-"Dobro, da cujem, sta se dogadja?", Suzana je upitala cim je Marko otisao da legne.
Nasmejala sam se, vec smo obe bilo dobro popile. "Nisat, Szo, jebote, sta ce se desavati?", upitala sam cerekajuci se.
Izvila je obrvu. "Nista? Daj , Srno ne zajebavaj me. Telefon ti celo vece pisti ko na centrali. Ko je to?"
To je bio Vuk, pesmu za pesmom mi je slao. "Magdalena, devojka iz Slovenije. Sprijateljile smo se pre nekoliko meseci i postale smo nerazdvojne. Makar preko fejsa.", progundjala sam.
Napoverljivo me je pogledala. "Samo ona?"
Zaklimala sam glavom. "Samo ona. Ima nekih problema, Suzo.", promrmljala sam.
Klimnula je. "Razumem. Srno, cudna si, znas.", nezno je rekla.
Pocrvenela sam. "Znam, javio mi se stric iz Crne Gore.", prosaputala sam.
Izvila je obrvu. "Zato si cudna?", upitala je.
Odmahnula sam glavom. "Nisam zato. Cudna sam jer mi od tada Vuk ne izlazi iz glave. Ne mogu da prestanem da mislim na njega.", prosaputala sam.
Frknula je. "Nista novo.", progundjala je.
Pogledala sam je. "Kako to mislis?"
-"Daj, Srno, pa svi vide sta se dogadja, oni koji znaju, naravno. Jebote sve ove godine."
Pocrvenela sam i krenula da joj odgovorim kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", tiho sam rekla. "Srecan ti rodjendan, mila moja.", nezno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Hvala, ali to je tek sutra.", rekla sam cerekajuci se. "Nije, proslo je dvanaest.", nasmejao je. "Nisam ni primetila.", promrmljala sam. "Ja jesam, znaci li to da sam ti prvi cestitao?", upitao je. Smejala sam se. "Jesi. Sta radis?", nezno sam upitala. "Mislim na tebe i gledam tvoje slike. Ti, mila moja?", upitao je. "Sedim sa Suzanom, pijemo i pricamo.", zacerekala sam se. "Dobro, mila moja. Usput jos samo nesto, secas li se sta sam ti obecao za pice?" Prasnula sam u smeh. "To se ne zaboravlja. Moram da idem, da mi Suza ne bude sama.", promrmljala sam. "Znam, Volim te.", nezno je rekao. "I ja tebe.", promrmljala sam i spustila slusalicu.
Suza je izvila obrvu. "Ko je bio?"
-"Magdalena, kaze hoce prva da mi cestita rodjendan.", rekla sam i pocrvenela.
Klimnula je. "Srno, zasto Marko misli da sutra izlazis sa drustvom iz kraja?"
Dobro, na ovo nisam racunala. Nisi ti ni na sta racunala, kao muva bez glave si, obrecnula sam se sama na sebe. "Zato sto stricevi zele da izadjemo samo mi, porordica. Znas kako je Marko osetljiv na te stvari.", promrmljala sam prvu laz koja mi je pala na pamet.
Znala sam da je znala da je lazem. Poznavale smo se od malih nogu. "Srno, imas li nekog? Ako si se zaljubila ili..."
Prasnula sam u neobuzdani smeh. "Ti si luda, Suzo. Znas da mene to ne zanima.", rekla sam grcajuci od smeha.
Klimnula je. "Znam. Znaci, samo to je problem, Vuk?"
Zabezeknuto sam je pogledala. "Samo, Suzo. To je ogroman problem. Godinama.", progundjala sam.
-"Znam da jeste. Kad ces da krenes dalje? Srno, prvo imas Marka, drugo to je nemoguca stvar, odavno, Srno.", nezno je rekla.
Spustila sam pogled. "Mislis da ne znam? Iskreno, nikada necu moci krenuti dalje, makar ne na taj nacin da ga zaboravim. Otkako se stric...", ponovo mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Srecan ti rodjendan, strikino.", stric je nezno rekao. "Hvala, strice. Sta radis?", odusevljeno sam rekla. "Nista, mala. Sedim, jel zvao Vuk ili sam prvi?", upitao je smejuci se. Nasmejala sam se. "Zao mi je, strice, kasnis.", cerekala sam se. Nasmejao se. "Pa da, kad je celo vece gledao u sat i cekao dvanaest. Sta ti radis, mala?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Sedim sa Suzanom, slusamo muziku i blebecemo. E, da i pijemo.", promrmljala sam. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Opet, mala?", zarezao je. "Samo ti nemoj nista o tome, molim te.", zakreketala sam. "Dobro, dobro, necu. Donece ti Vuk nesto od mene sutra.", nasmejano je rekao. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Mala, macku je radoznalost ubila. Videces sutra.", rekao je cerekajuci se. "Baksuze.", progundjala sam. Smejao se kao lud. "Idi i pricaj sa drugaricom. Voli te, striko.", nezno je rekao. "I ja tebe, striko, puno.", umiljato sam rekla. "Znam, mala, hajde, cujemo se.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Suzana me pogledala. "Onaj ludak?", upitala je smejuci se.
Siroko sam se osmehnula. "Moj najludji. Jedva cekam da se vrati.", prosaputala sam.
Nasmejala se. "Pa da te opet prati.", rekla je cerekajuci se.
Tuzno sam se osmahnula. "Nikad se vise ne bih pozalila, Suzo.", prosaputala sam.
Izasli smo iz auta i uputili se ka stricevom stanu. "Odoh odmah u krevet. Ne mogu da gledam na oci vise.", progundjao je cim smo usli unutra.
Zagrlila sam ga i poljubila u obraz. "Hvala ti, striko.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i snazno me zagrlio. "Nema na cemu, mala. Sve za moju mezimicu.", zabrundao je, a onda me nezno poljubio u teme i odvojio od sebe. "Hajde, polazi u krevet.", pomrmljao je.
Klimnula sam, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. Vuk me je uzeo za ruku i poveo ka sobi. "Sada ces da legnes i odmaras.", nezno je prosaputao.
Nasmesila sam mu se. "I umorna sam, da znas.", prosaputala sam i na brzinu se raspremila dajuci sve od sebe da ne obracam paznju na njegov intezivan pogled. Uskocila sam u krevet i brzo se pokrila do grla.
