Vecna ljubav 77

   Ne izlazi mi iz glave slika kako moj stirc stoji i gleda za Minjinim autom. Znala sam da je covek sa samo manjom samokontrolom da bi me zaustavio i ostavio tamo. Ili makar posao sa nama. "Jesi li ok, mala?", Minja me trze iz razmisljanja.
   Klimnula sam glavom. "Jesam, Minja. Iskreno, nisam se citavih dvanaest godina osecala ovako dobro kao sad. Uprkos svemu.", tiho sam dodala.
   Namrstio se. "Uprkos cemu?"
   Bledo sam ga pogledala. "Zaista me to pitas, Minja?", zabezeknuto sam upitala.
   Klimnuo je. "Zaista."
   Lupila sam glavom o prozor. "Boze spasi me svih glupavih muskaraca u mom zivotu.", zacvilela sam na sta je on prasnuo u smeh. "Nije smesno. Vama svima sve covek mora da crta.", zarezala sam.
   "Izvini, mala, ali meni jeste. Ko je jos glup?", upitao je cerekajuci se.
   Mrko sam ga pogledala. "Koliko vidim svi iz mog okruzenja. Sem Vuka.", dodala sam.
   Vristao je od smeha. "Stacemo na pumpu da popijemo kafu. Ne mogu da vozim dok urlam od smeha.", rekao je grcajuci i iskljucujuci se na pumpu. Uzeo je kafe za nas i seo i dalje se cerekajuci. "Znaci, Vuk je jedini pametan."
   Ozbiljno sam klimnula glavom. "Jeste, i danas je to po ko zna koji put i dokazao.", nadmeno sam rekla.
   Smejao se kao lud. "Dobro, mala, to necu da komentarisem. Sta je to uprkos svemu?"
   "Uprkos situaciji, Minja. Minja, volim Vuka, volim ga vise od same sebe, ali nemoj da mislis da mi je lako ovo raditi.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "Znam da nije. Ponekad pomislim da ces puci, oterati sve u djavola i..."
   Odmahnula sam glavom. "Ne mogu, Minja. Ma kako bilo, ma sta bilo, ne mogu.", promrmljala sam.
   Nasmesio se i klimnuo. "Znam, mala. Sve mi je jasno.", nezno je rekao.
   Popili smo kafu i krenuli dalje.
   Vec je bilo svanulo a nas dvoje smo i dalje lezali budni. Bez reci, samo dodiri, pogledi i poljubci. "Hoces da odspavas malo?", nezno me je upitao.
   Odmahnula sam glavm. "Ne spava mi se. Spavaj ti.", tiho sam rekla.
   Nasmesio se. "Ni meni se ne spava. Necu samo da me Miroslav posle kritikuje kako ti ja ne dam da spavas.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh, podigla se do njegovog lica i protrljala nos o njegov. "A tebe briga za to?", upitala sam i izvila obrvu.
   Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me mazio. "Iskreno, zabole me kurac za to, ali, mila moja, on moze ladno da kaze da vise ne spavas ovde.", progundjao je.
   Smejala sam se kao luda. "Mislim da ne moze, Vuce.", rekla sam cerekajuci se.
   Izvio je obrvu. "Kako?"
   "Meni moj striko ne moze nista da odbije."
   Nasmejao se i slatko me poljubio. "Dobro.", prosaputao je i ponovo me poljubio. Uzvratila sam mu, i nezno rukama prelazila po njegovim grudima. Krenula sam da povucem ruku, ali ju je zadrzao svojom. "Nemoj, prija mi.", prodahtao je. Nasmesila sam se i nastavila da pomeram nezno ruku po njegovim grudima. Grudi su mu se nenormalnom brzinom spustale i dizale. Spustila sam usnice na njih i on je zajecao. "Kako je dobro.", prodahtao je. Nastavila sam da se spustam poljupcima niz njegove grudi i stomak pa ga pogledala. Odmahnuo je, povukao me na gore, nezno prevrnuo pod sebe. Gledao me je u oci i ubacio glavic unutra. Lagano ge je pomerao dok me je jako stezao za kukove. Spustio je usne na moje i grubo me ljubio. Zavukao je ruku izmedju nas i nezno protrljao kliktoris. Kriknula sam i nekontrolisano se izvila ka njemu. Pratio me je uz glasno stenjanje, izvukao ga i svrsio po njoj. Jako me je stego uza se i prevrnuo se na ledja samnom. Upetljala sam prste u njegove maljice i sklopila oci na trenutak.
   "Hej, mila moja, probudi se.", Vuk me nezno mazi po kosi i budi me.
   Promeskoljila sam se na njemu. "Jos samo malo.", zacvilela sam.
   "Moramo, mila moja, stric..."
   "Izlazite odatle, odmah!", zagrmeo je stric.
   Otvorila sam oci i pogledala u Vuka. "Koji mu je?"
   Nasmesio se. "Dobro jutro."
   Pocrvenela sam. "Dobro jutro.", tiho sam rekla.
   "Trba da idemo na selo.", tiho je rekao.
   Uzdahnula sam i krenula da ustanem sa njega. Cvrsce me je stegao. Namrstila sam se. "Sta je bilo?"
   "Poljubac.", promrmljao je.
   Nasmejala sam se i nezno ga poljubila. "Mozemo li sad da idemo?", upitala sam kad mi je pustio usne.
   "Mozemo, u stvari, moramo.", progundjao je.
   Klimnula sam, ustala sa njega, obukli smo se i sa rukom u ruci izasli van. "Dobro jutro, striko.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se i nezno me poljubio u teme. "Dobro jutro, mala.", nezno je rekao. "Jesi li se naspavala?"
    Pocrvenela sam i klimnula. "Jesam."
   "Nisi cula kad sam vikao."
   Jos jace sam pocrvenela. "Ja, ovaj..."
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Hajde, popijemo kafu i idemo na selo. Ovi su vec otisli.", progundjao je.
   Pogledala sam ga. "Kako znas?"
   "Aca je malopre bio ovde. Nisi cula?"
   "Spavala sam.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Pij tu kafu pa idemo."
   Uzela sam solju sa kafom, sela do Vuka na kauc i naslonila se na njega. Obgrlio me je oko ramena i privukao na svoje grudi. Zadovoljno sam uzdahnula i otpila gutljaj kafe. "sta je hteo tata?"
   "Da ides sa njima, al sam rekao da ces sa mnom jer jos spavas."
   Klimnula sam. "Jesi li mu rekao kako smo sinoc lepo izbaceni iz kluba?", upitala sam guseci se od smeha.
   Mrko me je pogledao. "Da ti nije palo na pamet da ikome od njih to kazes.", zarezao je.
   Vristala sam od smeha. "Nemanja bi ti dusu pojeo.", rekla sam cerekajuci se.
   "Samo probaj i vise nigde ne ides sa nama."
   Uozbiljila sam se. "Necu, striko, obecavam."
   Klimnuo je. "I bolje ti je,", progundjao je.
   Cim smo popili kafu krenuli smo na selo i nekih pola sata kasnije bili smo ispred kapije. "Dobar dan.", veselo sam rekla.
   "Dobar dan, cero. Jesi li se naspavala?", tata je nezno upitao.
   Klimnula sam glavom. "Jesam tajko.", umiljato sam rekla i poljubila ga u obraz.
   "Kako je bilo na otvaranju kluba, mala?", Stefan je radoznalo upitao.
   "Odlicno, Stefi. Ludo i nezaboravno.", rekla sam siroko se osmehujuci.
   Nemanja je prevrnuo ocima. "Kako i nece biti, isla je sa strikom.", ironicno je rekao.
   Nakostresila sam se. "Imas nesto protiv?"
   "Daj, Srno, smiri se. Nije nista..."
   "Mala nije glupa, Bobane. Nije joj promakao Nemanjin ton.", Dragan je rekao.
   Prevrnula sam ocima. "Tacno tako, Drago, nisam glupa. Nemanja je ljubomoran na mog strica."
   Radisa se zacerekao. "Jel i ti imas takav osecaj?"
   Klimnula sam glavm. "Imam. I u pravu sam."
   "Nisi, Srno. Nemanja nije ljubomoran na Miroslava, samo je dosta ozbiljniji od njega.", Misa je nadmeno rekao.
   Prevrnula sam ocima. "Ma da. I moj striko je ozbiljan i odgovoran. "
   "Srno, nismo dosli ovde da se vi prepirete vec da se opustimo.", tata je strogo rekao.
   Klimnula sam. "Da, tata."
   Posedali smo ispod hrasta. Kao i uvek, sela sam izmedju striica i Vuka. "Sta pijes, mala?", Stefan je upitao.
   "Pivo, Stefi."
   "Ne moze!", mama je zagraktala.
   "Dosta, Mirjana. Nismo dosli ni tebe da slusamo. Neka je.", tata je rekao.
   Stefan mi je dodao pivo i ja sam se udobnje zavalila na sedistu. "Hvala, stefi."
   Vuk se malo nagnuo ga meni. "Ostavi, nisi ni doruckovala jos.", tiho je rekao.
   Neprimetno sam klimnula glavom i spustila pivo do sebe. "Sto ne pijes, Srno?"
   Pocrvenal sam. "Nisam jos doruckovala, a gladna sam.", promrmljala sam.
   Videla sam da se jedva suzdrzava da ne prasne u smeh. "U pravu si, mala."
   "Kad ste dosli iz kluba?", tata je upitao.
   Zacerekala sam se. "Nismo dugo bili do neka dva.", promumlala sam.
   "Sta je smesno?", Bob je upitao.
   "Nistra, bas nista."
   "Kako nista?"
   "Lepo, Nemanja. Mala je ne ispavana.", stric je progundjao na sta je Vuk prasnuo u smeh.
   "Ko je pevao?", Dragan je upitao.
   "Nemam pojma. Otisli smo pre nego sto je pevac dosao.", rekao je Vuk crkavajuci od smeha.
   Dragan ga je zbunjeno pogledao. "Zasto?"
   "To je rupa, a ne klub, Dragane.", stric je zabrundao.
   Mene je stomak boleo koliko sam se smejala. "Jeste, Drago. I drzi ga debela svinja.", rekla sam grcajuci od smeha.
   "Mila!!"
   "Ali jeste, tata.", progrcala sam.
   Stric je klimnuo. "Mala je u pravu. Svinja od nekih sto pedeset kila."
   Nemoguce da je toliko lose, vec danima najavljuju otvaranje tog kluba. Cak sam i rezervisao za neko drustvo veceras.", Misa je rekao.
   "Zao mi je, Miso, ali strasno je lose.", cerekala sam se.
   "Dobro hoce li mi ko reci sta je toliko lose?", Dragan je nestrpljivo upitao.
   "To sto su nas debela svinja i njegove gorile izbacile.", Vuk je rekao i sam umiruci od smeha.
   Tata ga je zapanjeno pogledao. "Izabcili?"
   "Da, Aco, izbacili i sta je tu cudno?", stric je zarezao.
   "Miroslava izbacili iz kluba. Jaoj ovo je vrh.", nemanja je urlao od smeha.
   Stric ga je mrko pogledao. "E bas mi je drago sto ti je toliko zabavno.", zajedljivo je rekao.
   "Naravno da jeste. E gde sam bio da to sinoc vidim."
   "Nije bilo nista spektakularno, veru mi."
   Klimnula sam. "Nije, stric je u pravu. Samo su nam pokazali vrata.", grcala sam.
   "Mala..."
   "Sta? Nisam im ja rekla, Vuk je."
   Celo popodne nam je proslo u smehu i zajebanciji. "Hajde, vreme je da idemo. Vodis li malu u jos neki klub?", Nemanja je podjebavao.
   Stric se nakostresio. "Ona bi pre i izbacena iz kluba otisla samnom, nego sa tobom.", nadmeno je rekao.
   Nasmejala sam se. "Dobro je, striko.", umiljato sam rekla.
   "Hajde, upadaj u auto."
   "Srno, aj sa nama kuci.", tata je rekao.
   Stric je odmahnuo. "Sto da se guzvate svi zajedno u autu. Ide sa nama."
   Tata je uzdahnuo. "Dobro. Odmah kuci.", progundjao je.
   Klimnula sam glavom. "Hocu tata."
   Usli smo u auto i krenuli ka Beogradu. "Srno, kad je ono krstenje kod Verkinih?"
   Rasirila sam oci i pogledala ga. "Sutra, jebote.", progundjala sam.
   Vuk se namrstio. "Gde idete?"
   "Kod babinih u sel. Striko, mozes li da me izvuces od toga nekako?"
   Odmahnuo je glavom. "Ne mogu, mala. Verka ce nas sve pojesti. Uostalom, i oni su ti rodbina."
   Prevrnula sam ocima. "Ustogljena i ja pa ja rodbina.", progundjala sam.
   Slegnuo je ramenima. "Ustogljena ili ne jesu, mala."
   Ubrzo smo bili ispred nase zgrade. Vuk se okrenuo, spustio ruku na moj obraz i nezno me poljubio. "Docicemo malo kasnije kod tebe, vazi?", tiho je uitao.
   Klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce.", prosaputala sam i nezno ga poljubila.
   Iz misli me trze minjin glas. "Stigli smo, mala. Vidimo se uskoro opet.", rekao je cerekajuci se.
   Nasmejala sam se. "Za koji da. Mada ima jos dosta do tada."
   Prasnuo je u smeh. "Srno, jebote.", rekao je guseci se od amseha.
   Slegnula sam ramenima. "Nisam ja kriva.", promumlala sam.
   Nasmesio se. "Nisi, mala. Pozdravi tvoje pa se vidimo.", nezno je rekao.
   Poljubila sam ga u obraz. "Nikada necu moci da ti se zahvalim za sve.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Nema na cemu, mala.", nezno je rekao.
   Klimnula sam, otvorila vrata i izasla van. Koji predivan dan, zaneseno sam pomislila. Moj striko, Vuk i ja zajedno posle toliko godina. Zaista predivan dan, pomislila sam i usla u kucu.

Vecna ljubav 76

   Ulazim u stan a on vec stoji oslonjen na zid kraj vrata i ceka me. "Video sam kroz prozor kada si izasla iz auta.", tiho je rekao.
   Nasmejala sam se i poletela mu u zagrljaj. Uhvatio me je, podigao na sebe i snazno zagrlio. Grcevito sam se drzala za njega i zavukla glavu u njegov vrat. Mirisao je svojim posebnim mirisom, prironim, onako kako je oduvek mirisao. Zadrhtala sam i jace zavukla glavu u taj mocan vrat, samo me je jace stisnuo. "Hej, lepotane.", bilo je jedino sto sam uspela da izgovorim.
