Vukovi i u poslednje vreme i stricevi svakodnevni pozivi mi daju polet. Imam energije i volje za dvoje. Telefon zvoni i meni se usne razvlace u kez. "Jos dva dana.", zagraktala sam cim sam se javila misleci da je Vuk. Stric je prasnuo u smeh. "Ko je nestrpljiv?", upitao je grcajuci od smeha. Isplazila sam se na slusalicu. "Iskreno, jesam. Jedva cekam da ga vidim.", promrmljala sam. Nasmejao se. "Verujem ti, Srno. Sta radis?", nezno je upitao. Uzdahnula sam. "Nista pametno, ubija me dosada.", progundjala sam. "To vidim i sam.", mrgodno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Jel da?", upitala sam guseci se od smeha. "Da, mala, jebote. Mislim, stvarno bi trebala malo da se uozbiljis.", progundjao je. Prevrnula sam ocima. "Samo se salimo, strice.", progundjala sam. "Ne mislim samo na to i ti to znas.", uzvratio je istom merom. "Opet cemo o tome?", zarezala sam. "Opet, to nije legalno, moze da te uvali u nevolju, a uz put i te tvoje radikalne ideje mi se ni najmanje ne svidjaju.", progundjao je. "Jebote strice, danas imam slobodu govora i mogu da kazem sta hocu.", zagraktala sam. "Ne, ne mozes, makar ne javno!", zarezao je. "Dobro, dobro, potrudicu se.", promrmljala sam. "Neces se potruditi, Srno, vec ces se smiriti, jel to jasno?", upitao je. Rasirila sam oci. "Jasno.", neuverljivo sam rekla. "Mala, nemoj da me zajebavas.", zarezao je. "Dobro, strice, necu, ozbiljno.", rekla sam uz uzdah. "Bolje bi ti bilo, tuzicu te Vuku.", rekao je zadirkujuce. Nasmejala sam se. "Vuk zna i on...", pocela sam. "Mala, ne vuci me za jezik, pametnije je.", progundjao je. Prasnula sam u smeh. "Nista se ti nisi promenio. Ponekad ti je stvarno brzi jezik od pameti.", rekla sam podbadajuci ga. "A ti kao jesi?" Ista neozbiljna klinka.", uzvratio je. "Niti mi pada na pamet da se menjam.", arogantno sam rekla. Zacvileo je. "Tesko meni samo. I u sedamdeset cu morati da ispravljam tvoja sranja.", grcao je od smeha. Zestoko sam zaklimala glavom. "Moraces, striko, zalim sluzcaj. Al da bi docekao sedamdesetu, moras da smanjih pice.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Ne brini, mala, neces me se tako lako otarasiti.", nezno je rekao. Nasmesila sam. "Znas da to ni ne zelim.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Znam, mala. Slusaj, moram ici da jos nesto zavrsim za prekosutra, nazvacu te ponovo.", tiho je rekao. Nacerila sam se. "Samo ti idi, striko, znam ja koliko ti puno posla imas.", umiljato sam zaprela na sta je on prasnuo u smeh i smejuci se spustio slusalicu. I sama sam se smejala, obozavala sam kada se smeje, za razliku od toga mrzela sam kada gundja.
Dosli smo do kafica u sklopu sportskog centra, seli za jedan sto u zaklonjenom uglu i Vuk me je nasmejano pogledao. "Imas li i ti vece ovako kad pogresis?"
Odmahnula sam glavom. "Do sada, ni jednom. Pokusavali su, ali im stric nikad nije dozvolio da me maltretiraju.", rekla sam uz osmeh.
Nasmejao se. "Zato ti on gundja."
Slegnula sam ramenima. "On gundja, Vuce, ali mi na kraju uvek popusti. Tako je bilo i kad me je uhvatio da pusim, dva dana mi je drzao lekcije, treci dan mi sam ponudio cigaretu.", rekla sam smejuci se.
Konobar je dosao do nas. "Izvolite?"
"Dva viskija i dve kafe.", Vuk je kratko otresao.
Klimnuo je glavom. "Naravno, gospodine, odmah.", rekao je i otisao.
