Ponoc, svi spavaju, a ja sedim za prokletim kompijuterom i mislim na Vuka. Ne mogu da se smirim, upravo je poceo dan zaljubljenih, danas je trebalo da budem sa njim, zalosno sam pomislila. Osetila sam ostar bol u nozi i duboko uzdahnula. Evo ga ponovo, bol je celo vece struji kroz moje koleno i polako postaje neizdrzivo. Obukla sam se, probudila Marka i on me je odvezao kod lekara. Kao i uvek, stavili su me na infuziju i ja sam bledo gledala u plafon. Zazvonio mi je telefon. "Halo?", tiho sam se javila. "Sta radis, mila moja?", Vuk me nezno pita. Uzdahnula sam. "Primam infuziju, Vuce.", tiho sam rekla. "Sta ti je, jebote?", zabrinuto pita. "Koleno.", promrmljala sam. Do sada sam uspevala da zaobidjem tu temu, u stvari niko se od njih dvojice hvala Bogu nije setio toga, ali.... "Jos te muci?", nezno je upitao. Malo je reci da sam se sokirala ocekivala sam da e mi drzati predvanje. "Ponekad, desava mi se da ne mogu da stanem na nogu, ali me retko kad ovoliko boli da moram da primim infuziju.", promrmljala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Zasto, Srno? Zasto si to uradila?", tiho je upitao. Oci su mi se napunile suzama. Setila sam se ogromnog bola. "Mislila sam da ces se pojaviti makar da mi ocitas lekciju. Nisam zelela da onako prodje, mislila sam...", grcala sam. "Ssss, cuti, cuti, molim te. Nemoj.", bolno je rekao. Uzdahnula sam, progutala suze i pokusala da se nasmesim pre nego sto sam shvatila da on ne moze da me vidi. "Volela bih da te vidim.", prosaputala sa, "Zovem te.", rekao je i spustio slusalicu. Nije prosao minut telefon mi je ponovo zazvoniio. Video poziv. Javila sam se. "Hej.", promrmljala sam. "Hej, mila moja. Boli li te?", nezno je upitao. Nasmesila sam mu se. "Malo samo, nemoj da brines.", nezno sam rekla. Kiselo se nasmesio. "Da, ne brinem, lako je reci, mila moja. A jos je teze zato sto sam i ja za to..." Odmahnula sam glavom. "Nisi, to je samo moja krivica, moja ludost.", prosaputala sam. Nasmesio se. "Moja ludaca. Slusaj me, mila moja, nisam siguran, ali mislim da ce za koji dan Miroslav useti da izvede da se vidimo.", rekao je uz siroki osmeh. Siroko sam se nacerila. "Mislim da mi je vec bolje.", rekla sam cerekajuci se. Nasmejao se. "On nije sa tobom?", pomalo zbunjeno je upitao. "Ispred vrata je, Vuce.", promrmljala sam. Namrstio se. "Zasto te je ostavio samu?", zabrundao je. Nasmejala sam se. "Kada me ovako boli najvise mi prija samoca.", promrmljala sam. "Hoces da te zovem sutra?", tiho je upitao. Odmahnula sam glavom. "Necu, hocu, ali..." Prasnuo je u smeh. "Ali neces da sad prekinemo.", cerekao se. Pocrvenela sam. "Necu.", promrmljala sam. "Ali hocu da prekines video i da me zoves obicnim pozivom. Ne zelim da se nadjes u nevolji, lepotane", prosaputala sam. Uputio mi je svoj ocaravajuci osmeh. "Spustam i zovem.", promrmljao je i spustio slusalicu.
Odmah zatim je ponovo zavibrirao telefon. "Ali si brz, lepotane.", umiljato sam zaprela. "Brz? Da li si ti normalna? Dvadeset minuta razgovora i pet minuta videa!", zagrmeo je stric. Prevrnula sam ocima. "Strice nazvao je samo da vidi sta radim, ali posto primam infuziju malo smo se zapricali i...", prekinuo me. "Stani, stani, zasto primas infuziju? Sta ti je?", zabrinuto je upitao. "Koleno me boli, strice.", tiho sam rekla. I onda je pocelo. "I treba da te boli, kad nisi normalna. Da li si ti bila svesna da si mogla da pogines tako? Ne, nisi, jer da jesi ne bi se tako glupirala.", rezao je. Prevrnula sam, ocima. "Mislim da malo kasnis sa lekcijom, u stvari, malo vise.", bezobrazno sam progundjala. "Srno, ne budi bezobrazna!", zagrmeo je. "Hocu da budem bezobrazna. Ne treba mi sad lekcija, boli me, nervozna sam i..." "Boli me kurac sto si nervozna! I ja sam nervozan pa..." Pobesnela sam i spustila slusalicu.