   Zavukao je ruku u moju kosu, nezno me povukao i zabezeknuto me pogledao. "Zasto, mila moja?"
   Slegnula sam ramenima. "Samo, samo me sve stiglo. A kraj tebe zna da mogu, znam da..."
   Poneo me je a Minjinoj sobi, seo samnom na krevet i jako me zagrlio. Naglas sam jecala i ridala cvrsto se drzeci za njega. Nezno mi je mazio potiljak. "Isplaci se, malena. Tu sam ja.", prosaputao je.
   Podigla sam glavu, pogledala ga i nezno ga pomazila po vilici. "Lep pocetak.", progundjala sam i nasmesila mu se.
   Uzvratio mi je osmeh. "Prelep, sve dok si u mom narucju.", tiho je rekao.
   Protrljala sam nos o njegov. "Volim te.", prosaputala sam gledajuci ga u oci.
   "I ja tebe, mila moja.", promrmljao je i nezno me poljubio. Uzvratila sam mu i prihvatila igru njegovog neznog jezika u mojim ustima. Podigao je usne sa mojih i nezno usnama presao po mom obrazu sve do mog oka. Nezno ga je poljubio. Presao je preko mog nosa usnama pa poljubio i drugo oko. Drhtala sam kao list na vetru. Kako je znao uvek i u svakom trenutku sta mi treba, pitala sam se. U ovom trenutku mi je trebala njegova neznost, a on je to znao, pa me je lagano spustio na krevet. Legao je preko mene i nezno, najneznije me poljubio sa obema rukama u mojoj kosi. Spustio je usne na moju bradu pa ih polako prevukao preko cele vilice, pa nastavio da se istim tempom spusta niz moj vrat. Ruke je zavukao pod moju majicu pa je skinuo, a za njom je otisao i moj brus.Spustao je lagane, ali strastvene poljubce ka mojim grudima dok ih je obe mazio sakama. A ond aih je sklonio pa sake zamenio usnama. Cvile sam, stenjala i grcila se pod njegovim neznim dodirima. "Vuce, molim te.", prosaputala sam. Klimnuo je, na brzinu mi skinuo helanke i gacice, svoju majicu, pantalone i bokserice pa ponovo legao na mene. Uzeo ga je u ruku, nezno presao glavicem po njoj pa ga centimetar po centimetar ubacivao. Poceo je polako da se pomera. Cvileli smo tiho jedno drugom na usnama, gledali se u oci i ljubili. Vodili smo ljubav. Davali jedno drugom ono sto nam je trebalo, a trebali smo samo mi. Meni je trebao samo on da zaboraviim na sve i prepustim se osecanjima. "Vuce...", prodahtala sam, izvila se ka njemu i kriknula kada me je strasao orgazam. "volim te.", prosaputao mi je na uvo, jako me stisnuo uz svoje telo i duboko u meni doziveo sopstveni. Pao je preko mene i jako me zaglio. "Volim te.", promucala sam mu u kosu.
   Osetila sam kako se nasmesio u moj vrat. "I ja tebe. Jesi li bolje malo?", nezno je upitao.
   Podigla sam mu glavu i naterala ga da me pogleda. "Jesam. Samo mi se sve bilo skupilo, Vuce. Prvo otkazivanje za dan zaljubljenih, zatim jedno za drugim, a na kraju i jutros kad sam u zadnjem momentu saznala za auto. Mislila sam da cu ili zakasniti ili necu uopste uspeti da stignem.", tiho sam rekla.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po usnici. "Zar mislis da bih dozvolio da ne dodjes, a ti to zelis? Slusaj me, nikad vise, ali nikad nemoj to da pomislis. Uvek cu naci nacina. Od sad ce Minja uvek dolaziti po tebe. Neces vise svojim autom dolaziti."
   Siroko sam se osmehnula. "Stvarno si najbolji, Vuce. Nego, kakvo je to iznenadjenje, lepotane?", radoznalo i umiljato sam zaprela.
   Prasnuo je u smeh i slatko me poljubio. "Kad dodje vreme za to, videces."
   Nasmehala sam se i poljubila ga u nos. "Nije ni vazno. Nista osim to da sam uz tebe nije vazno.", tiho sam rekla.
   Prevrnuo se sa mene pa me povukao na svoje grudi. Kada sam se udobno smestila na njemu uvukao je ruku u moju kosu, drugu ovio oko mog struka. "Znam da ti je samo to vazno, ali se kladim da ce ti se iznenadjenje svideti.", umiljato je rekao.
   Nasmejala sam se. "Cim je od tebe, ja znam da hoce. Ne znam kako, ali si uvek znao sta mi treba, i sad to znas."
   Poljubio me je u teme. "Znam zato sto sve procitam u tvojim ocima. NE mozes da sakrijes nista, samo da znas.", dodao je zadirkujuce.
   Nasmejala sam se i pogledala ga. "Sta sad vidis?", upitala sam smejuci se.
   Napravio se kao da razmislja i zagledao mi se u oci. "Mmmm, vidim da me volis.", rekao je i nacerio se.
   Pranula sam u smeh i isplazila mu se. "To sam ti i rekla hiljadu puta do sada.", cerekala sam se.
   "Vidim da ti je lepo samnom."
   Zabola sam glavu u njegove grudi i tresla se od  smeha. "Vuce, da nije ne bih ni bila ovde. Imas li ti da kazes nesto sto ja ne znam?"
   Podigao mi je glavu i zagledao mi se u oci. "Mhm, vidim.", tiho je rekao.
   Izvila sam obrvu. "Sta?"
   Prevrnuo me je pod sebe i pogledao me. "Da me zelis.", prodahtao je.
   Pridigla sam glavu i zestoko ga poljubila, razmakao mi je noge, stavio ga na moj ulaz i grubo se nabio. Jednu ruku je uvukao u moju kosu, a drugu pod moju guzu, izvio mi kukove ka sebi i poceo grubo i zestoko da se nabija dok me je bolno i nasilno ljubio. Uzvracala sam mu istom silinom, grebala ga po ledjima i zarivala nokte u njegova ledja. Jedva sam dolazila do daha. Pogledao me je u oci i nezno protrljao nos o moj. Znala sam sta zeli, samo sto ovoga pta ni on nije mogao da dodje do daha i izgovori to. Izvila sam se onoliko koliko sam mogla ka njemu, on je promesao kukovima i ja sam glasno vrisnula dok sam se grcila pod njim. Zabio se jos dva puta u mene i uz glasno stenjanje svrsio. Lezali smo, mazili se i ljubili tiho pricajuci i smejuci se kada su se izvan zaculi glasovi. "U picku materinu, skroz sam zaboravio na njih.", progundjao je i skocio sa mene.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Na koga?"
   "Videces, ustaj i oblaci se.", promrmljao je dok se i sam oblacio.
   Slegnula sam ramenima i polako se oblacila. "Stvarno si cudan.", progundjala sam.
   Dohvatio je moju majcu i navukao mi je. "Trebali su da dodju tek za pola sata."
   Uhvatio me za ruku i poveo me van sobe. Uveo me je u dnevni boravak.... a tamo... tamo je sedeo moj stric na kaucu.
   Ciknula sam kada sam ga ugledala i poletela mu u zagrljaj. Ustao je i snazno me zagrlio. 2Gde si, lepotice strikina?", upitao je smejuci se.
    Nasmejala sam se, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. "Ti si to iznenadjenje.", veselo sam rekla.
   Nacerio se i zaklimao glavom. "Jel ti se svidja?"
   Okrenula sam se, pogledala u Vuka, pa ponovo u njega. Obojica, tu, uz mene i zajedno... Kao nekada. Zavrtelo mi se u glavi od srece. "Jesi li dobro, mila moja?", Vuk je upitao i nezno me pomazio po obrazu.
   Zaklimala sam glavom i bacila mu se u zagrljaj pa ponovo zaplakala. "Mala, sta ti je?", stric je nezno upitao.
   Pocela sam da se smejem. Dobro, Srno, pukla si nacisto, sama sebi sam rekla. "Sipaj joj malo tog viskija, Miroslave. Mislim da je samo uzbudjena.", Vuk je tiho rekao i podigao me u narucje pa seo samnom u krilima na kauc.
    Stric je oboma doneo po viski, uzeo svoj pa i on seo do nas. Nezno me je pomazio po kosi dok sam pila prvi gutljaj. "Jesi li dobro, mala? Ruke ti se tresu.", tiho je rekao.
   Siroko sam mu se osmehnula. "Jesam, strice. Samo jos uvek ne mogu da poverujem da si tu, da je Vuk tu... i ja.", tiho sam rekla.
   Uzdahnuo je. "smiri se, mala, tu smo, obojica.", nezno je reko.
   Nasmesila sam mu se. "Hvala ti za ovo, striko.", umiljato sam rekla.
   Poljubio me je u kosu. "Znas da ce tvoj striko da ucini sve za tebe. A i pozeleo sam i ja tebe, mala."
   Uhvatila sma ga za ruku. "Znam da jesi, striko. Ja sam tvoje dete."
   Klimnuo je glavom. "Jesi, mala. Kako si? Jel sve u redu?"
   Uzdahnula sam. "Mislim da sam danas imala dva manja sloma zivaca, ali dobro sam.", progundjala sam.
   Namrstio se. "Zasto?"
   "Prvo mi je u zadnjem trenutku oduzeto auto, trebalo im je, a nije nasao za shodno da mi kaze ranije. Popizdela sam."
   Uzdahnuo je i pogledao u Vuka. "Nisi mi nista rekao."
   Vuk ga je pogledao. "Hteo sam da zavrsis taj prookleti posao, a ne da sve propadne.", mrko je rekao.
    "Kako si dosla?"
   "Minja me je dovezao. Ko je jos bio ovde sa tobom?", zbunjeno sam upitala.
   "Minja, ali je otisao, nije hteo da smeta."
   Prasnula sam u smeh. "Daj, strice, boji te se i zato je otisao.", rekla sam cerekajuci se.
   Prevrnuo je ocima. "Jebe mi se, Srno za to. Sad me zanima, sta je izazvalo drugi slom?"
   Podigla sam obrvu. "A sta mislis? To sto sam vas ugledala obojicu ovde. Nisi ni svestan koliko mi je to bilo potrebno. Najgore od svega, ni sama nisam bila svesna toga do sada.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. "Previse si osetljiva, mala. Mislio sam da ce te to proci kad odrastes.", progundjao je.
   Smrknuto sam ga pogledala. "Mislila sam da jeste, sve dok se niste pnovo pojavili."
   "Sta to znaci?"
   "To znaci, Miroslave, da jedino uz nas moze da bude to sto jeste i da se ne boji. Mada kako smo se obojica poneli, ni jedan od nas to nije zasluzio.", Vuk je progundjao.
   "Nisi u pravu, Vuce. Obojica ste zasluzili. Mogu da shvatim zasto ste sve to uradili.", prosaputala sam.
   "Ni jedan nije zeleo da te povredi, mala.", stric je tiho rekao-
   Nasmejala sam se i jace mu stisnula ruku. "Znam da niste, striko. Znam da je tako moralo da bude. Na kraju krajeva, i da nije moralo. tako je ispalo. Nemamo nista od toga da se pitamo sta bi bilo da je bilo.Reci ti meni, kako je moj bata?"
   Nasmejao se. "Odlicno, pravi je djavo. Bandoglav i tvrdoglav i nista ne slusa. Mislim d znam tacno na koga je povukao.", zacerekao se.
   Isplezil sam mu se. "Tu bandoglavost i tvrdoglavst je povuka na tebe ja nisam ni jedno od toga."
   Prasnuo je u smeh. "Ti nisi bandoglava i tvrdoglava?", upitao je guseci se od smeha.
   Mrko sam ga pogledala. "Nisam, jel tako, Vuce?"
   Vuk je klimnuo. "Tako je, mila moja. Samo niko ne zna sa tobom kao ja.", promrmljao je.
   Stric je prevrnuo ocima. "Vuce, mala jeste i tvrd-"
   Vuk je slegnuo ramenima. "Nije, Miroslave. Kako samnom nije?"
   "Ti se pretvoris u glupog coveka kad ti je ona u blizini. Hajde malo razmisli, kako nije takva.", stric je progundjao.
   "Vuk nije glup, rekla sam ti vec, striko.", tiho sam rekla.
   Odmahnuo je glavom. "Nije, al se tako ponasa. Glupo. Naravno da nisi takva sa njim kad si od kako si ga ugledala izlapela i da ti kaze skoci u bunar ti bi bez imalo razmisljanja skocila.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Nije istina. Samo on je u pravu i uvek kaze onako kako treba.", promrmljala sam.
   "tako je on rekao i za video poziv, veoma pametna ideja mala."
   Prevrnula sam ocima. "Nista se nije desilo, strice. A i Vuk nikada ne bi doveo u opasnost ni sebe ni mene."
   Vuk je odmahnuo. "Tebe ne bih, sto se mene tice, svejedno mi je sve dok na bilo koji nacin mogu da dodjem do tebe.", prosaputao je.
   "Eto vidis, jesam li ti rekao? To je glupo, Vuce. Sta ti vredi da dodjes..."
   "Nije glupo, Miroslave. Sta bude bice, ali znam da ako je to jedini nacin da je vidim kad god to pozelim, ja cu to i uraditi. I jebe mi se za rizik. Rizik je bilo onda, morao sam da je ostavim, rizik je to sto sam joj se javio, pa cak i ovo sad je rizicno. Svestan sam ja svega toga, Miroslave, ali iskreno jebe mi se za to."
   Stric je izvio obrvu. "Pa, mala, utvrdili smo da je Vuk upravo izlapeo covek."
   Spustila sam pogld. 2Nije, slazem se sa njim.", tiho sam rekla.
   "Slazes se sa njim?", zagraktao je.
   Klimnula sam glavom. "Ako je ovo jedini nacin da budem makar na trenutak sa njim, sa tobom, jebe mi se za rizik. Ja nikad nisam mnogo ni razmisljala sta je rizicno.", promumlala sam.
   Klimnuo j. "Nisi, ali si sada starija i pametnija, pa bi trebalo da pocnes.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Strice, mislim da sam samo starija i ludja, pametnija nikako.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se. "Ti ces mene u ludnicu oterati, mala. Ali ne zalim, makar ces to biti ti, moje dete. Kako su tvoja decica?"