Primakao je moju stolicu sebi, nagnuo se i nezno me poljubio. Uzvratila sam i spustila ruku na njegove gole grudi. Spustio je ruku na moju, podigao usne sa mojih i nezno me pogledao. "Kako se slazes sa ostalima?"
Nasmesila sam se. "Sa svima njima se ja lepo slazem, Vuce. Stric mi je samo mnogo vise drazi. Nemam pojma zasto kad nekad imam osecaj da bih ga rado zadavila.", promumlala sam.
Prasnuo je u smeh. "Zato sto po naravi neverovatno licis na njega.", nezno je rekao.
Kada sam ugledala konobara da nam prilazi pokusala sam da povucem ruku ali mi nije to dozvolio. Zbunjeno sam ga pogledala, ali je samo skrenuo pogled i pocrveneo. "Izvolite, gospodine.", covek je ljubazno rekao.
Vuk je nadmeno klimnuo glavom, platio i konobar je otisao. "Hoces cigaretu?"
Klimnula sam. "Hocu.", promrmljala sam i dalje zbunjena.
Pruzio mi je cigaretu, ipalio je i pogledao me. "Ovaj, znas vec.", promrmljao je, a meni je u tom trenutku sinulo.
"Znam.", tiho sam rekla.
"Srno, znam koliko je to verovatno glupo..."
Odmahnula sam glavom. "Nije to vazno, lepotane.", prosaputala sam.
Nasmesio se. "U pravu si, nije.", prosaputao je.
Sedeli smo, pili kafu, tiho pricali i s vremena na vreme se nezno poljubili kada je boban naisao. "Srno, zovu te tamo.", rekao je i mrgodno pogledao u nase skoro spojene stolice.
Klimnula sam glavom. "Samo da popijem kafu, Bob.", tiho sam rekla.
Zavalio se u stolicu i pogledao me. "Sto se mene tice, samo ti pij. Nija bas da jedva cekam da se vratim tamo.", progundjao je.
Vuk se nasmejao. "Sta hoce od nje?"
Slegnuo je ramenima. "Oni nemaju pojma sta hoce od sebe, Vuce. Ja se nikada ne mesam mnogo, juce sam bio besan na Stefana, ali Srna je samo ziva.", progundjao je.
"Ja pred vece ne idem, Bob.", zacvilela sam.
Nasmejao se. "Ne brinem se ja za tebe. Tu je Miroslav. Sta vas dvoje radite ovde?"
Vuk je slegnuo ramenima. "Dosli smo da popijemo kafu. Tamo bi je samo uvukli u svadju, a nismo je zato doveli ovde.", promrmljao je.
Bob ga je nepoverljivo podigao. "Aha.", promrmljao je.
Krisom sam pogledala u Vuka. Nasmesio se i namignuo mi. "Hocemo li da krenemo?", tiho sam upitala.
Klimnuo je glavom i ustao. "Hajde, idemo.", promrmljao je.
Ustali smo i Bob i ja i krenula sam lagano za njima. "Budu li me uvukli u vece sve cu da ih podavim u bazenu.", promrmlala sam.
Vuk mi se nasmesio. "Nece, ne brini.", nezno je rekao.
Boban ga je pogledao. "Mislim da bi bolje bilo da se ne mesas.", progundjao je.
Vuk je slegnuo ramenima. "Zasto bih se ja mesao?", mirno je upitao.
"Samo vi mene pravite budalom.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Vi ste svi paranocni, Bob."
Slegnuo je. "Mozda.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Kazi, striko?", umiljato sam zaprela kada smo stigli do njih i uvukla mu se u zagrljaj.
Nasmejao se. "Mislim da sam te doveo ovde da se opustimo. Slusajte me, budale, ja odoh sa sinovicom mojom da se kupam. Vi kako god hocete.", arogantno je rekao naglašavajuci ono mojom sinovicom.
Prasnula sam u smeh. "To namerno radis, strice."
Nakezio se, podigao me poput dzaka, doneo do bazena i ubacio unutra. "Ti si lud.", zakrestala sam kada sam isplivala.
"Sama si ga birala, mala.", progundjao je Nemanja.
Isplezila sam mu se. "I izabrala najboljeg od vas.", namerno sam ga podbola.
