Ustala sam nervozna kao pas. Ok, smiri se, Srno, sta god hoce samo mu ne govori sta se sve izdesavalo i bice ok, samu sebe sam smirivala. Uostalom, stric je u pravu, Dragan mi ne moze nista. Nema prava da mi pridikuje. Taman sam stavila kafu za mene i Marka kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Sta radis, mala?", stric je nezno upitao. Siroko sam se nasmesila. "Stavljam kafu Marku i meni. Ti, striko?", umiljato sam upitala. "Sedim sa Vukom.", zacerekao se. "Da se menjamo na koji dan?", zacvilela sam. Prasnuo je u smeh. "Da moze, vrlo rado, mala. Nije bas zanimljiv, znas?", cerekao se. "Sad bih ja tebi rekla samo da mogu. Dragan dolazi danas.", promumlala sam. "Znam, mala. Ne brini, nece te maltretirati.", nezno je rekao. Osmehnula sam se. "Znam, strice. Ajde na kafu.", zacerekala sam se. "Jel sam ili da povedem i Vuka?", podsmehnuo se. "Samo ti zajebavaj.", cerekala sam se. "Znas ti.", promrmljala sam. "Znam, mala, salim se. Nazvao sam te samo da ti kazem da se ne sikiras nista. Vazi?",nezno je upitao. Zaklimala sam glavom. "Vazi, strice.", isto tako nezno sam rekla. "Slusaj, pravi se da i dalje pricas samnom, hoce Vuk nesto da ti kaze.", rekao je cerekajuci se. "Vazi", promrmljala sam dok mi je srce u grudima tuklo trista na sat. "Volim te, mila moja.", cula sam njegov tihi sapat. Uzdahnula sam. "I ja tebe", promrmljala sam. "Znam, nemoj nista da se sikiras, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Vazi, ne brini.", tiho sam rekla. "Hajde, zvacu te kad izadjes iz kuce.", tiho je rekao i vratio stricu slusalicu. "Jel bolje, mala?", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Jebi se.", rekla sam smejuci se. "Eto, nisam znao da se tako zahvaljujes.", rekao je podbadajuci me. "Hvala, striko.", otegnuto sam odgovorila. Zacerekao se. "Nema na cemu, mala.", isto tako je odgovorio. "Ti si lud ponekad.", smejala sam se. "E, mala, pa koga trpim dobro da nisam stalno lud.", progundjao je. "Ne vuci me za jezik, strice.", zarezala sam. Smejao se. "Da, da, zaboravio sam, Vuka niko ne sme da dira.", i dalje se cerekao. "Naravno da ne i bolje ti je prekini pre nego sto se zaboravim.", zarezala sam. Umirao je od smeha. "Moja je sreca sto je on tu pa mi se moze.", nadmeno je rekao. "Hm... Jesi li siguran?", zajedljivo sam upitala. Uozbiljio se. "U pravu si, sa tobom nikad covek nije siguran. Hajde, cuvaj se, cujemo se kad Dragan ode.", nezno je rekao. "Hocu, strice, i ti se cuvaj.", nezno sam rekla i spustila slusalicu. "Opet Miroslav?", Marko je upitao. Nasmesila sam se i klimnula glavom. "Opet, od kako se docepao telefona, stalno zove.", rekla sam smeseci se. "Pa dobro, sa njim si najvise vremena provodila, sigurno i ti njemu nedostajes.", nezno je rekao. Boze, svaki put bi me hvatala krivica koje nisam mogla da se otresem. "Naravno da mu nedostajem. Ja sam njegovo dete.", promrmljala sam. "Moram do wc-a", rekla sam i smugnula u wc.
Lezala sam budna u njegovom zagrljaju i gledala ga kako mirno spava. Nisam mogla da zaspim nikako, zelela sam samo da ga gledam. Bio mi je prelep dok spava i zato sam ga pustila da misli da sam i ja zaspala pa kada sam osetila da se opustio kraj mene otvorila sam oci i gledala ga. Toliko toga lepog je rekao nocas, osetila sam se kao najvrednija osoba na svetu. Kao da je osetio da ga gledam otvorio je te svoje lepe oci i pogledao me. "Zasto si budna, jos nije svanulo?", upitao je mrsteci se.
Poljubila sam izmedju obrva. "Nije mi se spavalo.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio po obrazu. "Jel te muci nesto? Mila moja, ako te muci...."