Prasnuo je u smeh, skinuo se i zavukao se pod pokrivac kod mene. Privukao me sebi i pogledao me u oci. "Nemoj da se stidis, mila moja. Imas prelepo telo, mogao bih stalno da ga gledam.", tiho je rekao.
Ovila sam ruke oko njegovog mocnog vrata i umiljato presla nosem po njegovom. "Potrudicu se, Vuce. Obecavam.", prosaputala sam.
Nasmesio se i spustio usne na moje. "Hajde, spavaj sada.", nezno je rekao kada je prekinuo poljubac.
Zagrlizla sam usnicu i pogledala ga. "Ne spava mi se.", prosaputala sam.
Nacerio se, prebacio svoju tezinu na mene, uvukao obe ruke u moju kosu i pogledao me. "Prelepa si", prosaputao je i nasrnuo na moje usne. Uzvratila sam mu i uplela ruke u njegovu kosu. Nemirno sam se vrpoljila ispod njega. "Ti me trebas, mila moja?", promuklo je upitao nezno je stiskajuci preko gacica. Cvilela sam i jecala ne mogavsi da dodjem do daha. Spustila sam ruku na njegov ud i negde u pri mozgu shvatila da on uopste nema bokserice na sebi. Zasiktao je i isturio kukove ka mojoj ruci. Slobodnom rukom mi je podigao bradu i naterao da ga pogledam u oci. "Hocu da me gledas.", zakreketao je i poceo snazno da je trlja preko gacica. Cvilela sam, jecala i izvijala se ka njegovoj ruci dok sam ga gledala u oci i u istom tempu pomerala ruku na njemu. "Vuce, Vuce, molim te...", zelela sam vise, zelela sam da budem njegova. "Jos, malo, mila moja, strpi se.", promucao je i obrusio se ponovo na moje usne Uvukla sam jezik u njegov usta i nemirno ih istrazivala. Jecao je, ubrzavao tempo i sve me jace pritiskao svojom tezinom. Val uzitka me je iznenada zapljusnuo i ja sa, dozivela vrhunac uz glasan krik izvivsi telo ka njegovom. Zabio se u moju ruku i urliknuo svrsavajuci. Pao je na mene i snazno me obgrlio rukma. Zagrlila sam ga oko struka i jedva disala. "Jesi li dobro?", nezno je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Odlicno sam, spava mi se.", prosaputala sam.
Zacerekao se sisao sa mene i snazno me zagrlio. "Spavaj, mila moja.", tiho je rekao i poljubio mi oba oka.
Nasmesila sam se, ponovo ih otvorila i malo se pridigla. Poljubila sam mu oba oka i osetila kako je zadrhtao. "Spavaj i ti.", promrmljala sam.
Stegao me je, jako, toliko jako da sam mislila da ce me udaviti. "Hocu, spavacu.", promuklo je rekao.
Spustila sam glavu na njegove mocne grudi i sklopila oci. Njegove snazne ruke cvrsto obavijene oko mene su mi dale spokoj i mirno sam utonula u san. Probudile su me njegove usne koje su nezno prelazile po mom licu. "Moramo ustati, mila moja.", tiho je prosaputao kada sam otvorila oci.
Namrstila sam se. "Zasto?", tiho sam upitala.
Spustio je usnice izmedju mojih obrva i sklopio oci dok me je ljubio. "Nemoj se mrstiti, sad su zvali Miroslava, deki ti je pozlilo, oterali su ga u bolnicu.", nezno je rekao.
Rasirila sam oci, skocila iz kreveta i pocela da uzurbano trazim svoje stvari po sobi. Ustao je zamnom, uhvatio me za ruku i okrenuo ka sebi. "Moramo da pozurimo.", prosaputala sam ne gledajuci ga u oci. Suze su mi tekle niz lice, nisam zelela da ih vidi.
Podigao mi je glavu, pogledao me i snazno zagrlio. "Nemoj plakati, bice on dobro, u redu?", nezno je upitao.
Uzdahnula sam i klimnula. "U redu, Vuce. Moram se obuci.", prosaputala sam.
Spustio me je nezno na krevet i navukao mi trenerku i majicu. "Samo minut da se obucem i krenucemo odmah. Uzecemo tamo kafu, vazi?", upitao je.
Nasmesila sam mu se. "Vazi. Idem da vidim jel stric spreman.", promrmljala sam i izasla iz sobe.
Cim me je video, stric me je povukao u svoja krila. "Slusaj, mala, nije toliko lose kao zadnji put. Nije ni u kakvoj opasnosti i nemoj da places. Vazi, strikino?", nezno je upitao.
Zagrlila sam ga. "Pokusacu, striko. Ti znas da je on meni..."
Nezno me je mazio po kosi. "Znam, mala. Cim Vuk izadje idemo.", promrmljao je.
Klimnula sam. "Najbolji si, striko.", prosaputala sam skupljajuci se uz njega. Znala sam, ako mi se deki nesto desi, ostaje mi samo jos on. Znala sam da su me voleli i ostali, znala sam da me je voleo i tata, ali jedini je on bio koji me je razumeo.
Znao je o cemu razmisljam i jos me snaznije zagrlio. "Borku nece nista biti, u redu?", tiho je upitao.
Nasmesila sam se i klimnula. "U redu, striko.", prosaputala sam.
Cim je Vuk izasao iz sobe krenuli smo ka bolnici- Vuk se okrenuo na sedistu i pogledao me. "Jesi li dobro?", zabrinuto me je upitao.
Bledo sam mu se nasmesila i klimnula glavom. "Jesam, Vuce, bicu jos bolje kad vidim svog deku.", promucala sam.
Spustio je ruku na moj obraz i nezno me pomazio. "Nemoj da brines, bice on dobro. Miroslave, pozuri.", progundjao je.
Stric ga je mrko pogledao. "Pratim ogranicenje, Vuce. Vidis li guzvu?", zarezao je.
Vuk je prevrnuo ocima. "Trebao sam ja da vozim.", promrmljao je,
Nasmesila sam se. "Blizu smo, Vuce. U redu je.", prosaputala sam.
Uzvratio mi je osmeh i namignuo. Desetak minuta kasnije bili smo ispred "Klinickog centra Srbije". Usli smo unutra i popili se na sprat neurologije. Tamo je deka vec nekoliko puta lezao i imao svog dokora. Naleteli smo na njega na samom ulazu u odeljenje. "Dobar dan, doktore. Kako je moj deka?", zacvilela sam.