   "Auf, nemoguci su, strice. Iskreno, razmazeni su do srzi, toliko sam se trudila d ane budem poput moje mame da sam prestala vise da im budem ikakav autoritet.", progundjala sam.
   "Polako, mala, kad malo jos odrastu bice bolji. Kako ti je ona luda majka?"
   "E pa bas tako, luda. Svi su oni prolupali, moj srice. Nisam bila kuci od decembra, niti mi se ide.", progundjala sam.
   Vuk me je nezno pomazio po kosi. "Srno, trebala bi, zbog Bore i Verke. Matori su, mala, nemoj da ti jednog dana bude zao.", nezno je rakao.
   Klimnula sam. "Tu si u pravu, al ne mou da gledam vise tu ludnicu, striko. Razvuku me na sto strana i meni dni prodju u jurcanju po Beogradu. Nemam kad da disem, a kamo li da se vidim sa Suzoom i drustvom.", promrmljala sam.
   "Zasto im ne kazes, mila moja? Jednostavno, nisam dosla da bih trckarala po Beogradu vec da se odmorim i kraj."
    Pogledala sam u njega. "A ko bi me razumeo, Vuce? Ko me je ikad od njih razumeo? Odmah bi bilo eto vise volis babu i dedu, to je zbog jebenog stana i ostala sranja.", progundjala sam. "Zato sam i rekla taj stan je Micin, meni ne treba."
   Stric je skocio. "Sta si uradila? Da li si ti normalna? To je i tvoje!", zarezao je.
   Odmahnula sam. "Ono sto je bilo moje, prodali su. A za to mi niko nije rekao, pa cak ni ti. Meni ono ne treba.", tvrdoglavo sam rekla.
   "Treba ti, mala. Zbog tvoje dece i-"
   "Moja deca sto imaju, imace jer cu im ja to dati. Meni taj stan ne treba! Shvatas, ne treba mi! Moj dom je bio u kraju, ovo su samo zidovi.", tiho sam zavrsila jedva gutajuci suze.
   Pogledao me je i klimnuo. "U redu je, mala. Smiri se, razumem. Hajde da menjamo temu, sta kazes?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "Hajde, ne zelim da upropastim ovo popoidne pricajuci o njima.", promrmljala sam.
   Naredna dva sata smo sedeli, pricali i smejali se kao ludi. Kako sam se osecala? Ponovo sam se osecala kao ona klinka od petnaest godina okruzena i zasticena sa dva najbolja muskarca na svetu. Mojim stricem i mojim Vukom. Imala sam onaj neprocenljiv osecaj prihvacenosti, ono kad mozes da budes svoja bez ikakve zadrske. Cudna je to stvar, ni sama nisam sigurna da li je to stvarno tako ili sam ja ipak samo njih dvojicu prihvatila kao takve? Mozda ja ne razumem druge, mozda ne zelim da ja njih razumem? U svakom slucaju, ta dva sata su proletela kao san. "Mala, moramo da se rastajemo.", stric je promucao.
   Uzdahnula sam. Nije mi se islo, nisam zelela da ih napustim, nisu ni oni. Na njihovim licima se videlo da ne zele. "Znam, striko. Minja je vec dole?", tiho sam upitala
   Klimnuo je. "Jeste, mala. Hej, obecavam ti, za Vukov rodjendan smo opet zajedno, vazi?", nezno je upitao.
   Osmehnula sam mu se. "Vazi.", prosaputala sam a u sebi pomislila tek tad? Zna li on kad je to?
   Vuk se nasmejao. "To je opet za koji dan, mila moja. Samo za sada, budi strpljiva i..."
   Stric ga je pogledao. "sta samo za sada?"
   Pocrveneo je. "Nista, ne moras vse da znas.", progundjao je.
   "U pravu si, sto manje znam, manje me glava boli. Samo ne znam zasto, al imam neki osecaj da ce mi se upravo to i obiti jednog dana o glavu sa vama dvoma.", promrmljao je.
   Nasmejala sam se. "Nece, striko. Mozes li da me ostavis na dva minuta samu sa Vukom?", upitala sam i pocrvenela do korena kose,
   Klimnuo je i izasao. Pogledala sam u Vuka. "Sta je bilo, mila moja?"
   Uvukla sam se u njegov zagrlja. "Samo ne zelim da odem.", tiho sam rekla.
   Podigao mi je glavu. "Samo budi strpljiva, ne moze ovako ostati do veka.", nezno je rekao.
   Klimnula sam i spustila usne na njegove. Ti poljubci za rastanak su bili bolno nezni. Svaki put. "Moram da idem.", prosaputala sam.
   Nezno me je podigao u narucje i poneo ka vratima. Spustio me je ispred njih i pnovo me poljubio. "Cuvaj se, vazi?"
   Nasmesila sam se. "Znas da hocu. I ti, i nemoj da pijes toliko, Vuce, molim te."
   Klimnuo je. "Necu, obecavam."
   Okrenula sam se ka stricu. "Hajde, mala, ja cu te ispratiti do auta.", nezno je rekao, jos jednom sam poljubila Vuka pa krenula za njim.
   "Strice, i za tebe vazi, nemoj da pijes toliko, zbog mene.", tiho sam rekla kada smo krenuli niz stepenice.
   Obgrlio me je oko ramena i poljubio u teme. "Necu, mala, obecavam. Srno, kako se osecas, mala? Znam da ne bi pred Vuk-"
   Nasmesila sam se. "Stvarno sam dobro, striko. Od Vuka i da hocu ne mogu da sakrijem, zna pre mene.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Dobro, mala.", nezno je rekao.
   Stali smo ispred Minjinog auta i ja sam se okrenula ka njemu i bacila mu se oko vrata. Snazno me je zagrlio. "Cuvaj se, striko, molim te.", tiho sam zacvilela.
   "Hocu, mala ne boj se. Moram da cuvam tebe.", tiho je rekao.
   Uzdahnula sam. "I ja cu se cuvati, zbog tebe, i zbog Vuka."
   Klimnuo je i poljubio me u teme. "Hajde, mala, upadaj.", prosaputao je i ja sam usla u auto Kada je Minja pokrenuo auto, okrenula sam se i mahnula mu. Odmahnuo mi je. U retrovizoru sam videla kako stoji na ulici i gleda u nas auto sve dok ga nisam izgubila iz vida.

 
   

Vecna ljubav 75

   "Molim?", zakrestala sam. "Ne mozes autom u Beograd, potreban mi je.", Marko je mirno rekao. "I to mi tek sad kazes? Idem autobusom.", progundjala sam i poletela da se na brzinu spremim da bih stigla na autobus. Za petnaest minuta sam se istusirala, presvukla i vec hitala prema autobuskoj stanici. Jebote kako cu stici sad na vreme, panicno sam se pitala kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Sta se desava, mial moja?", Vuk je zabrinuto upitao. Zacvilela sam. "Najednom im treba auto. Zurim na stanicu da stignem na autobus.", procvilela sam. Uzdahnuo je. "Uhvati autobus za najblizi grad, ja cu sad nazvati Minju i on ce te tu pokupiti.", umirujuce je rekao. Klimnula sam. "Vazi. Ne zelim da zakasnim.", procvilela sam. Nasmejao se. "Nemoj da brines nista, mila moja. Obecavam da neces.", nezno je rekao. "Dobro, lepotane. Slusaj, nije da necu da pricam sa tobom, ali zurim na sastanak.", rekla sam i nacerila se. Zacerekao se. "I ja idem na neki sastanak.", arogantno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Treba li da budem ljubomorna?", upitala sam smejuci se. Smejao se kao lud. "Mislim da nema potreebe da budes ljubomorna na Miroslava.", grcao je. "Zaboga, Vuce ne zasmejavaj me, jebote. Zurim zakasnicu na bus.", cerekala sam se. "Hajde, hajde, vidimo se posle. Volim te, ,mila moja.", nezno je dodao. "I ja tebe, Vuce.", tiho sam rekla i on je spustio slusačlicu.
   "Vidis, strice, Vuk je pametan covek. Rekao je da mu se moja suknjica bas svidela.", zagraktala sam kada smo krenuli ka klubu.
   Prevrnuo je ocima. "On ce reci isto i da dimije obuces.", progundjao je.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Ne seri, Miroslave. Sta ce njoj dimije?", zarezao je.
   Stric se zacerekao. "Ne trebaju joj, Vuce. Samo kazem da bi ti i tada rekao..."
   "Pa lepo joj stoje, ide sa nama dvojicom i stvarno ne znam zasto si je naterao da se presvuce.", Vuk je promumlao.
   "Naterao sam je, Vuce, jer mi je preko kurca tvoje ljubomore i kad je normalno obucena. Druga stvar, stvarno su prekratke, pa i kad ide sa nama."
   Vuk je prevrnuo ocima, ali je precutao. Nekih pola sata kasnije smo stigli ispred kluba. Stric je pronasao mesto za parkiranje, parkirao auto i izasli smo. Vuk me je neprimetno uzeo za ruku dok stric nije gledao. Nasmesila sam se i malo jace ga stegla. Usli smo u klub. Konobar je dosao do vrata. "Dobro vece, gospodo. Rezervacije?"
   Stric je klimnuo. "Na ime Janko Balic.", promrmljao je.
   Konobar je klimnuo i poveo nas ka separeu. "Sto je rezervisan za sestoro."
   "U redu, donesi tri dupla i tri red bula.", argantno je rekao.
   Covek je klimnuo glavom i otisao. Posedali smo i ja sam pogledala u strica. "Dolazi i Janko?"
   Klimnuo je. "Janko, Mrgud i Zoki.", promrmljao je.
   Konobar je uskoro doneo pice, a nedugo potom pojavili su se i Janko, Mrgud i zoki. "Gde si, mala?", Janko je nasmejano upitao, sago se i poljubio me u teme.
   Nasmejala sam se. "Tu sam, Janko. Tebe nema, ja sam stalno sa stricem i Vukom.", nasmejano sam rekla.
   Osetila sam kako me Vuk privlaci blize sebi kada je Janko seo do mene na ugaonoj. Momci su posedali a ja sam krisom pogledala u Vuka. "Posao, mala, posao. Dokurcio mi vise.", dodao je gundjajuci.
   Mrgud ga je mrko pogledao. "Nije samo sto on radi, mala, nego sto i nas dvojicu ludaka uvukao. Ovo je prvi i zadnji put da radim sa njim.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Zoki, kako je tebi?", upitala sam smejuci se.
   Zoki je slegnuo ramenima. "Ne zalim se, sve dok ima da se radi."
   Stric je klimnuo. "Najzad neko pametan.", progundjao je.
   Janko se nasmejao. "Ne kukumavci, Miroslave. Ti i Vuk ste po tom pitanju isti. Ne zna se ko je ludji."
   Stric ga je mrko pogledao. "Vuka posao vise ne zanima. Na Kopaoniku umalo nije upropastio sve zbog jagoda za Srnu.", progundjao je.
   Momci su prasnuli u smeh. "Bas mi te zao, Miroslave.", Mrgud je crkavao od smeha.
   Strc ga je prostrelio pogledom. "I treba da ti bude zao. Covek je najednom dobio slabu besiku."
   "Slabu besiku?", zagrcnuo se Zoki.
   Vuk je pocrveneo. "Ostavili smo je samu u sobi. Morao sam da odem i proverim jel sve ok, jebote."
   "Nije smesno ni najmanje. Na svakih pola sata je isao da proveri, kao da ce mala ispariti iz sobe."
   "Ostala je sama, Miroslave, u hotelu!", Vuk je zarezao.
   "Jebote, Vuce, pa niste je ostavili samu u sumi. Vec u punom hotelu.", zagraktao je Janko.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Jeste, u hotelu. Na planini i..."
   "I po tom hotelu inace setaju medvedi i vukovi i traze koga ce pojesti.", zavrsio je stric ironicno.
   Nabila sam glavu u Vukovo rame jedva se suzdrzavajuci da i sama ne prasnem u smeh. "Ne setaju...", poceo je, ali sam ga ja stisla za ruku. Spustio je pogled na mene i nezno se nasmesio, obgrlio me oko ramena pa poljubio u teme.
   "Sta si poceo da pricas, Vuce?", upitao je Zoki smejuci se.
   Vuk ga je zbunjeno pogledao. "Za sta?"
   Zavriskali su od smeha i privukli paznju susednog stola. "Momci, moze li to malo tise?", zagraktao je muskarac od nekih sto pedeset kila, jedan od onih mafioza koji dupe ne mrdaju bez tri cetiri gorile iza sebe i makar po dve kurve uz sebe. Ovaj ih je bio sa tri.
   "Ajde bre, matori, ne seri.", Mrgud je uzvratio.
   Digao je svoje debelo dupe sa stolice i dogegao sa svojim gorilama do nas. "Momak, mislim da ne znas sa kime pricas.", promumlao je dok mu se podbradak tresao od besa.
   Vuk me je jos jace privio uz sebe. "Debeli, brisi.", stric je arogantno rekao.
   "Momci, mislim da vam to nije pametno. Ne trazim nista, osim da se malo utisate. Vidite, moji momci su veceras pomalo nervozni i,.,", poceo je pa najednom pogledao u mene. "O, pa vidi, sta tako mlada i lepa devojka popot tebe trazi sa ovim..."
   Vuk je skocio i stao ispred mene. "Odlazi dok jos imas sa cim.", zagrmeo je.
   "Hej, Vuce, polako. Gospodine, niti znamo ko ste, niti nas zanima. Ako biste bili ljubazni da se sklonite od naseg stola, znate mi bas i ne trpimo pridoslice.", Janko je pritvorno ljubazno rekao.
   "A vi ste neki kao mangupi, a?", debeli je ironicno upitao.
   Stric je ustao sa svog mesta i pogledao ga. "Bolje ti je da ne saznas ko smo. Haje, odlazi.", hladno je rekao.
   Povukla sam Vuka za ruku i on se okrenuo ka meni. "Ne boj se, mila moja", tiho je rekao i nezno me pomazio po obrazu.
   Nasmesila sam mu se i klimnula glavom. Vratio je pogled na debelog. "Hajde, poslusaj momke, pametnije ti je.", zarezao je.
   Obezbedjenje kluba nam je prislo. "Ima li nekih problema, gazda?", upitao je jedan od njih.
   Covek je klimnuo. "Necu da ih vidim ovde. Ispratite ih do vrata.", nadmeno je rekao.
