. Videla si ovu namigusu kako se ljubi sa nekim u nekom kaficu i svima si rekla osim meni."
   "Koju namigusu?", upitala sam pokusavajuci na brzinu da smislim neku pristojnu laz.
   "Ovu sto stoji ovde."
   "Mislis na Draganu?", kao iznenadjeno sam upitala.
   "Jel ti mene zajebavas?", zakrestala je.
   Zestoko sam odmahnula glavom. "Ni slucajno, baba Verka. Samo mi nije jasno gde sam videla Draganu? Ja nisam imala nesto mnogo kontakta sa njom, a kjamo li izlazila sa njjom.", mrmljala sam praveci se ludom.
   "Stefan kaze da si je videla slucajno i da si svima u familiji razglasila. Naravno samo kod mene nisi dosla."
   "Nisam ja nikoga nigde videla. Nemam pojma o cemu pricas.", zacvilela sam.
   Mrko me je pogledala. "Hoces da kazes da Stefan laze?"
   Odmahnula sam. "Ni slucajno, samo mislim da je nesto pomesao. Videla sam Misu kako se ljubi sa muskarcem ispred crkve dole kod nase zgrade, a ne Draganu.", promrmljala sam i pomolila se Bogu da mi poveruje.
   "To je stara prica i nema sanse da bi Stefan to dvoje pomesao. Srno, govori."
   "Nemam sta da ti kazem, ja nju nisam videla nigde.", tvrdoglavo sam tulila. "Pa prvo bih rekla Draganu.", zacvilela sam.
   "Stefan kaze da jesi, ali da ti nije poverovao."
   Opsovala sam mu sve po spisku u sebi. "Slusaj me, baba verka, da je sve tzo istina, mislis da bih ja dosla na svadbu? Nema te sile koja bi me naterala na tako nesto.", arogantno sam rekla.
   "Malo je falilo da ne dodjes..."
   "Jebote, kevo, dosta je, naravno da je malo falilo kad joj je malo pre toga umrla baba. Ostavi je na miru, rekla ti je da nije nista videla i..."
   "Za koji minut ce doci i ostali momci i..."
   Stric je skocio. "Srna pred vece ne ide!", zagrmeo je.
   "Neka, striko, neka dodju. Ja nisam nista videla i to cu i da potvrdim."
   "Ne znam cemu tolika frka, i da je videla to sto je videla, Dragan je resio da se ozeni sa njom.", Vuk se mirno ubacio.
   "Mali, tebe znam od malena, ali u ovo se ne mesaj! Uostalom, sta vas dvoje trazite zajedno?"
   "Ja sam ga ostavio sa njom u kafeu da ne bude sama dok ja ne resim ovu notornu glupost."
   "Tek cemo da vidimo da li je glupost ili ne.", tvrdoglavo je rekla.
   Nekih petnaestak minuta kasnije svi do jednog su se pojavili na vratima trpezarije. "Sta se desava?", Nemanja je namrgodjeno upitao.
   "Sedite. Nemanja, ti si najstariji, jel tebi Srna rekla nesto o tome kako je videla Draganu kako se ljubi sa nekim?"
   Nemanja me je pogledao i ja sam krisom odmahnula glavom. "Nije, Verka, kad da mi kaze ista kad je stalno sa tom tvojim mladjim sinom?", hladno je upitao.
   Jednog po jednog je isto pitala i dobila skoro indenticne odgovore. "Znaci nista vam nije rekla?"
   Radisa je odmahnuo. "Nista, Verka, ne pamtim kada sam je zadnji put i video nasamo.", promumlao je.
   "Zasto onda Stefan..."
   "Stefan je u pubertetu i postao je problematican klinac. Boga pitaj zasto je rekao tu glupost. Poznajuci Srnu, prvo bi kod tebe dosla.", Nemanja je smireno rekao.
   Na kraju je samo klimnula glavom. "U redu. Neka vam bude. Samo da se zna, ja se nikome necu izvinjavati, jer ste mi sumnjivi svi koliko vas ima. Ali sta je bilo bilo je, da dokazem ne mogu nista. I jos da se zna, budem li nacula samo jos nesto slicno tome da se ponovilo, ona leti napolje, a Draganu ako se ne svidja i on zna gde su mu vrata. Draza kaze da se u ovo ne mesam, ali ja nisam luda da zivim sa nekakvom namigusom pod istim krovom."
   Svi koliko nas je bilo smo slozno zaklimali glavama. "Odlicno, kad je i to reseno, idemo mi.", stric je promumlao. "Momci, idemo svi zajedno negde na dorucak."
   "Ostanite na dorucku..."
   Nemanja je odmahnuo glavom. "Hvala ti, Dragana, ali idemo.", promumlao je, skocio sa stolice i krenuo ka vratima.
   Dragan je posao da nas isprati. Cim je zatvorio vrata , prisla sam mu i pogledala ga. "Izvini, Drago, zao mi je.", procvilela sam i zaplakala.
   Povukao me u zagrljaj i nezno poljubio u teme. "U redu je, mala. Svi mi gresimo. Smiri se.", nezno je rekao.
   Klimnula sam i odvojila se od njega. "Znam. Ali sad ce baba Verka..."
   Odmahnuo je. "Nece, nemoj da brines, ok?"
   "Ok.", promrmljala sam i krenula za momcima ka teretnom liftu. Usli smo unutra i Vuk me je nezno pogledao. "Nemoj da places. Nisi ti nista kriva.", tiho je rekao.
   "Nije nista kriva?", Nemanja je zagrmeo. "Pa ko je raspricao celoj familiji, jel ja?"
   Stric je slegnuo ramenima. "Raspricala, pa sta? Jel to sad razlog da tek sad nakon svega jedan od vas ode i kaze sve Verki?"
   "Ne, nije, ali je trebala da bude svesna toga da ce to na kraju i doci do Verkinih usiju.", zarezao je.
   "Doslo i sta? Porekla je da je ista videla, na kraju krajeva, zasto je Dragana radila nesto za sta je znala kako moze da bude?", Radisa je stao na moju stranu.
    "Momci, polako. Nije kriva Srna, vec Dragana i taj mali Stefan. Ona je samo rekla ono sto je videla.", Vuk je rekao.
   Nemanja ga je prostrelio pogledom. "Ne mesaj se. To sto vas dvopje...", krenuo je pa ucutao.
   "To sto njih dvoje, sta?", Boban je radoznalo upitao.
   "Nista.", Nemanja je otresao.
   "Hajde, dosta je price o tome. Vreme je za rucak, a ja jos nisam ni doruckovao.", stric je progundjao i nastavili smo ka restoranu.
   Nasmesila sam se. Koja sam glupaca bila, nisam ni shvatala koliko je Dragana divna osoba.  Samo si bila mlada, Srno, tesim samu sebe pokusavajuci da ubijem osecaj krivice koji i dan danas osecam zbog sve te zbrke koja je nastala tada. Zvoni mi telefon i ja se javljam. "Molim?", promrmljala sam. "Hej, mala, sta se radi?", stric me veselo pita. Uzdahnula sam. "Nista, striko. Malo razmisljam.", prosaputala sam. "O cemu?", uozbiljio se. "O tome koliko sam bila nepravedna prem,a Dragani zbog jednog prokletog poljupca, a posle sam Dragana krila kada je dovodio zene kod mene.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Tada si bila mlada, mala. Samo ne znam koji si mu kurac dozvoljavala da dovodi kojekave kurvetine kod tebe.", progundjao je. "Mislila sam da mu pomognem.", zakreketala sam. "Znam, i tebe mogu i da razumem, al njega ne mogu nikako. Ej bre, umesto da ti da primer, sebican je. Ma ne mogu da se nerviram sa njima vise, kako si mi ti, mala?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Odlicno, striko. Nemoj da brines ti za mene. Kako si ti?", nezno sam upitala. "Jebi se, mala, ti si moje dete i naravno da cu brinuti za tebe. Dobro sam, mala. Malopre sam stigao u kuci. Jebeni lift opet ne radi, dusa mi je u nosu.", progundjao je. Slatko sam se nasmejala. "kad si kupio stan koji gleda pticama u ledja.", rekla sam cerekajuci se. "A jebi ga, mala, tad nije bilo nista prizemnije ovde.", progundjao je. Uzdahnula sam. "Verujem ti, striko. Sta radi Bojan?", tiho sam upitala. "Nemam pojma, prvo sam tebe nazvao, da vidim kako si, sad cu otici ljutis, ali on treba da ti bude najpreci, mene si mogao da zoves i kasnije.", tiho sam rekla. Zarezao je. "Slusaj me dobro, mala, ti si moje prvence, i oboje ste mi podjhednako vazni. Druga stvar, njega pazi majka. Ja pazim na tebe, jer ocigledno od ostalih budala vajde nikakve nema. I nikad vise da te nisam cuo da si rekla tako nesto, jasno?", rezao je. Nasmesila sam se. "Jasno. Volim te striko.", umiljato sam rekla. "I ja tebe, strikino. Moje najbolje dete. Idem, mala. Pozvacu te opet malo kasnije.", nezno je rekao i spustio slusalicu. Najludji moj, sve njih bi ja dala za njega, nezno sam pomislila i sklopila oci.

Vecna ljubav 91

   Sela sam u Minjin auto, startovala ga i krenuli smo. "Vau, al je startan.", odusevljeno sam rekla.
   Nasmejao se. "Uspori, mala, zadavice me ona dvojica. Kako se osecas?", nezno je upitao.
   Uputila sam mu ozaren osmeh. "Odlicno. Volim to sto je stric dosao po mene. Drag si mi minja, ali..."
   Prasnuo je u smeh. "Ne brini, mala. Mada, kada bi mogao ti bi najradije da Vuk dodje po tebe.", zacikavao je.
   Zestoko sam zaklimala glavom. "Naravno da bih. Mada mislim da nema te sile da bi stric to dozvolio.", mrgodno sam rekla.
   "Zasto ne bi, mala? Pa..."
   Uzdahnula sam. "Mislim da bi sam sebe pojeo dok ne bismo dosli do Beograda.", progundjala sam.
   Minja se namrstio. "Ne razumem, koliko znam i Vuk bi te cuvao..."
   Prasnula sam u smeh. "Ne pitaj, Minja. Plasio bi se moje ludosti, koja je moras priznati i vise nego zarazna."
   Rasirio je oci i pogledao me. "Ne bi valjda..."
   Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma, previse je castan da bi to uradio.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Nemoj da mislis da ne bi, ali ni slucajno nemoj da ti padne tako nesto na pamet, mala."
   Nacerila sam mu se. "Ne brini, Minja, nisam bas toliko blesava."
   "Jebi se, smanji tu brzinu.", zarezao je kada smo usli u krivine koje vode ka mojoj kuci.
   "Daj, Minja, koji ti je, ovaj put znam i vezanih ociju, uostalom ovo tvoje cudo i ne oseca krivine.", progundjala sam.
   Mrko me je pogledao. "Ne oseca, oseticu ja kad dodjem onoj dvojici na oci."
   Slatko sam se nasmejala. "Ne brini, nece ti nista. Nisu oni opasni koliko se tebi cini.", cerekala sam se.
   Frkunuo je. "Nisu za tebe.", progundjao je.
   Smejala sam se kao nenormalna. "Ja cu biti tvoj advokat onda."
   Iznervirano je uzdahnuo. "Ne vredi se sa tobom raspravljati.", iznervirano je rekao.
   Ubrzo smo stali ispred moje kuce. "Bila je cast voziti ovo cudo.", rekla sam sa osmehom od uva do uva.
   Prasnuo je u smeh. "Reci to i njima, mozda i prezivim.", grcao je.
   Zestoko sam zaklimala glavom. "Preziveces. Pricacu sa Vukom, on sa stricem. Znam da ga se bojis.", cerekala sam se i narugala mu se.
   Uzvratio mi je ruganje. "Ja se ne bojim Miroslava.", arogantno je rekao.