Cim smo tata i ja usli u stan odcupkala sam kod deke u sobu. "Deko!", ciknula sam i zagrlila ga.
-"Gde si bila, sunce dekino?", nezno je upitao.
Siroko sam mu se osmehnula. "Bila sam kod strica, deko.", umiljato sam rekla. "Jesi li pio kafu?"
Odmahnuo je glavom. "Nisam, sreco dedina. Hoces li mi skuvati, cuo sam da si naucila."
Pocrvenela sam do korena kose, "Hocu, dekice, stric me je naucio."
-"Idi skuvaj onda oboma kafu i dodji da porazgovaramo.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i otcupkala da skuvam deki kafu. Cim sam je skuvala, sipala sam u solje i odnela je kod deke u sobu. "Izvoli, deko.", rekla sam kada se on uspravio i naslonio na zid.
Uzeo je solju i potapsao mesto do sebe. "Sedi ovde."
Sela sam kraj njega i zbunjeno ga pogledala. "Sta se desava, deko?", tiho sam upitala.
Uzdahnuo je. "Srno, baka mi je rekla za..."
Nasmesila sam mu se. "Ma, deko, bilo pa proslo. Tataje obecao stricu..."
-"Nisam mislio na to, Srno.", prekinuo me.
Zbunjeno sam ga pogledala. "Nego na sta, deko?"
Pomalo namrsteno me pogledao. "Na Vuka, Srno."
Pocrvenela sam do korena kose. "Deko, ovaj, to su samo price i..."
-"Zasto lazes svog deku? Samo hocu da ti kazem da to nije za igru, Srno. Samo povedi racuna o sebi.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam. "Znam, deko.", promrmljala sam. "Ovaj, pa..."
Odmahnuo je glavom. "Meni nemas potrebe da se pravdas, Srno. Ti znas da sam ja sve oduvek tebe razumeo, pa tako i za ovo. Samo..."
Prekinulo ga je kucanje na vratima i u sobu su usli stric i Vuk. "Kako si, Boro?", stric je nasmejano upitao.
Deka ga je mrko pogledao. "Kako cu biti kad su me zatvorili u ovaj kavez. Srno, idi i donesi stolice za strica i Vuka.", deka je nezno rekao.
Klimnula sam glavom, i krenula ka vratima. "Pomocicu ti.", Vuk je promrmljao i izasao za mnom. "Jel sve ok?", tiho je upitao cim je zatvorio vrata.
Zaklimala sam glavom. "Jeste, samo mu je baka rekla za price.", promrmljala sam.
Uzdahnuo je. "Sta ti je rekao?"
Pogledala sam ga. "Da pazim sta radim i da to nije za igru. Pricacemo veceras..", prosaputala sam.
Klimnuo je glavom. Doneli smo stolice zanjega i strica i oni su seli. "Kako ste vi, momci?", deka ih je upitao.
Stric se zacerekao. "Dobro sam, cica, vodim bitku sa ovom tvojom unukom.", rekao je smejuci se.
Deka se nasmejao. "I ja sam sa toibom i Draganom, mali. Vreme je da vidis kako je to."
Stric me je nezno pogledao. "Salim se, Boro, mala je strikino dete."
Deda je odmahnuo glavom. "Kako su Verka i Drazo, nisam ih odavno video?"
Stric se nasmejao. "Dobro su, Boro, kada se oporavis i odes na selo docicemo svi komletno na rostilj."
Deka je klimnuo. "Onda u subotu. Ne laniram da ostajem ovde i gledam one dve budale kako prave sranja i zagorcavaju ovoj deci zivot.", mrgodno je rekao.
Stric se mracio. "Da znas samo da sam ljut na onog tvog sina.", progundjao je.
Deka je klimnuo. "I ja sam, Miroslave. Odrzao sam mu lekciju i rekao sam mu da nisi ti taj koji treba da vodi racuna o njoj vec on. Mnogo su se opustili sa njom zato sto znaju da si ti tu i to pocinje da me nervira.", besno je verglao.
Stric se nasmesio. "Znas da to meni nije problem, cica, mala je moja mezimica.", tiho je rekao.
-"Znam da nije, ali to sto je ona tvoja mezimica im ne daju za pravo da je puste kao da ona nije dete ove kuce.", progundjao je.
-"Deko, nemoj da se nerviras, tek si izasao iz bolnice.", nezno i zabrinuto sam rekla.