   Malo mi je falilo da prasnem u histerican smeh. Gazda kluba? Izbacuju nas? Mislim da se ovo stricu nikad do sada nije desilo, pomislila sam dok sam u sebi grcala od smeha. Vuk se okrenuo ka meni, uzeo me za ruku i privukao uz sebe. Stric je bacio pare za pice na sto i krenuli smo ka vratima. Cim smo se nasli ispred ja sam prasnula u neobuzdani smeh. "Sta je smesno, mala?", stric je zarezao.
   "Mislim da vam se ovo nikad nije deslo.", rekla sam guseci se od smeha.
   Stric me je mrko pogledao. "Mala..."
   "Ostavi je na miru, Miroslave. Nije ona kriva sto je onaj debeli budala.", Janko se takodje smejao.
   "Ovo je stvarno vrh.", i dalje sam vriskala od smeha dok smo se kretali ka automobilima.
   Videla sam kako i Vuk podrhtava od smeha. "Mala, hoces da ja tebe vratim kuci?", stric je prasnuo.
   Odmahnula sam glavom ne mogavsi da zaustavim smeh. "Necu, strcice.", promucala sam.
   "Daj, Miroslave, pusti je. Idemo li u kafe?", upitao je Mrgud.
   Zaklimala sam glavom. "Tamo je najsigurnije. Srki jadan ne sme da vas izbaci.", i dalje ssam se smejala kao nenormalna.
   "Mi idemo, nju cu da ostavim ovde. Nek se vrati autobusom.", stric je progundjao.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Ne seri..."
   Janko se zasmejao. "Vraticemo je mi, ima mesta."
   Osetila sam kako se Vuk ukocio kraj mene, natera am sebe da se uozbiljim i pogledala u strica. "Idemo li u kafe?", promrmljala sam.
   Klimnuo je glavom. "Idemo.", progundjao je i usli smo u auta.
   Cim je krenuo ja sam ponovo prasnula u smeh. "Jel vas ko ikad pre izbacio?", upitala sam radoznalo.
   "Nije, Sto je radio, radio je.", zarezao je.
   Prevrnula sam ocima. "Daj, strice, tako ti je to kad se zakacis sa gazdom.", rekla sma cerekajuci se.
   Klimnuo je. "Zato nece jos dugo biti gazda."
   Pogledala sam u Vuka i on mi je namignuo. "Makar se Srna lepo ismejala.", rekao je i sam se smejuci.
   Stric ga je pogledao. "Jos kad bi mogla da mi kaze sta je toliko smesno."
   "To sto, ne samo da niste maltretirali jadnog konobara, vec ste i izbaceni iz kluba.", rekla sam grcajuci.
   Mrko me je pogledao u retrovizor. "I sta je tu smesno?"
   Ispelezila sam mu se. "To sto ste izbaceni. Gazda ima muda."
   "Za ista ce i da bude skracen.", promumlao je.
   "Jebote, Miroslave kontrolisi malo jezik pred njom.", zarezao je Vuk.
   Stric ga je pogledao. "Sta sam ja sad rekao? Sama ih je spomenula."
   Vuk je uzdahnuo. "Nista, nisi nista rekao.", cinicno je uzvratio.
   Ubrzo smo bili u kafeu sa momcima. "Dobro vece, izvolite?", upitao je Srki kroz osmeh.
   Kada sam ga ugledala ja sam ponovo prasnula u smeh. "Donesi svima po dupli i red bul.", stric je mrgodno rekao.
   Srki je klimnuo glavom i potrcao da uradi sta mu je stric rekao. "Mislim da je najbolje da se drzis kafea, striko.", rekla sam smejuci se.
   "Mala, ako neces da spavas kod kuce, pametnije ti je ucuti."
   Vuk me je pogledao. "Nemoj, mila moja.", tiho je rekao.
   Uozbiljila sam se i klimnula glavom. "Necu, lepotane.", prosaputala sam.
   Nasmesio se, klimnuo glavom i nezno me poljubio. Uvukla sam s eu njegov zagrljaj. "Izvolite, gospodo. Srno, izvoli.", Srki je ljubazno rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Hvala, Srki."
   Uzvratio mi je osmeh. "Nema na cemu, mala. Jos sta?"
   Stric je odmahnuo glavom. "Nista vise."
   Sedeli smo do nekih pola dva sa momcima, a onda sam siroko zevnula. "Spava ti se, mala?", tric je nezno upitao.
   Zaklimala sam glavom. "Malo, strice."
   Nasmesio se. "Hajde, idemo onda.", rekao je i ustao.
   Vuk i ja smo ustali i krenuli za njim ka kolima. Nekih desetak minuta kasnije vec smo bili u njegovom stanu. Prokleti lift opet nije radio. Vuk me je uveo u sobu i ja sam se onako obucena bacila na krevet. "Spava ti se?", upitao je, legao preko mene i nezno mu ljubio potiljak i levu stranu vrata. Tiho sam uzdahnula. "Ne spava mi se.", promrmljala sam. Nasmejao se, sklonio se sa mene pa me povukao ka sebi. Navalio je na moje usne, zavukao ruke ispod moje majice i skinuo je. Spustio je usne na moj vrat i lenjo se spustao poljupcima prema mojim grudima. Raskopcao mi je brus, skinuo ga i odbacio u stranu pa ih obe obuhvatio rukama i masirao ih ne skidajuci pogled sa njih. Tiho sam zajecala kada je jednu stavio u usta i malo jace je zasisao. Kada se zadovoljio nastavio je da spusta poljupce po mom stomaku, otkopcao mi je farmerke i sa sve gacicama ih skinuo. Zavukao je glavu izmedju mojih nogu, nezno nosem presao po njoj a onda zapalucao jezikom po njoj, ubacio dva prsta unutraa i poceo da sisa kliktoris. Izvijala sam se ka njemu, cvilela, glasno stenjala dok je on sve brze pomerao te magicne prste i sve zesce sisao i lizao. Glano sam kriknula kada sam se raspala u delice. Izvukao je prste iz mene, pa legao preko mene i snazno me grlio dok sam se tresla njegovom narucju. Jako sam ga stezala za snazne nadlaktice. "Polako, mila moja.", tiho mi je prosaputao na uvo.
   Povukla sam ga za kosu i on je podigao glavu pogledavsi ga. "Vuce, volela bih...", pocela sam pa ucutala.
   Nezno me je pomazio po usnici. "Sta bi volela, mila moja. Reci mi, malena.", tiho je promucao.
   "Volela bih da ti pruzim isto.", promucala sam crvena poput bulke.
   Nasmesio se i nezno me poljubio. "Hajde onda, uradi to.", promuklo je rekao.
   Nezno sam ga odgurnula sa sebe i kada je legao uspentrala se na njega. Spustila sam usne na tu prelepu, jaku vilicu i pocela nezno da se spustam na dole, skinula sma mu majicui pocela nestrpljivo, ali strastveno da spustam poljupce po njegovim grudima i stomaku. Uzivala sam u njegovom dahtanju i cviljenju, uzivala sam u njegovim prstima u mojoj kosi koji su je grubo mrsili, uzivala sam u izvijanju njegovog tela pod mojim usanama.... Uzivala sam u njemu. Dosla sam do njegovih farmerki, drhtavim rukama ih otkopcala i sa sve boksericama ih svukla. Presla sam dlanom po njemu, on se izviio i glasno zastenjao. Uzela sam ga u usta i pocela da ga uvlacim i izvlacim iz njih ubrzavajuci tempo kako mu je jecanje postajalo sve glasnije a ruke u mojoj kosi sve grublje. Setila sam se da mi je trazio da ga zasisam prosli put pa sam to i uradila. Urliknuo je, duboko ga zabio u moja usta i svrsio. Povukao me je za ruku i snazno me zagrlio tim jakim rukama dok je dahtao. Uvukla sam ruke u njegove maljice i nezno ga mazila. "Predivna si.", prosaputao mi je u kosu.
   Nasmesila sam se i nezno ga poljubila u grudi. "Kao i ti.", tiho sam rekla.
   Trgal sam se iz razmisljanja i videla da vec ulazimo na stanicu. Izletela sma iz autobusa i poletela ka Minji. "Hej. Izvini, Minja."
   Prasnuo je u smeh. "Na cemu, mala?"
   Pocrvenela sam. "Pored svih nas ispada kao da si okacen na civiluk.", progundjala sam dok sam isla sa njim do auta. "Stricu sam pre neki dan odrzala lekciju zbog toga.", progundjala sam.
   Zapanjeno me je pogledao. "Zasto?"
   Uzdahnula sam. "Zato sto ti imas svoj zivot, Minja. A ne da vozas njega kad napije onu ludu glavu.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "To je mo posao..."
   Odmahnula sam glavom. "Tvoj posao zna se sta je, Minja, a ne da glumis taksi."
   Nasmesio se. "Srno, nije mi tesko."
   Klimnula sam. "Znam, ali ne moze to tako. Druga stvar, stalno uvlaci i Vuka u..."
   Minja je prasnuo u smeh. "Jadan Vuk, mora da ga bije da bi pio."
   Mrko sam ga pogledala. "Ne bije ga, ali da mu ne nosi alkohol..."
   Prevrnuo je ocima. "Uozbilji se, Srno.", promumlao je.
   Nakostresila sam se. "Ja sam ozbiljna, Minja. Vuk..."
   "Vuka niko ne moze da natera ni na sta, pa cak ni tvoj stric."
   "Bolje da menjamo temu, posvadjacemo se.", progundjala sam.
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Ti si luda."
   Narednih sat vremena smo proveli u prici i sali i uz moje nervozno cupkanje nogom. Najzad smo bili tamo. "Jel na vreme?"
   Pogledala sam ga. "Ovo je tvoja zgrada.", konstatovala sam.
   Nasmejao se. "Jeste, Srno. Hajde, ispadaj, nemoj posle da ja budem kriv jer kasnis", progundjao je.
   Uzvratila sam mu osmeh, poljubila ga u obraz i izletela u auto. Srce mi je po ko zna koji put tuklo pod pretnjom da iskoci iz grudi dok sam se pela dva sprata iznad. Znala sam, gore je moj Vuk, ceka me.
   

Vecna ljubav 74

   Vukovi i u poslednje vreme i stricevi svakodnevni pozivi mi daju polet. Imam energije i volje za dvoje. Telefon zvoni i meni se usne razvlace u kez. "Jos dva dana.", zagraktala sam cim sam se javila misleci da je Vuk. Stric je prasnuo u smeh. "Ko je nestrpljiv?", upitao je grcajuci od smeha. Isplazila sam se na slusalicu. "Iskreno, jesam. Jedva cekam da ga vidim.", promrmljala sam. Nasmejao se. "Verujem ti, Srno. Sta radis?", nezno je upitao. Uzdahnula sam. "Nista pametno, ubija me dosada.", progundjala sam. "To vidim i sam.", mrgodno je rekao. Prasnula sam u smeh. "Jel da?", upitala sam guseci se od smeha. "Da, mala, jebote. Mislim, stvarno bi trebala malo da se uozbiljis.", progundjao je. Prevrnula sam ocima. "Samo se salimo, strice.", progundjala sam. "Ne mislim samo na to i ti to znas.", uzvratio je istom merom. "Opet cemo o tome?", zarezala sam. "Opet, to nije legalno, moze da te uvali u nevolju, a uz put i te tvoje radikalne ideje mi se ni najmanje ne svidjaju.", progundjao je. "Jebote strice, danas imam slobodu govora i mogu da kazem sta hocu.", zagraktala sam. "Ne, ne mozes, makar ne javno!", zarezao je. "Dobro, dobro, potrudicu se.", promrmljala sam. "Neces se potruditi, Srno, vec ces se smiriti, jel to jasno?", upitao je. Rasirila sam oci. "Jasno.", neuverljivo sam rekla. "Mala, nemoj da me zajebavas.", zarezao je. "Dobro, strice, necu, ozbiljno.", rekla sam uz uzdah. "Bolje bi ti bilo, tuzicu te Vuku.", rekao je zadirkujuce. Nasmejala sam se. "Vuk zna i on...", pocela sam. "Mala, ne vuci me za jezik, pametnije je.", progundjao je. Prasnula sam u smeh. "Nista se ti nisi promenio. Ponekad ti je stvarno brzi jezik od pameti.", rekla sam podbadajuci ga. "A ti kao jesi?" Ista neozbiljna klinka.", uzvratio je. "Niti mi pada na pamet da se menjam.", arogantno sam rekla. Zacvileo je. "Tesko meni samo. I u sedamdeset cu morati da ispravljam tvoja sranja.", grcao je od smeha. Zestoko sam zaklimala glavom. "Moraces, striko, zalim sluzcaj. Al da bi docekao sedamdesetu, moras da smanjih pice.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Ne brini, mala, neces me se tako lako otarasiti.", nezno je rekao. Nasmesila sam. "Znas da to ni ne zelim.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Znam, mala. Slusaj, moram ici da jos nesto zavrsim za prekosutra, nazvacu te ponovo.", tiho je rekao. Nacerila sam se. "Samo ti idi, striko, znam ja koliko ti puno posla imas.", umiljato sam zaprela na sta je on prasnuo u smeh i smejuci se spustio slusalicu. I sama sam se smejala, obozavala sam kada se smeje, za razliku od toga mrzela sam kada gundja.
   Dosli smo do kafica u sklopu sportskog centra, seli za jedan sto u zaklonjenom uglu i Vuk me je nasmejano pogledao. "Imas li i ti vece ovako kad pogresis?"
   Odmahnula sam glavom. "Do sada, ni jednom. Pokusavali su, ali im stric nikad nije dozvolio da me maltretiraju.", rekla sam uz osmeh.
   Nasmejao se. "Zato ti on gundja."
   Slegnula sam ramenima. "On gundja, Vuce, ali mi na kraju uvek popusti. Tako je bilo i kad me je uhvatio da pusim, dva dana mi je drzao lekcije, treci dan mi sam ponudio cigaretu.", rekla sam smejuci se.
   Konobar je dosao do nas. "Izvolite?"
   "Dva viskija i dve kafe.", Vuk je kratko otresao.
   Klimnuo je glavom. "Naravno, gospodine, odmah.", rekao je i otisao.
   Primakao je moju stolicu sebi, nagnuo se i nezno me poljubio. Uzvratila sam i spustila ruku na njegove gole grudi. Spustio je ruku na moju, podigao usne sa mojih i nezno me pogledao. "Kako se slazes sa ostalima?"