   Klimnula sam. "Oslicno onda. Necu zamarati Vuka sa tim.", promrmljala sam jedva se suzdrzavajuci da ne prasnem u smeh.
   "Nisam rekao da ne razgovaras sa Vukom, vec da se ne bojim Miroslava.", promrmljao je i pocrveneo.
   Poljubila sam ga u obraz. "Ne brini, nece ti striko nista. Hvala ti, Minja."
   Nasmesio se. "Nema na cemu, mala. Vidimo se.", nezno je rekao.
   Iskocila sam iz auta i usla u kucu i dalje se cerekajuci.
   Osetila sam kada me je spustio na krevet i poceo da me rasprema. Namerno sam se pravila da i dalje spavam. "Prelepa si, jebote.", cula sam kako tiho sapuce.
   Nisam mogla da izdrizim i nasmejala sam se. "Coravi.", promrmljala sam.
   Pocrveneo je. "Ne spavas.", tiho je rekao.
   Odmahnula sam. "Probudila sam se kad si me spustio.", promrmljala sam.
   Klimnuo je i legao kraj mene, pa me povukao u zagrljaj. "Spavaj, umorna si.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se, privila se uz njega i spustila glavu na njegove grudi. "Hvala ti.", prosaputala sam.
   Podigao mi je glavu i pogledao me. "Rekao sam ti..."
   Klimnula sam. "Jesi, ali za ovo veceras..."
   Nasmesio se i nezno me poljubio. "Nema na cemu. Nemoj da se zahvaljujes, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "Vazi.", prosaputala sam.
   Nasmejao se, odmahnuo glavom i navalio na moje usne. Uvlacio je i izvlacio nemirno jezik oz mojih usta mameci moj da se zavuce u njegova. Zajecao je kada sam to uradila, prebacio svu tezinu na mene, uvukao ruke u moju kosu i jos grublje poceo da me ljubi. Zakopala sam prste u njegova ramena i odgovarala mu najstrastvenije sto sam znala.  Otrgao je usne sa mojih, pogledao me zamucenim ocima. Nezno me je pomazio po obrazu, a onda spustio te carobne usne na moj vrat. Drhtala sam i tresla se od dodira njegovih usana na mom vratu. Nastavio je da ih spusta ka mojim grudima,  Zastenjala sam kada je spustio usnu na jednu dojku i grcevito sam ga stezala za kosu. Bila sam van sebe od uzitka. Jebote, jel moguce da je svaki puta sve bolje. Sisao je i nezno je grickao rezeci iz dubine grla. Kada je zavrsio sa jednom, prebacio se na drugu i nastavio. Bila sam luda od zelje. "Vuce...", prosaputala sam. Ponovo se zdigao iznad mene, spustio ruku na nju i nezno je stisnuo. Trgla sam se i zajecala izvivsi kukove ka njemu. Lagano je prstima presao preko nje, nasao moj ulaz i gurnuo ih unutra. To je bilo to, dovoljno da se raspadnem na delice. Uhvatio me za ruku, stavio je na svoj ud i poceo da pomera prste u meni. Stenjali smo i dahtali jedno drugom na usnama i gledali se u oci. Te oci, to lice u tom trenutku je bilo nesto najlepse sto sam ikada videla. U stvari, u tom trenutku nisam ni slutila da ce on zauvek biti za mene nesto najlepse sto sam ikada videla. Dozivela sam jos jedan vrhunac, a onda se obrusio na moje usne i uz glasno stenjanje se nabio u moju ruku i svrsio. Pao je preko mene i zadihano me gledao. Nezno je protrljao nos o moj i jos neznije poljubio. "Hajde, mila moja, spavaj sad.", tiho je rekao kada je video da mi se oci same sklapaju.
   Ususkala sam se u njegovo narucje i iscrpljena od svega zaspala. "Kafa gotova.", zaurlao je stric ispred vrata.
   "Dere se kao da je neko gluv.", progundjala sam ne otvarajuci oci.
   Vuk se nasmejao. "Treci put vice, meni je bilo zao da te budim.", Vuk je promrmljao.
   Otvorila sam oci i nasmesila mu se. "Dobro jutro.", prosaputala sam.
   Siroko se osmahnuo. "Dobro jutro, mila moja. Jesi li se odmorila?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "Jesam, mada sam jos mogla da spavam.", prmrmljala sam.
   Nasmejao se, lagano me poljubio pa ustao sa mene. "Hajde, idemo da pijemo kafu.", prosaputao je dok se oblacio.
   Protegla sam se, ustala i obukla se. "Sta?", upitala sam kada me je pogledao.
   Nasmejao se. "Pa moze se reci da sam zadovoljan. Nisi uopste zurila sa oblacenjem."
   Pocrvenela sam. "Nekad zaboravim na to.", promumlala sam.
   Uhvatio me za ruku i privukao sebi. Pogledao me u oci i ozbiljno rekao. "Nema potrebe da se mene stidis. U redu?"
   Klimnula sam. "Koliko si puta to ponovio, i lud bi zapamtio.", progundjala sam na sta je on prasnuo u smeh.
   "Jesam, mila moja, i ponavljacu dok ne shvais."
   "Shvatila sam.", promrmljala sam gledajuci u njegove grudi.
   Slatko me je poljubio u teme. "Nisi, ali nema veze, mene ne mrzi da ponavljam.", nezno mi je prosaputao u kosu pa me povukao van sobe.
   "Dobro jutro, striko.", umiljato sam zaprela i poljubila ga u obraz.
   "Dobro jutro, mala. Jesi li se lepo provela sinoc?", raspolozeno je upitao.
   Odusevljeno sam klimnula glavom. "Prelepo, striko. Hvala ti."
   Nasmejao se. "To je bila Vukova ideja, ja sam mu samo malo pomogao. Vuce, nisi zaboravio da popodne idemo u Aleksinac, zar ne?"
   Aleksinac? Koliko ostaju? I naravno, mene ne vode, ljutito sam pomislila u sebi, ali sam pazila da to ne primete. "Jebote, jesam. Daj, Miroslave, za taj posao ti bas i nisam potreban. I ti to znas.", mrgodno je dodao.
   "Da, ali..."
   "Odlicno, onda ides sam. Mrzi me, jebote."
   "Nosi se, Vuce, ne mrzi te, nego neces da ides.", stric je zarezao.
   Vuk je slegnuo ramenima. "Kako god, to mozes i sam.", promrmljao je.
   "Ne, ne mogu i necu. Zajedno smo poceli ovaj posao, i necu ga sam zavrsavati. To nek ti bude jasno. Na kraju krajeva, ti si bio taj koji je insistirao na tome.", stric je besno rekao.
   "Ajde, jebote, to je bilo pre sest meseci."
   Malo je falio da prasnem u smeh zbog stricevog izraza lica. Bio je crven od besa i gledao je u Vuka kao da mu je izasla najmanje jos jedna glava. "Bilo je pre sest meseci? Koji ti je kurac, bre? Nikada nisi bio toliko neodgovaran.", grmeo je. "Idem da kupim dorucak, a onda cu malu da liferujem kuci i ti i ja cemo da porazgovaramo.", zarezao je i izjurio iz stana zalupivsi vratima.
   "Mislim da je besan.", promrmljala sam.
   Pogledao me. "Jebe mi se, malena, sto je besan.", Vuk je proogundjao.
   "Jesi li ti zapoceo taj posao?", tiho sam upitala.
   Klimnuo je. "Jesam,ali..."
   "Idi onda sa njim, Vuce."
   Spustio je ruku na moj obraz. "To moze da potraje dva do tri dana i..."
   Klimnula sam. "Znam, ali ako je posao uzeo zbog tebe,glupo je da.."
   "Dobro, znas da cu dati sve od sebe da zavrsim sto pre mogu."
   Nezno sam ga poljubila. "Znam da hoces.", promrmljala sam.
   Ubrzo je stric dosao. "Hajde da doruckujemo.", ljutito je progundjao.
   Vuk ga je pogledao. "Nema potrebe da se drkas. Idem i ja.", besno je rekao.
   Stric je izvio obrvu. "Zbog cega se uzvisena malenkost predomislila?", cinicno je upitao.
   Vuk se smracio. "Ne seri, Miroslave i nemoj da me ljutis da ne odem.", azerzao je.
   Uzdahnula sam. "Sta kazete da jedemo pa da krenete?", tiho sam upitala.
   Stric se narogusio. "Mala, sam je zapoceo i sad kad treba da se zavrsi..."
   "Rekao sam da idem! Sta hoces vise koji kurac?", Vuk je vec gubio strpljenje.
   Prevrnula sam ocima. "Idem ja kuci.", progundjala sam, poljubila Vuka i strica u obraz pa krenula ka vratima.
   Stigao me u hodniku. "U obraz?", zabezeknuto me upitao.
   Nasmesila sam mu se, zagrlila ga i potrazila njegove usne. Grubo me je poljubio i privio moje telo uz svoje. "Cujemo se veceras u isto vreme, vazi?", tiho je upitao.
   Klimnula sam. "Vazi, ne brini, necu mrdati iz Beograda.", promrmljala sam.
   Jos jednom me je poljubio. "Znam da neces. I neces biti ljubomorna, zar ne? Znas da nemas potrebe.", tiho je rekao.
   "Znam, necu.", promrmljala sam.
   Uzdahnuo je i klimnuo. "Hajde, docicu da te vidim cim se vratimo, vazi?"
   Klimnula sam. "Vazi.",prosaputala sam, nekako se odvojila odf njega i otisla svojoj kuci. "Hej drustv.", rekla sam to vece kada sam se najzad pojavila medju njima.
   "Djeda me je zvao, kaze sinoc bio lom u Domu. Jebi ga, kad nisam mogla da dodjem.", Suzi je pokunjeno rekla.
   Siroko sam se nacerila. "Stic je sredio da dodje, Suzi. Zao mi je sto nisi mogla da ides sa nama, zaista je bilo fenomenalno."
   "Odkud ti medju nama smrtnicima?", Vucko je bezobrazno upitala.
   Pocrvenela sam. "Jel zabranjeno?", upitala sam podjednako bezobrazno iako sam znala da sam ih stvarno zapostavljala u zadnje vreme.
   "Ajde, dosta vas dve! Jebote, Vucko, ostavi je na miru, izlazi sa svojim stricem, pa sta?", Suzi je stala u moju odbranu.
   "Po pricama, nije samo zbog strica.", Djole je promrmljao.
   Skocila sam. "Kakvim pricama? Dokonih babuskera koje nemaju pamtnija posla?", zarezala sam.
   "Stvarno, Djole, ne seri. Zar stvarno mislis da bi njen stric to dozvolio? Pa sta mislis. zasto je vuce za sobom, nego nema vremena da je prati.", Jovana je rekla.
   Klimnula sam. "Vala bas. Ne daj Boze, da je istina zadavio bi i mene i njega.", promrmljala sam moleci Boga da me ne provale da lazem. Utom mi je zazvonio telefon. "Molim?"
   "Zadavicu ga, kunem ti se.", stric je zarezao preko telefona.
   Prevrnula sam ocima. "Sta se desilo?"
   "Sta se desilo? Evo ovako, prvo je mumlao sto mora da ide, posle je naravno na svakih pet minuta gledao u telefon i kuckao poruke sa tobom, a nas siluje da ovde radimo ko stoka. Nisam digao glavu od dva sata, a evo vec je deset.", rezao je.
   "Jeste li pri kraju?"
   "A taklo dakle, tebe zanima jesmo li pri kraju, a koja sam ja budala. Tek sad mi je sinulo zasto se njemu toliko zuri. Nismo pri kraju, a koliko vidim, celu noc cemo raditi, samo da bi se to do sutra zavrsilo.", gundjao je.
   Nasmejala sam se. "Ponekad stvarno sporo kapiras, striko.", cerekala sam se.
   "Nije smesno, Srno! Tu nisam samo ja u pitanju, vec jos par momaka sa kojima sklapamo posao. Realno, mislim da im nikad vise posle ovoga nece pasti na pamet da rade sa nama. Ne bi ni meni."