Poskakali su unutra i zajebancija je pocela. Smejala sam se kao luda njihovom podbadanju medju sobom. Slagali su se, nije da nisu, ali imala je neka doza rivalsta medju njima. Pogotovu medju trojicom najstarijih, Nemanje, Dragana i strica. Mog tatu u to nisam htela da racunam, on je bio najstariji, rano se ozenio pa i nije bio deo ekipe. "Hajde, mala, izlazi iz vode. Neka ti se prosusi kosa dok ne krenemo.", stric je rekao.
"Jos samo malo, striko.", umiljavala sam se.
Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Ne moze. Hajde, napolje iz vode.", naredio je i mene je Vuk pogurao van.
"U pravu je, mala.", tiho je rekao.
Poslusno sam klimnula glavom. "U pravu si.",promrmljala sam zdusno se nadajuci da niko vise nije cuo.
"Naravno da je u pravu.", zakrestao je Dragan umiruci od smeha.
Mrko sam ga pogledala. "Nemoj da me nerviras, udavicu te ovde u bazenu.", zarezala sam..
"Sta je problem?", upitao je Radisa.
"To se tebe ne tice.", odbrusila sam i izasla napolje dok su se stric i Dragan smejali kao nenormalni.
Nemanja se nasmejao i seo do mene. "Moram nesto da te pitam, mala."
Nepoverljivo sam ga pogledala. "Sta?"
"U poverenju, Dragan mi je rekao da te Vuk sasvim dobro kontrolise i da..."
Skocila sam na noge i u sekundi planula. "Mene niko ne kontrolise!", razdrala sam se dok su se njih trojica kidala od smeha.
"Sta je bilo?", Misa je zbunjeno upitao.
Nakostreseno sam ga pogledala. "Pitaj bracu, nemoj mene."
"Da im kazemo, mala?"
Mrko sam pogledala u Dragana. "Radite sta hocete!", progundjala sam i pocela da se oblacim.
"Hej, polako, sta ti je?", Vuk je nezno upitao.
Uzdahnula sam. "Pocinju da mi idu na kurac sa tim.", zarezala sam.
"Mala, pripazi na jezik.", Bob me opomenuo.
Vuk je izvadio paklicu i pruzio mi cigaretu. "Zapali.", prosaputao je.
Uzela sam i pogledala ga. "Izvini zbog recnika.", tiho sam rekla.
Nasmesio se. "Nema potrebe da se izvinjavas.", nezno je rekao.
Stric je dosao i obgrlio me oko ramena. "Nemoj da se ljutis, mala.", umiljato je rekao.
Siroko sam mu se osmehnula u inat Draganu i Nemanji. "Ja se na tebe nikad ne ljutim.", umiljato sam promemljla.
Nemanja je prevrnuo ocima. "Pa kako ces se i naljutiti sad.", progundjao je.
Jos sire sam se osmehnula. "Bas tako, Nemanja. Stric uvek ima ono najbolje od svih.", pokvareno sam rekla.
Volela sam ja Nemanju, ali mi je isao po nervima zbog njegovog rivalstva sa stricem i zbog toga sto je oduvek mislio da je nesto bolji od njega. "Hajde, mala, oblaci se pa da idemo kuci na rucak i kafu, a zatim da odes svojoj kuci, presvuces se pa idemo u klub."
"Jesmo li i mi pozvani na rucak?", Stefan je upitao.
Stric ih je pogledao. "Niste, hocu nasamo i kao covek da rucam sa svojom sinovicom.", nadmeno je rekao i iscerio im se.
Uskoro smo se rastali i krenuli stricevim autom ka kuci. "Ti si lud, strice.", grcala sam od smeha dok sam se secala Nemanjinog izraza lica.
Nasmejao se. "Sta je to izmedju tebe i Nemanje u poslednje vreme, mala?"
Smracila sam se. "Ide mi po nervima to sto misli da je nesto bolji od tebe. Budala.", progundjala sam.
Vuk me je ozbiljno pogledao. "Ne mozes tako, mila moja. To je izmedju njega i Miroslava i ti u to ne treba da se mesas. On ti je stric kao i Miroslav."
Skupila sam usne da ne izlajem da je opet u pravu. "Ali..."
