Ponovo mi zvoni telefon i nisam sigurna da li uopste i da se javljam. Ako jke stric... Uzdahnula sam i javila se. "Da, molicu?", za svaki slucaj sam se umiljato javila. Koji god da je od njih svojice, valjda ce pasti na to. "Sta radis?", stric me ljutito pita. "Pijem kafu.", istim tonom mu odgovaram. "Lepo, Srna pije kafu, Miroslav resava sranja.", progundjao je. "Za to si sam kriv.", uzvratila sam mu. "Ja sam kriv?", zaurlao je. Tvrdoglavo sam klimnula glavom. "Ti i niko vise.", promumlala sam. "Tako? Znaci to sto ti se Vuk javio bez mog znanja, to je moja krivica.", zakrestao je. "To sto mi se Vuk nije javljao za sve ove godine je tvoja krivica!", razdrala sam se. "Mislio sam da si rekla da si mi oprostila.", cinicno je rekao. "I jesam, ali me ti izazivas da lupetam gluposti.", progundjala sam. "Srno, slusaj me, to sto ste uradili je vrlo neodgovorno od oboje. Ni tebi vise nije petnaest godina, mala. Daj smiri se malo, jebote.", malo normalnije je rekao. Uzdahnula sam. "Bilo mu je potrebno.", tiho sam rekla. "Znaci sad ako se njemu digne, mogu da te ocekujem i tamo.", progundjao je. Zacerekala sam se. "Sa sve satorom za kampovanje.", rekla sam smejuci se. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Sta da radim sa tobom, mala?", promrmljao je. Nacerila sam se. "Samo ti mene predaj Vuku na cuvanje i nista ne brini.", rekla sam. Frknuo je. "Mala, ako te predam njemu na cuvanje, gotovi smo svo troje. Ta budala bi ti sve dozvolila, jos bi ti se i prikljucio svojim ludim idejama.", zagraktao je. Nasmesila sam se. "Nemoj tako, striko. Vuk je veoma pametan covek, sigurna sam da nas ne bi doveo ni u kakvu opasnost.", nezno sam rekla. "Dok mu ona stvar ne preuzme kontrolu.", progundjao je ispod glasa na sta sam ja zavriskala od smeha. Zarezao je. "Ne moras sve da cujes." "Ti ne moras svasta da pricas pa ja necu cuti.", rekla sam cerekajuci se. Uzdahnuo je. "Izvini, mala.", tiho je rekao. Nasmejala sam se. "U redu je, striko. Nemoj da brines.", umiljato sam rekla. "Slusaj, mala, znam i razumem sve, ali moras da shvatis da mi je tvoja sigurnost najpreca.", tiho je rekao. "Znam, striko, zao mi je.", tiho sam rekla. Nije bas da mi je bilo zao, ali mi je bilo zao sto sam ga nasikirala. "U redu je.Slusaj me, sledeci put kada mu padnu takve ideje na pamet, pomisli na njega kad vec ne mislis na svoju bezbednost.", promumlao je. Klimnula sam glavom. "Hocu, strice. Obecavam.", umiljato sam rekla. "Dobro, mala. Moram da idem, imam previse posla. Voli tebe striko iako si luda.", nezno je rekao. "I ja tebe volim striko, mada si jos ludji od mene.", progundjala sam i on je spustio slusalicu.
Vec je bilo odne kad sam pocela da se setam po kuci kao lav u kavezu. Od Vuka i strica nije bilo ni traga ni glasa. Naravno svakavke slike su mi se motale glavom. "Idem malo naolje", progundjala sam kada sam videla drustvo okupljeno ispred zgrade na klupici, obula patike i sletela se niz steenice.
"Olala koga ja to vidim?"
Nasmejala sam se i izljubila drustvo. "Sta ima?", upitala sam.
Suzana se nasmejala. "Svasta i nista, Srno. Dok se ti provodis, mi camimo na ovoj klupici."
Isplezila sam joj se. "Kad nemate strica kao ja.", kocoperila sam se.
Prasnuli su u smeh. "Mislim da mu je lakse da te vodi sa sobom nego da te uhodi.", zagraktala je Vucko.
Smracila sam se. "On me ne uhodi, samo me cuva.", progundjala sam.
Dobro, uhodio me, ali nisam mogla, a ni htela da dozvolim da jedna glupaca poput nje komentarise mog strica. "Ma da..."