Doktor je bio mladji, crnomanjasti covek. Jedini je on prihvatio deku kada je pre nekoliko godina skoro na samrti doveden tu. "Dobro je, gospodjice. Ovoga puta nije ni priblizno ozbiljno kao prosli put.", ljubazno je rekao.
Siroko sam mu se nasmesila. "Hvala vam.", prosaputala sam.
Uzvratio mi je osmeh. "Nema na cemu. To je moj posao."
-"Moze li da ga vidi?", stric je upitao.
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Inace nisam dozvolio da udju unutra, ali mislim da ce mu poseta unuke prijati. Nemojte dugo samo i nemojte da se potresa."
-"Necu, doktore.", promrmljala sam i povukla Vuka za sobom. "Idem da vidim deku.", veselo sam rekla.
Stric me je uhvatio za ruku. "Ides, ali prvo ces pustiti Vukovu ruku.", zarezao je.
Pocrvenela sam. "U pravu si, strice. Izvini.", promrmljala sam i pustila mu ruku.
Zbog toga je dobio Vukov mrki pogled i iscerio mu se. "Ja razmisljam glavom, mala. Naravno da sam u pravu.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Rzmisljajte cime hocete, ja idem da vidim deku.", progundjala sam i marsirala ka dekinoj sobi.
Baba, tata i mama su vec sedeli u cekaonici. "O, pa vidi ti..."
-"Zacepi, Mirjana.", tata je zarezao. "U bolnici smo i ostavi je na miru. Cero, jesi se odmorila?", nezno me je upitao.
Siroko sam mu se osmehnula. "Jesam, tajko. Idem da vidim deku.", tiho sam rekla.
-"Ne mozes unutra, sine. Doktor je zabranio...", baka je pocela grcajuci.
Zagrlila am je. "Nemoj da places, bako. Bice moj deka dobro. Rekao je da ja udjem.", promrmljala sam, odvojila se od nje i tiho usla u sobu.
Deka je lezao ponovo sa svim onim iglicama po sebi. Srce mi se steglo. "Srno, dete...", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se. "Ne zamaraj se, deko. Kako se osecas?", nezno sam upitala.
-"Dobro sam, sine, nisam ni hteo da dodjemo u bolnicu, ali Ane i Raja..."
Nasmesila sam se. "Cika Ane i Raja ti samo zele najbolje, deko. Dosla bih ja i pre, ali bila sam kod strica.", tiho sam rekla.
-"Ako si, dete, zna tvoj deka da je tamo tebi najbolje. Jel i on dosao sa tobom, zasto nije usao?"
-"Ne moze, deko. Doktor je samo mene pustio. Dosao je, i on i Vuk.", promrmljala sam.
Klimnuo je. "Dobro je, nemoj da se sikiras, bicu dobro, zlato dekino."
Pokusala sam da mu se osmehnem, jedva sam uspela. "Znam da hoces, deko. Jak si ti covek. Ja cu te negovati kada te puste kuci.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se. "Nisam jos toliko iznemogao da mi treba da se ti brines o meni, sunce moje. Kad ostarim, tada ces."
Prasnula sam u smeh. "Hocu, deko. Deko, doktor je rekao da ne smem dugo, bicu tu ispred vrata.", nezno sam rekla.
Klimnuo je. "Idi, dete."
Poljubila sam ga u obraz i izasla napolje. Odmah sam primetila da nema Vuka i taman sam krenula da upitam za njega kada se pojavio sa tri kafe. "Izvoli, mala.", nezno je rekao.
Nasmesila sam mu se. "Hvala, Vuce."
-"Sta ti je rekao deka?", baka je brizno upitala.
Nasmejala sam se. "Kaze da nije ni hteo u bolnicu, ali su ga cika Ane i Raja naterali. Bice dobro, bako, nemoj da brines.", nezno sam rekla.
Nasmesila se. "Dobro, dete, necu. Zar ti nisi otisla sa ocem za Bosnu?"
Mama je klimnula i izvila obrvu. "Tacno tako, odkud sad sa..."
-"Isao sam po njih na Bas, Miro. Hteo sam da malo provedem vreme sa svojom sinovicom i poveo je kod sebe. Neki problem?", arogantno je upitao.
Podsmehnula se. "Ti ili tvoj prija...."
-"Dosta je, Mirjana. Kupi se i polazi kuci! Otac mi je u bolnici i nisam raspolozen da te slusam!", tata je zagrmeo.
Bila sam sokirana. Po prvi put od prosle godine joj se tako obratio. Klimnula je. "U pravu si, idem kuci. Ovde ocigledno nisam pozeljna.", progundjala je, podigla glavu i izasla napolje.
Odahnula sam i sela izmedju strica i Vuka. "Samo kad je otisla.", progundjala sam.
Tata me je mrko pogledao. "I ti zacepi, Srno. Ni za tvoj bezobrazluk nisam raspolozen.", zarezao je.
Uzvratila sam mu isti pogled. "Ja necu otici, moj deka je u bolnici.", oponasala sam stricev arogantni stav na sta se on zasmejao i privukao me sebi.
Poljubio me je u teme. "Strikino dete. Nemoj da se deres na nju, Aco. Kako se vi ponasate, nista bolje niste ni zasluzili ni jedno.", progundjao je.
Baka ga je pogledala. "Miroslave, Aca nije zasluzio..."
Stric je klimnuo. "Jeste, Verka. Znas li kako je mala zavrsila jutros kod mene? Tako sto ju je Aca ostavio juce samo da luta ceo dan po Gradisci. On je izasao u Banja Luci da se valja sa nekom kurvestijom."
Baka je zabezeknuto pogledala u tatu. "Da li si ti normalan, Aco? Ona je zensko, sta da joj se nesto desilo? Koliko puta si je tako ostavljao? Samo da znas sve cu reci Borku, samo da se oporavi.", ljutito je rekla.
Tata je pocrveneo. "Kevo..."
-"Nemoj ti meni "kevo", znate da joj drzite pridike za sve sto uradi, a sta vi radite? Kako se ti prvi ponasas?", zarezala je.
Uzdahnula sam. "Pusti, bako. Stric je vec..."