Nasmesio mi se. "Ne brini, jos dugo cu ja biti tu. Ne planiram uskoro na onaj svet.", rekao je smejuci se.
Nasmejala sam se i krisom pogledala u Vuka. Pogled mu je bio fiksiran na mene. Pocrvenela sam i nasmesila mu se. Uzvratio mi je osmeh. "Mala, hoces li sa nama u kafe?", stric je upitao.
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocu, striko. Mozete li da me sacekate samo da se presvucem?", umiljato sam rekla.
Prevrnuo je ocima. "Idi, mala, ti i opterecena presvlacenjem.", progundjao je.
Nasmejala sam se, docupkala do njega i slatko ga poljubila u obraz. "Brzo cu.", veselo sam rekla i istrcala iz sobe.
Na brzinu sam obukla farmerke i majicu, namirisala se i vratila se u sobu. "Sto se mene tice, mozemo da krenemo.", rekla sam blistajuci od srece.
Sva trojica su se nasmejala. "Hajde onda, mala, krecemo.", rekao je smejuci se.
Ustali su, ja sam poljubila deku u obraz i nasmesila mu se. "Brzo cu ja.", promrmljala sam.
Nasmejao se. "Samo ti idi, dete. Javi se onim ludacima tamo.", progundjao je sto me je nateralo u smeh.
-"Hocu, deko, ne brini.", umiljato sam rekla iizasla iz sobe za Vukom i stricem.
Usli smo u trpezariju. "Dobar dan.", zabrundao je stric.
-"Ej, Miko, udjite.", tata je raspolozeno rekao.
Stric je odmahnuo glavom. "Necemo, Aco, idemo malo u kafe. Povescu i malu sa sobom."
Tata je prevrnuo ocima. "Kako je krenulo, jos malo ce se preseliti kod tebe.", progundjao je.
Stric se nacerio. "Svako ide tamo gde mu je bolje.", pomalo bezobrazno je rekao.
Tata ga je mrko pogledao. "Kad se vracate?"
Stric je slegnuo ramenima. "Nemam pojma, idemo sa ostatkom ekipe malo."
Tata je klimnuo. "Dobro.", progundjao je.
Poljubila sam ga u obraz i izasla sa strice i Vukom iz stana. "Zar niste imali nesto da zavrsite?", zbunjeno sam upitala.
Stric se nasmejao. "Jesmo, mala. Zavrsio sam preko telefona.", rekao je smejuci se.
Usli smo u lifti ja sam se nasmejala. "Drago mi je zbog toga.",tiho sam rekla.
Vuk me je okrenuo ka sebi i nezno me poljubio. Obgrlila sam ga oko struka i uzvratila mu. "Miroslave, idemo mi malo negde da prosetamo.", tiho je rekao kada je podigao usne sa mojih.
Stric je klimnuo. "Samo nemojte po kraju, Vuce."
Vuk se nakostresio. "Nisam budala, jebote, da bi to morao da mi pricas.", zarezao je.
Stric je mirno slegnuo ramenima. "Samo sam rekao. Gde cete?"
-"Idemo u Novi Sad.", progundjao je.
Klimnuo je. "U redu, cekam vas u kafeu.", progundjao je.
Izasli smo iz lifta, stric nas je odvezao do Vukove kuci i nas dvoje smo polako krenuli sa Vukovim autom ka Novom Sadu. "Sta ti je rekao deka?", radoznalo je uitao cim smo krenuli.
Nasmesila sam se. "Rekao mi je da povedem racuna, da to nije za igru i da se cuvam. I da ga ne lazem.", tiho sam dodala.
Zbunjeno je bacio pogled na mene. "Sta si ga slagala?"
-"Da su price cista glupost i da tu nema niceg.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je. "On makar obraca paznju na tebe. Ostali svi znaju da ih lazes, ali se prave ludi.", progundjao je.
Pogledala sam ga i slegnula ramenima. "Nije vazno, Vuce.", tiho sam rekla.
Mrko me je pogledao. "Naravno da jeste, Srno. Ti..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom. "Nije, Vuce. Trnutno je to bas ono sto mi i odgovara.", promimlala sam.
-"Kako to mislis?"
Nasmesila sam mu se. "Ne moram da im objasnjavam nista, Vuce. Ne maltretiraju me pitanjima i..."
Uzvratio mi je osmeh. "Razumem, mila moja.", nezno je rekao.
Uskoro smo se parkirali na parkingu kraj glavne ulice, izasli iz auta i sa rukom u ruci krenuli u setnju. "Novi Sad je stvarno lep.", tiho sam rekla.
Zbunjeno me pogledao. "Nije ti prvi put da si ovde, mila moja."