Stric me je pogledao u retrovizor. "Necu da se mesam u to, ali mala, Vuk je u pravu. Ne boj se, moze tvoj stric da se izbori sa tom budalom."
Vuk ga je smrknuto pogledao. "Ne pomazes sa takvim komentarima, Miroslave. Neces da se mesas, ali si ipak za svaki slucaj nazvao Nemanju budalom pred njom.", progundjao je.
"To i ona misli, Vuce, cuo si."
Klimnula sam glavom. "Mislim. Misli ako je najstariji da je i najpametniji. Prica za mog strica nesto..."
Vuk mi je stavio prste na usne. "Ne mesaj se u to, malena. Njih dvojica neka resavaju svoje probleme, ali Nemanja je i vise nego fer i dobar prema tebi. Jel nisam u pravu, Srno?"
Pocrvenela sam i klimnula glavom. "Jesi.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "I neces se mesati vise?", nezno je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Necu. Obecavam.", prosaputala sam.
Otisli smo kod straica u stan, rucali i malo odmorili a potom smo se svo troje spustili dole u nas stan. "Tajko, kuci si.", odusevljeno sam ciknula i bacila mu se oko vrata.
Namsejao se, "Jesam, cero. Gde si ti bila?"
"Sa stricevima i Vukom na bazenima."
Tata se nasmejao. "Sedite, momci. Sta radite?"
"Danas nisam imao nikakvih obaveza pa sam resio da povedem malu malo na bazene. Aco, izvescu je veceras na otvaranje nekog kluba na Konjarniku.", stric je mirno rekao.
Tata je prevrnuo ocima. "Vodi je, Miko, samo mi nije jasno kako te ne mrzi da je vuces svugde sa sobom."
Stric se nasmejao. "Prosto mi je cudno kad ne ide sa nama. Kad cemo sutra na selo kod Borka?"
Tata je slegnuo. "Pojma nemam, mislim da bi bilo super da odemo ranije pa da svi zajedno provedemo ceo dan tamo. Odavno se nismo iskupili."
Stric je klimuo. "Da znas. Onda oko osam?"
Posprdno sam ga pogledala. "Ti da ustanes pre deset?"
Namracio se. "Pocinjem da se navikavam na to u poslednje vreme, mala. Znas od kako sam poceo da radim sa Vukom sve cesce ustajem pre osam.", ironicno je rekao i ja sam pocrvenela do korena kose.
"Idem ja da se okupam.", prmrmljala sam i pobegla u kupatilo. On je tacno poludeo nacisto, budala samo mi jos njegovi komentari fale, gundjala sam dok sam se tusirala, oblacila i sminkala. Izasla sam van i pogledala u svu trojicu. "I sta kazete?"
"Kazem to da ces sad da ides da se presvuces ukoliko ides sa nama dvojicom.", stric je mrgodno rekao.
"Daj, strice, nije prekratka i...."
Tata je uzdahnuo. "Umesto sto se raspravljas sa strice, poslusaj ga ili ostajes kuci.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Odmah se vracam.", progundjala sam, otisla prsvukla sam se u farmerke pa ponovo izasla. "Moze li ovako?"
Zadovoljno je klimnuo glavom. "Moze.", promrmljao je, ustao, pozdravili smo se sa tatom i krenuli ka njegovom autu.
"Meni se bas svidela suknjica.", Vuk mi je promemljao na uvo.
Siroko sam mu se osmahnula. "Steta sto tebe nisam pitala."
Posedali smo u auto i uputili se ka klubu na Konjarniku.