"Vucko, zacepi! Zviznucu ti samarcinu da ti se glava okrene. To dal mene MOJ stric prati ili uhodi ili cuva, to nije tvoj problem.", nervozno sam zakrestala.
"Hej, Srno, koci! Sama si se zalila na to...", poceo je Djole.
"Ja se jesam zalila, ali to nije Vuckov problem! Jos jednu li kaze za mog strica, jezik cu joj iscupati."
"Vidis, Vuce, kako mene moja sinovica brani.", stric se zasmejao iza mojih ledja.
Poskocila sam, okrenula se i poletela ka njemu. "Strice", veselo sam ciknula.
Nasmejao se, zagrlio me i poljubio u teme. "Sta je problem, mala?", nezno je upitao.
Smracila sam se. "Samo sam objasnjavala Vucku neke stvari.", progundjala sam. "Hej, Vuce.", prosaputala sam i pogledala ga.
"Hej, mala.", nezno je rekao i pomazio me po kosi. "Jel sve u redu?"
Klimnula sam. "Jeste, gde ste do sada?"
Stric se nasmejao. "Zavrsavali smo neki posao, Srno."
"Posao?", promrmljala sam. Kada bi spomenuo posao meni bi se digla kosa na glavi. Ne zbog njihovog posla, vec zbog zena sto su se vrzmale po tim sastancima.
Znala sam po Vukovom izrazu lica da je shvatio sta mi se vrzma o glavi. "Mala, moramo da idemo sad za Arandjelovac, Ne znam dal cemo doci veceras, ali cim se vratimo docicu da te vidim.", stric je promrmljao.
Iskolacila sam oci. "Molim? Ali, mogu li i ja sa vama?"
Odmahnuo je glavom. "Idemo poslom, mala.", zarezao je.
Klimnula sam. "Dobro.", promrmljala sam.
Nezno me je poljubio u teme. "Hajde, nemoj da si takva."
Odmahnula sam. "Necu, strice, ne brini."
Vuk mi je prisao i spustio usne na moje teme u neznom poljupcu. "Nemoj da se ljutis.", prosaputao je.
Progutala sam i klimnula. "Necu.", promrmljala sam.
Nasmesio mi se i njih dvojica su otisla. Dobro, Srno, neces je ljutiti, rekla si da neces i neces, gundjala sam u sebi i vratila se svom drustvu. Da li je malo reci da sam se do kraja dana pusila sa svih strana? Razno razne slike koje su mi prolazile glavom, jedva po koja Vukova poruka dovele su me do toga da sam pomislila da samo ako me neko takne ima da eksplodiram poput balona. Rano sam legla u krevet, pogasila sve i blejala u plafon kada je neko zazvonio na vrata. "Miko, sine, udjite.", baka je odusevljeno rekla.
Iskocila sam iz kreveta, na brzinu navukla pidzamu i izletela na vrata. "Striko!", ciknula sam i poletela mu u zagrljaj.
Stric se zasmejao. "Ponasas se kao da me nisi videla godinama, mala.", rekao je smejuci se.
Pocrvenela sam. "Nedostajao si mi.", promrmljala sam i pogledala u Vuka. "Dobro vece, Vuce.", tiho sam rekla.
"Dobro vece, mala."
"Brz ste se vratili.", rekla sam stricu dok smo ulazili u trezariju.
"Vuku se zurilo da zavrsi.", progundjao je. "Glavu nismo digli dok se nije sve zavrsilo."
Sela sam izmedju njih dvojice i krisom pogledala Vuka, krisom je provukao ruku i spustio je na moja ledja. Zadrhtala sma na trenutak. "Aha.", promrmljala sam.
"Kako si ti provela dan, mala?"
"Sup..."
"Ceo dan nije izasla iz sobe. Vec sam mislila da zovem Acu ili Miru da dodje jedno od njih kuci, ali sad kad si ti tu, vidi sta ces sa njom.", progundjala je baka.
Stric me je mrko pogledao pa klimnuo. "Ne brini nista, Verka. Kako je Borko?"
"Isto kao i Srna, iz sobe ne izlazi, za svaku sitnicu gundja, sve mu smeta. Kao neka zla zena se ponasa."
Stric se nasmejao. "Ne voli da bude zatvoren u stanu, Verka. Vodim malu kod mene da porazgovaram sa njom i vidim sta se desava."
Baka je odusevljeno klimnula. "Neka ide, Miko. Dosta mi je jedan nadzak u kuci.", progundjala je.