   Uozbiljila sam se. "Koji si ga kurac zvao sa sobom? Mogao si sam sve to zavrsiti i..."
   "A ne, nece se tako lako izvuci pa taman ja radio jos dva dana bez prekida. Zapoceo je i zavrice.", tvrdoglavo je rekao.
   Prevrnula sam ocima. "Sto se onda meni zalis?", zagundjala sam.
   "Ja se ne zalim! Samo te obavestavam da cu ga zadaviti. Idem.", zarezao je i spustio slusalicu.
   Smejala sam se kao luda. "Koja budala."
   "Sta se desilo?", Suza je radoznalo upitala.
   Nacerila sam se. "Stric i njegova histerija. Koliko preti da ce svakog ko ga iznervira zadaviti, do sad bi bilo mrtvih na sve strane.", cerekala sam se.
   "Ne znam kako ga se ne plasis, Srno. Meni on i onaj njegov drug ulivaju strah u kosti samo kad ih pogledam.", Tamara je rekla.
   Bledo sam je pogledala. "To je ono o cemu pricam. slusate glupe price dokonih babuskera. Ni stric, a ni Vuk nisu ni najmanje opasni. Nikako mi ne ide u glavu zasto ih se plasite.", promrmljala sam. Stvarno mi nije bilo jasno. Stric je umeo da urla, ali to je bilo sve.
   "Naravno da ga se ne plasis, Srno, on ti je stric, ali nemoj da se zavaravas da su oni bezopasni.", Djole je progundjao.
   "Sta ti znas, jebote? Ti ih ne poznajes, ali znas da su opasni. Ne seri.", zarezala sam.
   "Dobro vece.", zabrundao je glas iza nas.
   Okrenula sam se i siroko osmehnula. "Dobro vece, Janko. Odkud ti ovde?"
   "Miroslav me je zamolio da te obidjem.", slagao je.
   Skocila sam sa klupice. "Dodji na trenutak.", zarezala sam. Sklonili smo se od drustva. "Stric te je zamolio?"
   Odmahnuo je glavom. "Vuk me je zvao, al mi je rekao da ne govo4rim Miroslavu.", progundjao je.
   Uzdahnula sam. "I bolje nemoj nista da mu govoris ionako je besan kao ris.", progundjala sam.
   Janko se nasmejao. "Ajde, mala, tesko Miroslavu da bude besan. To je njegovo prirodno stanje. Sto je sad besan?"
   Mrko sam ga pogledala. "Kaze da ih Vuk siluje da rade kao stoke."
   Vristao je od smeha. "Znam, Vuk mi je rekao da ce sve zavrsiti do sutra popodne. Postavio je il je ultimatum, ili ce biti gotovo ili nista od posla."
   Zacvilela sam. "Stric je u pravu, nema sanse da ce ti ljudi ikada vise pristati da rade sa njima."
   Bledo me je pogledao. "Mala, kada je lova u pitanju, pristace. Ne brini, Vuk je pametan covek.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Znam da jeste.", prosaputala sam.
   Nasmejao se i odmahnuo. "Hajde, pici kod drustva. Nema potrebe da ostajem, a ako te Vuk pita reci mu da sam bio..."
   Odmahnula sam glavom. "Ne mogu da ga lazem, Janko.", zacvilela sam.
   Pogledao me. "Zasto?"
   "Zato sto me provali. Ne mogu da ga gledam u oci i lazem. Kao sto ne mogu ni da se svadjam sa njim. Dragan i stric me vec zajebavaju kako me kontrolise, iako to uopte nije istina.", mrmljala sam.
   Prasnuo je u smeh. "Dobro, onda mu reci istinu. Ljubomorna budala. Vidimo se mala.", nezno je rekao, poljubio me u obraz i otisao.
   "Sta je hteo?", Suzana je upitala.
   "Stric ga poslao da me obidje. Nemam pojma koji mu je vise."
   Sedela sam jos malo sa njima, a onda otisla svojoj kuci. Cim sam legla i pogledala u sat zazvonio je trelefon. "Molim?"
   "Sta radis, mila moja?", Vuk me nezno pita.
   "Nista, cekam da me nazoves i uverim se da te stric nije zadavio.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se. "Pusti ga u kurac, prvo je trazio da idem, sad se zali sto sam ubrzao tempo.", progundjao je.
   "Bio je Janko.", promrmljala sam.
   "Znam, ja, pa, ljutis li se?"
   Nasmejala sam se. "Ne smeta mi, Vuce.", prosaputala sam. Saputali smo i pricali skoro do jutra, a onda sam ja uz osmeh i mislima o Vuku zaspala.
   "Dobro bre, da li je ona budala normalna?", stric je zagrmeo kada sam se javila na telefon. Trgnuta iz misli zbunjeno sam zatreptala. "Koja budala, striko?", upitala sam. "Minja, jel on normalan? Zasto je jurcao onako?", besneo je. Ijaoj, tesko li se meni, pomislila sam. "Nije on, striko.", promrmljala sam. "Mala, ne brani ga, igurno nije jos jedan auto, sa zamisli istom registracijom isao..." Nasmejala sam se njegovom cinizmu. "Nije striko. Ja sam vozila.", rekla sam smejuci se. "Ti si vozila?", zasicao je. "Aha, vau, koja zver od auta. Jebote ne oseca krivine, a ni brzinu.", odusevljeno sam verglala. Zastenjao je. "Daj, mala, ono auto jedva muskarac savlada, nikada pre nisi vozila takvo auto, jos benzinca i ti si sela da vozis po tim vasim krivinama.", zarezao je. Prevrnula sam ocima. "Pokazi makar malo entuzijazma zbog mog umeca voznje. Avion da sednem da vozim uspela bih.", arogantno sam rekla. "Hvala Bogu pa neces dobiti priliku za tako nesto. Zadavicu ga, sve mi jebes, za to.". rezao je. "Ma daj, strice, video je da mi je tesko sto se rastajem sa vama i dao mi da ga probam. Nije bilo sanse da me natera da ga pustim posle za volan. Nemoj da ga grdis, molim te.", umiljato sam zaprela. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Jebi se, mala, samo ne zelim da pogines tako jednog dana.", tiho je rekao. Nasmesiula sam se. "Znam, striko, ne brini, obecavam da cu se cuvati. Hajde, obecaj da neces grditi Minju, molim te. Ionako te se boji.", umiljato sam prela. Uzdahnuo je. "Dobro, necu. Ali ne garantujem da ga Vuk nece zadaviti zbog toga.", mrmrljao je. Nasmejala sam se, "Nece, jebote, striko, nisam imala pojma da je tako lako voziti onakvu zver.", uzbudjeno sam rekla. Nasmejao se. "Znam, mala, naravno da nije isto, samo moras imati meru i kad vozis njega, kao i svoj. U stvari, ti nemas meru uopste za volanom.", progundjao je. "Imam, samo sto ti i tata vozite ko kornjace. Nemam zivaca ja za to.", promrmljala sam, "Dobro, mala, ako ti tako kazes, sa tobom je nemoguce izaci na kraj kad nesto utuvis u tu tvoju tintaru. Idem da odmaram malo, sad sam usao u stan, a kad sam jutros otisao.", progundjao je. "Dobro striko, ljubi mi Bojana puno.", tiho sam rekla. "Hocu mala, ljubi i ti to dvoje malenih. Voli tebe tvoj striko.", promrmljao je i pre nego sto sam uspela ista da kazem spustio slusalicu. Nasmejala sam se, hvala Bogu kad je premoren, nema sanse da bih ga tako lako nagovorila da ostavi Minju na miru, veselo sam pomislila i zadovoljno cekala Vukov poziv.

Vecna ljubav 90

   Bacila sam mu se oko vrata. "Strice!", zacikala sam.

   Nasmejao se i jako me zagrlio. "Hej, mala.", tiho je rekao i cvrsto me grlio.
   "Ne mogu da verujem. Zasto mi nisi rekao da ti dolazis, mogao si i na kafu..."
   Nezno me je odvojio od sebe i pogledao me. "Znas da ne mogu, mala. Hocu, jednog dana.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, hajde polazi dok te neko nije video pa jos ce ispasti da imam ljubavnika.", progundjala sam. Nasmejao se, startovao motor i krenuli smo. "Odkud ti da si dosao?"
   Siroko mi se nacerio. "Zeleo sam da provedem malo vremena nasamo sa tobom, mala. Odavno nismo ovako pricali.", tiho je rekao.
   Uzvratila sam mu osmeh. "Nemas pojma koliko si me obradovao. Kako si, striko, jel sve u redu?", nezno sam upitala.
   Pogledao me od glave do pete i smracio se. "Nisi mogla laganije da se obuces? Razboleces se.", uzvratio je.
   Prasnula sam u smeh. "Necu, striko, nemoj da brines. A i radi lepote se sve pretrpi.", cerekala sam se.
   Nasmejao se. "Ti si lepa i u farmerkama i u toj suknjici, mala. Nemas potrebe da trpis da bi bila lepa.", nezno je rekao.
   Priblizila sam mu se i poljubila ga u obraz. "To je zato sto sam ja tvoja, striko. Normalno je da sam tebi uvek lepa.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se nasmejao i na brzinu me poljubio u kosu. "To nije istina, mala. Ti si stvarno lepa i dzak da navuces na sebe bila bi lepa. Ne moras da trpis nista."
   Nasmejala sam se i klimnula. "Ako ti tako kazes.Kako su Bojan i strina?"
   Slegnuo je ramenima. "Veruj mi, mala, vise znam kako si ti. Dodjem uvece kuci, on vec spava, ujutru idem pre nego sto se probudi. U zadnjih petnaestak dana ne znam gde udaram.", progundjao je.
   Uzdahnula sam. "Zasto toliko radis, striko? Znam da para uvek i za sve treba, ali ti preterujes.", nezno sam rekla.
   Nasmesio se. "I sama znas da ovo nije posao kad neces, ne moras. Moras, niko te ne pita."
   "Pa si ipak danas dosao po mene.", tiho sam rekla,
   Klimnuo je. "Jesam. Vidis, mala, tebe ne vidjam svaki dan, i sigurno necu propustiti priliku da te vidim. Sad, da cujem?", ozbiljno je rekao.
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Sta da cujes?"
   "Sve. Mala, pre neki dan kad smo se culi bila si na pragu sloma zivaca. Plakala si i smejala se. Pricaj.", nezno je naredio.
   Pocrvenela sam. "Nije nista strasno, striko. Samo nekim danima teze podnosim to sto ste ti i Vuk daleko od mene. Nemoj da brines, brzo me prodje.", promrmljala sam.
   Pogledao me i izvio obrvu. "Prodje, mala? Ne bih rekao, samo dovedes pod kontrolu. Slusaj, moram da te pitam nesto, znam da je to glupo, ali moram.", tiho je rekao.
   Nasmejala sam se. "Pitaj sta zelis, striko.", nezno sam rekla.
   "Kako ti i on funkcionisete?"
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Ko, Vuk?"
   Prevrnuo je ocima. "Tvoj muz, mala.", zarezao je.
   Prasnula sam u smeh. "On se zove Marko, strice, pa tako i reci. Druga stvar, normalno funkcionisemo. To sto nisam vidjala Vuka sve ove godine, ne znaci da nisam mislila na njega. U stvari, mnogo sam vise bila nervoznija, nisam spavala i bila sam nezadovoljna. Ponekad zaista nije mogao da mi udovolji ni u cemu.", prosaputala sam.
   Stric je klimnuo glavom. "Znam da umest da budes mnogo teska kada ti nesto nije po volji. Jebi ga, mala, ni u jednom braku nije lako.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Nije, ali je mnogo teze kad u svemu tome mislis jos na trecu osobu.", prmrmljala sam i pogledala ga.
   Frknuo je. "Rekla si da si na Vuka mislila samo kad si sama."