"Molim?", veselo se javljam na telefon. "Hej, malena, sta radis?", Vuk me isto tako veselo pita. "Pravim generalnu po kuci, mrtva sam umorna.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Verujem ti. Odmori malo, ne moras sve danas ni da zavrsis.", promrmljao je. Nasmejala sam se. "Znam, Vuce, ali mi je lakse kad zavrsim sve sto imam.", nezno sam rekla. Nasmejao se, "Kako ces za Beograd? Ako neces svojim autom, da dodje Minja po tebe?", nezno je upitao. Nasmesila sam se, o svemu on meni brine. "Svojim cu autom, lepotane. Nemoj da brines.", umiljato sam rekla. "Dobro, mila moja. U svakom slucaju, ako nesto ne bude kako treba, Minja ce doci po tebe.", ponovio je. Uzdahnula sam. "Ne brini, Vuce. Bice sve kako treba. Bicu tamo.", tiho sam dodala. "Znam da hoces, mila moja. U to nisam ni jednog trenutka posumnjao.", nezno je rekao. Siroko sam se nasmesila. "I nemoj. Kako god, izvucicu se i docicu. Znas da to ne bih propustila.", tiho sam prosaputala. "Znam, znam da ne bi. Nego ovaj, da li bi, pa da li bi...", poceo je. Prasnula sam u smeh. "Samo da se spakujem u krevet.", veselo sam promrmljala, otrcala u svoju spavacu sobu i zavukla se ispod pokrivaca. Nekih pola sata kasnije sam slusala njegovo isprekidano disanje. "spava mi se.", progundjala sam. Nasmejao se. "Lezi i spavaj onda, mila moja.", nezno je rekao. "Hoces li da me uspavas, lepotane?", zaprela sam. Prasnuo je u smeh. "Da ti ispricam pricu za spavanje?", upitao je crkavajuci od smeha. Odmahnula sam glavom. "Sve jedno mi je, volim da slusam tvoj glas.", prosaputala sam. "Dobro, mila moja. Pricacu ti koliko god zelis.", nezno je rekao. I jeste, pricao mi je i saputao dok sam ja zatvorenih ociju zamisljala njega kraj sebe i ubrzo utonula u san.
Dosli smo do kafica u sklopu sportskog centra, seli za jedan sto u zaklonjenom uglu i Vuk me je nasmejano pogledao. "Imas li i ti vece ovako kad pogresis?"
Odmahnula sam glavom. "Do sada, ni jednom. Pokusavali su, ali im stric nikad nije dozvolio da me maltretiraju.", rekla sam uz osmeh.
Nasmejao se. "Zato ti on gundja."
Slegnula sam ramenima. "On gundja, Vuce, ali mi na kraju uvek popusti. Tako je bilo i kad me je uhvatio da pusim, dva dana mi je drzao lekcije, treci dan mi sam ponudio cigaretu.", rekla sam smejuci se.
Konobar je dosao do nas. "Izvolite?"
"Dva viskija i dve kafe.", Vuk je kratko otresao.
Klimnuo je glavom. "Naravno, gospodine, odmah.", rekao je i otisao.
Primakao je moju stolicu sebi, nagnuo se i nezno me poljubio. Uzvratila sam i spustila ruku na njegove gole grudi. Spustio je ruku na moju, podigao usne sa mojih i nezno me pogledao. "Kako se slazes sa ostalima?"
Nasmesila sam se. "Sa svima njima se ja lepo slazem, Vuce. Stric mi je samo mnogo vise drazi. Nemam pojma zasto kad nekad imam osecaj da bih ga rado zadavila.", promumlala sam.
Prasnuo je u smeh. "Zato sto po naravi neverovatno licis na njega.", nezno je rekao.
Kada sam ugledala konobara da nam prilazi pokusala sam da povucem ruku ali mi nije to dozvolio. Zbunjeno sam ga pogledala, ali je samo skrenuo pogled i pocrveneo. "Izvolite, gospodine.", covek je ljubazno rekao.
Vuk je nadmeno klimnuo glavom, platio i konobar je otisao. "Hoces cigaretu?"
Klimnula sam. "Hocu.", promrmljala sam i dalje zbunjena.
Pruzio mi je cigaretu, ipalio je i pogledao me. "Ovaj, znas vec.", promrmljao je, a meni je u tom trenutku sinulo.
"Znam.", tiho sam rekla.
"Srno, znam koliko je to verovatno glupo..."
Odmahnula sam glavom. "Nije to vazno, lepotane.", prosaputala sam.
Nasmesio se. "U pravu si, nije.", prosaputao je.
Sedeli smo, pili kafu, tiho pricali i s vremena na vreme se nezno poljubili kada je boban naisao. "Srno, zovu te tamo.", rekao je i mrgodno pogledao u nase skoro spojene stolice.