"Idem samo da se obucem."
Stric je odmahnuo. "Ionako ne idemo nigde iz stana."
Klimnula sam i krotko krenula za njima. Cim smo izasli, obgrlio me oko ramena i ogledao me. "Jesi li dobro, mala? Imas li neki problem?", zabrinuto je uitao.
Imam, sa svojom ludom glavom, pomislila sam u sebi i odmahnula glavom. "Nemam problem, striko. Znas da bih ti rekla da imam.", nezno sam dodala kada me je nepoverljiovo pogledao.
Klimnuo je. "Znam, mala. Zasto si onda provela ceo dan u sobi?"
Nasmesila sam se. "Samo mi se nije slusalo bakino bogoradanje o kuci.", promumlala sam.
Prasnuo je u smeh dok smo ulazili u stan. "Miroslave, idi i stavi kafu, moram da porazgovaram sa Srnom.", Vuk je ozbiljno rekao i povukao me u sobu. Cim smo usli u sobu povukao me u narcje. Obrusio se na moje usne, gladno ih prozdirao i cvrsto me stegao uz sebe. Uzvracala sam mu, uvukla ruke u njegovu kosu jako je povlaceci. "Jesi li ok?", tiho je upitao.
Klimnula sam. "Sad jesam. Izvini.", prosaputala sam.
Nasmesio se i nezno me pomazio po vilici. "Nemas za sta da se izvinjavas.", nezno je rekao.
Privukao me na grudi i nezno me pomazio po kosi. "Imam, Vuce, pomislim svasta, a ti..."
Odmahnuo je. "U redu je, malena. Nemoj da se sikiras.", nezno je prosaputao.
Jace sam ga stisla. "Hvala ti sto razumes.", prosaputala sam.
"Nemoj da se zahvaljujes, mila moja. Nemoj mila.", promuklo je rekao.
Zavukao mi je ruke ispod idzame i nezno me mazio po ledjima i rebrima. Uvukla sam mu ruke pod majicu i uzivala u dodiru njegove koze pod prstima. Tiho je zastenjao. Podigla sam glavu ka njemu i pogledala ga. Nasmesio se sagnuo svoju lepu glavu i nezno me poljubio. Nezno me je gurkao ka krevetu, a onda nas oboje polako spustio dole. Spustio je usne na moj vrat grickajuci ga i zaligujuci kada je stric zaluao na vrata. "Izlazite, kafa je gorova.", zagraktao je.
Vuk je podigao glavu, nezno me pomazio po usnicama. "Stizemo.", zabrundao je.
Ustao je, lagano me povukao za ruku i podigao me sa kreveta. "Dosadan je.", progundjala sam.
Nasmejao se, privukao me sebi i poveo van. "I sam sam to pomislio.", promumlao je.
"Jel sve u redu?", stric je upitao kada smo usli u dnevni boravak.
Prevrnula sam ocima. "Jeste, strice. Sta ne bi bilo?"
Uzdahnuo je. "Vuk je rekao da mora da porazgovara sa tobom, pa sam mislio..."
"Ajde, jebote, sto moras i ti sve da znas, koji kurac?", Vuk je pomalo nervozno upitao.
Stric ga je mrko pogledao. "Koji ti je?"
"Nije mi nista.", Vuk je progundjao.
Stric je klimnuo. "Dobro. Mala, sutra idemo malo da se opustimo. Prvo bazeni, a posle idemo u neki klub sto se otvara."
"Stvarno? Idem i ja?", ciknula sam.
Nasmejao se i zaklimao glavom. "Naravno da ides, mala."
Skocila sam sa kauca i bacila mu se oko vrata. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam.
Smejao se kao lud. "A ti najbolja sinovica. Niko ne brani svog strica kao ti mene."
Ozareno sam se osmehnula. "Da nisi naisao iscupala bih joj jezik na kraju.", progundjala sam vracajuci se na mesti kraj Vuka. Kada sam prisla kaucu povukao me je za ruku i uglavio u svoja krila. Sklupcala sam se u njegovom zagrljaju i spustila glavu na njegovo rame. Sklopila sam oci samo na trenutak. Kada sam se probudila bila sam u svom krevetu. U svojoj sobi. Namrstila sam se. Utom mi je zazvonio telefon. "Molim?", pospano sam se javila.
"Kako si, mila moja?", Vuk me je zabrinuto upitao.
"Dobro sam, Vuce. Zasto sam ovde?"