Nasmesila sam mu se i odmahnula. "Naravno da nije, Vuce. Svaki ut me iznova fascinira. Manja je guzva nego u Beogradu, ljudi su opusteniji i drugacije je.", tiho sam rekla.
-"Mislio sam da volis Beograd."
Nasmejala sam se. "Obozavam, Vuce. To je moj grad, ali je leo ovde doci i odmoriti od sve te histerije i brzine u Beogradu."
Prasnuo je u smeh. "Mogla bi da zivis ovde?", upitao je i izvio obrvu.
Slegnula sam ramenima. "Pojma nemam. Mislim da ne bih.", prosaputala sam.
Nasmesio se, pustio mi ruku i obgrlio me oko ramena. "Ne bi mogla, mila moja.", tiho je rekao.
Zbunjeno sam ga pogledala. "Kako bi ti to mogao da znas?"
Nacesrio se, "Znam, morala bi ovesti i Miroslava i mene sa sobom."
Prasnula sam u neobuzdan smeh. "To je zvucalo uzasno, Vuce.", gusila sam se od smeha.
Smejao se i sam iizvio obrvu. "Uzasno?"
Zaklimala sam glavom. "Uzasno arogantno."
Nasmejao se i slatko me poljubio u teme. "Hocemo li na Petrovaradin?"
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocemo."
Zastao je na trenutak, nezno me poljubio, a me ponovo zagrlio i poveo ka Petrovaradinu.
Iz secanja me je prenuo telefon. "Molim?", progundjala sam, misleci da je stric. "Hej, malopre sam te zvao, ali je bilo zauzeto.", nezno je rekao. Zarezala sam. "Stric me je zvao da mi drzi lekciju.", progundjala sam. Mogla sam da ga zamislim kako se mrsti. "Zasto sad?", zbunjeno je upitao. Uzdahnula sam. "Prvo zato sto smo toliko pricali, a zatim je poceo da mi mumla o tome sta je moglo da se desi onda.", progundjala sam. "On nije normalan. Jesi li mu rekla da si u bolovima?", zarezao je. "Jesam, Vuce, rekla sam mu i da sam nervozna, ali je rekao da ga boli kurac sto sam ja nervozna i da je i on nervozan i nemam ojma sta je jos hteo da kaze. Sustila sam mu slusalicu.", progundjala sam. "Porazgovaracu ja sa njim posle, devojcice, nemoj da brines. Jel ti bolje malo, mila moja?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Jeste, samo me nervira sto ni ola ovog sranja jos nije isteklo.", progundjala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Strpi se, Srno, moras da je primis.", nezno je rekao. Nasmejala sam se. "Znam, lepotane, nemoj da brines.Nisam mogla vise da trim bol pa sam morala da dodjem, nista mi tablete nisu pomogle.", progundjala sam. "Hajde, cucemo se sutra, mila moja, kako je krenulo na kraju cu te stvarno uvaliti u nevolju.", tiho je rekao. "Dobro, Vuce.", prosautala sam. "Volim te, Srno, nikada to nemoj da zaboravis.", tiho je rekao. Siroko sam se osmehnula. "Volim te, Vuce, ni ti nikad nemoj to da zaboravis.", jedva sam cujno rekla. Uzdahnuo je, "Obecavam", prosaputao je i spustio slusalicu.