   Nasmesila sam se. "Sa svima njima se ja lepo slazem, Vuce. Stric mi je samo mnogo vise drazi. Nemam pojma zasto kad nekad imam osecaj da bih ga rado zadavila.", promumlala sam.
   Prasnuo je u smeh. "Zato sto po naravi neverovatno licis na njega.", nezno je rekao.
   Kada sam ugledala konobara da nam prilazi pokusala sam da povucem ruku ali mi nije to dozvolio. Zbunjeno sam ga pogledala, ali je samo skrenuo pogled i pocrveneo. "Izvolite, gospodine.", covek je ljubazno rekao.
   Vuk je nadmeno klimnuo glavom, platio i konobar je otisao. "Hoces cigaretu?"
   Klimnula sam. "Hocu.", promrmljala sam i dalje zbunjena.
   Pruzio mi je cigaretu, ipalio je i pogledao me. "Ovaj, znas vec.", promrmljao je, a meni je u tom trenutku sinulo.
   "Znam.", tiho sam rekla.
   "Srno, znam koliko je to verovatno glupo..."
   Odmahnula sam glavom. "Nije to vazno, lepotane.", prosaputala sam.
   Nasmesio se. "U pravu si, nije.", prosaputao je.
   Sedeli smo, pili kafu, tiho pricali i s vremena na vreme se nezno poljubili kada je boban naisao. "Srno, zovu te tamo.", rekao je i mrgodno pogledao u nase skoro spojene stolice.
   Klimnula sam glavom. "Samo da popijem kafu, Bob.", tiho sam rekla.
   Zavalio se u stolicu i pogledao me. "Sto se mene tice, samo ti pij. Nija bas da jedva cekam da se vratim tamo.", progundjao je.
   Vuk se nasmejao. "Sta hoce od nje?"
   Slegnuo je ramenima. "Oni nemaju pojma sta hoce od sebe, Vuce. Ja se nikada ne mesam mnogo, juce sam bio besan na Stefana, ali Srna je samo ziva.", progundjao je.
   "Ja pred vece ne idem, Bob.", zacvilela sam.
   Nasmejao se. "Ne brinem se ja za tebe. Tu je Miroslav. Sta vas dvoje radite ovde?"
   Vuk je slegnuo ramenima. "Dosli smo da popijemo kafu. Tamo bi je samo uvukli u svadju, a nismo je zato doveli ovde.", promrmljao je.
   Bob ga je nepoverljivo podigao. "Aha.", promrmljao je.
   Krisom sam pogledala u Vuka. Nasmesio se i namignuo mi. "Hocemo li da krenemo?", tiho sam upitala.
   Klimnuo je glavom i ustao. "Hajde, idemo.", promrmljao je.
   Ustali smo i Bob i ja i krenula sam lagano za njima. "Budu li me uvukli u  vece sve cu da ih podavim u bazenu.", promrmlala sam.
   Vuk mi se nasmesio. "Nece, ne brini.", nezno je rekao.
   Boban ga je pogledao. "Mislim da bi bolje bilo da se ne mesas.", progundjao je.
   Vuk je slegnuo ramenima. "Zasto bih se ja mesao?", mirno je upitao.
   "Samo vi mene pravite budalom.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Vi ste svi paranocni, Bob."
   Slegnuo je. "Mozda.", promumlao je.
   Uzdahnula sam. "Kazi, striko?", umiljato sam zaprela kada smo stigli do njih i uvukla mu se u zagrljaj.
   Nasmejao se. "Mislim da sam te doveo ovde da se opustimo. Slusajte me, budale, ja odoh sa sinovicom mojom da se kupam. Vi kako god hocete.", arogantno je rekao naglašavajuci ono mojom sinovicom.
   Prasnula sam u smeh. "To namerno radis, strice."
   Nakezio se, podigao me poput dzaka, doneo do bazena i ubacio unutra. "Ti si lud.", zakrestala sam kada sam isplivala.
   "Sama si ga birala, mala.", progundjao je Nemanja.
   Isplezila sam mu se. "I izabrala najboljeg od vas.", namerno sam ga podbola.
   Poskakali su unutra i zajebancija je pocela. Smejala sam se kao luda njihovom podbadanju medju sobom. Slagali su se, nije da nisu, ali imala je neka doza rivalsta medju njima. Pogotovu medju trojicom najstarijih, Nemanje, Dragana i strica. Mog tatu u to nisam htela da racunam, on je bio najstariji, rano se ozenio pa i nije bio deo ekipe. "Hajde, mala, izlazi iz vode. Neka ti se prosusi kosa dok ne krenemo.", stric je rekao.
   "Jos samo malo, striko.", umiljavala sam se.
   Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Ne moze. Hajde, napolje iz vode.", naredio je i mene je Vuk pogurao van.
   "U pravu je, mala.", tiho je rekao.
   Poslusno sam klimnula glavom. "U pravu si.",promrmljala sam zdusno se nadajuci da niko vise nije cuo.
   "Naravno da je u pravu.", zakrestao je Dragan umiruci od smeha.
   Mrko sam ga pogledala. "Nemoj da me nerviras, udavicu te ovde u bazenu.", zarezala sam..
   "Sta je problem?", upitao je Radisa.
   "To se tebe ne tice.", odbrusila sam i izasla napolje dok su se stric i Dragan smejali kao nenormalni.
   Nemanja se nasmejao i seo do mene. "Moram nesto da te pitam, mala."
   Nepoverljivo sam ga pogledala. "Sta?"
   "U poverenju, Dragan mi je rekao da te Vuk sasvim dobro kontrolise i da..."
   Skocila sam na noge i u sekundi planula. "Mene niko ne kontrolise!", razdrala sam se dok su se njih trojica kidala od smeha.
   "Sta je bilo?", Misa je zbunjeno upitao.
   Nakostreseno sam ga pogledala. "Pitaj bracu, nemoj mene."
   "Da im kazemo, mala?"
   Mrko sam pogledala u Dragana. "Radite sta hocete!", progundjala sam i pocela da se oblacim.
   "Hej, polako, sta ti je?", Vuk je nezno upitao.
   Uzdahnula sam. "Pocinju da mi idu na kurac sa tim.", zarezala sam.
   "Mala, pripazi na jezik.", Bob me opomenuo.
   Vuk je izvadio paklicu i pruzio mi cigaretu. "Zapali.", prosaputao je.
   Uzela sam i pogledala ga. "Izvini zbog recnika.", tiho sam rekla.
   Nasmesio se. "Nema potrebe da se izvinjavas.", nezno je rekao.
   Stric je dosao i obgrlio me oko ramena. "Nemoj da se ljutis, mala.", umiljato je rekao.
   Siroko sam mu se osmehnula u inat Draganu i Nemanji. "Ja se na tebe nikad ne ljutim.", umiljato sam promemljla.
   Nemanja je prevrnuo ocima. "Pa kako ces se i naljutiti sad.", progundjao je.
   Jos sire sam se osmehnula. "Bas tako, Nemanja. Stric uvek ima ono najbolje od svih.", pokvareno sam rekla.
   Volela sam ja Nemanju, ali mi je isao po nervima zbog njegovog rivalstva sa stricem i zbog toga sto je oduvek mislio da je nesto bolji od njega. "Hajde, mala, oblaci se pa da idemo kuci na rucak i kafu, a zatim da odes svojoj kuci, presvuces se pa idemo u klub."
   "Jesmo li i mi pozvani na rucak?", Stefan je upitao.
   Stric ih je pogledao. "Niste, hocu nasamo i kao covek da rucam sa svojom sinovicom.", nadmeno je rekao i iscerio im se.
   Uskoro smo se rastali i krenuli stricevim autom ka kuci. "Ti si lud, strice.", grcala sam od smeha dok sam se secala Nemanjinog izraza lica.
   Nasmejao se. "Sta je to izmedju tebe i Nemanje u poslednje vreme, mala?"
   Smracila sam se. "Ide mi po nervima to sto misli da je nesto bolji od tebe. Budala.", progundjala sam.
   Vuk me je ozbiljno pogledao. "Ne mozes tako, mila moja. To je izmedju njega i Miroslava i ti u to ne treba da se mesas. On ti je stric kao i Miroslav."
   Skupila sam usne da ne izlajem da je opet u pravu. "Ali..."
   Stric me je pogledao u retrovizor. "Necu da se mesam u to, ali mala, Vuk je u pravu. Ne boj se, moze tvoj stric da se izbori sa tom budalom."
   Vuk ga je smrknuto pogledao. "Ne pomazes sa takvim komentarima, Miroslave. Neces da se mesas, ali si ipak za svaki slucaj nazvao Nemanju budalom pred njom.", progundjao je.
   "To i ona misli, Vuce, cuo si."
   Klimnula sam glavom. "Mislim. Misli ako je najstariji da je i najpametniji. Prica za mog strica nesto..."
   Vuk mi je stavio prste na usne. "Ne mesaj se u to, malena. Njih dvojica neka resavaju svoje probleme, ali Nemanja je i vise nego fer i dobar prema tebi. Jel nisam u pravu, Srno?"
   Pocrvenela sam i klimnula glavom. "Jesi.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "I neces se mesati vise?", nezno je upitao.
   Odmahnula sam glavom. "Necu. Obecavam.", prosaputala sam.
   Otisli smo kod straica u stan, rucali i malo odmorili a potom smo se svo troje spustili dole u nas stan. "Tajko, kuci si.", odusevljeno sam ciknula i bacila mu se oko vrata.
   Namsejao se, "Jesam, cero. Gde si ti bila?"
   "Sa stricevima i Vukom na bazenima."
   Tata se nasmejao. "Sedite, momci. Sta radite?"
   "Danas nisam imao nikakvih obaveza pa sam resio da povedem malu malo na bazene. Aco, izvescu je veceras na otvaranje nekog kluba na Konjarniku.", stric je mirno rekao.
   Tata je prevrnuo ocima. "Vodi je, Miko, samo mi nije jasno kako te ne mrzi da je vuces svugde sa sobom."
   Stric se nasmejao. "Prosto mi je cudno kad ne ide sa nama. Kad cemo sutra na selo kod Borka?"
   Tata je slegnuo. "Pojma nemam, mislim da bi bilo super da odemo ranije pa da svi zajedno provedemo ceo dan tamo. Odavno se nismo iskupili."
   Stric je klimuo. "Da znas. Onda oko osam?"
   Posprdno sam ga pogledala. "Ti da ustanes pre deset?"
   Namracio se. "Pocinjem da se navikavam na to u poslednje vreme, mala. Znas od kako sam poceo da radim sa Vukom sve cesce ustajem pre osam.", ironicno je rekao i ja sam pocrvenela do korena kose.
   "Idem ja da se okupam.", prmrmljala sam i pobegla u kupatilo. On je tacno poludeo nacisto, budala samo mi jos njegovi komentari fale, gundjala sam dok sam se tusirala, oblacila i sminkala. Izasla sam van i pogledala u svu trojicu. "I sta kazete?"
   "Kazem to da ces sad da ides da se presvuces ukoliko ides sa nama dvojicom.", stric je mrgodno rekao.
   "Daj, strice, nije prekratka i...."
   Tata je uzdahnuo. "Umesto sto se raspravljas sa strice, poslusaj ga ili ostajes kuci.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Odmah se vracam.", progundjala sam, otisla prsvukla sam se u farmerke pa ponovo izasla. "Moze li ovako?"
   Zadovoljno je klimnuo glavom. "Moze.", promrmljao je, ustao, pozdravili smo se sa tatom i krenuli ka njegovom autu.
   "Meni se bas svidela suknjica.", Vuk mi je promemljao na uvo.
   Siroko sam mu se osmahnula. "Steta sto tebe nisam pitala."
   Posedali smo u auto i uputili se ka klubu na Konjarniku.
   "Molim?", veselo se javljam na telefon. "Hej, malena, sta radis?", Vuk me isto tako veselo pita. "Pravim generalnu po kuci, mrtva sam umorna.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Verujem ti. Odmori malo, ne moras sve danas ni da zavrsis.", promrmljao je. Nasmejala sam se. "Znam, Vuce, ali mi je lakse kad zavrsim sve sto imam.", nezno sam rekla. Nasmejao se, "Kako ces za Beograd? Ako neces svojim autom, da dodje Minja po tebe?", nezno je upitao. Nasmesila sam se, o svemu on meni brine. "Svojim cu autom, lepotane. Nemoj da brines.", umiljato sam rekla. "Dobro, mila moja. U svakom slucaju, ako nesto ne bude kako treba, Minja ce doci po tebe.", ponovio je. Uzdahnula sam. "Ne brini, Vuce. Bice sve kako treba. Bicu tamo.", tiho sam dodala. "Znam da hoces, mila moja. U to nisam ni jednog trenutka posumnjao.", nezno je rekao. Siroko sam se nasmesila. "I nemoj. Kako god, izvucicu se i docicu. Znas da to ne bih propustila.", tiho sam prosaputala. "Znam, znam da ne bi. Nego ovaj, da li bi, pa da li bi...", poceo je. Prasnula sam u smeh. "Samo da se spakujem u krevet.", veselo sam promrmljala, otrcala u svoju spavacu sobu i zavukla se ispod pokrivaca. Nekih pola sata kasnije sam slusala njegovo isprekidano disanje. "spava mi se.", progundjala sam. Nasmejao se. "Lezi i spavaj onda, mila moja.", nezno je rekao. "Hoces li da me uspavas, lepotane?", zaprela sam. Prasnuo je u smeh. "Da ti ispricam pricu za spavanje?", upitao je crkavajuci od smeha. Odmahnula sam glavom. "Sve jedno mi je, volim da slusam tvoj glas.", prosaputala sam. "Dobro, mila moja. Pricacu ti koliko god zelis.", nezno je rekao. I jeste, pricao mi je i saputao dok sam ja zatvorenih ociju zamisljala njega kraj sebe i ubrzo utonula u san. 