Nasmejao se. "Tvoj stric je rekao da ides kuci.", rogundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Poludeo, daboga.", progundjala sam.
Vuk je prasnuo u smeh. "Oblaci se i dolazi kod njega, tu sam za deset minuta."
Namrstila sam se. "Koliko je sati?"
"Pola sedam. Za deset minuta sam tu.", rekao je i spustio slusalicu.
Oblacila sam se i smejala kao luda. Sad ni stric nece savati. Sacekala sam par minuta i izasla polako iz stana. Na stepenicama sam srela Vuka. "Idemo?", upitao je siroko se osmehujuci i uzimajuci me za ruku.
Zacerekala sam se. "Zasto imam osecaj da ovo namerno radis?", upitala sam smejuci se.
Jos sire se nacerio. "Da je poslao tvom ocu poruku sada bi spavao."
Smejala sam se kao luda kada je lago na stricevo zvono na vratima. Bez odgovora. Ponovo je legao na zvono. "Idem, idem.", cula sam strica kako pospano gundjao. Otvorio je vrata i zabezeknuto gledao u nas kao da ne veruje sta vidi.
"Dobro jutro, striko.", umiljato sam rekla nevino trepcuci ocima.
"Koliko je sati?", gundjavo je uitao pustajuci nas da udjemo unutra.
"Dvadeset do sedam.", rekao je Vuk smejuci se.
Stric ga je mrko pogledao. "Da li ste poludeli? Mogli ste i ranije doci."
Siroko sam mu se osmehnula. "Vuk kaze da si poslao tati poruku jos uvek bi spavao."
Para mu je krenula na usi. "Vuk je lud, mala. Ne mozes najednom preci stalno da spavas kod mene. Vi radite sta hocete, ja odoh da spavam.", progundjao je, okrenuo se i uz tresak vratima nestao u svojoj sobi.
Nasmejala sam se, Vuk me je odigao u narucje i poneo ka sobi. "I mi cemo u krevet.", prosaputao je. Spustio me je lagano i poceo da skida sve sa mene. "Jel jos imas?"
Odmahnula sam. "Nemam.", romucala sam crvena od sramote, a on mi je skinuo i gacice. Skinuo je sve sa sebe pa legao preko mene. Spustio je usne na moje i ljubio me kao da sutra ne postoji. Uzvracala sam, izvijala se ka njemu i tiho cvilela. Potrazila sam rukom njegov ud i nezno ga obuhvatila. "Moja lepa, pametna devojcica.", promrmljao je, zavukao ruku izmedju nas, prstima presao po njoj i onda ih ubacio unutra. Cvileli smo stenjali i gledali se u oci dok smo vodili jedno drugo do onog najlepseg. Tiho sam mu kriknula na usnama i uz drhtaje dozivela vrhunac. Pratio me je uz glasno jecanje i srucio se preko mene.
Iz misli me je trgao telefon. Nasmejala sam se, znala sam ko je. "Hej, lepotane?", umiljato sam se javila. "Hej, lepotice. Sta radis?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Kuvam rucak i mislim na tebe.", promrmljala sam. "Hm, da sam tu..." Prasnula sam u smeh. "Da si tu, ja ne bih kuvala. Imala bih pametnija osla.", rekla sam smejuci se. "A kakva to, mila moja", umiljato je upitao. Nacerila sam se. "Da te nateram da pocenes da razmisljas onom stvari.", rekla sam guseci se od smeha. "Molim?", zapanjeno je upitao. "Tako je stric danas rekao, pametan si covek sve dok ne ocnes da razmisljals onom stvari.", grcala sam. "On je poludeo, jebote.", progundjao je. Smejala sam se kao luda. "To je progundjao za sebe, nisam to trebala da cujem,", grcala sam. "Malena, da nisi trbala ne bi ni izgovorio. On tacno nije normalan." "A jel ne mislis..." Nasmejao se. "Mislim, ali malena, mora da povede racuna sta sere pred tobom.", mrgodno je rekao. Prevrnula sam ocima. "Nije mu to prvi izlet takve prirode.", progundjala sam. "Hm, imas li ti vremena da ja malo tebe povedem na izlet neke prirode?", zavodljivo je upitao. "Za tebe, uvek." I poveo me je, o da jeste. Nekih pola sata kasnije sam lezala na krevetu zadovoljno mrmljajuci. "Dobro je da sam ugasila soret. Ne mogu da ustanem.", zacvilela sam. Nasmejao se. "Obozavam to kako uticem na tebe.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "To ti verujem.", nasmejano sam rekla. "Moram da prekinem, malena. Zvacu te veceras opet.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "Vazi, Vuce.", prosaputala sam. "Volim te.", promrmljao i ne sacekavsi da mu odgovorim spustio slusalicu.