Nastavila sam da blejim u plafon sve nervoznije se vrpoljeci na onom prokletom krevetu kada mi je ponovo zavibrirao telefon. Znala sam ko zove. "Molim?", ljutito sam se javila. "Jesi li bolje, mala?", stric je nezno upitao. Uzdahnula sam. "Jesam, strice. Izvini sto sam ti spustila slusalicu.", pokunjeno sam rekla. "U redu je, mala. I ja sam preterao, Srno, samo mi je ponovo pritisak skocio kad sam se setio svega.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Tebi za svaku sitnicu skace pritisak.", promrmljala sam. Zarezao je. "Ti to nazivas sitnicom?", zabrundao je. Uzdahnula sam. "Proslo je toliko od tada i jednostavno je glupo pricati o tome.", tiho sam rekla. "Nije glupo, Srno. Zato sto moze ponovo da ti padne neka takva ideja na pamet i da ne prodjes tako dobro kao onda.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Mislim da sam sad malo pametnija od toga, striko.", umiljato sam rekla. "Nadam se, mala.", promumlao je. Zacerekala sam se. "Nemoj da brines nista.", arogantno sam rekla. Frknuo je. "Da, da, nemoj da brines nista, Miroslave, bas nista, vodis racuna o samo, ni manje ni vise, dva ludaka.", gundjao je dok sam se ja smejala kao luda. "Nemoj da si takav, strice.", rekla sam guseci se od smeha. "A kakav da budem, mala? Ja sam mislio da si ti sada malo ozbiljnija.", progundjao je. "Ti si poludeo, strice, Znas da se u nasoj familiji to samo pogorsava sa godinama, nikako poboljsava.", rekla sam umiruci od smeha. "A vidim i ja. Lako je tebi smejati se meni.", promrmljao je. "Pa, smesan si, strice, kako mislis da kod mene ide obrnuto u odnosu na ostale iz familije?", cerekala sam se. "Zabole me kurac za familiju, mala, mene ti sikiras.", tiho je rekao. Uozbiljila sam se. "Nemoj da brines, obecavam da necu napraviti nikakvu glupost.", rosautala sam. "Dobro, mala, verujem ti. Kako ti je koleno?" Nasmesila sam se. "Malo bolje, sad cu dva, tri dana da bolujem malo, ali nije to nista strasno.", tiho sam rekla. "Dobro, mala, hajde, zvacu te sutra da vidim kako si. Voli tebe tvoj striko i cuvaj se, strikino.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "I ja tebe volim, striko. Kako mi je bata?", brzo sam upitala. Nasmejao se. "Dobro je, mala. Juce je itao kad ces ponovo doci." Ozareno sam se osmehnula. "Poljubi ga umesto mene, striko.", prosautala sam. "Hocu mala, hajde zvacu te sutra.", jedva cujno je rekao i sustio slusalicu. Duboko sam uzdahnula zadrzavajuci suze. Nije ovako trebalo da bude, pomislila sam i nastavila da gledam u lafon bez volje da radim bilo sta drugo.
Odmah zatim je ponovo zavibrirao telefon. "Ali si brz, lepotane.", umiljato sam zaprela. "Brz? Da li si ti normalna? Dvadeset minuta razgovora i pet minuta videa!", zagrmeo je stric. Prevrnula sam ocima. "Strice nazvao je samo da vidi sta radim, ali posto primam infuziju malo smo se zapricali i...", prekinuo me. "Stani, stani, zasto primas infuziju? Sta ti je?", zabrinuto je upitao. "Koleno me boli, strice.", tiho sam rekla. I onda je pocelo. "I treba da te boli, kad nisi normalna. Da li si ti bila svesna da si mogla da pogines tako? Ne, nisi, jer da jesi ne bi se tako glupirala.", rezao je. Prevrnula sam, ocima. "Mislim da malo kasnis sa lekcijom, u stvari, malo vise.", bezobrazno sam progundjala. "Srno, ne budi bezobrazna!", zagrmeo je. "Hocu da budem bezobrazna. Ne treba mi sad lekcija, boli me, nervozna sam i..." "Boli me kurac sto si nervozna! I ja sam nervozan pa..." Pobesnela sam i spustila slusalicu.
Cim smo tata i ja usli u stan odcupkala sam kod deke u sobu. "Deko!", ciknula sam i zagrlila ga.
-"Gde si bila, sunce dekino?", nezno je upitao.
Siroko sam mu se osmehnula. "Bila sam kod strica, deko.", umiljato sam rekla. "Jesi li pio kafu?"
Odmahnuo je glavom. "Nisam, sreco dedina. Hoces li mi skuvati, cuo sam da si naucila."
Pocrvenela sam do korena kose, "Hocu, dekice, stric me je naucio."
-"Idi skuvaj onda oboma kafu i dodji da porazgovaramo.", nezno je rekao.
Klimnula sam glavom i otcupkala da skuvam deki kafu. Cim sam je skuvala, sipala sam u solje i odnela je kod deke u sobu. "Izvoli, deko.", rekla sam kada se on uspravio i naslonio na zid.
Uzeo je solju i potapsao mesto do sebe. "Sedi ovde."
Sela sam kraj njega i zbunjeno ga pogledala. "Sta se desava, deko?", tiho sam upitala.
Uzdahnuo je. "Srno, baka mi je rekla za..."
Nasmesila sam mu se. "Ma, deko, bilo pa proslo. Tataje obecao stricu..."
-"Nisam mislio na to, Srno.", prekinuo me.
Zbunjeno sam ga pogledala. "Nego na sta, deko?"
Pomalo namrsteno me pogledao. "Na Vuka, Srno."
Pocrvenela sam do korena kose. "Deko, ovaj, to su samo price i..."
-"Zasto lazes svog deku? Samo hocu da ti kazem da to nije za igru, Srno. Samo povedi racuna o sebi.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam. "Znam, deko.", promrmljala sam. "Ovaj, pa..."