Vecna ljubav 73

   Otvaram oci i osmeh mi se razliva licem, jos tri dana, jos samo ti dana i bicu sa njim. Ti sastanci su postala neka vrsta moje energije, moj pokretac. Kao i pozivi. Budila sam se nakon njih, bez obzira na hronicnu neispavanost, raspolozena, vesela i opustena. Palim komp, javljam se Magdaledni za uobicjano dobro jutro kad mi zvoni telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Dobro jutro, mila moja.", veselo vergla. Nasmesila sam se. "Dobro jutro, lepotane.", istim tonom odgovaram. "Neko se naspavao.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Citava dva sata. Sta radis, lepotane?", nezno pitam. "Evo malopre sam ustao. Pijem kafu. Ti?", tiho pita. "I ja, ispratila decu u skolu i sad na miru da popijem kafu.", prmrmljala sam. "Nego, Vuce, nesto mi je palo na pamet i bas sam o tome razmisljala kada si me nazvao.", promrmljala sam. Znala sam da se namrstio. "Zovem te video pozivom.", progundjao je i spustio slusalicu. Zacerekala sam se i taman pomislila kako ce mi stric na kraju dobiti slom zivaca kada se telefon oglasio. "Hej, lepotane.", zacvrkutala sam gledajuci u to prelepo lice. Nasmejao se. "Hej, lepotice, o cemu si razmisljala?", nezno je upitao. Siroko sam mu se osmehnula. "O tome kako bi stric sad dobio slom zivaca da zna da me zoves video pozivom.", gusila sam se od smeha. "Stric zna da te zove video pozivom.", zarezao je glas u pozadini. Jos jace sam se nasmejala. "Gde se krijes, izadji da te vidiim.", rekla sam cerekajuci se i kraj Vukove glave se pojavila glavudza mog strica. "Dobro jutro, striko.", umiljato sam rekla. Nasmejao se. "Dobro jutro mala.", nezno je uzvratio. "O cemu si razmisljala?", Vuk je nestrpljivo upitao. Smejala sam se kao nenormalna. "Mislim da to nisu stvari za strikine usi, Vuce.", grcala sam. Nasmejao se. "Onda veceras, mila moja.", nezno je rekao. Stric je prevrnuo ocima. "Samo vi pricajte.", progundjao je. Zacerekala sam se. "Hocemo, strice, ali veceras. Kako si ti?", nezno sam upitala. Nasmesio se. "Dobro sam, mala. Nocas sam stigao sa puta.", progundjao je. Nacerila sam se. "Kada ides ponovo na put?", upitala sam cerekajuci se. Mrko me je pogledao. "Mala...", zarezao je. Nasmejala sam se. "Salim se, striko. Kad cu tebe videti?", umiljato sam upitala. Isplezio mi se. "Necu da ti kazem. Mala, odgovara ti oko tri da budes kod Minje?", ozbiljno je upitao. "Odgovara, striko, ne brini.", zaprela sam. Nasmejao se. "Sve tebi odgovara. Dobroo, mala, ajde prekidamo.", promrmljao je. Smracila sam se i zalosno pogledala u Vuka. "Daj, Miroslave nista nece biti jos par minuta.", progundjao je. Stric je prevrnuo ocima. "Dobro, dobro.", progundjao je. Siroko sam se osmehnula. "Najbolji ste.", umiljato sam rekla. Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Ja sam te i razmazio, pa sad cu i da te trpim.", promemljao se. "To je zato sto si ti najbolji striko na svetu, iako umes ponekad da budes naporan. Kao juce ujutru, na primer.", progundjala sam. Prasnuo je u smeh. "Jesi li trazila da ne gundjam Vuku?", upitao je smejuci se. Pogledala sam u Vuka. "Jel ti gundjao?" Siroko se osmehnuo i zavrteo glavom. "Nije, mila moja, ne brini. Gundjao sam ja njemu.", cerekao se. Stric me mrko pogledao. "Odmah si morala da se tuzakas." Nasmejala sam se. "Tako ti i treba. Da vidis kako je meni bilo dok si ti urlao.", cerekala sam se. "Mala, sada stvarno moramo da prekinemo.", nezno je rekao. Uzdahnula sam i klimnula glavom. "U redu strice.", prosaputala sam. "Volim te, mila moja, zvacu te kasnije.", Vuk je tiho rekao. "I ja tebe, Vuce.", promrmljala sam. Namignuo mi je i spustili su slusalicu.
   Lezi kraj mene i nezno me mazi po ledjima. "Izgleda da ce kisa.", tiho je rekao.
   Okrenula sam se, pogledala kroz prozor pa se ponovo okrenula ka njemu i uvukla se dublje u njegov zagrljaj. "Nista od bazena.", promrmljala sam.
   Spustio je usnice na moj obraz i nezno prelazio njima po njemu. "Icicemo na zatvorene bazene, mila moja.", nezno je rekao.
   Nasmejala sam se i nezno ga poljubila u vilicu. "Svejedno mi je, Vuce.", prosaputala sam.
   "Znam, mila moja.", tiho je rekao i cvrsce me stegao uza se.
   "Kafa je gotova!", zaurlao je stric.
   "Zar on nije otisao da spava?", progundjala sam.
   Vuk se nasmejao. "Mislim da nije mogao da zaspi.", cerekao se.
   Smrkla sam se. "I ja mislim.", promumlala sam i ustala za njim brzo se oblaceci.
   Kada sam bila gotova, privukao me sebi i nezno me poljubio. "Hajde, videcemo da nocas ostanes ovde, ionako idemo na otvaranje onog kluba.", tiho je promrmljao.
   Nasmesila sam se i klimnula glavom. "Vazi.", prosaputala sam i izasli smo van iz sobe.
   Uzela sam svoju kafu, sela do Vuka i naslonila se na njega svim silama se trudeci da ne prasnem u smeh na stricevo namrgodjeno lice. "Jesi li se naspavao, striko?", umiljatoo sam upitala.
   Mrko me je pogledao. "vidim da ti jesi.", progundjao je.
   Nacerila sam se i klimnula glavom. "Da znas da jesam. Spavala sam kao beba."
   "I ja sam! Dok vas dvoje nioste dosli.", zarezao je.
   Vuk je slegnuo ramenima. "Ljutio bi se da sam je pozvao kod sebe. Pa sam resio da dodjemo kod tebe.", mirno je rekao.
   Stric ga je prostrelio pogledom. "Nisi mogao da sacekas do deset?", zarezao je.
   Vuk je ozbiljno odmahnuo glavom. "Imao sam nesto hitno da raspravim sa Srnom.", mirno je rekao.
   Frknuo je i prevrnuo ocima. "Necu ni da mislim o tome kakva je to vrsta razgovora.", mrgodno je rekao na sta sam ja pocrvenela do kore kose i pogledala u Vuka.
   "Daj, jebote, kontrolisi se sta pricas pred njom.", Vuk je zarezao.
   Videlo se da mu je bilo neprijatno. "Izvini, mala. Nisam se naspavao.", promrmljao je.
   Nasmesila sam mu se. "U redu je, striko.", tiho sam rekla.
   Vuk me je obgrlio oko ramena, povukao me na sebe i nezno me poljubio u teme kada je neko zazvoniuo na vrata. Prevrnula sam ocima misleci da me od mojih neko trazi, odvojila se od Vuka i stric je otisao da otvori vrata. "Samo si mi ti jos falio.", progundjao je nekome.
   "Koja dobrodoslica.", Nemanja je podsmesljivo rekao. "Ko je jos tu?", upitao je.
   "Srna i Vuk.", progundjao je.
   Nemanja je usao, podigao me sa kauca i zagrlio. "Dobro jutro, mala.", nezno je rekao.
   "Dobro jutro, Nemke.", umiljato sam rekla i poljubila ga u obraz.
   "Dobro jutro, Vuce.", progundjao je.
   Vuk je klimnuo i ja sam ponovo sela kraj njega. "Dobro jutro.", promrmljao je i nezno me poljubio u teme kad sam spustila glavu na njegovo rame.
   "Srno, mislili smo da te pozovemo sa nama...", poceo je, ali ga je stric prekinuo.
   "Ne moze, Nemanja. Njen striko je vodi na bazene prvo, a veceras na otvaranje kluba.", arogantno je rekao.
   Nemanja je prevrnuo ocima. "Prvo, i mi smo joj stricevi, drugo u poslednje vreme..."
   "Zasto ne krenete i vi sa nama na bazene, NEmke?", upitala sam pokusavajuci da sprecim raspravu izmedju njih dvojice.
   "Mala, sa njima si stalno i..."
   "Nemanja, nemoj da mi ides na kurac opet sa tim pricama.", stric je zarezao. "Mala ide sa mnom, ako ste je toliko pozeleli vi prihvatite njen poziv."
   "Nemoj da mi se obracas tako, Miroslave. Ja nisam od onih koji ce trpeti tvoja sranja.", Nemanja je zagrmeo.
   Mucenicki sam pogledala u Vuka. Nemanja i stric kad bi se posvadjali to bi bila borba dva nemoguca i tvrdoglava stvorenja. Svi sem Nemanje bi brzo odustajali od rasprave sa stricem, ali on... "Mogu da ti se obracam kako god zelim. Dosao si ovde da mi seres, sta ocekujete, da mala sedi u kuci i kada se vi setite da je izvedete da tad izadje?"
   Nemanja ga je prostrelio pogledom. "Za razliku od tebe, mi ostali imamo posao na koji moramo da idemo i obaveze koje moramo da ispunjavamo.", zarezao je.
   Vuk je uzdahnuo. "Dajte, momci, koji vam je? Nemanja, pozovi ostale i podjite sa nama.", mirno je rekao.
   Nemanja je tvrdoglavo odmahnuo glavom. "Ne mesaj se, Vuce. Ovo je porodicna stvar.", arogantno je rekao.
   Prevrnula sam ocima. "Nije, Nemanja, ovo je stvar dva ludaka od kojih ni jedan nece da popusti. Ti sad iz inata neces da podjes sa nama, vec hoces da isteras po svom.", progundjala sam.
   "Mala, tako mozes Miroslavu da se obracas, meni ne!", zagrmeo je.
   "Jos samo jednom se razderi na nju, samo jos jednom, Nemanja i leteces kroz prozor a ne vrata.", stric je zarezao.
   Krisom sam pogledala u Vuka. "Sad se jebu preko mojih ledja.,", progundjala sam mu u rame.
   Tiho se zasmejao. "Budale, mila moja.", prosaputao mi je u teme.
   "Ona je moja sinovica koliko i tvoja i imam prava..."
   "Ne, nemas ih. Biraj idete sa nama ili se kupi i kuci! Nemam zivaca da slusam tvoja sranja.", stric je zagrmeo.
   Utom je zazvonio Nemanjin mobilni i on se javio. Pogledala sam u strica, prisla mu i obgrlila ga oko struka. "Nemoj da se svadjas sa Nemanjom, strice.", tiho sam rekla.
   Tvrdoglavo je odmahnuo glavom i obgrlio me oko ramena. "Mora da nauci gde mu je mesto, mala.", nezno, ali arogantno je rekao.
   Zacvilela sam. "Daj, strice..."
   Odmahnuo je. "Sedi tamo kraj Vuka i ne mesaj se, mala."
   Doslo mi je da eksplodiram od muke, ali sam ga ipak poslusala i vratila se na mesto kraj Vuka. "Boban je rekao da on ide sa vama.", Nemanja je progundjao kada je spustio slusalicu.
   Stric mu se iscerio. "Boban je pametan momak, nije tvrdoglavi idiot poput tebe."
   Jedva sam se suzdrzala da ne prasnem u smeh na Nemanjino pozelenelo lice. "Gde idete?", upitao je jedva.
   Stric je slegnuo ramenima. "Vuce, sta mislis?"
   Vuk ga je pogledao. "Idemo na Novi Beograd, tamo ima zatvoreni bazeni. Kisa ce.", promumlao je.
   Stric je klimnuo glavom. "Budite na Novom Beogradu oko jedan.", progundjao je.
   Nemanja ga je mrko pogledao. "Samo da znas nece se svima svideti ovo.", progundjao je.
   Stric ga je pogledao. "Zabole me kurac, maloj sam obeca i ona ide."
   Nemanja ga je besno pogledao i klimnuo glavom. "Kako ti kazes. Vidimo se tamo.", progundjao je i besno izasao iz sobe.
   Prevrnula sam ocima, ustala sa kauca i krenula za njim. "Stani, Nemke.", tiho sam rekla.
   Stao je i pogledao me. "Kazi, mala?"
   "Nemoj da se ljutis, Nemanja. Ja, obecala sam stricu..."
   Prevrnuo je ocima. "Obecala si ti Vuku, mala. Ali dobro, nije ni vazno. Ona budala mi dize pritisak, ne ti, mala.", nezno je rekao.
    Nasmesila sam mu se. "Nemoj da se ljutis na strica, Nemke. On, ovaj, pa znas ga.", mucenicki sam rekla.
   Klimnuo je. "Znam, znam da je mamlaz koji sve hoce da bude po njegovom. Sve i svakoga bi da kontrolise.", progundjao je.
   Nasmejala sam se. "On se samo brine za sve nas, Nemanja."
   Mrko me je pogledao. "Za tebe moze da se brine, mala, ja sam odrastao covek i necu mu dozvoliti da me zajebava kako on hoce. A to uporno pokusava da radi.", progundjao je.
   Odmahnula sam glavom. "Ne pokusava, Nemanja. On..."
   Prevrnuo je ocima. "Pusti to, mala. Takav je kakav je.", progundjao je.
   "On je najbolji stric na svetu...", pocela sam pa onda shvatila sopstvenu glupost i zacutala. Sigurno nece pomoci da drugom stricu pricam kako je on najbolji stric na svetu u sred njihove svadje.
   Nemanja me je nezno pogledao. "Ne brini, mala, ne ljutim se. To je i u redu, on te je odgajao.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Jeste.", prosaputala sam.
   Povukao me u zagrljaj i nezno poljubio u teme. "Hajde, vidimo se na bazenima. I samo da znas, pristao sam zbog tebe.", promrmljao je i izasao iz stana.
   Vratila sam se i srucila se na kauc. "Sta ti kaze ona budala?", upitao je stric radoznalo.
   Prasnula sam u smeh. "Kaze da si mamalaz koji hoce da bude sve po njegovom.", rekla sam cerekajuci se.
   Vuk je prasnuo u smeh. "Nije mnogo ni pogresio.", progundjao je.
   Stric nas je pogledao. "Hajde i vas dvoje razlaz. Docicemo po tebe u dvananaest, Vuce.", mrgodno je rekao.
   Ustala sma za Vukom i lagano kaskala za njim niz stepenice. "On nas je izbacio.", zabezeknuto sam rekla.
   Vuk se nasmejao. "Nije bas da je dobro raspolozen."
   Odmahnula sam glavom. "Ne znam samo sto ga trpim uopste.", progundjala sam.