Privila sam se uz njega i nezno mu poljubila usne. "Nista, nemoj da brines. Samo volim da te gledam dok spavas.", promrmljala sam.
Nasmesio se. "Znam, ali moras da spavas. U poslednje vreme nikako ne spavas. Ili te ja zovem ili..."
Spustila sam prste na njegove usne. "Cuti, spavacu.", promrmljala sam i uvukla glavu u njegov vrat. "Volim kad ne spavam zbog tebe. Volim da slusam kad mi pricas.", prosaputala sam.
-"Hoces da ti ispricam pricu za spavanje?", zacerekao se.
Prasnula sam uu smeh. "To sutra uvece, sad me samo jako stegni.", prosaputala sam.
Jako me je zagrlio. "Hajde, spavaj, mila moja.", nezno je rekao. Sklopila sam oci, ususkala se u njegovo narucje i zaspala.
-"Dobro jutro, Miko. Trazim svoju ceru.", cerekao se moj tata kroz san.
Trgla sam se i razgoroceno pogledala u Vuka. "Jebote jel mora svaki put da dodje.", tiho sam progundjala.
Nezno me je poljubio. "Dobro jutro, mila moja.", prosaputao je.
-"Udji, Aco. Spava jos, jutros smo dosli u cetiri.", stric je glasno rekao.
-"Neka je onda nek spava. Ja dosao sa puta, pa reko da je vidim, ali doci ce ona posle kuci. Idem i ja malo da odmorim, mrtav sam u picku materinu."
-"Kako neces, jebote. Aco, stvarno nije zdravo koliko radis.", stric je zabrundao.
-"Cuti, Miko, lakse mi je tako. Ne mogu da gledam vise sav onaj haos u kuci. Verka i Mirjana opet ne razgovaraju, Srna se ili sklanja kod tebe ili je u sobi. Na telefonu obicno. Cuo sam je pre neko vece, pricala je sa nekim, verovatno sa Suzanom. Nisam imao pojma da se tako oseca.", pokunjeno je rekao.
-"Hajde idemo nas dvojica na dorcak negde i da porazgovaramo.", stric je rekao.
-"Hajde, ostavi samo Srni poruku, neka zna.", tata je tiho dodao.
-"Ne brini nista.", promumlao je i posle neka dva minuta su izasli napolje.
Pogledala sam u Vuka. "Nisam zelela da on to sazna.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je i povukao me na sebe. "On je to odavno trebao da sazna. Trebao je da sazna kako se osecas u svojoj sopstvenoj kuci, Mora da zna da se ne osecas dobro tamo, mora da zna da te sve to boli, mila moja.", tiho je saputao nezno me mazeci po ledjima.
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Ne zelim da se sikira, Vuce. Stalno je na putu, vozi, a ako..."
Spustio ruku na moje usne. "Slusaj me, njegovo ni jeste da popravi tu situaciju. On ti je otac, a ona je njegova zena. On je taj, malena, koji treba da te zastiti, razume i podrzi. U redu, imas Miroslava, striceve i mene, ali ni jedan od nas ne moze da je obuzda sem njega."
Uzdahnula sam. "Nema veze. Mnogo je lakse od kako si ti tu.", prosaputala sam.
Izvio je obrvu. "Lakse?"
Klimnula sam glavom. "Tebi mogu da kazem i ono sto stricu nikad ne bih. Da zna sve napravio bi haos, Vuce. A meni je haosa dosta.", promrmljala sam.
Jako me je obgrlio rukama. "Razumem, mila moja. Hocemo li da se obucemo i izadjemo da pijemo kafu. Ako se vrate nece Aci biti nista sumnjivo ako nas nadje u kuhinji.", promrmljao je.
Nasmesila sam se i klimnula. "Hocemo.", prosaputala sam.
Ustali smo, obukli se i krenuli van. Skuvala sam nam kafu, stavila je na sto i sela u njegova krila. Nasmejao se. "Napokon ne moram ja da te vucem da sednes ovde."
Pocrvenela sam. "Ja..."
-"Sss, nemoj se stideti, Srno. Ne mene.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se i poljubila ga. "Necu, Vuce.", prosaputala sam.
Spustio je dlan na moj obraz i strastveno me poljubio. "Ustala je Srna do sada sigurno.", zabrundao je stric ispred vrata.
Skocila sam iz vukovih krila i sela na suprotnu stranu. "Nadam se.", tata je prgundjao.
Usli su unutra."Vuce, kad si stigao?", stric je kao iznenadjeno upitao.