Odmahnuo je glavom. "Meni nemas potrebe da se pravdas, Srno. Ti znas da sam ja sve oduvek tebe razumeo, pa tako i za ovo. Samo..."
Prekinulo ga je kucanje na vratima i u sobu su usli stric i Vuk. "Kako si, Boro?", stric je nasmejano upitao.
Deka ga je mrko pogledao. "Kako cu biti kad su me zatvorili u ovaj kavez. Srno, idi i donesi stolice za strica i Vuka.", deka je nezno rekao.
Klimnula sam glavom, i krenula ka vratima. "Pomocicu ti.", Vuk je promrmljao i izasao za mnom. "Jel sve ok?", tiho je upitao cim je zatvorio vrata.
Zaklimala sam glavom. "Jeste, samo mu je baka rekla za price.", promrmljala sam.
Uzdahnuo je. "Sta ti je rekao?"
Pogledala sam ga. "Da pazim sta radim i da to nije za igru. Pricacemo veceras..", prosaputala sam.
Klimnuo je glavom. Doneli smo stolice zanjega i strica i oni su seli. "Kako ste vi, momci?", deka ih je upitao.
Stric se zacerekao. "Dobro sam, cica, vodim bitku sa ovom tvojom unukom.", rekao je smejuci se.
Deka se nasmejao. "I ja sam sa toibom i Draganom, mali. Vreme je da vidis kako je to."
Stric me je nezno pogledao. "Salim se, Boro, mala je strikino dete."
Deda je odmahnuo glavom. "Kako su Verka i Drazo, nisam ih odavno video?"
Stric se nasmejao. "Dobro su, Boro, kada se oporavis i odes na selo docicemo svi komletno na rostilj."
Deka je klimnuo. "Onda u subotu. Ne laniram da ostajem ovde i gledam one dve budale kako prave sranja i zagorcavaju ovoj deci zivot.", mrgodno je rekao.
Stric se mracio. "Da znas samo da sam ljut na onog tvog sina.", progundjao je.
Deka je klimnuo. "I ja sam, Miroslave. Odrzao sam mu lekciju i rekao sam mu da nisi ti taj koji treba da vodi racuna o njoj vec on. Mnogo su se opustili sa njom zato sto znaju da si ti tu i to pocinje da me nervira.", besno je verglao.
Stric se nasmesio. "Znas da to meni nije problem, cica, mala je moja mezimica.", tiho je rekao.
-"Znam da nije, ali to sto je ona tvoja mezimica im ne daju za pravo da je puste kao da ona nije dete ove kuce.", progundjao je.
-"Deko, nemoj da se nerviras, tek si izasao iz bolnice.", nezno i zabrinuto sam rekla.
Nasmesio mi se. "Ne brini, jos dugo cu ja biti tu. Ne planiram uskoro na onaj svet.", rekao je smejuci se.
Nasmejala sam se i krisom pogledala u Vuka. Pogled mu je bio fiksiran na mene. Pocrvenela sam i nasmesila mu se. Uzvratio mi je osmeh. "Mala, hoces li sa nama u kafe?", stric je upitao.
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocu, striko. Mozete li da me sacekate samo da se presvucem?", umiljato sam rekla.
Prevrnuo je ocima. "Idi, mala, ti i opterecena presvlacenjem.", progundjao je.
Nasmejala sam se, docupkala do njega i slatko ga poljubila u obraz. "Brzo cu.", veselo sam rekla i istrcala iz sobe.
Na brzinu sam obukla farmerke i majicu, namirisala se i vratila se u sobu. "Sto se mene tice, mozemo da krenemo.", rekla sam blistajuci od srece.
Sva trojica su se nasmejala. "Hajde onda, mala, krecemo.", rekao je smejuci se.
Ustali su, ja sam poljubila deku u obraz i nasmesila mu se. "Brzo cu ja.", promrmljala sam.
Nasmejao se. "Samo ti idi, dete. Javi se onim ludacima tamo.", progundjao je sto me je nateralo u smeh.
-"Hocu, deko, ne brini.", umiljato sam rekla iizasla iz sobe za Vukom i stricem.
Usli smo u trpezariju. "Dobar dan.", zabrundao je stric.
-"Ej, Miko, udjite.", tata je raspolozeno rekao.
Stric je odmahnuo glavom. "Necemo, Aco, idemo malo u kafe. Povescu i malu sa sobom."
Tata je prevrnuo ocima. "Kako je krenulo, jos malo ce se preseliti kod tebe.", progundjao je.