Vec je bilo odne kad sam pocela da se setam po kuci kao lav u kavezu. Od Vuka i strica nije bilo ni traga ni glasa. Naravno svakavke slike su mi se motale glavom. "Idem malo naolje", progundjala sam kada sam videla drustvo okupljeno ispred zgrade na klupici, obula patike i sletela se niz steenice.
"Olala koga ja to vidim?"
Nasmejala sam se i izljubila drustvo. "Sta ima?", upitala sam.
Suzana se nasmejala. "Svasta i nista, Srno. Dok se ti provodis, mi camimo na ovoj klupici."
Isplezila sam joj se. "Kad nemate strica kao ja.", kocoperila sam se.
Prasnuli su u smeh. "Mislim da mu je lakse da te vodi sa sobom nego da te uhodi.", zagraktala je Vucko.
Smracila sam se. "On me ne uhodi, samo me cuva.", progundjala sam.
Dobro, uhodio me, ali nisam mogla, a ni htela da dozvolim da jedna glupaca poput nje komentarise mog strica. "Ma da..."
"Vucko, zacepi! Zviznucu ti samarcinu da ti se glava okrene. To dal mene MOJ stric prati ili uhodi ili cuva, to nije tvoj problem.", nervozno sam zakrestala.
"Hej, Srno, koci! Sama si se zalila na to...", poceo je Djole.
"Ja se jesam zalila, ali to nije Vuckov problem! Jos jednu li kaze za mog strica, jezik cu joj iscupati."
"Vidis, Vuce, kako mene moja sinovica brani.", stric se zasmejao iza mojih ledja.
Poskocila sam, okrenula se i poletela ka njemu. "Strice", veselo sam ciknula.
Nasmejao se, zagrlio me i poljubio u teme. "Sta je problem, mala?", nezno je upitao.
Smracila sam se. "Samo sam objasnjavala Vucku neke stvari.", progundjala sam. "Hej, Vuce.", prosaputala sam i pogledala ga.
"Hej, mala.", nezno je rekao i pomazio me po kosi. "Jel sve u redu?"
Klimnula sam. "Jeste, gde ste do sada?"
Stric se nasmejao. "Zavrsavali smo neki posao, Srno."
"Posao?", promrmljala sam. Kada bi spomenuo posao meni bi se digla kosa na glavi. Ne zbog njihovog posla, vec zbog zena sto su se vrzmale po tim sastancima.
Znala sam po Vukovom izrazu lica da je shvatio sta mi se vrzma o glavi. "Mala, moramo da idemo sad za Arandjelovac, Ne znam dal cemo doci veceras, ali cim se vratimo docicu da te vidim.", stric je promrmljao.
Iskolacila sam oci. "Molim? Ali, mogu li i ja sa vama?"
Odmahnuo je glavom. "Idemo poslom, mala.", zarezao je.
Klimnula sam. "Dobro.", promrmljala sam.
Nezno me je poljubio u teme. "Hajde, nemoj da si takva."
Odmahnula sam. "Necu, strice, ne brini."
Vuk mi je prisao i spustio usne na moje teme u neznom poljupcu. "Nemoj da se ljutis.", prosaputao je.
Progutala sam i klimnula. "Necu.", promrmljala sam.
Nasmesio mi se i njih dvojica su otisla. Dobro, Srno, neces je ljutiti, rekla si da neces i neces, gundjala sam u sebi i vratila se svom drustvu. Da li je malo reci da sam se do kraja dana pusila sa svih strana? Razno razne slike koje su mi prolazile glavom, jedva po koja Vukova poruka dovele su me do toga da sam pomislila da samo ako me neko takne ima da eksplodiram poput balona. Rano sam legla u krevet, pogasila sve i blejala u plafon kada je neko zazvonio na vrata. "Miko, sine, udjite.", baka je odusevljeno rekla.
Iskocila sam iz kreveta, na brzinu navukla pidzamu i izletela na vrata. "Striko!", ciknula sam i poletela mu u zagrljaj.
Stric se zasmejao. "Ponasas se kao da me nisi videla godinama, mala.", rekao je smejuci se.