Jedva sam izdrzala da ne prasnem u smeh. "Malopre, nisam znao da nisi kuci. Na zalost, probudio sam Srnu.", promrmljao je.
-"Dobro jutro, Vuce. Cero gde si ti?", tata je nezno upitao.
Skocila sam sa stolice i obesila mu se oko vrata. "Evo me tajko. Sinoc smo kasno dosli, isli smo sa stricevima na splav.", odusevljeno sam verglala. Ili nervozno, nisam sigurna.
-"Hajde, Aco, sedi, sad cu nam ja staviti kafu. Mala, mrdaj sa mog mesta.", kao strogo je rekao.
Nasmejala sam se pa se obesila njemu oko vrata. "Naravno, striko. Treba li ti pomoc?"
Prasnuo je u smeh. "Znam sam da skuvam dve kafe, mala. Sedi tu.", promrmljao je.
Klimnula sam i smestila se na stolicu kraj Vuka. "Kad si dosao, tajko?", umiljato sam upitala.
-"Pre neka dva sata,cero. Mira mi rece da si ovde.", rekao je.
Klimnula sam. "Jesam, nisam htela jutros da ih budim kada smo se stric i ja vratili."
Nasmesio se. "Dobro,cero. Rekao mi je Mika vec. Reci mi kako si, lepotice tatina?", nezno je upitao.
Siroko sam se nasmesila. "Odlicno, tata. Striko me voda svugde sa sobom. Obozavam da provodim vreme sa njim.", veselo sam rekla.
Nasmejao se. "Znaci, Mika je kapitulirao.", cerekao se.
Vuk se nasmejao. "Njemu sve tesko.", rekao je smejuci se.
Tata se nasmejao. "Znam da nije, Vuce, ali sta ce ona sa vama? Samo vam dosadjuje."
Vuk je odmahnuo glavom. "Ona nikome ne dosadjuje, Aco.", promrmljao je.
Tata se nasmejao ii odmahnuo glavom. "Ako je tako, onda neka je."
-"Tako je. Luda je na Miroslava i uklapa se u drustvo."
-"Idem da vidim treba li stricu pomoc.", promrmljala sam i zbrisala. "Treba li ti pomoc?", upitala sam strica i zatreptala.
Zbunjeno me je pogledao. "Sta ti je?"
-"Poceli su da pricaju o meni.", panicno sam zacvilela.
Prasnuo je u smeh. "Smiri se, mala, Vuk nije budala da..."
-"Smatram da zaista to nije fer prema Srni, Aco.", zaculi smo Vukov glas iz trpezarije.
Stric je uzdahnuo. "Ili mozda jeste. Zakuvaj ti kafu, idem ja tamo.", progundjao je i izasao iz kuhinje.
Nervozno sam osluskivala. "Znam da nije, Vuce. Ali sta ja mogu da uradim kada sam stalno na putu?", tata je progundjao.
Zakuvala sam kafu i izletela napolje. "Izvoli, tako, striko. Ma nema potrebe nista da radis, tajko. Kada nisi kod kuce ja cu vreme provoditi sa stricem.", rekla sam siroko se cereci.
Tata je prevrnuo ocima. "Tvoj stric ima i svoj zivot, Srno. Mozda bi mogla da se malo smiris..."
-"Aco, meni mala nikada ne smeta. Sto se mene tice, moze i da se preseli ovde. Nije problem u tome, uopste, ali necu dozvoliti da se povlaci u svojoj sopstvenoj kuci.", stric je zarezao.
Tata je klimnuo. "U pravu si, Miko, ali mi reci ti sta da uradim. Jel te opet..."
Odmahnula sam glavom. "Obicno me ostavlja na miru.", progundjala sam.
-"Razumem, a tebi se to ne svidja. Boli te.", tata je tiho rekao.
Krisom sam pogledala u Vuka. Neprimetno mi je namignuo. "Malo, ali nije vazno tata. Zaista sam super."
Izvio je obrvu. "Nisam cuo tako pre neko vece."
Uzdahnula sam. "Daj, tata sto si presluskivao moj razgovor?", okrenula sam na onu napad je najbolja odbrana.
Pocrveneo je. "Nisam, slucajno sam cuo.", promrmljao je.
Uzdahnula sam. "Dobro, ali to je bez veze, nemoj da brines, molim te.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se. "Dobro, necu. Ides samnom kuci?"
Klimnula sam. "Hocu, tata. Stric i Vuk sigurno imaju neka posla.", promrmljala sam.