I mene je mrko pogledala. "Stri jeste i ako je. Ali cu mu i ja ocitati. Sa svojim brakom neka rade sta im je volja, ali tebe i Micu nece uvlaciti u to."
Pogledala sam u Vuka i slegnula ramenima. Namignuo mi i nasmesio se. "Aco, vodim malu da doruckuje.", stric je rekao.
Tata je klimnuo. "Vodi je.", promrmljao je.
Mrko sam pogledala u strica cim smo izasli iz bolnice. "Nisi morao baku da sikiras jos i oko toga.", promrmljala sam dok me je Vuk uzimao za ruku.
Stric je prasnuo u smeh. "Ne brini za Verku, ona je kao i ona moja, azdaja.", rekao je cerekajuci se.
Nasmejala sam se. "Nisu, striko..."
Zestoko je zaklimao glavom. "Jesu, mala. Meni je iskreno receno zao Dragane koja ce ziveti sa njom.", gusio se od smeha.
Nacerila sam se. "Tako joj i treba. Da vidim dal ce sad da pravi majmuna od Drage.", progundjala sam.
Stric i Vuk su urlali od smeha. "Mislim da bi trebalo da joj das sansu, mala. Ne mozes je izbegavati svaki put."
Uzdahnula sam. "Potrudicu se, strice. Mada mi se i dalje nikako ne svidja.", mrgodno sam rekla.
Vuk me je poljubio u teme. "Pokusaj, mila moja. Ne svidja se ni Draganu to sto si samnom, pa zbog tebe cuti.", nezno je rekao.
Pocrvenela sam do korena kose. "U pravu si. Hoces li samnom, strice, popodne kod njih?"
Stric nije mogao da dodje sebi od smeha. "Hocu, mala. Povescemo i Vuka sa nama, za slucaj da neko bude morao da ti kaze da se lepo ponasas.", grcao je.
Nakostresila sam se. "Samo je u pravu, strice. To ne znaci da on..."
Smejao se kao lud. "Ako ti tako kazes, mala."
Mucenicki sam pogledala u Vuka. Nasmejao se i nezno me privukao sebi. "Pusti ga, mila moja.", nezno je rekao.
Seli smo u neki restoran i narucili hranu. Ceo restoran je buljio u nas zbog stricevog smejanja. Prevrnula sam ocima. "Sta je toliko smesno?", zarezala sam.
Odmahnuo je. "Ti, mala."
Mrko sam ga pogledala. "Zasto ja?"
-"Mene niko ne kontrolise, ja radim sta ja hocu, teram inat", imitirao me je. "Hvala Bogu na Vuku."
-"On me ne kontrolise.", zarezala sam. "Samo je u pravu..."
Klimao je glavom. "On je samo u pravu za sve sto kaze. U pravu si, mala."
Prevrnula sam ocima i odustala. Sa tvrdoglavim magarcem se ne treba ni ubedjivati, pusila sam se sama u sebi. Vuk me je uzeo za ruku i nezno je milovao, zaboravila sam odmah na svoje gundjanje i pogledala u njega. Te prelepe oci su me gledale kao da sam nesto najlepse sto je ikada video. Jeli smo pa se polako ponovo vratili u bolnicu. Tata je sedeo sam u cekaonici. "Gde je baka?"
-"Otisla je da kupi nesto da jedemo. Srno, izvini, dete za ono..."
Prisla sam mu i zagrlila ga. "Bilo pa proslo, tajko. Nemoj da se sikiras.", nezno sam rekla.
Jako me je zagrlio. "Hvala ti, ceri."
-"Tata, popodne cemo stric i ja otici malo kod Drage.", umiljato sam rekla.
Klimnuo je. "Idi, sine, Verka se vec pita sto nisi dolazila. Jutros sam je sreo kad sam izasao iz zgrade."
-"Nisi joj valjda rekao za Draganu i..."
Prasnuo je u smeh. "Nisam lud, Srno. Pojela bi je za dorucak. Ona i tvoja baba su azdaje.", cerekao se.
Prevrnula sam ocima. "Vidi se da ste braca.", progundjala sam.
Nasmesila sam se. Ni baka ni Verka nisu bile azdaje, niti su sada. Jednostavno im se ili svidjas ili ne. Suza me je zabrinuto pogledala. "Gde si odlutala?"
Pocrvenela sam, sve cesce mi se desava da odlutam bez obzira sto je neko tu. "Stricu.", prosaputala sam.
Klimnula je i zagrlila me. "Samo njemu, draga?", nezno je upitala.
Sklonila sam pogled. "Ne.", promrmljala sam.
Odmahnula je glavom kada mi je telefon ponovo zazvonio. "Molim?", pomalo nervozno sam upitala. Znala sam da ako Suza bude upornija, sve cu joj priznati. "Sta radis, mila moja?", nezno me pita. Uprkos svemu osmeh mi je ozario lice. "Pricam sa Suzom.", pomalo sam zaplitala. "Pijana si?", tiho je upitao. Zaklimala sam glavom. "Jesam.", prosaputala sam. Zacerekao se. "Sutra te ocekuje kazna, mila moja.", promrmljao je. "Jebi se.", progundjala sam. Prasnuo je u smeh. "Samo ti nastavi da skupljas bodove za kaznu.", rekao je smejuci se. "I da znas da hocu.", tvrdoglavo sam odvratila. Gusio se od smeha. "Od bica nema nista, mila moja, zato se ne trudi." "Bas moras?", prosaputala sam. "Nekome sam potreban?", promuklo je upitao. "Mhm.", promrmljala sam. "O dacu ti sve potrebno, mila moja. Sutra. Hajde da te ne zadrzavam. Volim te.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Uzdahnula sam na Suzin upitan pogled. "Nista necu da te pitam.", progundjala je.
Skruseno sam joj se osmehnula. "Ni nemam sta da ti kazem.", promrmljala sam.
Prevrnula je ocima. "Imas, mnogo toga, ali ocigledno ne zelis, draga. Ne ljutim se, ne brini.", nezno je dodala.
Oko cetiri ujutru sam se uvukla u krevet i duboko uzdahnula. Valjda cu uspeti da odspavam malo, zelela sam da budem odmorna za sutra. Zelela sam da beskrajno uzivam u tim spretnim rukama. Sklopila sam oci i iscrljeno zaspala sa njegovim osmehom ispred sebe.