   "I jesam, dobro desavalo mi se da mislim i kad je kuci.", promrmljala sam, a onda zastenjala. "Dobro, mislila sam stalno, jesi li zadovoljan?", planula sam.
   Nasmejao se. "Mene ne mozes da slazes, mala. Samo je pitanje hocu li ti dozvoliti da me slazes ili necu. Ovo je ozbiljna stvar i necu ti dozvoliti da me lazes."
   O, imala bih i ja tebe sta da pitam, pomislila sam, ali sam se mudro ugrizla za jezik. Nije bas da sam zelela da stopiram do Beograda. "Nista se tu nije promenilo, striko, osim sto teze trpim tudje gluposti, i..."
   "I osim sto se sunjas iz kreveta da bi pricala sa Vukom.", mrgodno je dodao.
   Pocrvenela sam. "Dobro i to se desi ponekad.", promrmljala sam.
   Ozbiljno me je pogledao. "Ponekad, Srno? Daj, nemoj me zajebavati. Svaku noc se cujete, samo sto se ponekad desi da oduzite.", zarezao je.
   "Pa dobro, moze i tako.", promumlala sam. "Strice, Vuk je, pa nesto posebno, i uvek ce to ostati.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je. "Znam, mala, ali to ne znaci da treba preko svih i svega da gazis zbog njega. U redu, kad si sama pricajte koliko god vam volja, ali mala, prvo i prvo to sto se cujete svaki dan nije uopste fer prema tvom muzu.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Zasto nije fer kad ni ne zna za to?", zakreketala sam, a u sebi pomislila da mi argument bas i nije neki, ali da boljeg ni nemam.
   Zgranuto me je pogledao. "Znaci sve dok ne zna dotle je sve u redu?"
   Pocrvenela sam. "Pa, moglo bi se tako reci.", promucala sam.
   "Moglo bi se tako reci? Iskreno, mislio sam da ce ti to mnogo teze pasti.", progundjao je.
   Nakostresila sam se. "I jeste. Prvi put.", mrgodno sam dodala.
   "Samo prvi put?"
   Klimnula sam. "Samo tad. Posle razgovora koji sam vodila sama sa sobom, shvatila sam da imam pravo na to. Na kraju krajeva, svako bi tako uradio.", neuverljivo sam dodala u svoju odbranu.
   Nezno me je pogledao. "Preda mnom ne moras da se pravdas, mala. Znas da cu te ja uvek razumeti i da cu uvek stati na tvoju stranu.", tiho je rekao.
   "Znam da hoces, striko. Zato i jesi najbolji na svetu.", zacvrkutala sam.
   "Dragan ne misli tako. Misli da to radim namerno samo da bih ostao tvoj nekakav heroj i omiljeni stric.", mrgodno je rekao.
   Namrstila sam se. "Dragan zna?"
   Odmahnuo je glavom. "Zna za pozive, a zna da sam ih ja omogucio, u stvari tako misli.",progundjao je.
   Uzdahnula sam. "Ko ga jebe. Svi su oni ljubomorni na tebe.", progundjala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Nemaju oni za sta da budu ljubomorni na mene, mala. Za razliku od njih, ja..."
   "Ti si razuman, dobar i pametan. Plus si i najbolji stric na svetu. A koliko znam, niko nema boljeg prijatelja od Vuka.", tiho sam dodala.
   Uzdahnuo je. "I nisam najbolji stric, Srno, godinama nisam zvao, dolazi..."
   "Hajde da ne pricamo o tome, to je proslost i posvadjacemo se na kraju. Cak ni ti ne smes nista ruzno za sebe da kazes.", rekla sam i nacerila se.
   Nasmejao se od srca. "Zato ti i jesi moje dete."
   Smejali smo se i salili ostatak puta do Beograda. Zaista mi je trebalo to vreme provedeno sa njim. "Nisam se skoro ovoliko ismejao, mala. Nista se ti nisi promenila.", rekao je kada smo stali ispred Minjine zgrade.
   Nasmejala sam se. "Hajde, polazi, nestrpljiva sam da vidim Vuka."
   Prasnuo je u smeh. "Mislim da cu ja doci malo kasnije, mala. Ne verujem da bi Vuk bio odusevljen da se pojavim sad sa tobom u stanu.", gusio se od smeha.
   "Ni ja, striko. Sigurno dolazis kasnije?"
   Klimnuo je. "Sigurno. Nema te sile koja ce me spreciti."
   Poljubila sam ga u obraz i izletela iz auta. Potrcala sam uza stepenice. Jedva sam cekala da vidim Vuka, a i da mu predam poklon. Otvorila sam vrata. "Stigla sam.", veselo sam se javila na sta je on izleteo iz dnevnog boravka. Poletela sam mu u zagrljaj. Uhvatio me i podigao na sebe, a ja sam potrazila njegove usne. Zestoko me je poljubio. Uzvratila sam mu i uvukla ruku u njegovu kosu. "Khm, idem ja.", promrmljao je Minja.
   Podigla sam glavu sa Vukovih usana. "Izvini, Minja, nisam znala da si tu.", promucala sam crvena do korena kose.
   Nasmesio se. "Sve razumem, mala. Vidimo se kasnije.", promumlao je i izasao iz stana.
   Pogledala sam u Vuka. "Srecan ti rodjendan, lepotane.", tiho sam prosaputala.
   Gledao je u mene kao da ne veruje da sam tu, sa njim. "Hvala, mila moja.", promucao je. "Hvala.", prosaputao je i strastveno me poljubio. Uzvracala sam mu, uvlacila jezik u ta prelepa usta i tiho cvilela.
   Podigla sam glavu i pogledala ga. "Imam nesto za tebe.", prosaputala sam i pocrvenela do korena kose.
   Poneo me je ka Minjinoj sobi, seo na krevet sa mnom i pogledao me. "Sta to, mila moja?", tiho je upitao.
   Izvadila sam poklon za njega iz kese i dala mu. "Nisam htela nista sto bi moglo da se pocepa. Zelela sam da imas uvek nesto moje.", promrmljala sam crvena ko bulka dok je otvarao poklon.
   Odvio ga je i prvo uzeo vuka u ruke. "Vuk.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Samotnjak.", promrmljala sam sve crvenija. Nisam znala da li ce mu se svideti.
   "Prelep je.", prosaputao je i lagano spustio figuru na stocic do kreveta, a onda pogledao u srce i siroko se osmehnuo. "Cirilica.", rekao je smejuci se.
   Nasmejala sam se. "Nisam sigurna dal' znas da citas latinicu.", rekla sam cerekajuci se.
   Spustio je srce na stocic do vuka, zarezao i bacio se na mene. "Ne znam da citam latinicu?". kao uvredjeno je pitao dok je skidao sve sa mene.
   Smejala sam se i zaklimala glavom. "Nisam sigurna, lepotane, ovako znam da ces sigurno procitati sta je na njemu.", gusila sam se od smeha.
   Nisam ni primetila da je vec skinuo odecu i iznenadjeno sam zajecala kada je sasvim go legao preko mene. "Hoces li da ti pokazem sta znam?", promuklo je upitao.
   Zestoko sam zaklimala glavom. "Hocu", prodahtala sam. Siroko se nacerio i spustio usne na moje. Lagano, lenjo me je ljubio dok rukama nezno prelazio po mom telu. Zavukao je ruku izmedju nas, glasno zarezao iz dubine grla kada je prstima presao po njoj, a onda ga grubo gurnuo u mene. Privukao me uz sebe, izdigao mi guzu ka sebi i poceo jako da se zabija. Cvilela sam, stenjala i grebala ga po ledjima pokusavajuci da dodjem do daha. Nije stajao, gurao me je svakim svojim grubim ulaskom sve blize vrhuncu. "Vuce.", prosaputala sam, glasno kriknula i raspala se. "Moja.", zarezao je jos jednom se grubo nabio i svrsio je duboko u meni. Pao je preko mene i jako me stegao. "Nisi trebala nista da kupujes, ovo je sve sto meni treba.", prosaputao mi je na uvo kada se malo smirio.
   "Znam, ali zelim da imas nesto od mene.", promrmlala sam dok sam nezno prstima prelazila po njegovim snaznim ramenima.
   "Imam tvoje gacice.", cerekao se.
   Odmahnula sam glavom. "Nije dovoljno.", prosaputala sam.
   "Ali je najlepse. Mozes mi ostaviti i ove, ne bih se ja ljutio.", umiljavao mi se oko vrata.
   Prasnula sam u smeh. "Ostavicu ti ih, Vuce. Ostavicu ti sve sto zelis.", nezno sam rekla.
   Podigao je glavu i pogledao me. "Zelim tebe.", promrmljao je.
   Uozbiljila sam se. "Da moze..."
   Ozbiljno me je pogledao. "Da moze, bi?"
   Klimnula sam glavom. "Znas da bih.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i protrljao nos o moj. "Znam da bi.", tiho je rekao i spustio usne na moje.
   Nezno sam ga pogurala sa sebe, pa se uspentrala na njega. Spustila sam usne na njegove i nastavila da se lagano spustam niz njegovu bradu i vrat ka tim mocnim grudima. Tiho je cvileo sa rukom u mojoj kosi i pojacavao stisak sa svakim centimetrom kojim sam se primblizavala njegovom udu. Nezno sam ga poljubila u glavic, a onda ga uzela u usta i pocela da ga lizem i sisam sa svom strascu koju sam nosila u sebi. Glasno je stenjao i izvijao kukovima ka mojim usnama. Zelela sam da ga dovedem do vrhunca, ali me je grubo podigao za ruku io navukao me na njega kada sam ga opkoracila. Pocela sam da se pomeram, a on je spustio ruke na moje grudi i nezno mi palcevima draskao bradavice. Stenjali smo i cvileli gledajuci se u oci bez prestanka. Jednu ruku je spustio preko mog stomaka do nje i poceo nezno da mi draska kliktoris. Kriknula sam, izvila se, a onda pala na njegove grudi grceci se i jececi. Nabio se jos dva puta i uz urlik svrsio. Obmotao je ruke oko mene i cvrsto me drzao uz sebe. "Volim te, mila moja.", prosaputao mi je u kosu.
   Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. "Znam, i ja tebe volim, Vuce.", tiho sam rekla.
   Ponovo me je privukao na grudi i netno me mazio po potiljku. Sklopila sam oci i uzivala u tom milovanju kada je neko zalupao na vrata sobe. "Izlazite odatle, hocu i ja da budem malo sa svojom sinovicom.", zakrestao je stric.
   Vuk je prevrnuo ocima. "Kad je budala pa te vidja samo ovako.", mrzovoljno je progundjao dok me je lagano prevrtao pod sebe posto ja nisam pokazala nikakvu namertu da se sklonim sa njega.
   Nasmejala sam se i ustala da se oblacim. "Ja tu nista ne mogu da promenim, Vuce.", tiho sam rekla.
   Pogledao me je. "Znam da ne mozes. On je budala.", tiho je rekao.
   Uzdahnula sam i prisla mu. "Sta te muci?", tiho sam upitala.
   Nasrnuo je na moje usne i grubo me poljubio. "Smisljaj kako da sledeci put dobijemo noc. Zelim te samo za sebe. Znam da je to sebicno, ali da je iole pametan, uvek moze da te pozove kod sebe u goste i vidi. Ja nemam tu mogucnost.", tiho je prosaputao.
   Snazno sam ga zagrlila. "Znam, Vuce. Samo me jako stegni.", tiho sam zavilela.
   Jako me je zagrlio i privio uz sebe. "Hajde, mila moja. Makar si uz mene.", prosaputao je i lagano me odvojio od sebe. Uzeo je poklone jos jednom mi se nezno nasmesio pa ih stavio u kesu. "sta je to drugo?", radoznalo je upitao.
   Nasmejala sam se. "To je za mog striku.", tiho sam rekla.
   Privukao me sebi i medeno me poljubio. "Ti na sve mislis, mila moja.", tiho je prosaputao i poveo me napolje.