Klimnula sam glavom. "Samo da popijem kafu, Bob.", tiho sam rekla.
Zavalio se u stolicu i pogledao me. "Sto se mene tice, samo ti pij. Nija bas da jedva cekam da se vratim tamo.", progundjao je.
Vuk se nasmejao. "Sta hoce od nje?"
Slegnuo je ramenima. "Oni nemaju pojma sta hoce od sebe, Vuce. Ja se nikada ne mesam mnogo, juce sam bio besan na Stefana, ali Srna je samo ziva.", progundjao je.
"Ja pred vece ne idem, Bob.", zacvilela sam.
Nasmejao se. "Ne brinem se ja za tebe. Tu je Miroslav. Sta vas dvoje radite ovde?"
Vuk je slegnuo ramenima. "Dosli smo da popijemo kafu. Tamo bi je samo uvukli u svadju, a nismo je zato doveli ovde.", promrmljao je.
Bob ga je nepoverljivo podigao. "Aha.", promrmljao je.
Krisom sam pogledala u Vuka. Nasmesio se i namignuo mi. "Hocemo li da krenemo?", tiho sam upitala.
Klimnuo je glavom i ustao. "Hajde, idemo.", promrmljao je.
Ustali smo i Bob i ja i krenula sam lagano za njima. "Budu li me uvukli u vece sve cu da ih podavim u bazenu.", promrmlala sam.
Vuk mi se nasmesio. "Nece, ne brini.", nezno je rekao.
Boban ga je pogledao. "Mislim da bi bolje bilo da se ne mesas.", progundjao je.
Vuk je slegnuo ramenima. "Zasto bih se ja mesao?", mirno je upitao.
"Samo vi mene pravite budalom.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Vi ste svi paranocni, Bob."
Slegnuo je. "Mozda.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Kazi, striko?", umiljato sam zaprela kada smo stigli do njih i uvukla mu se u zagrljaj.
Nasmejao se. "Mislim da sam te doveo ovde da se opustimo. Slusajte me, budale, ja odoh sa sinovicom mojom da se kupam. Vi kako god hocete.", arogantno je rekao naglašavajuci ono mojom sinovicom.
Prasnula sam u smeh. "To namerno radis, strice."
Nakezio se, podigao me poput dzaka, doneo do bazena i ubacio unutra. "Ti si lud.", zakrestala sam kada sam isplivala.
"Sama si ga birala, mala.", progundjao je Nemanja.
Isplezila sam mu se. "I izabrala najboljeg od vas.", namerno sam ga podbola.
Poskakali su unutra i zajebancija je pocela. Smejala sam se kao luda njihovom podbadanju medju sobom. Slagali su se, nije da nisu, ali imala je neka doza rivalsta medju njima. Pogotovu medju trojicom najstarijih, Nemanje, Dragana i strica. Mog tatu u to nisam htela da racunam, on je bio najstariji, rano se ozenio pa i nije bio deo ekipe. "Hajde, mala, izlazi iz vode. Neka ti se prosusi kosa dok ne krenemo.", stric je rekao.
"Jos samo malo, striko.", umiljavala sam se.
Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Ne moze. Hajde, napolje iz vode.", naredio je i mene je Vuk pogurao van.
"U pravu je, mala.", tiho je rekao.
Poslusno sam klimnula glavom. "U pravu si.",promrmljala sam zdusno se nadajuci da niko vise nije cuo.
"Naravno da je u pravu.", zakrestao je Dragan umiruci od smeha.
Mrko sam ga pogledala. "Nemoj da me nerviras, udavicu te ovde u bazenu.", zarezala sam..
"Sta je problem?", upitao je Radisa.
"To se tebe ne tice.", odbrusila sam i izasla napolje dok su se stric i Dragan smejali kao nenormalni.
Nemanja se nasmejao i seo do mene. "Moram nesto da te pitam, mala."
Nepoverljivo sam ga pogledala. "Sta?"
"U poverenju, Dragan mi je rekao da te Vuk sasvim dobro kontrolise i da..."
Skocila sam na noge i u sekundi planula. "Mene niko ne kontrolise!", razdrala sam se dok su se njih trojica kidala od smeha.