Nasmejala sam se, vec smo obe bilo dobro popile. "Nisat, Szo, jebote, sta ce se desavati?", upitala sam cerekajuci se.
Izvila je obrvu. "Nista? Daj , Srno ne zajebavaj me. Telefon ti celo vece pisti ko na centrali. Ko je to?"
To je bio Vuk, pesmu za pesmom mi je slao. "Magdalena, devojka iz Slovenije. Sprijateljile smo se pre nekoliko meseci i postale smo nerazdvojne. Makar preko fejsa.", progundjala sam.
Napoverljivo me je pogledala. "Samo ona?"
Zaklimala sam glavom. "Samo ona. Ima nekih problema, Suzo.", promrmljala sam.
Klimnula je. "Razumem. Srno, cudna si, znas.", nezno je rekla.
Pocrvenela sam. "Znam, javio mi se stric iz Crne Gore.", prosaputala sam.
Izvila je obrvu. "Zato si cudna?", upitala je.
Odmahnula sam glavom. "Nisam zato. Cudna sam jer mi od tada Vuk ne izlazi iz glave. Ne mogu da prestanem da mislim na njega.", prosaputala sam.
Frknula je. "Nista novo.", progundjala je.
Pogledala sam je. "Kako to mislis?"
-"Daj, Srno, pa svi vide sta se dogadja, oni koji znaju, naravno. Jebote sve ove godine."
Pocrvenela sam i krenula da joj odgovorim kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", tiho sam rekla. "Srecan ti rodjendan, mila moja.", nezno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Hvala, ali to je tek sutra.", rekla sam cerekajuci se. "Nije, proslo je dvanaest.", nasmejao je. "Nisam ni primetila.", promrmljala sam. "Ja jesam, znaci li to da sam ti prvi cestitao?", upitao je. Smejala sam se. "Jesi. Sta radis?", nezno sam upitala. "Mislim na tebe i gledam tvoje slike. Ti, mila moja?", upitao je. "Sedim sa Suzanom, pijemo i pricamo.", zacerekala sam se. "Dobro, mila moja. Usput jos samo nesto, secas li se sta sam ti obecao za pice?" Prasnula sam u smeh. "To se ne zaboravlja. Moram da idem, da mi Suza ne bude sama.", promrmljala sam. "Znam, Volim te.", nezno je rekao. "I ja tebe.", promrmljala sam i spustila slusalicu.
Suza je izvila obrvu. "Ko je bio?"
-"Magdalena, kaze hoce prva da mi cestita rodjendan.", rekla sam i pocrvenela.
Klimnula je. "Srno, zasto Marko misli da sutra izlazis sa drustvom iz kraja?"
Dobro, na ovo nisam racunala. Nisi ti ni na sta racunala, kao muva bez glave si, obrecnula sam se sama na sebe. "Zato sto stricevi zele da izadjemo samo mi, porordica. Znas kako je Marko osetljiv na te stvari.", promrmljala sam prvu laz koja mi je pala na pamet.
Znala sam da je znala da je lazem. Poznavale smo se od malih nogu. "Srno, imas li nekog? Ako si se zaljubila ili..."
Prasnula sam u neobuzdani smeh. "Ti si luda, Suzo. Znas da mene to ne zanima.", rekla sam grcajuci od smeha.
Klimnula je. "Znam. Znaci, samo to je problem, Vuk?"
Zabezeknuto sam je pogledala. "Samo, Suzo. To je ogroman problem. Godinama.", progundjala sam.
-"Znam da jeste. Kad ces da krenes dalje? Srno, prvo imas Marka, drugo to je nemoguca stvar, odavno, Srno.", nezno je rekla.
Spustila sam pogled. "Mislis da ne znam? Iskreno, nikada necu moci krenuti dalje, makar ne na taj nacin da ga zaboravim. Otkako se stric...", ponovo mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Srecan ti rodjendan, strikino.", stric je nezno rekao. "Hvala, strice. Sta radis?", odusevljeno sam rekla. "Nista, mala. Sedim, jel zvao Vuk ili sam prvi?", upitao je smejuci se. Nasmejala sam se. "Zao mi je, strice, kasnis.", cerekala sam se. Nasmejao se. "Pa da, kad je celo vece gledao u sat i cekao dvanaest. Sta ti radis, mala?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Sedim sa Suzanom, slusamo muziku i blebecemo. E, da i pijemo.", promrmljala sam. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Opet, mala?", zarezao je. "Samo ti nemoj nista o tome, molim te.", zakreketala sam. "Dobro, dobro, necu. Donece ti Vuk nesto od mene sutra.", nasmejano je rekao. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Mala, macku je radoznalost ubila. Videces sutra.", rekao je cerekajuci se. "Baksuze.", progundjala sam. Smejao se kao lud. "Idi i pricaj sa drugaricom. Voli te, striko.", nezno je rekao. "I ja tebe, striko, puno.", umiljato sam rekla. "Znam, mala, hajde, cujemo se.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Suzana me pogledala. "Onaj ludak?", upitala je smejuci se.
Siroko sam se osmehnula. "Moj najludji. Jedva cekam da se vrati.", prosaputala sam.
Nasmejala se. "Pa da te opet prati.", rekla je cerekajuci se.
Tuzno sam se osmahnula. "Nikad se vise ne bih pozalila, Suzo.", prosaputala sam.
Izasli smo iz auta i uputili se ka stricevom stanu. "Odoh odmah u krevet. Ne mogu da gledam na oci vise.", progundjao je cim smo usli unutra.
Zagrlila sam ga i poljubila u obraz. "Hvala ti, striko.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i snazno me zagrlio. "Nema na cemu, mala. Sve za moju mezimicu.", zabrundao je, a onda me nezno poljubio u teme i odvojio od sebe. "Hajde, polazi u krevet.", pomrmljao je.
Klimnula sam, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. Vuk me je uzeo za ruku i poveo ka sobi. "Sada ces da legnes i odmaras.", nezno je prosaputao.
Nasmesila sam mu se. "I umorna sam, da znas.", prosaputala sam i na brzinu se raspremila dajuci sve od sebe da ne obracam paznju na njegov intezivan pogled. Uskocila sam u krevet i brzo se pokrila do grla.