   Stric je vec sedeo sa casom viskija na fotelji. "Hej, mala."
   Nasmesila sam se, prisla mu i nezno ga poljubila u obraz. "Hej, strice. Brzo si stigao.", promrmljala sam.
   Zabezeknuto me pogledao. "Proslo je vise od tri sata."
   "Prebrzo, Miroslave.", Vuk je progundjao i povukao me u svoja krila kada je seo na kauc.
   Stric je prevrnuo ocima. "Ovo je za tebe, striko.", prosaputala sam, ustala iz Vukovih krila i pruzila mu.
   Uzeo je poklon, povukao me u krila i snazno zagrlio. "Zasto si kupovala meni, mala. Znas da tvom stiriki nista ne treba.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, ali zelela sam, striko. A i kad sam je videla nekako mi je bas isla uz tebe.", promrmljala sam jedva disuci koliko me je stegao.
   Spustio je usne na moje teme i nezno me poljubio. "Hvala ti, strikino. Ti si moje najbolje dete.", prosaputao je.
   Srce mi se steglo na trenutak. Nekako mi je delovao tako usamljeno na trenutak. Pogledala sam ga. "A ti meni nisi samo strc, vise si mi oduvek bio otac.", prosaputala sam.
   Drhtavo je uzdahnuo. "Znam, mala. Hajde da vidim sta si mi kupila.", nezno je rekao i dohvatio poklon. "Prelepa je, mala. Hvala ti.", prosaputao je i nezno me poljubio u obraz.
   Siroko sam se nacerila i jako ga zagrlila. "Nema na cemu, sve za mofg striku.", umiljato sam promrmljala, a onda ustala polako iz njegovih krila i sela kod Vuka.
   "Hajde, idemo u trpezariju sve sam vec postavio.", promrmljao je, skocio sa fotelje i krenuo tamo.
   Zbunjeno sam pogledala u Vuka. "Sta mu bi?"
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Mislim da je tek sad shvatio da njega niko nije voleo kao ti. Dok su mu drugi trazili mane ti si ga obozavala od malena.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se. "Zato sto je on najbolji covek kojeg poznajem, Vuce.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "Slazem se, malena. Hajde, idemo tamo, o ovome cemo pricati nocas.", promrmljao je i lagano me podigao sa sebe.
   Usli smo u trpezariju i posedali za sto. Meni je srce bilo puno, moj stric, Vuk i ja. "Uzeo sam nam rostilj, vino i tortu, posto je mala kukumakala da ne moze da ti napravi tortu.", stric se cerekao.
   Vuk se nasmejao. "Nije vazno, Miroslave. Bolji rodjendan svakako nisam mogao da pozelim.", tiho je rekao.
   Nasmejao se. "Odlicno. Ali mala jos nije doruckovala."
   Vuk me je mrko pogledao. "Zasto?"
   Pocrvenela sam. "Nisam mogla od uzbudjenja, Vuce. stric je hteo da stanemo da jedem, ali mi nije palo na pamet da igde zastajemo.", promrmljala sam.
   "Bice i gladna i zedna, samo da dodje do tebe.", stric je progundjao.
   Pocrvenela sam. "Nisam ja kriva za to.", promrmljala sam i uzela jedan cevap sa ovala.
   Stric je izvio obrvu. "Nego ko?"
   "Vuk.", tiho sam rekla.
   Vuk me je nasmejano pogledao. "Zar nisi rekla da je majka priroda i otac karikaturista?", zadirkivao me.
   Klimnula sam. "Jesam, ali to je bilo preko telefona. Ne mogu da te gledam u oci i lazem.", progundjala sam.
   Obojica su se zacerekala. "Ni da se svadjas.", rekao je smejuci se.
   Stric je klimnuo glavom. "Uvek je bilo: "Da, Vuce, u pravu si, Vuce.", rekao je imitirajuci me.
   Isplezila sam mu se. "Nisam ja kriva sto je on uvk u pravu, ali to ne znaci da me je kontrolisao.", zarezala sam.
   Stric se kidao od smeha. "Kontrolisao i kontrolise te, mala."
   Vuk ga je ozbiljno pogledao. "Ne kontrolisem je, Miroslave. Nema vise potrebe za tim. Mirnija je i..."
   Stric je izvio obrvu. "Ima, Vuce. Samo sto si i ti poludeo pa ces je pustiti da radi sta hoce. Ne znam samo zasto. Prvi si sve ove godine urlao kad god bi nesto uradila.", progundjao je.
   Vuk je pocrveneo. "Vristao sam jer nisam mogao da budem uz nju i kazem joj da to ne radi. a ona kao da je znala i namerno to radila.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Nisam htela namerno da vas sikiram, nisam znala..."
   "Sss, cuti, mila moja. Znamo obojica da nisi.", Vuk je nezno rekao.
   Nakon sto smo rucali i pojeli tortu presli smo u dnevni boraak. Smejali smo se, pricali i pili vino. Vuk i ja smo popili po cetiri case vina, ali je stric posle nastavio sa viskijem. Zabrinuto sam pogledala u Vuka kada je otisao u wc. "Mnogo pije.", prosqaputala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Ne brini, porazgovaracu ja sa njim, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. 2Vazi. Hoce li me on vratiti kuci?"
   Zelela sam da me on vrati kuci. Minja mi je drag, ali zelela sam da jos malo provedem vremena sa svojim stricem. Vuk je odmahnuo glavom. "Znam da bi to volela, ali nece. Popio je, mila moja, a obojici si isuvise vazna da bismo dozvolili da te ista ugrozi.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se i nezno ga poljubila. "Onda vodite obojica racuna o sebi. Vi ste meni isto toliko vazni.", prosaputala sam mu na usnama.
   "Znam, malena.", tiho je rekao je halapljivo me poljubio.
   Sedeli smo jos malo, a onda je Minja usao u stan. "Dobro vece.", zabrundao je.
   "Ne mogu da ga vidim ocima kada dodje po mene.", promrmljala sam na Vukovo uvo na sta se on nasmejao.
   "Drag je to momak, al ni meni nije drag kada mi te odvodi.", tiho je rekao.
   Ispratili su nas do vrata i ja sam e baciula u Vukov zagrljaj. "Volim te. Cujemo se cim dodjem kuci.", prosaputala sam.
   Stegao me najace sto je mogao. "I ja tebe volim, mila moja. Zovem te cim stignem.", prosaputao je i potraziuo moje usne. Uzeo ih je u neznom, ali razarajucem poljubcu i jedva me pustio od sebe.
   Okrenula sam se ka stricu i obesila mu se oko vrata. "Volim te, striko. I nemoj toliko da pijes. sta bih ja bez tebe?", tiho sam prosaputala.
   Drzao me je u cvrstom zagrljaju. "Obecavam, cuvacu se. Voli tebe tvoj striko, necu te ostaviti samu, mala. Cujemo se sutra, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Vazi, striko.", prosaputala sam. Jos jednom jako zagrlila i poljubila Vuka pa izletela iz stana. Zelela sam da ostanem jos malo, da samo jos malo budem sa njima dvojicom, ali sta bi vredelo? Nista ne bi moglo da promeni cinjenicu da bih opet morala da ih napustim. A onda sam se nasmesila, sada su makar tu, sa mnom.
   Minja me je nezno zagrlio oko ramena. "Hoces da vozis?"
   Rasirila sam oci. "Ono tvoje cudo? Naravno da hocu!", uzviknula sam.
   "Samo nemoj da preteras sa brzinom, mene ce Miroslav i Vuk da zgrome.", progundjao je i bacio mi kljuceve.

Vecna ljubav 89

   Usla sam da se na brzinu ofarbam kada mi je zazvonio telefon. Ozareno sam se osmehnula. "Molim?", umiljato sam upitala. "Kako si, mala?", upitao je stric smejuci se. Nasmejala sam se. "Fenomenalno, hocu da se ofarbam i sredim. Ti, striko?", umiljato sam zaprela. Nasmejao se. "Dobaro sam, mala, nego Vuk me malopre zvao.", gusio se od smeha. Nasmejala sam se. "Sta ti kaze?", radoznalo sam upitala. "Kaze da si zasluzila da te prebaci preko kolena jer trosis svoje pare na njega.", rekao je cerekajuci se. Nasmejala sam se. "On zasluzuje mnogo vise, striko.", promrmljala sam. Prasnuo je u neobuzdani smeh. "Na primer?" "Vidis, ja njemu ne mogu da napravim tortu, niti da mu nocas u ponoc cestitam rodjendan i...", mrmljala sam. "Muskarcu od pedeset tortu. Pa nije on dete, mala, jebote.", gusio se od smeha. Para mi je krenula na usi. "Jos nema pedeset.", zakrestala sam. "Na kraju krajeva i da ima, kakve to veze ima sa tortom?", rezala sam. Crkavao je od smeha. "Ti si luda, mala, nacisto.", cerekao se. Isplezila sam se na slusalicu. "Neka sam, ali bih volela da mogu.", zarezala sam. "Znam.", malo ozbiljnije je rekao. "Samo ne znam hoces li biti spremna sutra na vreme...", poceo je da me zadirkuje. "Ti meni kazes da sam ja luda? Ti si onda tek lud, peske bih stigla na vreme da moram.", cerekala sam se. Mogla sam da ga zamislim kako prevrce ocima i odmahuje glavom. "Dobro, mala, znam da bi. Slusaj, moram da idem. Voli tebe tvoj striko.", nezno je rekao i pre nego sto sam uspela da ga pitam jos nesto spustio slusalicu. Odmahnula sam glavom smejuci se. Stvarno je blesav, veselo sam pomislila i nastavila sa farbanjem.
   Oko osam sati je neko pozvonio nas vrata. Skocila sam sa stolice na kojoj sam nervozno sedela i poletela ka vratima i otvorila ih. Stric i Vuk su stajali na njima obojica se siroko osmehujuci. "Striko.", nezno sam rekla i obesila mu se oko vrata dok sam gledala u Vuka.
   Nasmesio mi se i nezno mi dotakao obraz. "Dobro vece, mala.", tiho je rekao.
   "Dobro vece, Vuce.", prormrmljala sam. "Kad krecemo?", nestrpljivo sam upitala.
   Stric se slatko nasmejao. "Krenucemo, mala, polako.", nezno je rekao i uputio se ka trpezariji. Vuk i ja smo krenuli za njim i Vuk me je nezno pomazio po ruci. "Brzo cemo krenuti.", promrmljao mi je na brzinu na uvo.
   "Dobro vece.", obojica su zabrundali tati, mami i baki koji su sedeli u trpezariji.
   "Dobro vece, deco. Hocete kafu?", baka je upitala.
   Seli su i stric je odmahnuo glavom. "Necemo, Verka, ova moja sinovica ce precrci od radoznalosti da vidi gde je vodim.", rekao je stric cerekajuci se.
   Tata je odmahnuo glavom. "Samo mi nije jasno kako vas ne mrzi da je svugde vicete za sobom.", progundjao je.
   Stric se nasmejao i nezno me zagrlio. "Ne moze ona svom striki da dosadi, a ni Vuku ne smeta, jel tako?", upitao je Vuka.
   Vuk je klimnuo. "Zasto bi mi smetala?", tiho je rekao.
   Tata se nasmejao. "On je klinka, Vuce i..."
   Vuk je odmahnuo. "Super se ona uklapa sa ekipom.", promrmljao je.
   Tata je slegnuo ramenima. "Ako vama ne smeta, ne smeta ni meni."
   Stric se nasmejao. "Naravno da ne smeta, ona je strikino dete.", kocoperio se.
   Odmahnuo je glavom. "Gde idete?"
   Stric je frknuo. "Ceo dan krijem od nje i sad da ti kazem, paz da necu. Hajde, mala, dizi dupe i krecemo.", nasmejqno je rekao.