Pocrvenela sam. "Nedostajao si mi.", promrmljala sam i pogledala u Vuka. "Dobro vece, Vuce.", tiho sam rekla.
"Dobro vece, mala."
"Brz ste se vratili.", rekla sam stricu dok smo ulazili u trezariju.
"Vuku se zurilo da zavrsi.", progundjao je. "Glavu nismo digli dok se nije sve zavrsilo."
Sela sam izmedju njih dvojice i krisom pogledala Vuka, krisom je provukao ruku i spustio je na moja ledja. Zadrhtala sma na trenutak. "Aha.", promrmljala sam.
"Kako si ti provela dan, mala?"
"Sup..."
"Ceo dan nije izasla iz sobe. Vec sam mislila da zovem Acu ili Miru da dodje jedno od njih kuci, ali sad kad si ti tu, vidi sta ces sa njom.", progundjala je baka.
Stric me je mrko pogledao pa klimnuo. "Ne brini nista, Verka. Kako je Borko?"
"Isto kao i Srna, iz sobe ne izlazi, za svaku sitnicu gundja, sve mu smeta. Kao neka zla zena se ponasa."
Stric se nasmejao. "Ne voli da bude zatvoren u stanu, Verka. Vodim malu kod mene da porazgovaram sa njom i vidim sta se desava."
Baka je odusevljeno klimnula. "Neka ide, Miko. Dosta mi je jedan nadzak u kuci.", progundjala je.
"Idem samo da se obucem."
Stric je odmahnuo. "Ionako ne idemo nigde iz stana."
Klimnula sam i krotko krenula za njima. Cim smo izasli, obgrlio me oko ramena i ogledao me. "Jesi li dobro, mala? Imas li neki problem?", zabrinuto je uitao.
Imam, sa svojom ludom glavom, pomislila sam u sebi i odmahnula glavom. "Nemam problem, striko. Znas da bih ti rekla da imam.", nezno sam dodala kada me je nepoverljiovo pogledao.
Klimnuo je. "Znam, mala. Zasto si onda provela ceo dan u sobi?"
Nasmesila sam se. "Samo mi se nije slusalo bakino bogoradanje o kuci.", promumlala sam.
Prasnuo je u smeh dok smo ulazili u stan. "Miroslave, idi i stavi kafu, moram da porazgovaram sa Srnom.", Vuk je ozbiljno rekao i povukao me u sobu. Cim smo usli u sobu povukao me u narcje. Obrusio se na moje usne, gladno ih prozdirao i cvrsto me stegao uz sebe. Uzvracala sam mu, uvukla ruke u njegovu kosu jako je povlaceci. "Jesi li ok?", tiho je upitao.
Klimnula sam. "Sad jesam. Izvini.", prosaputala sam.
Nasmesio se i nezno me pomazio po vilici. "Nemas za sta da se izvinjavas.", nezno je rekao.
Privukao me na grudi i nezno me pomazio po kosi. "Imam, Vuce, pomislim svasta, a ti..."
Odmahnuo je. "U redu je, malena. Nemoj da se sikiras.", nezno je prosaputao.
Jace sam ga stisla. "Hvala ti sto razumes.", prosaputala sam.
"Nemoj da se zahvaljujes, mila moja. Nemoj mila.", promuklo je rekao.
Zavukao mi je ruke ispod idzame i nezno me mazio po ledjima i rebrima. Uvukla sam mu ruke pod majicu i uzivala u dodiru njegove koze pod prstima. Tiho je zastenjao. Podigla sam glavu ka njemu i pogledala ga. Nasmesio se sagnuo svoju lepu glavu i nezno me poljubio. Nezno me je gurkao ka krevetu, a onda nas oboje polako spustio dole. Spustio je usne na moj vrat grickajuci ga i zaligujuci kada je stric zaluao na vrata. "Izlazite, kafa je gorova.", zagraktao je.
Vuk je podigao glavu, nezno me pomazio po usnicama. "Stizemo.", zabrundao je.
Ustao je, lagano me povukao za ruku i podigao me sa kreveta. "Dosadan je.", progundjala sam.
Nasmejao se, privukao me sebi i poveo van. "I sam sam to pomislio.", promumlao je.
"Jel sve u redu?", stric je upitao kada smo usli u dnevni boravak.
Prevrnula sam ocima. "Jeste, strice. Sta ne bi bilo?"