Stric se nacerio. "Svako ide tamo gde mu je bolje.", pomalo bezobrazno je rekao.
Tata ga je mrko pogledao. "Kad se vracate?"
Stric je slegnuo ramenima. "Nemam pojma, idemo sa ostatkom ekipe malo."
Tata je klimnuo. "Dobro.", progundjao je.
Poljubila sam ga u obraz i izasla sa strice i Vukom iz stana. "Zar niste imali nesto da zavrsite?", zbunjeno sam upitala.
Stric se nasmejao. "Jesmo, mala. Zavrsio sam preko telefona.", rekao je smejuci se.
Usli smo u lifti ja sam se nasmejala. "Drago mi je zbog toga.",tiho sam rekla.
Vuk me je okrenuo ka sebi i nezno me poljubio. Obgrlila sam ga oko struka i uzvratila mu. "Miroslave, idemo mi malo negde da prosetamo.", tiho je rekao kada je podigao usne sa mojih.
Stric je klimnuo. "Samo nemojte po kraju, Vuce."
Vuk se nakostresio. "Nisam budala, jebote, da bi to morao da mi pricas.", zarezao je.
Stric je mirno slegnuo ramenima. "Samo sam rekao. Gde cete?"
-"Idemo u Novi Sad.", progundjao je.
Klimnuo je. "U redu, cekam vas u kafeu.", progundjao je.
Izasli smo iz lifta, stric nas je odvezao do Vukove kuci i nas dvoje smo polako krenuli sa Vukovim autom ka Novom Sadu. "Sta ti je rekao deka?", radoznalo je uitao cim smo krenuli.
Nasmesila sam se. "Rekao mi je da povedem racuna, da to nije za igru i da se cuvam. I da ga ne lazem.", tiho sam dodala.
Zbunjeno je bacio pogled na mene. "Sta si ga slagala?"
-"Da su price cista glupost i da tu nema niceg.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je. "On makar obraca paznju na tebe. Ostali svi znaju da ih lazes, ali se prave ludi.", progundjao je.
Pogledala sam ga i slegnula ramenima. "Nije vazno, Vuce.", tiho sam rekla.
Mrko me je pogledao. "Naravno da jeste, Srno. Ti..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom. "Nije, Vuce. Trnutno je to bas ono sto mi i odgovara.", promimlala sam.
-"Kako to mislis?"
Nasmesila sam mu se. "Ne moram da im objasnjavam nista, Vuce. Ne maltretiraju me pitanjima i..."
Uzvratio mi je osmeh. "Razumem, mila moja.", nezno je rekao.
Uskoro smo se parkirali na parkingu kraj glavne ulice, izasli iz auta i sa rukom u ruci krenuli u setnju. "Novi Sad je stvarno lep.", tiho sam rekla.
Zbunjeno me pogledao. "Nije ti prvi put da si ovde, mila moja."
Nasmesila sam mu se i odmahnula. "Naravno da nije, Vuce. Svaki ut me iznova fascinira. Manja je guzva nego u Beogradu, ljudi su opusteniji i drugacije je.", tiho sam rekla.
-"Mislio sam da volis Beograd."
Nasmejala sam se. "Obozavam, Vuce. To je moj grad, ali je leo ovde doci i odmoriti od sve te histerije i brzine u Beogradu."
Prasnuo je u smeh. "Mogla bi da zivis ovde?", upitao je i izvio obrvu.
Slegnula sam ramenima. "Pojma nemam. Mislim da ne bih.", prosaputala sam.
Nasmesio se, pustio mi ruku i obgrlio me oko ramena. "Ne bi mogla, mila moja.", tiho je rekao.
Zbunjeno sam ga pogledala. "Kako bi ti to mogao da znas?"
Nacesrio se, "Znam, morala bi ovesti i Miroslava i mene sa sobom."
Prasnula sam u neobuzdan smeh. "To je zvucalo uzasno, Vuce.", gusila sam se od smeha.
Smejao se i sam iizvio obrvu. "Uzasno?"
Zaklimala sam glavom. "Uzasno arogantno."
Nasmejao se i slatko me poljubio u teme. "Hocemo li na Petrovaradin?"
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocemo."
Zastao je na trenutak, nezno me poljubio, a me ponovo zagrlio i poveo ka Petrovaradinu.