   Poljubila sam tatu i baku u obraz i odskakutala za stricem i Vukom. Cim smo usli u lift Vuk se okrenuo ka meni. "Hej, devojcice.", nezno je promrmljao i spustio usne na moje. Poljubac je bio nezan, lagan, ali sam ja ipak zadrhtala od njega.Podigao je usne sa mojih, pogledao me i protrljao nos o moj.
   "Hej, Vuce.", prosaputala sam.
   "Samo to?", tiho je upitao glumeci razocaranost.
   "A sta bi ti jos? Izlazite iz lifta.", stric je zarezao.
   Vuk ga je prostreliuo pogledom, ali nista nije rekao, vec me samo povukao ka izlazu. "Sta bih ja, bolje da ne zna.", promnrmljao je sebi u bradu.
   Pogledala sam ga. "Sta je to sto ne bi trenbao da zna?", radoznalo sam upitala.
   Ugurao me je u auto pa usao u za mnom. "Vodio bih ljubav sa tobom do jutra, svaki dan.", promrmljao mi je na uvo.
   Pocrvenela sam do korena kose i pogledala ga rasirenih ociju. "Zasto onda..."
   Prekinuo me je stric koji je usao u auto. "Krecemo.", rekao je cereci se od uva do uva.
   Zbunjeno sam pogledala u Vuka kada smo izasli na magistralu. "Idemo van Beograda?"
   Nasmesio mi se , povukao me na sebe i nezno protrljao nos o moj. "Idemo, mila moja.", nezno je rekao.
   "Gde?"
   "Da joj nisi rekao ni slucajno, Vuce.", stric je zakrestao.
   Vuk se grleno nasmeja. "Ako nastavi da me ovako gleda, recicu joj sta god zeli.", cerekao se namerno podjebavajuci strica.
   Stric je prevrnuo ocima. "Nista gore nego kad postanes takav.", progundjao je sebi u bradu.
   "Kakav?", radoznalo sam upitala.
   "Takav da zensko radi sa tobom sta joj se prohte."
   Vuk se nakostresio. "Ne lupetaj, Miroslave.", zarezao je.
   Izvio je obrvu i pogledao Vuka u retrovizoru. "Jel nije tako? Malu mozes da lazes, mene ne. Sta god da zatrazi da uradis ti bi potrcao.", rekao je cerekajuci se.
   Vuk je pocrveneo. "Pa i da je tako, pa sta?"
   Prevrnula sam ocima. "Pusti ga, Vuce.", prosaputala sam.
   Nasmesio mi se, podigao mi glavu i nezno me poljubio. "Hocu, mila moja.", prosaputao je.
   Iznenadjeno sam rasirila oci kada sam videla da skrecemo prema mom selu. "Sta cemo tamo?"
   Vuk se nasmejao i medeno me poljubio. "Strpi se jos malo, mila moja. Ubrzo ces videti."
   Pocela sam nestrpljivo dsa se vrtim na sedistu. dohvatio, podigao u krila i Cvrsto me stegao za kukove. "Ubi me radoznalost.", zacvilela sam.
   Nezno me je gricnuo za vrat. "Radoznala malena devojcica.", promrmljao je prelazeci usnama po njemu.
   Zaboravila sam na radoznalost, zaboravila sam na iznenadjenje, na sve. Podigao je usne sa mog vrata i pogledao me u oci. Siroko se nacerio. Nezno me je povukao zubima za usnicu. "Stigli smo.", stric je promrmljao.
   Vuk me je pogledao, jos jednom lagano poljubio i nezno me pomazio po usnici. "Iskaci.", nasmejano je rekao.
   Izasla sam iz auta, a on za mnom. "Hajde, mala.", stric je veselo rekao i povukao me ka domu. Dom je bio krcat, ali je i dalje imao jedan prazan sto za nas.
   Posedali smo i Dzo je dosao do nas. "Dobro vece, gospodo. Srno, ti si zaboravila na nas ovde?", smekerski je upitao.
   Nasmejala sam se. "Nisam, Dzo. Samo me stric vodi svugde sa sobom. Sta ima ovde novo?", nasmejano sam upitala.
   Nasmejao se. "Sta ovde moze da bude novo? Nista, Srno. Sta pijete?"
   Vuk me pogledao. "Sta zelis, malena?"
   "Dzo, meni donesi pivo."
   Klimnuo je. "Vi, gospodo?"
   "Isto.", stric je promrmljao sa namerom da dzoa otera sto pre od naseg stola. Dzo je klimnuo glavom i otisao, a ja sam pogledala u strica i upitno izvila obrvu. "Bolje nek ode dok Vuk nije doziveo napad ljubomore.", progundjao je.
   Slatko sam se nasmejala. "Ne preteruj, strice. Vuk nije ljubomoran na Dzoa...", pocela sam, ali mi je Vukov izraz lica sve rekao i ucutkao me.
   "Tacno tako, neka njega dalje od naseg stola.", stric je progundjao.
   Priblizila sam stolicu Vukovoj i nagla se ka njemu. "Znas da nemas potrebe da budes ljubomoran, ni na jednog od njih.", prosaputala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Znam.", tiho je rekao.
   "Srno, vracaj stolicu na mesto.", stric je zarezao.
   Uzdahnula sam i uradila kako je on rekao. "To je iznenadjenje?"
   Vuk je odmahnuo glavom. "Nije, mila moja. Strpi se jos malo.", nezno je rekao.
   Klimnula sam glavom. "Dobro, Vuce.", umiljato sam zaprela.
   "Hej, Srno, odkud ti ovde? Nisi se javila da ces doci.", Stole je dosao do naseg stola, sagnuo se i poljubio me u obraz.
   Opsovala sam mu sve do prvog kolena unazad i zadnjeg unapred u sebi, ali sam se nasmesila. "Vuk i stric su rekli da imaju neko iznenadjenje za mene?"
   Bacio je pogled na jednog pa na drugog, pa ga vratio na mene. "Ovde?", zbunjeno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Cim smo ovde, znaci da je tu.", progundjala sam.
   Videla sam da je pomalo bio iznenadjen mojim tonom. "Dobro, idem, vidimo se kasnije.", promrmljao je, okrenuo se i otisao.
   Stric je prevrnuo ocima. "Mogla si mu isto tako zalepiti i samar.", mrgodno je rekao.
   Namrstila sam se. "Sta sam sad uradila?", zbunjeno sam upitala.
   "Zar nisi primetila koliko si bila neprijatna prema njemu?"
   Pocrvenela sam do korena kose. "Nisam, striko.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. "Moras da se prema ljudima ponasas kao i do sada, Srno.", nezno je rekao.
   "Nemoj je dirati, Miroslave. Ja sam kriv.", Vuk je tiho rekao.
   Stric je odmahnuo glavom. "Nisi ti kriv, Vuce, vec ona. Ona je ta koja mora malo da obuzda jezik, jebote."
   "Dobro, sutra joj drzi lekcije koliko god hoces, ali sada je ostavi na miru da uziva u veceri.", Vuk je zarezao.
   "Da, sutra, Miroslave, kad i zaboravis sta je uradila.", stric je sam za sebe progundjao.
   Nasmejala sam se. "Vuk ti lepo kaze, striko.", umiljato sam rekla.
   "Da je vazno, ne bi zaboravio.", Vuk je rekao i slegnuo ramenima.
   "Hej, mala, mrdaj tamo da sednemo i mi.", zabrundao je Janko i pogurao moju stolicu ka Vuku kako bi napravio mesta za sebe, Mrguda i Zokija.
   "Odakle vas trojica?", Vuk ih je zbunjeno upitao.
   Mrgud se zacerekao. "Miroslav nam je rekao gde idete, bilo nam je dosadno, pa smo resili da svratimo.", promrmljao je.
   "Smetamo?", Janko je namerno podbadao Vuka.
   Bledo ga je pogledao. "Zasto bi smetali?"
   Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma, Miroslav kaze..."
   "Miroslav sere, kao po običaju, Janko.", Vuk je mrgodno rekao sto ih je sve nateralo na smeh.
   Ubrzo se pojavio Dzo sa pivom. "Nemojte slucajno da ga maltretirate, Vuce. On umesto noge ima protezu.", zasistala sam mu na uvo.
   Klimnuo je i slatko me poljubio u kosu zaradivsi pri tom stricev mrk pogled i cerekanje ostatka ekipe. "Ne brini, necemo.", nezno je rekao.
   "Izvinite sto ste cekali, jedva sam prosao.", promrmljao je. "Gospodo sta cete vi?"
   "Isto pivo.", progundjao je Zoki.
   "Sta mu se desilo? Ratiste?", upitao je Mrgud.
   Odmahnula sam glavom. "Pre dve godine prelazio je motorom prugu. Nemam pojma kako se desilo i sta, znam samo da mu je odnelo nogu. Jedva je izvukao zivu glavu.", promrmljala sam.
   "Jebi ga, zivot je takav.", progundjao je Janko.
   Slegnula sam ramenima. "Nosi se on sa tim.", promrmljala sam.
   Ubrzo je Dzo i njima doneo pice. "Vuce, nismo u kafeu.", stric je zarezao kada je Vuk spustio ruku na moje rame i nezno me mazio.
   "Stvarno, Vuce..."
   "Dobro, dobro.", progundjao je i uputio jedan mrk pogled stricu i Janku.
   Mrgud je prasnuo u smeh. "Mirslave, bio si u pravu.", cerekao se.
   "Naravno da jesam. Ja sam uvek u pravu.", stric je nadmeno rekao.
   Prevrnula sam ocima. "Sta je stric rekao?", radoznalo sam upitala.
   "Da je Vuk postao sto posto nerazuman kada si ti u pitanju, a da ni ti nisi nista bolja.", promrmljao je Zoki.
   Vuk se nakostresio. "Nisam nerazuman. Miroslav sere, sta ocekuje, jebote.", zarezao je.
   Janko ga je ozbiljno pogledao. "Mozda da se malo smirite u javnosti, Vuce?"
   "Ma da, sad ne smem ni da je dodirnem.", progundjao je nabusito.
   Uzela sam ga za ruku i stegla je, nisam zelela da ga ista opterecuje, ne to vece. Siroko mi se osmehnuo. "Kako ce i da bude razuman, pogledaj je.", promumlao je Mrgud.
   Stric je uzdahnuo i taman hteo nesto da kaze kada se muzika pojavila na bini. Otvorila sam sirom oci, pa pogledala u Vuka. "On?", zapanjeno sam upitala.
   Nasmejao se i klimnuo glavom. "Rekla si..."
   Bacila sam mu se oko vrata. Ovio je te snazne ruke oko mene i jako me zagrlio. "Najbolji si na svetu.", promrmljala sam mu na uvo.
   "Srno, pusti ga ili ides odmah kuci.", stric je zarezao.
   Pocrvenela sam do korena kose i odvojila se od Vuka. "Izvini, striko, zaboravila sam.", pokajnicki sam promrmljala, mada mi ni najmanje nije bilo zao.
    Samo je odmahnuo glavo. "Odmah se vracam.", Vuk je rekao i ustao sa stolice. Gledala sam kako e probija kroz guzvu i gomilu i dolazi do pevaca. Covek mu se osmehnuo na nesto sto je rekao i klimnuo glavom. A onda sam gledala kako se Vuk vraca za sto, a pevac za njim ide. Siroko sam se osmehnula. Dovesce ga nama! "Hajde, malena, igraj.", promrmljao mi na uvo i pomogao mi da se popnem na sto. Da li je malo reci da sam celu noc igrala samo zbog njega? Da sam bila opijena i omamljena tim vrelim pogledom i da je sve oko mene nestalo sem njega. Negde pred kraj su pocele pesme za ples i on je prizio ruke, uhvatio me oko struka i povukao u voje narucje. "Nadam se da si za ples.", tiho je promrmljao.
   Siroko sam se osmehnula. "Sa tobom uvek.", prosaputala sam.
   Jace me je privio uz sbe i spustio bradu na moje teme. "Jel ti bilo lepo, mila moja?", tiho je upitao.