   Vuk se nasmejao i pogledao me. "Ne mozes ti bez njega, mila moja.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "To si u pravu.", progundjala sam, rastala se sa njim i usla u svoj stan.
   "Srno, gde si bila dete?", deka me je nezno upitao.
   Nasmesila sam se. "Kod strica, deko. Zvao me."
   Iznenadjeno je podigao obrvu. "Miroslav budan u ovo doba?"
   Nasmejala sam se. "Zato ce i padati kisa.", rekla sma smejuci se. "Nemanja ga je probudio."
   Klimuo je glavom. "e tako je vec u redu."
   "Idem deko da se istusiram i presvucem.Vode me stricevi na bazene. Ne znam dal bi Mica isla sa nama?"
   Deka je odmahnuo. "Nece, Srno. Majka i sestra su ti otisli u Barajevo kod ujne."
   Klimnula sam. Makar ce biti miran dan u kuci.", progundjala sam.
   Deka je uzdahnuo. "Srno, nemoj i ti biti toliko tvrdoglava, dete. Majka ti je kakva god da je."
   Slegnula sam ramenima. "volim ja nju, al vise volim kad ode malo negde.", progundjala sm.
   Deka je odmahnuo glavom. "Pozovi striceve sutra na plac na rostilj. Danas idem tamo."
   Nasmesila sam se. "hocu, deko. Deko, ovaj, pa, moze li stric da povede i
Vuka sa sobom?", upitala sam mucajuci.
   Ozbiljno me je pogledao. "Moze, Srno.", progundjao je.
   Obesila sam mu se oko vrata i slatko ga poljubila. "Hvala, deko.", promrmljala sam i otisla na tusiranje. Samo sto sma se bila obukla i spremila, stric je usao u stan. "Boro, vodimo je na bazene, pa posle u klub neki."
   Deka se nasmejao. "Za bazene u redu, Miko, sto se kluba tice, reci njenim roditeljima, ja idem u selo. Sutra ti i ostali dodjite na rostilj."
   Stric je klimnuo. "Dobro, poslacu ja Aci poruku.", progundjao je i povukao me van.
   "Deka je rekao da i Vuk moze da podje sa nama.", promrmljala sam.
   Stric me je bledo pogledao. "svakako bih ga poveo sa nama, Srno. Nisi morala da pitas."
   Pocrvenela sam. "Znam, ali..."
   Prevrnuo je ocima. "Ali nisi razmisljala.", progundjao je.
   Uskoro smo bili ispred Vukove kuce, pokupili ga i krenuli ka Novom Beogradu. "Vuce, hoices li sa nama sutra u selo?",upiutala sam cim je usao.
   Stric je prasnuo u smeh. "Jok i nece.", progundjao je.
   Vuk se okrenuo na sedistu i pogledao me. "Hocu, mila moja."
    Nekih skoro cetrdeset i pet minuta kasnije bili smo na parkingu ispred portskog centra na Novom Beogradu. Stricevi su nas vec cekali ispred ulaza. "Hej, mala, pa gde si ti?", upitao je Boban cerekajuci se.
   Nacerila sam se. "Sa stricem, Bob.", umiljato sam promrmljala.
   Prevrnuo je ocima. "Samo je on stric, mi smo ostali sta?", podbadao me.
   "I vi ste stricevi, samo dosadni.", progundjao je stric arogantno.
   Nemanja je zarezao. "dobro je samo kad si ti tako zabavan."
   "Dosta je vas dvojica!", zagrmeo je Dragan iznervirano. "Gori ste od neke dece sa tim vasim ko je pamtniji, zabavniji i ko ce pre da naredjuje."
   Stefan ga je pogledao. "Ni ti nisi nista bolji sto se toga tice.", progundjao je ljutito. Na kilometar se videlo da je ljut na Dragana.
   Mrko ga je pogledao. "Mali, bolje da se ne javljas."
   "Sta si uradio?", zasistala sam mu na uvo kada smo krenuli unutra. Vuk je isao kraj mene svo vreme.
   "Posvadjao sam se sa onom i sazvala je citavo vece. Samo Miroslav nije bio tu."
   "Ona" je bila njegova majka. Kad god ne bi uspela da se izbori sa njim dok je deda bio na putu, zvala bi sve striceve u pomoc. Sazaljivo sam ga pogledala. "Bas mi te zao. Sto ste se posvadjali?"
   Pogledao me. "Zato sto nije normalna. Eto zato.", zarezao je.
   "Ko nije normalan?"
   "Niko, strice.", brzo sam promrmljala, nisam zelela da se jadnom Stefanu nakaci ponovo vece na grbacu sa sve stricem na celu. Nije bas da su bili prijatni kad se nakace na nekoga.
   Stefan ga je mrko pogledao. "Pricam sa Srnom.", bezobrazno je rekao.
   Zacvilela sam. "Stefane, skrati jezik.", promumlala sam.
   "Bas necu, ne mora svako da zna sta pricam sa tobom."
   "Danas ste svi raspolozeni, ubilo se. Vuce, hajde ti sa mnom da se kupamo. Vece se sataje.", promumlala sam.
   Nasmejao se. "Kako znas?"
   Pokazala sam mu na strica koji se pusio od besa. "Vidim mu na faci, a jadan Stefan je juce imao sve njih sem strica.", zacvilela sam.
    Odmahnuo je glavom smejuci se. "Oni su svi ludi., promrmljao je pratieci me ka bazenu.
    Kupali smo se, plivali i smejali kada sam zacula strica kako grmi. "Sta si rekao majci?"
    Prevrnula sam ocima i doplivala do njih. "Striko, on je vec slusao lekciju juce. Nemoj da se deres ovde, molim te.", zacvilela sam.
    "Srno, idi i kupaj se sa Vukom. Ovom malom treba neko da pokaze kako treba da se ponasa.", zarezao je.
   "Zasto i Srni nisi pokazao kada je nesto slicno rekla Miri?", Nemanja je zarezao.
   Stric se nakostresio. "Zato sto je ona zasluzila, Nemanja. Nemoj Srnu da mesas u ovo."
   "Strice, smiri se, molim te. Stefan je vec imao vece i nece vise..."
   "Hocu, sad iz inata hocu.", Stefanm je besno rekao.
   Zakolutala sam ocima. "Ko te jebe onda, slusaj sad njih.", progundjala sam.
   "Pripazi na jezik, mala. Ti si zensko i ne mozes u svemu da imitiras Miroslava.", Nemanja je zarezao.
   Vuk je video da sam se vec spremala da se uvucem u svadju, dohvatio me sa ledja i bacio u vodu. Izronila sam i nakostreseno ga pogledala. "Ne moze da mi govori kako da se ponasam i da li cu da imitiram svog strica ili ne.", zarezala sam.
   Nasmejao se. "Ne moze, mila moja, ali pusti Miroslava da resi to. Hajde da odemo na kafu, sta mislis?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Vazi, Vuce. Idi i ti im javi, mene ce definitivno uvuci u svadju."
   Nasmejao se. "Ja ludju familiju nisam video. Dosli na bazene da se svadjaju.", rekao je smejuci se, javio se stricevima pa me poveo u kafic u sklopu bazena.
   Sedim i smejem se sama sa sobom. Nakaradna familija nacisto. Za razliku od moje sestre, koja je oduvek bila povucena i prava devojcica, ja sam u svemu imitirala svoje striceve, pogotovu Miroslava. Bila sam pravi kauboj, cak se u ostatku familije pricalo da sam greskom ispala zensko. Trebalo je da budem kako kazu musko. Telefon mi zvoni i javljam se. "Molim?" "Hej, mala sta radis?", pita me Stefan. Prasnula sam u smeh. "Smejem se kao luda, Stefane.", rekla sam cerekajuci se. Nasmejao se. "Cemu?" "Vecu na bazenu.", rekla sam urlajuci od smeha. Zarezao je. "Ne spominji mi to, Srno. Preselo mi je.", progundjao je. Smejala sam se kao luda. "Znam, hoces inat, eto ti inat. Znas da mi se stric javljao?", upitala sam. Nasmejao se. "Znam, zovem te zbog toga.", ozbiljno je rekao. "O, samo mi nemoj reci..." "Bas upravo to i hocu, mala. Mala, ne znam sta se desava, ali znam da Dragan i Nemanja izginuse. Nemanja hoce da se svi iskupimo kod tebe i pitamo sta se dogadja. Dragan urla kao lud na sve i ne dozvoljava nikome da ti pridje. Sta se desava?", zabrinuto je upitao. "Pojma nemam, Stefane. Ti si sa njima tamo i..." Uzdahnuo je. "Jos uvek me drze za nerazumnog klinca. Budale.", progundjao je. "Ne znam, Stefane, samo se nadam da se ti toj inkviziciji nikad neces pridruziti. Dragan je vec bio ovde kod mene. Sam se uverio da se nista ne dogadja. Nije mi jasno sta izvode besne gliste.", progundjala sam. "Treba njima Miroslav da ih sve unormali. Ponasaju se kao teroristi." Nasmejala sam se na tu njegovu opasku. "Nemoj da mislis da ne bi unormalio i nas dvoje.", rekla sam cerekajuci se. Nasmejao se. "I to si u pravu.Slusaj, stagod da je, vece izbegavaj u sirokom luku. Nemaju na koga drugog, obrusice se na tebe." Zacvilela sam. "Samo neka probju. Haos cu im napraviti kada se stric vrati." "Moram da idem. Pozdravi Miroslava pa se cujemo.", rekao je i spustio slusalicu.
   Samo sto je on spustio slusalicu meni je telefon zazvonio. "Pozdravlja te Stefan.", promrmljala sam. Nasmejao se. "Pozdravi i ti njega. Sta hoce?" Frknula sam. "Kao da ne znas. Hoce da zna sta se desava. Mogu da se kladim da ga je Nemanja podmetnuo da me pozove.", progundjala sam. Stric je prasnuo u smeh. "Nije, mala..." "Ma jok, onaj bi sve da zna i kontrolise. Sad znam na koga si ti." "Ajde, mala, smiri se. Dragan nece dozvoliti..." Frknula sam. "Dragana ni ja ne jebem pet posto, a kamo li..." "ti ne jebes nikoga, mala, tvrdoglavo radis po svom pa kud puklo. Ne brini, Dragan im nece dati da te maltretiraju.", nezno je rekao. Uzdahnula sam. "Ne bojim se ja njih, striko. Samo nije bas da sam raspolozena da ih slusam.", progundjala sam "Znam, mala. Ne brini, Dragan im to nece dozvoliti. Jebote, moram da idem, nista ne moze kako treba da se uradi bez mene. Sve nesposobno u picku materinu.", progundjao je. Nasmejala sam se. "Zato si ti sposoban, striko. Volim te puno, znas to?", umiljato sam zaprela. "Zanm, mala, ti si moje dete. I tebe tvoj striko puno voli. Hajde, budi mirna i nista ne brini. Cujemo se.", promrmljao je i spustio slusalicu.
   Siroko sam se nasmesila. Zaista sam imala srece sto je bas on moj stric. Onu inkviziciju u Beogradu ko jebe, pomislila sam i otisla dalje za svojim poslom.
 

   

Vecna ljubav 72

 Ponovo mi zvoni telefon i nisam sigurna da li uopste i da se javljam. Ako jke stric... Uzdahnula sam i javila se. "Da, molicu?", za svaki slucaj sam se umiljato javila. Koji god da je od njih svojice, valjda ce pasti na to. "Sta radis?", stric me ljutito pita. "Pijem kafu.", istim tonom mu odgovaram. "Lepo, Srna pije kafu, Miroslav resava sranja.", progundjao je. "Za to si sam kriv.", uzvratila sam mu. "Ja sam kriv?", zaurlao je. Tvrdoglavo sam klimnula glavom. "Ti i niko vise.", promumlala sam. "Tako? Znaci to sto ti se Vuk javio bez mog znanja, to je moja krivica.", zakrestao je. "To sto mi se Vuk nije javljao za sve ove godine je tvoja krivica!", razdrala sam se. "Mislio sam da si rekla da si mi oprostila.", cinicno je rekao. "I jesam, ali me ti izazivas da lupetam gluposti.", progundjala sam. "Srno, slusaj me, to sto ste uradili je vrlo neodgovorno od oboje. Ni tebi vise nije petnaest godina, mala. Daj smiri se malo, jebote.", malo normalnije je rekao. Uzdahnula sam. "Bilo mu je potrebno.", tiho sam rekla. "Znaci sad ako se njemu digne, mogu da te ocekujem i tamo.", progundjao je. Zacerekala sam se. "Sa sve satorom za kampovanje.", rekla sam smejuci se. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Sta da radim sa tobom, mala?", promrmljao je. Nacerila sam se. "Samo ti mene predaj Vuku na cuvanje i nista ne brini.", rekla sam. Frknuo je. "Mala, ako te predam njemu na cuvanje, gotovi smo svo troje. Ta budala bi ti sve dozvolila, jos bi ti se i prikljucio svojim ludim idejama.", zagraktao je. Nasmesila sam se. "Nemoj tako, striko. Vuk je veoma pametan covek, sigurna sam da nas ne bi doveo ni u kakvu opasnost.", nezno sam rekla. "Dok mu ona stvar ne preuzme kontrolu.", progundjao je ispod glasa na sta sam ja zavriskala od smeha. Zarezao je. "Ne moras sve da cujes." "Ti ne moras svasta da pricas pa ja necu cuti.", rekla sam cerekajuci se. Uzdahnuo je. "Izvini, mala.", tiho je rekao. Nasmejala sam se. "U redu je, striko. Nemoj da brines.", umiljato sam rekla. "Slusaj, mala, znam i razumem sve, ali moras da shvatis da mi je tvoja sigurnost najpreca.", tiho je rekao. "Znam, striko, zao mi je.", tiho sam rekla. Nije bas da mi je bilo zao, ali mi je bilo zao sto sam ga nasikirala. "U redu je.Slusaj me, sledeci put kada mu padnu takve ideje na pamet, pomisli na njega kad vec ne mislis na svoju bezbednost.", promumlao je. Klimnula sam glavom. "Hocu, strice. Obecavam.", umiljato sam rekla. "Dobro, mala. Moram da idem, imam previse posla. Voli tebe striko iako si luda.", nezno je rekao. "I ja tebe volim striko, mada si jos ludji od mene.", progundjala sam i on je spustio slusalicu.