Iz secanja me je prenuo telefon. "Molim?", progundjala sam, misleci da je stric. "Hej, malopre sam te zvao, ali je bilo zauzeto.", nezno je rekao. Zarezala sam. "Stric me je zvao da mi drzi lekciju.", progundjala sam. Mogla sam da ga zamislim kako se mrsti. "Zasto sad?", zbunjeno je upitao. Uzdahnula sam. "Prvo zato sto smo toliko pricali, a zatim je poceo da mi mumla o tome sta je moglo da se desi onda.", progundjala sam. "On nije normalan. Jesi li mu rekla da si u bolovima?", zarezao je. "Jesam, Vuce, rekla sam mu i da sam nervozna, ali je rekao da ga boli kurac sto sam ja nervozna i da je i on nervozan i nemam ojma sta je jos hteo da kaze. Sustila sam mu slusalicu.", progundjala sam. "Porazgovaracu ja sa njim posle, devojcice, nemoj da brines. Jel ti bolje malo, mila moja?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Jeste, samo me nervira sto ni ola ovog sranja jos nije isteklo.", progundjala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Strpi se, Srno, moras da je primis.", nezno je rekao. Nasmejala sam se. "Znam, lepotane, nemoj da brines.Nisam mogla vise da trim bol pa sam morala da dodjem, nista mi tablete nisu pomogle.", progundjala sam. "Hajde, cucemo se sutra, mila moja, kako je krenulo na kraju cu te stvarno uvaliti u nevolju.", tiho je rekao. "Dobro, Vuce.", prosautala sam. "Volim te, Srno, nikada to nemoj da zaboravis.", tiho je rekao. Siroko sam se osmehnula. "Volim te, Vuce, ni ti nikad nemoj to da zaboravis.", jedva sam cujno rekla. Uzdahnuo je, "Obecavam", prosaputao je i spustio slusalicu.
Nastavila sam da blejim u plafon sve nervoznije se vrpoljeci na onom prokletom krevetu kada mi je ponovo zavibrirao telefon. Znala sam ko zove. "Molim?", ljutito sam se javila. "Jesi li bolje, mala?", stric je nezno upitao. Uzdahnula sam. "Jesam, strice. Izvini sto sam ti spustila slusalicu.", pokunjeno sam rekla. "U redu je, mala. I ja sam preterao, Srno, samo mi je ponovo pritisak skocio kad sam se setio svega.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Tebi za svaku sitnicu skace pritisak.", promrmljala sam. Zarezao je. "Ti to nazivas sitnicom?", zabrundao je. Uzdahnula sam. "Proslo je toliko od tada i jednostavno je glupo pricati o tome.", tiho sam rekla. "Nije glupo, Srno. Zato sto moze ponovo da ti padne neka takva ideja na pamet i da ne prodjes tako dobro kao onda.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Mislim da sam sad malo pametnija od toga, striko.", umiljato sam rekla. "Nadam se, mala.", promumlao je. Zacerekala sam se. "Nemoj da brines nista.", arogantno sam rekla. Frknuo je. "Da, da, nemoj da brines nista, Miroslave, bas nista, vodis racuna o samo, ni manje ni vise, dva ludaka.", gundjao je dok sam se ja smejala kao luda. "Nemoj da si takav, strice.", rekla sam guseci se od smeha. "A kakav da budem, mala? Ja sam mislio da si ti sada malo ozbiljnija.", progundjao je. "Ti si poludeo, strice, Znas da se u nasoj familiji to samo pogorsava sa godinama, nikako poboljsava.", rekla sam umiruci od smeha. "A vidim i ja. Lako je tebi smejati se meni.", promrmljao je. "Pa, smesan si, strice, kako mislis da kod mene ide obrnuto u odnosu na ostale iz familije?", cerekala sam se. "Zabole me kurac za familiju, mala, mene ti sikiras.", tiho je rekao. Uozbiljila sam se. "Nemoj da brines, obecavam da necu napraviti nikakvu glupost.", rosautala sam. "Dobro, mala, verujem ti. Kako ti je koleno?" Nasmesila sam se. "Malo bolje, sad cu dva, tri dana da bolujem malo, ali nije to nista strasno.", tiho sam rekla. "Dobro, mala, hajde, zvacu te sutra da vidim kako si. Voli tebe tvoj striko i cuvaj se, strikino.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "I ja tebe volim, striko. Kako mi je bata?", brzo sam upitala. Nasmejao se. "Dobro je, mala. Juce je itao kad ces ponovo doci." Ozareno sam se osmehnula. "Poljubi ga umesto mene, striko.", prosautala sam. "Hocu mala, hajde zvacu te sutra.", jedva cujno je rekao i sustio slusalicu. Duboko sam uzdahnula zadrzavajuci suze. Nije ovako trebalo da bude, pomislila sam i nastavila da gledam u lafon bez volje da radim bilo sta drugo.
Нема коментара:
Постави коментар