"Sta je bilo?", Misa je zbunjeno upitao.
Nakostreseno sam ga pogledala. "Pitaj bracu, nemoj mene."
"Da im kazemo, mala?"
Mrko sam pogledala u Dragana. "Radite sta hocete!", progundjala sam i pocela da se oblacim.
"Hej, polako, sta ti je?", Vuk je nezno upitao.
Uzdahnula sam. "Pocinju da mi idu na kurac sa tim.", zarezala sam.
"Mala, pripazi na jezik.", Bob me opomenuo.
Vuk je izvadio paklicu i pruzio mi cigaretu. "Zapali.", prosaputao je.
Uzela sam i pogledala ga. "Izvini zbog recnika.", tiho sam rekla.
Nasmesio se. "Nema potrebe da se izvinjavas.", nezno je rekao.
Stric je dosao i obgrlio me oko ramena. "Nemoj da se ljutis, mala.", umiljato je rekao.
Siroko sam mu se osmehnula u inat Draganu i Nemanji. "Ja se na tebe nikad ne ljutim.", umiljato sam promemljla.
Nemanja je prevrnuo ocima. "Pa kako ces se i naljutiti sad.", progundjao je.
Jos sire sam se osmehnula. "Bas tako, Nemanja. Stric uvek ima ono najbolje od svih.", pokvareno sam rekla.
Volela sam ja Nemanju, ali mi je isao po nervima zbog njegovog rivalstva sa stricem i zbog toga sto je oduvek mislio da je nesto bolji od njega. "Hajde, mala, oblaci se pa da idemo kuci na rucak i kafu, a zatim da odes svojoj kuci, presvuces se pa idemo u klub."
"Jesmo li i mi pozvani na rucak?", Stefan je upitao.
Stric ih je pogledao. "Niste, hocu nasamo i kao covek da rucam sa svojom sinovicom.", nadmeno je rekao i iscerio im se.
Uskoro smo se rastali i krenuli stricevim autom ka kuci. "Ti si lud, strice.", grcala sam od smeha dok sam se secala Nemanjinog izraza lica.
Nasmejao se. "Sta je to izmedju tebe i Nemanje u poslednje vreme, mala?"
Smracila sam se. "Ide mi po nervima to sto misli da je nesto bolji od tebe. Budala.", progundjala sam.
Vuk me je ozbiljno pogledao. "Ne mozes tako, mila moja. To je izmedju njega i Miroslava i ti u to ne treba da se mesas. On ti je stric kao i Miroslav."
Skupila sam usne da ne izlajem da je opet u pravu. "Ali..."
Stric me je pogledao u retrovizor. "Necu da se mesam u to, ali mala, Vuk je u pravu. Ne boj se, moze tvoj stric da se izbori sa tom budalom."
Vuk ga je smrknuto pogledao. "Ne pomazes sa takvim komentarima, Miroslave. Neces da se mesas, ali si ipak za svaki slucaj nazvao Nemanju budalom pred njom.", progundjao je.
"To i ona misli, Vuce, cuo si."
Klimnula sam glavom. "Mislim. Misli ako je najstariji da je i najpametniji. Prica za mog strica nesto..."
Vuk mi je stavio prste na usne. "Ne mesaj se u to, malena. Njih dvojica neka resavaju svoje probleme, ali Nemanja je i vise nego fer i dobar prema tebi. Jel nisam u pravu, Srno?"
Pocrvenela sam i klimnula glavom. "Jesi.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "I neces se mesati vise?", nezno je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Necu. Obecavam.", prosaputala sam.
Otisli smo kod straica u stan, rucali i malo odmorili a potom smo se svo troje spustili dole u nas stan. "Tajko, kuci si.", odusevljeno sam ciknula i bacila mu se oko vrata.
Namsejao se, "Jesam, cero. Gde si ti bila?"
"Sa stricevima i Vukom na bazenima."
Tata se nasmejao. "Sedite, momci. Sta radite?"
"Danas nisam imao nikakvih obaveza pa sam resio da povedem malu malo na bazene. Aco, izvescu je veceras na otvaranje nekog kluba na Konjarniku.", stric je mirno rekao.