   Vec je bilo odne kad sam pocela da se setam po kuci kao lav u kavezu. Od Vuka i strica nije bilo ni traga ni glasa. Naravno svakavke slike su mi se motale glavom. "Idem malo naolje", progundjala sam kada sam videla drustvo okupljeno ispred zgrade na klupici, obula patike i sletela se niz steenice.      
   "Olala koga ja to vidim?"
   Nasmejala sam se i izljubila drustvo. "Sta ima?", upitala sam.
   Suzana se nasmejala. "Svasta i nista, Srno. Dok se ti provodis, mi camimo na ovoj klupici."
   Isplezila sam joj se. "Kad nemate strica kao ja.", kocoperila sam se.
   Prasnuli su u smeh. "Mislim da mu je lakse da te vodi sa sobom nego da te uhodi.", zagraktala je Vucko.
   Smracila sam se. "On me ne uhodi, samo me cuva.", progundjala sam.
   Dobro, uhodio me, ali nisam mogla, a ni htela da dozvolim da jedna glupaca poput nje komentarise mog strica. "Ma da..."
   "Vucko, zacepi! Zviznucu ti samarcinu da ti se glava okrene. To dal mene MOJ stric prati ili uhodi ili cuva, to nije tvoj problem.", nervozno sam zakrestala.
   "Hej, Srno, koci! Sama si se zalila na to...", poceo je Djole.
   "Ja se jesam zalila, ali to nije Vuckov problem! Jos jednu li kaze za mog strica, jezik cu joj iscupati."
   "Vidis, Vuce, kako mene moja sinovica brani.", stric se zasmejao iza mojih ledja.
   Poskocila sam, okrenula se i poletela ka njemu. "Strice", veselo sam ciknula.
   Nasmejao se, zagrlio me i poljubio u teme. "Sta je problem, mala?", nezno je upitao.
   Smracila sam se. "Samo sam objasnjavala Vucku neke stvari.", progundjala sam. "Hej, Vuce.", prosaputala sam i pogledala ga.
   "Hej, mala.", nezno je rekao i pomazio me po kosi. "Jel sve u redu?"
   Klimnula sam. "Jeste, gde ste do sada?"
   Stric se nasmejao. "Zavrsavali smo neki posao, Srno."
   "Posao?", promrmljala sam. Kada bi spomenuo posao meni bi se digla kosa na glavi. Ne zbog njihovog posla, vec zbog zena sto su se vrzmale po tim sastancima.
   Znala sam po Vukovom izrazu lica da je shvatio sta mi se vrzma o glavi. "Mala, moramo da idemo sad za Arandjelovac, Ne znam dal cemo doci veceras, ali cim se vratimo docicu da te vidim.", stric je promrmljao.
   Iskolacila sam oci. "Molim? Ali, mogu li i ja sa vama?"
   Odmahnuo je glavom. "Idemo poslom, mala.", zarezao je.
   Klimnula sam. "Dobro.", promrmljala sam.
   Nezno me je poljubio u teme. "Hajde, nemoj da si takva."
   Odmahnula sam. "Necu, strice, ne brini."
   Vuk mi je prisao i spustio usne na moje teme u neznom poljupcu. "Nemoj da se ljutis.", prosaputao je.
   Progutala sam i klimnula. "Necu.", promrmljala sam.
   Nasmesio mi se i njih dvojica su otisla. Dobro, Srno, neces je ljutiti, rekla si da neces i neces, gundjala sam u sebi i vratila se svom drustvu. Da li je malo reci da sam se do kraja dana pusila sa svih strana? Razno razne slike koje su mi prolazile glavom, jedva po koja Vukova poruka dovele su me do toga da sam pomislila da samo ako me neko takne ima da eksplodiram poput balona. Rano sam legla u krevet, pogasila sve i blejala u plafon kada je neko zazvonio na vrata. "Miko, sine, udjite.", baka je odusevljeno rekla.
   Iskocila sam iz kreveta, na brzinu navukla pidzamu i izletela na vrata. "Striko!", ciknula sam i poletela mu u zagrljaj.
   Stric se zasmejao. "Ponasas se kao da me nisi videla godinama, mala.", rekao je smejuci se.
   Pocrvenela sam. "Nedostajao si mi.", promrmljala sam i pogledala u Vuka. "Dobro vece, Vuce.", tiho sam rekla.
   "Dobro vece, mala."
   "Brz ste se vratili.", rekla sam stricu dok smo ulazili u trezariju.
   "Vuku se zurilo da zavrsi.", progundjao je. "Glavu nismo digli dok se nije sve zavrsilo."
   Sela sam izmedju njih dvojice i krisom pogledala Vuka, krisom je provukao ruku i spustio je na moja ledja. Zadrhtala sma na trenutak. "Aha.", promrmljala sam.
   "Kako si ti provela dan, mala?"
   "Sup..."
   "Ceo dan nije izasla iz sobe. Vec sam mislila da zovem Acu ili Miru da dodje jedno od njih kuci, ali sad kad si ti tu, vidi sta ces sa njom.", progundjala je baka.
   Stric me je mrko pogledao pa klimnuo. "Ne brini nista, Verka. Kako je Borko?"
   "Isto kao i Srna, iz sobe ne izlazi, za svaku sitnicu gundja, sve mu smeta. Kao neka zla zena se ponasa."
   Stric se nasmejao. "Ne voli da bude zatvoren u stanu, Verka. Vodim malu kod mene da porazgovaram sa njom i vidim sta se desava."
   Baka je odusevljeno klimnula. "Neka ide, Miko. Dosta mi je jedan nadzak u kuci.", progundjala je.
   "Idem samo da se obucem."
   Stric je odmahnuo. "Ionako ne idemo nigde iz stana."
   Klimnula sam i krotko krenula za njima. Cim smo izasli, obgrlio me oko ramena i ogledao me. "Jesi li dobro, mala? Imas li neki problem?", zabrinuto je uitao.
   Imam, sa svojom ludom glavom, pomislila sam u sebi i odmahnula glavom. "Nemam problem, striko. Znas da bih ti rekla da imam.", nezno sam dodala kada me je nepoverljiovo pogledao.
   Klimnuo je. "Znam, mala. Zasto si onda provela ceo dan u sobi?"
   Nasmesila sam se. "Samo mi se nije slusalo bakino bogoradanje o kuci.", promumlala sam.
   Prasnuo je u smeh dok smo ulazili u stan. "Miroslave, idi i stavi kafu, moram da porazgovaram sa Srnom.", Vuk je ozbiljno rekao i povukao me u sobu. Cim smo usli u sobu povukao me u narcje. Obrusio se na moje usne, gladno ih prozdirao i cvrsto me stegao uz sebe. Uzvracala sam mu, uvukla ruke u njegovu kosu jako je povlaceci. "Jesi li ok?", tiho je upitao.
   Klimnula sam. "Sad jesam. Izvini.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po vilici. "Nemas za sta da se izvinjavas.", nezno je rekao.
   Privukao me na grudi i nezno me pomazio po kosi. "Imam, Vuce, pomislim svasta, a ti..."
   Odmahnuo je. "U redu je, malena. Nemoj da se sikiras.", nezno je prosaputao.
   Jace sam ga stisla. "Hvala ti sto razumes.", prosaputala sam.
   "Nemoj da se zahvaljujes, mila moja. Nemoj mila.", promuklo je rekao.
   Zavukao mi je ruke ispod idzame i nezno me mazio po ledjima i rebrima. Uvukla sam mu ruke pod majicu i uzivala u dodiru njegove koze pod prstima. Tiho je zastenjao. Podigla sam glavu ka njemu i pogledala ga. Nasmesio se sagnuo svoju lepu glavu i nezno me poljubio. Nezno me je gurkao ka krevetu, a onda nas oboje polako spustio dole. Spustio je usne na moj vrat grickajuci ga i zaligujuci kada je stric zaluao na vrata. "Izlazite, kafa je gorova.", zagraktao je.
   Vuk je podigao glavu, nezno me pomazio po usnicama. "Stizemo.", zabrundao je.
   Ustao je, lagano me povukao za ruku i podigao me sa kreveta. "Dosadan je.", progundjala sam.
   Nasmejao se, privukao me sebi i poveo van. "I sam sam to pomislio.", promumlao je.
   "Jel sve u redu?", stric je upitao kada smo usli u dnevni boravak.
   Prevrnula sam ocima. "Jeste, strice. Sta ne bi bilo?"
   Uzdahnuo je. "Vuk je rekao da mora da porazgovara sa tobom, pa sam mislio..."
   "Ajde, jebote, sto moras i ti sve da znas, koji kurac?", Vuk je pomalo nervozno upitao.
   Stric ga je mrko pogledao. "Koji ti je?"
   "Nije mi nista.", Vuk je progundjao.
   Stric je klimnuo. "Dobro. Mala, sutra idemo malo da se opustimo. Prvo bazeni, a posle idemo u neki klub sto se otvara."
   "Stvarno? Idem i ja?", ciknula sam.
   Nasmejao se i zaklimao glavom. "Naravno da ides, mala."
   Skocila sam sa kauca i bacila mu se oko vrata. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam.
   Smejao se kao lud. "A ti najbolja sinovica. Niko ne brani svog strica kao ti mene."
   Ozareno sam se osmehnula. "Da nisi naisao iscupala bih joj jezik na kraju.", progundjala sam vracajuci se na mesti kraj Vuka. Kada sam prisla kaucu povukao me je  za ruku i uglavio u svoja krila. Sklupcala sam se u njegovom zagrljaju i spustila glavu na njegovo rame. Sklopila sam oci samo na trenutak. Kada sam se probudila bila sam u svom krevetu. U svojoj sobi. Namrstila sam se. Utom mi je zazvonio telefon. "Molim?", pospano sam se javila.
   "Kako si, mila moja?", Vuk me je zabrinuto upitao.
   "Dobro sam, Vuce. Zasto sam ovde?"
   Nasmejao se. "Tvoj stric je rekao da ides kuci.", rogundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Poludeo, daboga.", progundjala sam.
   Vuk je prasnuo u smeh. "Oblaci se i dolazi kod njega, tu sam za deset minuta."
   Namrstila sam se. "Koliko je sati?"
   "Pola sedam. Za deset minuta sam tu.", rekao je i spustio slusalicu.
   Oblacila sam se i smejala kao luda. Sad ni stric nece savati. Sacekala sam par minuta i izasla polako iz stana. Na stepenicama sam srela Vuka. "Idemo?", upitao je siroko se osmehujuci i uzimajuci me za ruku.
   Zacerekala sam se. "Zasto imam osecaj da ovo namerno radis?", upitala sam smejuci se.
   Jos sire se nacerio. "Da je poslao tvom ocu poruku sada bi spavao."
   Smejala sam se kao luda kada je lago na stricevo zvono na vratima. Bez odgovora. Ponovo je legao na zvono. "Idem, idem.", cula sam strica kako pospano gundjao. Otvorio je vrata i zabezeknuto gledao u nas kao da ne veruje sta vidi.
   "Dobro jutro, striko.", umiljato sam rekla nevino trepcuci ocima.
   "Koliko je sati?", gundjavo je uitao pustajuci nas da udjemo unutra.
   "Dvadeset do sedam.", rekao je Vuk smejuci se.
   Stric ga je mrko pogledao. "Da li ste poludeli? Mogli ste i ranije doci."
   Siroko sam mu se osmehnula. "Vuk kaze da si poslao tati poruku jos uvek bi spavao."
   Para mu je krenula na usi. "Vuk je lud, mala. Ne mozes najednom preci stalno da spavas kod mene. Vi radite sta hocete, ja odoh da spavam.", progundjao je, okrenuo se i uz tresak vratima nestao u svojoj sobi.
   Nasmejala sam se, Vuk me je odigao u narucje i poneo ka sobi. "I mi cemo u krevet.", prosaputao je. Spustio me je lagano i poceo da skida sve sa mene. "Jel jos imas?"
   Odmahnula sam. "Nemam.", romucala sam crvena od sramote, a on mi je skinuo i gacice. Skinuo je sve sa sebe pa legao preko mene. Spustio je usne na moje i ljubio me kao da sutra ne postoji. Uzvracala sam, izvijala se ka njemu i tiho cvilela. Potrazila sam rukom njegov ud i nezno ga obuhvatila. "Moja lepa, pametna devojcica.", promrmljao je, zavukao ruku izmedju nas, prstima presao po njoj i onda ih ubacio unutra. Cvileli smo stenjali i gledali se u oci dok smo vodili jedno drugo do onog najlepseg. Tiho sam mu kriknula na usnama i uz drhtaje dozivela vrhunac. Pratio me je uz glasno jecanje i srucio se preko mene.

   Iz misli me je trgao telefon. Nasmejala sam se, znala sam ko je. "Hej, lepotane?", umiljato sam se javila. "Hej, lepotice. Sta radis?", nezno je upitao. Nasmejala sam se. "Kuvam rucak i mislim na tebe.", promrmljala sam. "Hm, da sam tu..." Prasnula sam u smeh. "Da si tu, ja ne bih kuvala. Imala bih pametnija osla.", rekla sam smejuci se. "A kakva to, mila moja", umiljato je upitao. Nacerila sam se. "Da te nateram da pocenes da razmisljas onom stvari.", rekla sam guseci se od smeha. "Molim?", zapanjeno je upitao. "Tako je stric danas rekao, pametan si covek sve dok ne ocnes da razmisljals onom stvari.", grcala sam. "On je poludeo, jebote.", progundjao je. Smejala sam se kao luda. "To je progundjao za sebe, nisam to trebala da cujem,", grcala sam. "Malena, da nisi trbala ne bi ni izgovorio. On tacno nije normalan." "A jel ne mislis..." Nasmejao se. "Mislim, ali malena, mora da povede racuna sta sere pred tobom.", mrgodno je rekao. Prevrnula sam ocima. "Nije mu to prvi izlet takve prirode.", progundjala sam. "Hm, imas li ti vremena da ja malo tebe povedem na izlet neke prirode?", zavodljivo je upitao. "Za tebe, uvek." I poveo me je, o da jeste. Nekih pola sata kasnije sam lezala na krevetu zadovoljno mrmljajuci. "Dobro je da sam ugasila soret. Ne mogu da ustanem.", zacvilela sam. Nasmejao se. "Obozavam to kako uticem na tebe.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "To ti verujem.", nasmejano sam rekla. "Moram da prekinem, malena. Zvacu te veceras opet.", nezno je rekao. Nasmesila sam se. "Vazi, Vuce.", prosaputala sam. "Volim te.", promrmljao i ne sacekavsi da mu odgovorim spustio slusalicu.