   Lagano sam klimnula glavom. "Prelepo, Vuce. Znam da si rekao da ti ne zahvaljujem, ali..."
   "Sss, nemoj.", prosaputao je.
   Jace sam ga stegla. Nakon sto se pesma zavrsila, stric je prisao i potapsao me po ramenu. "Mislim da bi bilo fer i striki da poklonis jedan ples.", rekao je sa osmehom.
   Nasmejala sam se i obesila mu se oko vrata. "Uvek, striko. Hvala, znam da si i ti sa Vukom ovo uradio.", zaprela sam umiljavajuci se.
   Nezno me je pomazio po kosi. "Rekao mi je da si mu rekla da bi volela da ga vidis ovde. Trebalo nam je malo duze vremena, ali eto ga.", rekao je siroko se cereci.
   Pridigla sam se na prste i slatko ga poljubila u obraz. "Zato ti i jesi najbolji stric na svetu."
   Zabacio je glavu i nasmejao se. "Stvarno si opasna, mala. Nije ni cudo sto Vuk trckara ko lud oko tebe.", zacerekao se.
   Pocrvenela sam. "To nije istina, striko. On..."
   Ozbiljno me je pogledao. "On je lud, mala. U stvari, poludeo je od kako je tebe upoznao.I nemoj da odmahujes glavom, vec shvati da je tvoj stric uvek u pravu.", arogantno je rekao,
   Nasmejala sam se. "Strasno, jebote.", rekla sam cerekajuci se.
   Izvio je obrvu. "Jel nisam?"
   Nacerila sam se. "Uvek, striko."
   Otplesala sam po ples i sa Jankom, Zokijem i Mrgudom, pa se iznemoglo srusila u stolicu kraj Vuka. "Ja ne mogu vise.", zacvilela sam.
   Nasmejao se. "Hoces da krenemo?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Jos malo ce i svanuti. Noge me ubijaju od igranja.", promrmljala sam.
   "Miroslave, trebalo bi da krenemo, Srna je vec umorna.", promrmljao je.
   Stric je klimnuo. "Kako i nece kada nije sela celu noc. Krecemo.", rekao je ustajuci, platio pica i nas sestoro smo polako krenuli ka autima. Vuk me je popeo u svoja krila cim smo usli unutra i ja sam iscrpljeno zaspala istog trenutka kada sam spustila glavu na njegovo snazno rame.
    O boze, jos samo koji sat i sa njim sam, pomislila sam kada sam to jutro otvorila oci. Znam da sam mu ipak prva cestitala rodjendan, bili smo na telefonu celu noc, ali to ipak nije bilo to. Zelela sam da ga poljubim, zelela sam da ga zagrlim. Telefon mi zvoni i oznacava video poziv. Nasmejala sam se. To je bio drugi video poziv od sinoc. Stric ce stvarno prolupati jednog dana od nas, nasmejano sam pomislila i javila se. Ta lepa tintara me gleda sa osmehom od uva do uva. "Dobro jutro, mila moja.", veselo govori. Siroko sam se osmehnula. "Dobro jutro, lepotane.", zaprela sam. "Ti jos nisi ustala iz kreveta?", zabezeknuto je upitao. Prasnula sam u smeh. "Bicu spremna, Vuce. Znas da ne bih ovo prpustila ni za sta na svetu.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "Znam, mila moja. Nego kad te vidim tako tek ustalu i sanjivu, pa odmah dobijem zelju da probamo onu tvoju teoriju. Nisam bas siguran da smo je dobro utvrdili.", rekao je uz sirok osmeh. "Kako uvek znas sta zelim?", zavodljivo sam zaprela. Nasmejao se. "Ti to uvek zelis, malena.", cerekao se. Isplezila sam mu se. "Nisam ja kriva za to.", ozbiljno sam rekla. Izvio je obrvu. "Nego ja?", samodopadno je upitao. Djavolski sam mu se nacerila i odmahnula glavom. "Jok, majka priroda i otac karikaturista.", nasmejano sam rekla. Smejao se kao lud. "Ti nisi normalna, onda sa zahvalan majci prirodi i tom ocu karikaturisti.", crkavao je od smeha. Izvila sam obrvu. "A zasto?", naivno sam upitala. "Sto sam bas ja ta srecnik sto moze da ti da ono sto ti treba.", prosaputao je. "Onda bi bio red i da mi das, lepotane.", promrmljala sam, I dao mi je, kao i uvek do tada, bez imalo muke, par reci, pogleda i ja am bila na nebu. "Hajde, mila moja, idi spremaj se.", nezno je rekao nakon nekog vremena. "Minja dolazi po mene?", upitala sam. "Spremaj se i ne odugovlaci.", progundjao je. "Dobro, dobro. Volim te, odoh da se spremam.", zaprela sam. Nasmejao se. "I ja tebe.", tiho je rekao i spustio slusalicu.
   Skocila sam iz kreveta, pronasla crnu, kratku suknjicu, crne sexy carpe i jednu majicu koju i dan danas cuvam Onu sto mi je moj striko kupio za Draganovu svadbu. Sisla sam u kupatilo, na brzinu se istusirala, obukla i nasminkala, pa stavila kafu i nestrpljivo cupkala. Znala sam da nece jos Minja doci, ali su minuti prolazili kao sati. A onda sam ugledala Minjino auto ispred kuce. Dohvatila sam jaknu da je obucem u autu, poklone za strica i Vuka i izletela iz kuce. Uletela sam nasmejano u auto. "Evo me.", veselo sam rekla, a onda ostala u soku. Jebote, nemoguce...
   

Vecna ljubav 88

   Sutra! Sutra cu ga najzad videti. Biti u njegovom narucju, biti sa njim. Na brzinu sam se obukla i odleprsala do grada da vidim sta da mu kupim za rodjendan. Nemam ama bas nikakvu ideju dok se ko muva bez glave vrzmam po gradu. Ne zelim da mu kupim nesto obicno, nesto sto ce se jednog dana pocepati. Zacvilela sam sama sa sobom nemajuci ama bas nikakvu ideju. Pozvonio mi je telefon. "Molim?", nezno sam se javila. "Sta se dogadja?", zabrinuto je zabrundao. Zareceraka sam se. "Nista, lepotane, sta bi se dogadjalo?", upitala sam smejuci se. "Srno...", zarezao je. Prevrnula sam ocima. "Trazim nesto sexy da kupim da sutra obucem.", promrmljala sa prvu laz koja mi je pala na pamet. Zacerekao se. "Dobro, mila moja. Slusaj, nemoj da ti padne na pamet da meni nesto kupujes, jasno?", ozbiljno je zabrundao. "Mhm, jasno.", promumlala sam, a naravno na jedno uvo uslo na drugo izaslo. Kako da mu ne kupim, pomislila sam. Nista od onoga sto sam zelela nisam mogla. Nisam mogla da mu napravim tortu, nisam mogla da ga poljubim nocas u ponoc  i cestitam mu rodjendan, nisam mogla nista. Zelela sam da ima bar nesto od mene. Ali sta? "Ozbiljan sam, malena. Meni trebas samo ti.", prosaputao je i trgao me iz razmisljanja. Nasmesila sam se. "Znam, lepotane. Znam.", prosaputala sam. "E kad znas, onda me i poslusaj.", progundjao je. "Mhm, hocu.", neuverljivo sam rekla. Uzdahnuo je. "Nema od toga nista. Slusaj me, ti mila moja nemas posao, te pare nisu..." Zarezala sam. "To su moje pare, Vuce. Imam neku ustedjevinu svoju. Nemoj da me zivciras.", progundjala sam. "Jos gore, neces sebi uskratiti da bi meni uzela. Nemoj da si slucajno..." Prevrnula sam ocima. "Zovi me kasnije, ide mi dever.", promrmljala sam laz. Htela sam nesto da mu kupim, a nisam zelela da slusam njegovo rezanje preko telefona. "Ma da, dobro.", uvredjeno je rekao i spustio slusalicu. Nasmejala sam se. Ubice ga ta ljubomora jednog dana.
   "Ostavi je na miru, Miroslave.", Vuk je zarezao.
   Stric se i dalje smejao kao lud. "Daj, Vuce, nije vise mala da se plasi horor filmova.", grcao je.
   Mislila sam da ce mi lice planuti od sramote. "Ovaj, ja..."
   "Pusti budalu, mila moja. Vidis da je lud.", Vuk je progundjao i nezno presao usnama po mom obrazu.
   Sklopila sam oci uzivajuci u tom dodiru. Bio je nezan, lagan, osecala sam ga u dubini duse. "Dobro, lepotane.", promrmljala sam.
   "Mala, veceras te vodimo u poseban izlazak.", stric je rekao i siroko se nacerio.
   Izvila sam obrvu. "Gde?", radoznalo sam upitala.
   Obojica su slozno odmahnula glavom. "Nema nista od toga, malena. To je iznenadjenje.", rekao je cereci se od uva do uva.
   Uzvratila sam mu osmeh. "U redu, Vuce.", umiljato sam zaprela iako sam htela da umrem od radoznalosti.
   Stric je ponovo prasnuo u smeh. "Mala ce nam umreti od radoznalosti, Vuce.", rekao je cerekajuci se,
   Planula sam. "Koji ti je djavo od jutros?", nakostreseno sam upitala.
   Smejao se kao lud. "Hajde, reci da ne izgaras od znatizelje.", podbadao je.
   Podigla sam glavu. "Ni najmanje.", promrmljala sam.
   Sad je vec vriskao od smeha. "Daj, mala, pa poznajem te.", rekao je cerekajuci se.
   Vuk je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne zna se dal si gori kad si raspolozen ili neraspolozen. Ostavi je na miru, radoznala pa sta.", progundjao je.
   Stric ga je nadmeno pogledao. "Mozda, ali sto si ti namrgodjen?"
   "Nisam.", promumlao je.
   Stric je klimnuo. "Jesi, ali briga me, na kraju krajeva. Idem da nam donesem dorucak. Posle idemo na sastanak, a mala nek ide kuci i nek se sprema.", promrmljao je, okrenuo se i izasao iz stana.
   Nesigurno sam pogledala u Vuka. "Sta ti je?", tiho sam upitala.
   Nasmesio mi se i nezno presao prstima po mom licu. "Nista, mila moja.", prosaptao je i obrusio se na moje usne. Oborio me je na kauc ne pustajuci mi usne. Cvilela sam pod njim i uzvracala mu poljupce grcevito se drzeci za njegovu majicu. Jezik mu je bio nemiran, a ruke su me stezale po celom telu. Povukla sam usne sa njegovih i pocela da spustam poljubce po njegovom vratu. Izvijao je vrat ka mojim usnama, a iz grla mu se zaculo potmulo rezanje. Spustio je obe sake na moju guzu i izvio mi kukove ka svojim trajuci se o mene. "Dodji.", promumlao je i povukao me za sobom kada je skocio na noge. Poveo me ka sobi i nasrnuo na mene cim je zatvorio vrata za nama. Bacio nas je na krevet brzo mi skidajuci odecu. Prevukla sam majicu preko njegove glave i ona je odletela za mojom garderobom.Svoju trenerku i bokserice je maknuo na dole, moje gacice u stranu i pogledao me. "Budi mira.", zareza je , lagano glavicem presao preko mog ulaza i nezno ga uvukao unutra. Spustio se na mene i nezno me milovao po orazima. "Nisam zeleo da malopre izadjemo iz sobe.", tiho je prosaputao. Spustila sam saku na njegovo lepo lice. "Zasto mi nisi rekao?", tiho sam upitala. Nezno mi je poljubio dlan, a telo mu je bio napeto. "Zato sto bi onaj ludak svakako lupao na vrata.", prormljaao je sa usnama na mom dlanu. Nezno sam presla dlanom i prstima po njegovoj vilici i vrat, zavrzla saku u njegovu kosu i nezno ga povukla na svoje usne. Gladno me je ljubio i lagano, sasvim polako pomerao tih par centimetra uda u meni. Znala sam da moram biti mirna, ali imala sam neodoljivu zelju da se izvijem ka njemu. Zelela sam da mu pripadnem, zelela sam da budem njegova, ali sam se plasila da ce mi uskratiti i ovo sto imam. Cvileo je na mojim usnama, i grcevito me stezao za kukove. Napor da se obuzda je bio i vise nego vidljiv. Spustio je te prelepe usne do mog uva. "Znas li koliko mi je lepo, malena? Znas li koliko si topla?", procvileo je. Na te reci mi se stislo sve u stomaku i uz tihi krik sam dozivela vrhunac. Izvadio ga je, prislonio uz moj kliktoris i uz krik svrsio. Legao je preko mene i jako me zagrlio. "Kunem ti se, malena, ma koliko zeleo da te ucinim svojom, ovo ne bih menjao ni za sta.", prosaputao je.