Prasnuo je u smeh, skinuo se i zavukao se pod pokrivac kod mene. Privukao me sebi i pogledao me u oci. "Nemoj da se stidis, mila moja. Imas prelepo telo, mogao bih stalno da ga gledam.", tiho je rekao.
Ovila sam ruke oko njegovog mocnog vrata i umiljato presla nosem po njegovom. "Potrudicu se, Vuce. Obecavam.", prosaputala sam.
Nasmesio se i spustio usne na moje. "Hajde, spavaj sada.", nezno je rekao kada je prekinuo poljubac.
Zagrlizla sam usnicu i pogledala ga. "Ne spava mi se.", prosaputala sam.
Nacerio se, prebacio svoju tezinu na mene, uvukao obe ruke u moju kosu i pogledao me. "Prelepa si", prosaputao je i nasrnuo na moje usne. Uzvratila sam mu i uplela ruke u njegovu kosu. Nemirno sam se vrpoljila ispod njega. "Ti me trebas, mila moja?", promuklo je upitao nezno je stiskajuci preko gacica. Cvilela sam i jecala ne mogavsi da dodjem do daha. Spustila sam ruku na njegov ud i negde u pri mozgu shvatila da on uopste nema bokserice na sebi. Zasiktao je i isturio kukove ka mojoj ruci. Slobodnom rukom mi je podigao bradu i naterao da ga pogledam u oci. "Hocu da me gledas.", zakreketao je i poceo snazno da je trlja preko gacica. Cvilela sam, jecala i izvijala se ka njegovoj ruci dok sam ga gledala u oci i u istom tempu pomerala ruku na njemu. "Vuce, Vuce, molim te...", zelela sam vise, zelela sam da budem njegova. "Jos, malo, mila moja, strpi se.", promucao je i obrusio se ponovo na moje usne Uvukla sam jezik u njegov usta i nemirno ih istrazivala. Jecao je, ubrzavao tempo i sve me jace pritiskao svojom tezinom. Val uzitka me je iznenada zapljusnuo i ja sa, dozivela vrhunac uz glasan krik izvivsi telo ka njegovom. Zabio se u moju ruku i urliknuo svrsavajuci. Pao je na mene i snazno me obgrlio rukma. Zagrlila sam ga oko struka i jedva disala. "Jesi li dobro?", nezno je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Odlicno sam, spava mi se.", prosaputala sam.
Zacerekao se sisao sa mene i snazno me zagrlio. "Spavaj, mila moja.", tiho je rekao i poljubio mi oba oka.
Nasmesila sam se, ponovo ih otvorila i malo se pridigla. Poljubila sam mu oba oka i osetila kako je zadrhtao. "Spavaj i ti.", promrmljala sam.
Stegao me je, jako, toliko jako da sam mislila da ce me udaviti. "Hocu, spavacu.", promuklo je rekao.
Spustila sam glavu na njegove mocne grudi i sklopila oci. Njegove snazne ruke cvrsto obavijene oko mene su mi dale spokoj i mirno sam utonula u san. Probudile su me njegove usne koje su nezno prelazile po mom licu. "Moramo ustati, mila moja.", tiho je prosaputao kada sam otvorila oci.
Namrstila sam se. "Zasto?", tiho sam upitala.
Spustio je usnice izmedju mojih obrva i sklopio oci dok me je ljubio. "Nemoj se mrstiti, sad su zvali Miroslava, deki ti je pozlilo, oterali su ga u bolnicu.", nezno je rekao.
Rasirila sam oci, skocila iz kreveta i pocela da uzurbano trazim svoje stvari po sobi. Ustao je zamnom, uhvatio me za ruku i okrenuo ka sebi. "Moramo da pozurimo.", prosaputala sam ne gledajuci ga u oci. Suze su mi tekle niz lice, nisam zelela da ih vidi.
Podigao mi je glavu, pogledao me i snazno zagrlio. "Nemoj plakati, bice on dobro, u redu?", nezno je upitao.
Uzdahnula sam i klimnula. "U redu, Vuce. Moram se obuci.", prosaputala sam.
Spustio me je nezno na krevet i navukao mi trenerku i majicu. "Samo minut da se obucem i krenucemo odmah. Uzecemo tamo kafu, vazi?", upitao je.
Nasmesila sam mu se. "Vazi. Idem da vidim jel stric spreman.", promrmljala sam i izasla iz sobe.
Cim me je video, stric me je povukao u svoja krila. "Slusaj, mala, nije toliko lose kao zadnji put. Nije ni u kakvoj opasnosti i nemoj da places. Vazi, strikino?", nezno je upitao.
Zagrlila sam ga. "Pokusacu, striko. Ti znas da je on meni..."
Nezno me je mazio po kosi. "Znam, mala. Cim Vuk izadje idemo.", promrmljao je.
Klimnula sam. "Najbolji si, striko.", prosaputala sam skupljajuci se uz njega. Znala sam, ako mi se deki nesto desi, ostaje mi samo jos on. Znala sam da su me voleli i ostali, znala sam da me je voleo i tata, ali jedini je on bio koji me je razumeo.
Znao je o cemu razmisljam i jos me snaznije zagrlio. "Borku nece nista biti, u redu?", tiho je upitao.
Nasmesila sam se i klimnula. "U redu, striko.", prosaputala sam.
Cim je Vuk izasao iz sobe krenuli smo ka bolnici- Vuk se okrenuo na sedistu i pogledao me. "Jesi li dobro?", zabrinuto me je upitao.
Bledo sam mu se nasmesila i klimnula glavom. "Jesam, Vuce, bicu jos bolje kad vidim svog deku.", promucala sam.
Spustio je ruku na moj obraz i nezno me pomazio. "Nemoj da brines, bice on dobro. Miroslave, pozuri.", progundjao je.
Stric ga je mrko pogledao. "Pratim ogranicenje, Vuce. Vidis li guzvu?", zarezao je.
Vuk je prevrnuo ocima. "Trebao sam ja da vozim.", promrmljao je,
Nasmesila sam se. "Blizu smo, Vuce. U redu je.", prosaputala sam.
Uzvratio mi je osmeh i namignuo. Desetak minuta kasnije bili smo ispred "Klinickog centra Srbije". Usli smo unutra i popili se na sprat neurologije. Tamo je deka vec nekoliko puta lezao i imao svog dokora. Naleteli smo na njega na samom ulazu u odeljenje. "Dobar dan, doktore. Kako je moj deka?", zacvilela sam.