Uzdahnuo je. "Vuk je rekao da mora da porazgovara sa tobom, pa sam mislio..."
"Ajde, jebote, sto moras i ti sve da znas, koji kurac?", Vuk je pomalo nervozno upitao.
Stric ga je mrko pogledao. "Koji ti je?"
"Nije mi nista.", Vuk je progundjao.
Stric je klimnuo. "Dobro. Mala, sutra idemo malo da se opustimo. Prvo bazeni, a posle idemo u neki klub sto se otvara."
"Stvarno? Idem i ja?", ciknula sam.
Nasmejao se i zaklimao glavom. "Naravno da ides, mala."
Skocila sam sa kauca i bacila mu se oko vrata. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam.
Smejao se kao lud. "A ti najbolja sinovica. Niko ne brani svog strica kao ti mene."
Ozareno sam se osmehnula. "Da nisi naisao iscupala bih joj jezik na kraju.", progundjala sam vracajuci se na mesti kraj Vuka. Kada sam prisla kaucu povukao me je za ruku i uglavio u svoja krila. Sklupcala sam se u njegovom zagrljaju i spustila glavu na njegovo rame. Sklopila sam oci samo na trenutak. Kada sam se probudila bila sam u svom krevetu. U svojoj sobi. Namrstila sam se. Utom mi je zazvonio telefon. "Molim?", pospano sam se javila.
"Kako si, mila moja?", Vuk me je zabrinuto upitao.
"Dobro sam, Vuce. Zasto sam ovde?"
Nasmejao se. "Tvoj stric je rekao da ides kuci.", rogundjao je.
Prevrnula sam ocima. "Poludeo, daboga.", progundjala sam.
Vuk je prasnuo u smeh. "Oblaci se i dolazi kod njega, tu sam za deset minuta."
Namrstila sam se. "Koliko je sati?"
"Pola sedam. Za deset minuta sam tu.", rekao je i spustio slusalicu.
Oblacila sam se i smejala kao luda. Sad ni stric nece savati. Sacekala sam par minuta i izasla polako iz stana. Na stepenicama sam srela Vuka. "Idemo?", upitao je siroko se osmehujuci i uzimajuci me za ruku.
Zacerekala sam se. "Zasto imam osecaj da ovo namerno radis?", upitala sam smejuci se.
Jos sire se nacerio. "Da je poslao tvom ocu poruku sada bi spavao."
Smejala sam se kao luda kada je lago na stricevo zvono na vratima. Bez odgovora. Ponovo je legao na zvono. "Idem, idem.", cula sam strica kako pospano gundjao. Otvorio je vrata i zabezeknuto gledao u nas kao da ne veruje sta vidi.
"Dobro jutro, striko.", umiljato sam rekla nevino trepcuci ocima.
"Koliko je sati?", gundjavo je uitao pustajuci nas da udjemo unutra.
"Dvadeset do sedam.", rekao je Vuk smejuci se.
Stric ga je mrko pogledao. "Da li ste poludeli? Mogli ste i ranije doci."
Siroko sam mu se osmehnula. "Vuk kaze da si poslao tati poruku jos uvek bi spavao."
Para mu je krenula na usi. "Vuk je lud, mala. Ne mozes najednom preci stalno da spavas kod mene. Vi radite sta hocete, ja odoh da spavam.", progundjao je, okrenuo se i uz tresak vratima nestao u svojoj sobi.
Nasmejala sam se, Vuk me je odigao u narucje i poneo ka sobi. "I mi cemo u krevet.", prosaputao je. Spustio me je lagano i poceo da skida sve sa mene. "Jel jos imas?"
Odmahnula sam. "Nemam.", romucala sam crvena od sramote, a on mi je skinuo i gacice. Skinuo je sve sa sebe pa legao preko mene. Spustio je usne na moje i ljubio me kao da sutra ne postoji. Uzvracala sam, izvijala se ka njemu i tiho cvilela. Potrazila sam rukom njegov ud i nezno ga obuhvatila. "Moja lepa, pametna devojcica.", promrmljao je, zavukao ruku izmedju nas, prstima presao po njoj i onda ih ubacio unutra. Cvileli smo stenjali i gledali se u oci dok smo vodili jedno drugo do onog najlepseg. Tiho sam mu kriknula na usnama i uz drhtaje dozivela vrhunac. Pratio me je uz glasno jecanje i srucio se preko mene.
Нема коментара:
Постави коментар