   Ozareno sam se osmehnula. "Ni ja, Vuce.", prosaputala sam.
  Nezno mi je poljubio rame. "Hajde, mila moja, moramo da izadjemo, Miroslav ce sad doci.", promrmljao je i lagano ustao sa mene.
   Obukli smo se i samo sto smo izasli iz sobe i seli na kauc neko je usao na vrata. "Kazem ti, Janko, dotle je doslo.", progundjao je stric.
   "Jebi ga, Miroslave, nemam pojma sta da ti kazem. Sve je to koplikovano u picku materinu.", gundjao je Janko ulazeci unutra. Siroko mi se osmehnuo. "Dobro jutro, lepotice.", nezno je rekao i poljubio me u teme.
   Nasmesila sam se i poljubila ga u obraz. "Dobro jutro, Janko.", tiho sam rekla.
   "Odkud ti?", Vuk ga je upitao.
   "Sreo sam Miroslava ispred moje zgrade, pa me pozvao na kafu. Gde si ti, covece, kao da si u zemlju propao.", zabrundao je.
   Vuk je slegnuo ramenima. "Sa Miroslavom i Srnom.", progundjao je.
   Duboko sam uzdahnula. "Idem da stavim kafu.", promrmljala sam, ustala i otisla u kuhinju.
   Stric je usao za mnom. "Jel sve ok?", zabrinuto je upitao.
   Nasmesila sam se i klimnula. "Naravno da jeste, striko. Samo ne znam kako da pokazem Vuku da ne treba da bude ljubomoran na Janka. U stvari na bilo koga.", tiho sam rekla.
   Uzdahnuo je. "Koliko puta ti je on sam, a i ja, rekao da nemas ni ti razloga za svoju ljubomoru, pa sta se desava? Jebi ga, Srno, takav je. Dosta si mladja od njega i to je normalno.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Ne smeta meni to, smeta mi sto znam da ga to izludjuje.", prosaputala sam.
   Klimnuo je glavom. "Kad je glup, neka ga izjeda. Mene zanima nesto drugo, kakav je prema temi kad ga uhvati to ludilo?", nezno je upitao.
   Siroko sam mu se osmehnula. "Najbolji na svetu, striko. Uvej je isti.", zaneseno sam rekla.
   Nasmejao se i slatko me poljubio u teme. "To je meni bitno, a on ako je budala pa ne vidi ono sto treba da vidi i treba da se kida.", progundjao je i izasao iz kuhinje.
   Nepunih deset sekundi kasnije osetila sam njegove ruke oko mog struka. "Najbolji na svetu?", promuklo je upitao.
   Pocrvenela sam i klimnula glavom. "Znas da jeste tako.", prosaputala sam.
   Nezno me poljubio u potiljak i jos neznije zagrlio. "Trudim se, malena.", prosaputao je.
   Spustila sam glavu na njegove grudi. "Znam.", prosaputala sam.
   Zakuvala sam kafu pa mi je on pomogao da je iznesemo. "I, mala kako si?", Janko je upitao cereci se od uva do uva.
   Doslo mi je da prevrnem ocima. Videla sam da namerno seda na Vukovu muku, ali nisam zelela da se mesam u to. "Odlicno, Janko. Stric i Vuk me paze kao malo vode na dlanu.", zaprela sam.
   Nasmejao se. "I treba da te paze, mala."
   Sedeli smo, pricali i zajebavali se jos nekih sat vremena, a onda je stric pogledao na sat. "Mala, mi moramo da idemo da sredimo neke stvari, ti idi kuci i spremi se. I jos nesto, nemoj da si obukla nesto prekratko, ostajes kod kuce.", zarezao je.
   Janko se zacenio od smeha. "Pusti je, jebote, Miroslave, kad ce ako ne sada?", rekao je cerekajuci se.
   Stric ga je mrko pogledao. "Kad god hoce, sve dok ja ne trpim Vukovu nepodnosljivu ljubomoru. Ne mogu covece vise, rezi na sve, na konobare, na njene drugove, na sve.", gundjao je.
   Janko se kidao od smeha. "Daj, Miroslave preterujes sad i ti.", smejao se.
   Stric je mucenicki odmahnuo glavom. "Ne preterujem.", promrmljao je.
   Prevrnula sam ocima i pogledala u Vuka. Namignuo mi je i nasmesio se tim najlepsim osmehom na svetu. Uzvratila sam mu osmeh. Zaboravila sam na sve ostalo i uvukla mu se u narucje. Obavio me rukom oko ramena i nezno me poljuio u teme. "Videcemo da sto pre zavrsimo.", prosaputao mi je u kosu.
   Klimnula sam glavom. "Taman cu uspeti da se istusiram i sredim.", tiho sam promrmljala. Nisam ni primetila da su stric i Janko prestali sa razgovorom.
   Nezno me je pomazio po ramenu, pa pogledao u strica. "Hajde, idemo onda to da zavrsimo.", nevoljko je progundjao.
   Stric je prevrnuo ocima zbog njegovog tona. "Vise ga ne zanima nista.", promumlao je sebi u bradu i ustao. Krenula sam sa njima trojicom, ispratili su me do vrata pa su otisli dalje svojim putem. Uzdahnula sam, otvorila vrata i usla u kucu. "Dobar dan.", veselo sam rekla okupljenoj porodici.
   "Dobar dan, cero. Jesi li doruckovala?", tata je upitao.
   Klimnula sam. "Jesam, kod strica. Ovaj, tajko, stric hoce da me izvede negde veceras, kaze ima nekakvo iznenadjenje za mene.", promrmljala sam.
   Nasmejao se i klimnuo glavom. "Znam, jos juce mi je rekao."
   Mama ga je mrko pogledala. "Lepo sto si mi rekao.", zakrestala je.
   "Eto sad jesam.", tata je nervozno progundjao.
   O, Boze, moze li samo jedan dan da prodje bez njihove nervoze i svadje. "Ja imam osecaj da se ja ovde nista ne pitam, Aco. Od kako se rodila, svi ste bolje znali od mene. Ti si jos juce znao da je vodi i nisi nasao za shodno da mi kazes.", krestala je.
   Tatat je prevrnuo ocima. "I sta sa tim? Kakva je razlika saznala danas ili juce?", nemarno je upitao, a meni je doslo da prasnem u smeh kada sam gledala kako mama igra od muke zbog njegovog hladnog stava.
   "Da li si me pitao kada si joj dozvolio da ostane u poslednjih par dana tamo? Nisi! Da li si me pitao da li treba da je pustis veceras? Nisi! Radite samo onako kako vi hocete."
   Tata ju je pogledao. "Slusaj me, Mirjana. Nisam joj dozvolio da spava kod nekog nepoznatog, vec kod njegovog strica. Dok je bila mala i plakala nisi se zalila kada je odnese pa kod njega spava i po tri cetri dana! Sada i da dozvolis i da ne dozvolis, nema te sanse da cu joj braniti da vidja sopstvenog strica.", grmeo je.
   Opa, ovo od tate u poslednjih godinu dana nisam ocekivala. "Tata, samo nesto da te pitam, pa ja odoh da se spremam, znas li koje je to iznenadjenje?", upitala sam sa nadom.
   Nasmejao se. "Pojma nemam, srno.", progundjao je.
   Klimnula sam. "Mica je u sobi?"
   "Jeste."
   Krenula sam ka sobi i nasla Micu kako sedi sa Prckom, drugom iz njenog odelenja. "Hej vas dvoje.", veselo sam se javila.
   "Hej, seko. Bas si raspolozena."
   Zaklimala sam glavom. "Stric me izvodi veceras negde. Kaze to je iznenadjenje, jedva cekam da vidim sta je.", veselo sam verglala preturajuci po ormanu sta da obucem. Nasla sam lepe, iscepane farmerke, prepu kratki majicu, pa se okrenula ka Mici. "Moze?"
   Klimnula je glavom. "Moze, neces suknju?"
   Tugaljivo sam odmahnula glavom. "Rekao mi je ako obucem nesto prekratko ostajem kuci. Njemu je sve prekratko sto se ne vuce po podu.", progundjala sam.
   Otisla sam u kupatilo da se istusiram, pustila vodu i naslonila se na zid. Moje misli su odlutale Vuku, u njegovo narucje dok se vruca voda slivala niz mene.
   Usla sam u jednu prodavnicu i videla prelepu statuicu vuka koji zavija na mesec. "Dobar dan.", promrmljala sam prodavacici.
   "Dobar dan, izvolite?"
   "Imate li dve iste ovakve?"
   Klimnula je. "Na zalost, ne."
   Uzela sam statuu i pogledala je. Nezno sam se nasmesila. Vuk. Dohvatila sam i jastucic u obliku srca sa police, na kom je pisalo velikim pisanim cirilicnim slovima VOLIM TE, pa otisla na kasu. "Ovo dvoje upakujte zajedno.", prormljala sam.
   Klimnula je, upakovala poklon, moju statuicu stavila u posebnu kesu i ja sam joj platila, zahvalila se i izasla iz prodavnice. Samo sto sam izasla telefon mi je ponovo zazvonio. "Molim?", naivno sam se javila. Znala sam ko je i zasto zove. "Rekao sam ti da mi ne treba nista sem tebe, malena.", tiho je prosaputao. Nasmesila sam se. "Znam, ali zelim da imas nesto sto ce te kad god pogledas u to podsecati na mene.", tiho sam rekla. Frknuo je. "Kao da mi je potrebna nekakva stvar da bih mislio na tebe.", promrmljao je. Uzdahnula sam. "Znam to, Vuce. Nemoj da se ljutis, lepotane. Zelim to.", prosaputala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Nece tebi nista faliti, zar ne?", zabrinuto je upitao. Slatko sam se nasmejala. "Nemoj da brines za to, Vuce.", nezno sam rekla. "Dobro, necu. U stvari, pokusacu. Znajuci koliko si tvrdoglava, pre ces crci nego traziti pomoc od mene ili Miroslava.", progundjao je. Nasmejala sam se. "I hocu, Vuce. Znas me, jebi ga, nisam ja u tom fazonu.", promrmljala sam. "Znam da nisi, to me i brine.", progundjao je. Uzdahnula sam. "Nemoj da brines, dobro sam i imam sve sto mi je potrebno.", tiho sam rekla. "Dobro, mila moja. Moram da idem, zvacu te kasnije, vazi?", nezno je upitao. Klimnula sam glavom. "Vazi, lepotane.", prosaputala sam. "Volim te, devojcice.", prosaputao je i pre nego sto sam uspela da mu odgovorim spustio slusalicu.
    Uzdahnula sam. Znala sam ja da njemu ne trebau pokloni, znala sam, ali morala sam, imala sam potrebu za tim. Mnogo toga sam zelela sto nisam mogla da uradim, zato sam uradila ono sto sam mogla. A onda sam se setila da ce mi i striko biti tamo, svratila sam u jednu brendiranu radnju, izabrala lepu, kariranu kosulju sa kratkim rukavima, istu takvu uzela za svog sina, pa izasla napolje. Na kraju mi je ostalo samo da kupim sebi farbu i krenula sam kuci.