Doktor je bio mladji, crnomanjasti covek. Jedini je on prihvatio deku kada je pre nekoliko godina skoro na samrti doveden tu. "Dobro je, gospodjice. Ovoga puta nije ni priblizno ozbiljno kao prosli put.", ljubazno je rekao.
Siroko sam mu se nasmesila. "Hvala vam.", prosaputala sam.
Uzvratio mi je osmeh. "Nema na cemu. To je moj posao."
-"Moze li da ga vidi?", stric je upitao.
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Inace nisam dozvolio da udju unutra, ali mislim da ce mu poseta unuke prijati. Nemojte dugo samo i nemojte da se potresa."
-"Necu, doktore.", promrmljala sam i povukla Vuka za sobom. "Idem da vidim deku.", veselo sam rekla.
Stric me je uhvatio za ruku. "Ides, ali prvo ces pustiti Vukovu ruku.", zarezao je.
Pocrvenela sam. "U pravu si, strice. Izvini.", promrmljala sam i pustila mu ruku.
Zbog toga je dobio Vukov mrki pogled i iscerio mu se. "Ja razmisljam glavom, mala. Naravno da sam u pravu.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Rzmisljajte cime hocete, ja idem da vidim deku.", progundjala sam i marsirala ka dekinoj sobi.
Baba, tata i mama su vec sedeli u cekaonici. "O, pa vidi ti..."
-"Zacepi, Mirjana.", tata je zarezao. "U bolnici smo i ostavi je na miru. Cero, jesi se odmorila?", nezno me je upitao.
Siroko sam mu se osmehnula. "Jesam, tajko. Idem da vidim deku.", tiho sam rekla.
-"Ne mozes unutra, sine. Doktor je zabranio...", baka je pocela grcajuci.
Zagrlila am je. "Nemoj da places, bako. Bice moj deka dobro. Rekao je da ja udjem.", promrmljala sam, odvojila se od nje i tiho usla u sobu.
Deka je lezao ponovo sa svim onim iglicama po sebi. Srce mi se steglo. "Srno, dete...", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se. "Ne zamaraj se, deko. Kako se osecas?", nezno sam upitala.
-"Dobro sam, sine, nisam ni hteo da dodjemo u bolnicu, ali Ane i Raja..."
Nasmesila sam se. "Cika Ane i Raja ti samo zele najbolje, deko. Dosla bih ja i pre, ali bila sam kod strica.", tiho sam rekla.
-"Ako si, dete, zna tvoj deka da je tamo tebi najbolje. Jel i on dosao sa tobom, zasto nije usao?"
-"Ne moze, deko. Doktor je samo mene pustio. Dosao je, i on i Vuk.", promrmljala sam.
Klimnuo je. "Dobro je, nemoj da se sikiras, bicu dobro, zlato dekino."
Pokusala sam da mu se osmehnem, jedva sam uspela. "Znam da hoces, deko. Jak si ti covek. Ja cu te negovati kada te puste kuci.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se. "Nisam jos toliko iznemogao da mi treba da se ti brines o meni, sunce moje. Kad ostarim, tada ces."
Prasnula sam u smeh. "Hocu, deko. Deko, doktor je rekao da ne smem dugo, bicu tu ispred vrata.", nezno sam rekla.
Klimnuo je. "Idi, dete."
Poljubila sam ga u obraz i izasla napolje. Odmah sam primetila da nema Vuka i taman sam krenula da upitam za njega kada se pojavio sa tri kafe. "Izvoli, mala.", nezno je rekao.
Nasmesila sam mu se. "Hvala, Vuce."
-"Sta ti je rekao deka?", baka je brizno upitala.
Nasmejala sam se. "Kaze da nije ni hteo u bolnicu, ali su ga cika Ane i Raja naterali. Bice dobro, bako, nemoj da brines.", nezno sam rekla.
Nasmesila se. "Dobro, dete, necu. Zar ti nisi otisla sa ocem za Bosnu?"
Mama je klimnula i izvila obrvu. "Tacno tako, odkud sad sa..."
-"Isao sam po njih na Bas, Miro. Hteo sam da malo provedem vreme sa svojom sinovicom i poveo je kod sebe. Neki problem?", arogantno je upitao.
Podsmehnula se. "Ti ili tvoj prija...."
-"Dosta je, Mirjana. Kupi se i polazi kuci! Otac mi je u bolnici i nisam raspolozen da te slusam!", tata je zagrmeo.
Bila sam sokirana. Po prvi put od prosle godine joj se tako obratio. Klimnula je. "U pravu si, idem kuci. Ovde ocigledno nisam pozeljna.", progundjala je, podigla glavu i izasla napolje.
Odahnula sam i sela izmedju strica i Vuka. "Samo kad je otisla.", progundjala sam.
Tata me je mrko pogledao. "I ti zacepi, Srno. Ni za tvoj bezobrazluk nisam raspolozen.", zarezao je.
Uzvratila sam mu isti pogled. "Ja necu otici, moj deka je u bolnici.", oponasala sam stricev arogantni stav na sta se on zasmejao i privukao me sebi.
Poljubio me je u teme. "Strikino dete. Nemoj da se deres na nju, Aco. Kako se vi ponasate, nista bolje niste ni zasluzili ni jedno.", progundjao je.
Baka ga je pogledala. "Miroslave, Aca nije zasluzio..."
Stric je klimnuo. "Jeste, Verka. Znas li kako je mala zavrsila jutros kod mene? Tako sto ju je Aca ostavio juce samo da luta ceo dan po Gradisci. On je izasao u Banja Luci da se valja sa nekom kurvestijom."
Baka je zabezeknuto pogledala u tatu. "Da li si ti normalan, Aco? Ona je zensko, sta da joj se nesto desilo? Koliko puta si je tako ostavljao? Samo da znas sve cu reci Borku, samo da se oporavi.", ljutito je rekla.
Tata je pocrveneo. "Kevo..."
-"Nemoj ti meni "kevo", znate da joj drzite pridike za sve sto uradi, a sta vi radite? Kako se ti prvi ponasas?", zarezala je.
Uzdahnula sam. "Pusti, bako. Stric je vec..."