Tata je prevrnuo ocima. "Vodi je, Miko, samo mi nije jasno kako te ne mrzi da je vuces svugde sa sobom."
Stric se nasmejao. "Prosto mi je cudno kad ne ide sa nama. Kad cemo sutra na selo kod Borka?"
Tata je slegnuo. "Pojma nemam, mislim da bi bilo super da odemo ranije pa da svi zajedno provedemo ceo dan tamo. Odavno se nismo iskupili."
Stric je klimuo. "Da znas. Onda oko osam?"
Posprdno sam ga pogledala. "Ti da ustanes pre deset?"
Namracio se. "Pocinjem da se navikavam na to u poslednje vreme, mala. Znas od kako sam poceo da radim sa Vukom sve cesce ustajem pre osam.", ironicno je rekao i ja sam pocrvenela do korena kose.
"Idem ja da se okupam.", prmrmljala sam i pobegla u kupatilo. On je tacno poludeo nacisto, budala samo mi jos njegovi komentari fale, gundjala sam dok sam se tusirala, oblacila i sminkala. Izasla sam van i pogledala u svu trojicu. "I sta kazete?"
"Kazem to da ces sad da ides da se presvuces ukoliko ides sa nama dvojicom.", stric je mrgodno rekao.
"Daj, strice, nije prekratka i...."
Tata je uzdahnuo. "Umesto sto se raspravljas sa strice, poslusaj ga ili ostajes kuci.", progundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Odmah se vracam.", progundjala sam, otisla prsvukla sam se u farmerke pa ponovo izasla. "Moze li ovako?"
Zadovoljno je klimnuo glavom. "Moze.", promrmljao je, ustao, pozdravili smo se sa tatom i krenuli ka njegovom autu.
"Meni se bas svidela suknjica.", Vuk mi je promemljao na uvo.
Siroko sam mu se osmahnula. "Steta sto tebe nisam pitala."
Posedali smo u auto i uputili se ka klubu na Konjarniku.
"Molim?", veselo se javljam na telefon. "Hej, malena, sta radis?", Vuk me isto tako veselo pita. "Pravim generalnu po kuci, mrtva sam umorna.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Verujem ti. Odmori malo, ne moras sve danas ni da zavrsis.", promrmljao je. Nasmejala sam se. "Znam, Vuce, ali mi je lakse kad zavrsim sve sto imam.", nezno sam rekla. Nasmejao se, "Kako ces za Beograd? Ako neces svojim autom, da dodje Minja po tebe?", nezno je upitao. Nasmesila sam se, o svemu on meni brine. "Svojim cu autom, lepotane. Nemoj da brines.", umiljato sam rekla. "Dobro, mila moja. U svakom slucaju, ako nesto ne bude kako treba, Minja ce doci po tebe.", ponovio je. Uzdahnula sam. "Ne brini, Vuce. Bice sve kako treba. Bicu tamo.", tiho sam dodala. "Znam da hoces, mila moja. U to nisam ni jednog trenutka posumnjao.", nezno je rekao. Siroko sam se nasmesila. "I nemoj. Kako god, izvucicu se i docicu. Znas da to ne bih propustila.", tiho sam prosaputala. "Znam, znam da ne bi. Nego ovaj, da li bi, pa da li bi...", poceo je. Prasnula sam u smeh. "Samo da se spakujem u krevet.", veselo sam promrmljala, otrcala u svoju spavacu sobu i zavukla se ispod pokrivaca. Nekih pola sata kasnije sam slusala njegovo isprekidano disanje. "spava mi se.", progundjala sam. Nasmejao se. "Lezi i spavaj onda, mila moja.", nezno je rekao. "Hoces li da me uspavas, lepotane?", zaprela sam. Prasnuo je u smeh. "Da ti ispricam pricu za spavanje?", upitao je crkavajuci od smeha. Odmahnula sam glavom. "Sve jedno mi je, volim da slusam tvoj glas.", prosaputala sam. "Dobro, mila moja. Pricacu ti koliko god zelis.", nezno je rekao. I jeste, pricao mi je i saputao dok sam ja zatvorenih ociju zamisljala njega kraj sebe i ubrzo utonula u san.
Нема коментара:
Постави коментар