I mene je mrko pogledala. "Stri jeste i ako je. Ali cu mu i ja ocitati. Sa svojim brakom neka rade sta im je volja, ali tebe i Micu nece uvlaciti u to."
Pogledala sam u Vuka i slegnula ramenima. Namignuo mi i nasmesio se. "Aco, vodim malu da doruckuje.", stric je rekao.
Tata je klimnuo. "Vodi je.", promrmljao je.
Mrko sam pogledala u strica cim smo izasli iz bolnice. "Nisi morao baku da sikiras jos i oko toga.", promrmljala sam dok me je Vuk uzimao za ruku.
Stric je prasnuo u smeh. "Ne brini za Verku, ona je kao i ona moja, azdaja.", rekao je cerekajuci se.
Nasmejala sam se. "Nisu, striko..."
Zestoko je zaklimao glavom. "Jesu, mala. Meni je iskreno receno zao Dragane koja ce ziveti sa njom.", gusio se od smeha.
Nacerila sam se. "Tako joj i treba. Da vidim dal ce sad da pravi majmuna od Drage.", progundjala sam.
Stric i Vuk su urlali od smeha. "Mislim da bi trebalo da joj das sansu, mala. Ne mozes je izbegavati svaki put."
Uzdahnula sam. "Potrudicu se, strice. Mada mi se i dalje nikako ne svidja.", mrgodno sam rekla.
Vuk me je poljubio u teme. "Pokusaj, mila moja. Ne svidja se ni Draganu to sto si samnom, pa zbog tebe cuti.", nezno je rekao.
Pocrvenela sam do korena kose. "U pravu si. Hoces li samnom, strice, popodne kod njih?"
Stric nije mogao da dodje sebi od smeha. "Hocu, mala. Povescemo i Vuka sa nama, za slucaj da neko bude morao da ti kaze da se lepo ponasas.", grcao je.
Nakostresila sam se. "Samo je u pravu, strice. To ne znaci da on..."
Smejao se kao lud. "Ako ti tako kazes, mala."
Mucenicki sam pogledala u Vuka. Nasmejao se i nezno me privukao sebi. "Pusti ga, mila moja.", nezno je rekao.
Seli smo u neki restoran i narucili hranu. Ceo restoran je buljio u nas zbog stricevog smejanja. Prevrnula sam ocima. "Sta je toliko smesno?", zarezala sam.
Odmahnuo je. "Ti, mala."
Mrko sam ga pogledala. "Zasto ja?"
-"Mene niko ne kontrolise, ja radim sta ja hocu, teram inat", imitirao me je. "Hvala Bogu na Vuku."
-"On me ne kontrolise.", zarezala sam. "Samo je u pravu..."
Klimao je glavom. "On je samo u pravu za sve sto kaze. U pravu si, mala."
Prevrnula sam ocima i odustala. Sa tvrdoglavim magarcem se ne treba ni ubedjivati, pusila sam se sama u sebi. Vuk me je uzeo za ruku i nezno je milovao, zaboravila sam odmah na svoje gundjanje i pogledala u njega. Te prelepe oci su me gledale kao da sam nesto najlepse sto je ikada video. Jeli smo pa se polako ponovo vratili u bolnicu. Tata je sedeo sam u cekaonici. "Gde je baka?"
-"Otisla je da kupi nesto da jedemo. Srno, izvini, dete za ono..."
Prisla sam mu i zagrlila ga. "Bilo pa proslo, tajko. Nemoj da se sikiras.", nezno sam rekla.
Jako me je zagrlio. "Hvala ti, ceri."
-"Tata, popodne cemo stric i ja otici malo kod Drage.", umiljato sam rekla.
Klimnuo je. "Idi, sine, Verka se vec pita sto nisi dolazila. Jutros sam je sreo kad sam izasao iz zgrade."
-"Nisi joj valjda rekao za Draganu i..."
Prasnuo je u smeh. "Nisam lud, Srno. Pojela bi je za dorucak. Ona i tvoja baba su azdaje.", cerekao se.
Prevrnula sam ocima. "Vidi se da ste braca.", progundjala sam.
Nasmesila sam se. Ni baka ni Verka nisu bile azdaje, niti su sada. Jednostavno im se ili svidjas ili ne. Suza me je zabrinuto pogledala. "Gde si odlutala?"
Pocrvenela sam, sve cesce mi se desava da odlutam bez obzira sto je neko tu. "Stricu.", prosaputala sam.
Klimnula je i zagrlila me. "Samo njemu, draga?", nezno je upitala.
Sklonila sam pogled. "Ne.", promrmljala sam.
Odmahnula je glavom kada mi je telefon ponovo zazvonio. "Molim?", pomalo nervozno sam upitala. Znala sam da ako Suza bude upornija, sve cu joj priznati. "Sta radis, mila moja?", nezno me pita. Uprkos svemu osmeh mi je ozario lice. "Pricam sa Suzom.", pomalo sam zaplitala. "Pijana si?", tiho je upitao. Zaklimala sam glavom. "Jesam.", prosaputala sam. Zacerekao se. "Sutra te ocekuje kazna, mila moja.", promrmljao je. "Jebi se.", progundjala sam. Prasnuo je u smeh. "Samo ti nastavi da skupljas bodove za kaznu.", rekao je smejuci se. "I da znas da hocu.", tvrdoglavo sam odvratila. Gusio se od smeha. "Od bica nema nista, mila moja, zato se ne trudi." "Bas moras?", prosaputala sam. "Nekome sam potreban?", promuklo je upitao. "Mhm.", promrmljala sam. "O dacu ti sve potrebno, mila moja. Sutra. Hajde da te ne zadrzavam. Volim te.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Uzdahnula sam na Suzin upitan pogled. "Nista necu da te pitam.", progundjala je.
Skruseno sam joj se osmehnula. "Ni nemam sta da ti kazem.", promrmljala sam.
Prevrnula je ocima. "Imas, mnogo toga, ali ocigledno ne zelis, draga. Ne ljutim se, ne brini.", nezno je dodala.
Oko cetiri ujutru sam se uvukla u krevet i duboko uzdahnula. Valjda cu uspeti da odspavam malo, zelela sam da budem odmorna za sutra. Zelela sam da beskrajno uzivam u tim spretnim rukama. Sklopila sam oci i iscrljeno zaspala sa njegovim osmehom ispred sebe.
Нема коментара:
Постави коментар