-"Pa i nemamo, mala. Mogla si sa nama do grada malo. Ionako ce Aca na spavanje.", stric je rekao.
Vuk je klimnuo glavom. "Zasto da ne."
Nasmejala sam se i pogledala u tatu. "Mogu li, tata?", upitala sam trepcuci.
Odmahnuo je glavom. "Stvarno bi trebalo da budes kuci malo, Srno."
Smracila sam se. "Dobro.", progundjala sam i ustala. "Idemo onda kuci. Vidimo se, Vuce.", tiho sam rekla, poljubila strica u obraz i krenula za tatom ka vratima.
-"Hocu da razgovaram sa tobom, Srno.", rekao je tata cim smo usli u stan.
Uzdahnula sam. "Dobro, tata.", promrmljala sam i krenula ka svojoj sobi. "Sta sam sad uradila?", mrgodno sam upitala.
Mrko me je pogledao. "Nista, Srno. Samo krijes nesto od mene.", progundjao je paleci cigaretu i dajuci mi je pa uzevsi jednu i zapalio za sebe.
Povukla sam dim. "O cemu, tata?", zbunjeno sam upitala.
Slegnuo je ramenima. "Ti i Vuk...."
Prevrnula sam ocima. "Vuk i ja, sta?", ljutito sam upitala.
-"Izmedju vas..."
Uzdahnula sam. "Ne pocinji ponovo, tata, molim te. Vec sam ti jednom rekla. Vuk je isto sto i Janko. Janko je trenutno zauzet, pa nije sa nama, ali..."
-"Srno, Prestani. Rekao sam ti vec, ja ti nisam majka, ceri.", nezno je rekao.
Slegnula sam ramenima. "Ja to nikad nisam ni rekla, tata. Samo ne znam sta ocekujes da priznam, kada izmedju mene i Vuka nema nista vise nego sto je to sa Jankom ili Mrgudom, Zokijem... Jedino sto je u poslednje vreme on vise sa stricem, nego ostali.", verglala sam.
Klimnuo je. "U redu, ako ti tako kazes. Srno, ako si zaljubljena u njega ili...."
Iskolacila sam oci. "Sta tebi sve nece pasti na pamet, tata. Naravno da nisam.", zakretketala sam.
Slegnuo je. "Samo hocu da znas da u svog tatu uvek mozes da imas poverenja."
Ustala sam i zagrlila ga. "Znam, tajko.", promrmljala sam. Bilo mi je tesko sto ga lazem, nije to zasluzio od mene, ali strah od njegove rakcije je bio mnogo veci od krivice zbog laganja.
Zagrlio me. "Dobro, ceri. Idem da spavam. Pozovi strica ako zelis pa idi sa njima, ako nisu jos otisli.", nezno je rekao.
Zaklimala sam glavom. "Idem do njega, pa ako nije kuci vraticu se.", nezno sam rekla i poljubila ga u obraz.
Istrcala sam iz stana i poletela ka stricevom stanu. Zazvonila sam i stisla kvaku. Zakljucano, mora da su vec otisli, tuzno sam pomislila i krenula ka stepenicama kada su se vrata otvorila. Okrenula sam se i ugledala Vuka na vratima. "Hej, mila moja. Hajde, udji.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se. "Stric nikad ne zakljucava.", promrmljala sam.
Prevrnuo je ocima. "Dosli mu neki ljudi zbog posla, nije zeleo da naletis.", prosaputao je.
Klimnula sma i krenula na vrata. "Docicu kasnije.", tiho sam rekla.
Odmahnuo je i uzeo me za ruku. "Neces, dodji.",nezno je rekao.
Poveo me je u sobu. "Vuce, stric ce biti ljut..."
-"Boli me kurac za to.", prasnuo je.
Trgla sam se. "Sta ti je?", zbunjeno sam upitala.
Obuhvatio mi je lice rukama i grubo me poljubio. Bacio nas je na krevet i u momentu sam ostala bez daha kada se njegova tezina srucila na mene. "Jesi li dobro?", zabrinuto me je upitao. "Jebi ga, izvini, ja..."
Uzela sam mu usne u novom poljubcu. "Dobro sam, Vuce. Sta je bilo, lepotane?", nezno sam upitala.
Uzdahnuo je i spustio celo na moje. "Slusaj me, devojcice, ti mi trebas, tebe zelim i..."
-"Hej, hej, polako. Sta je problem?", zbunjeno sam upitala.
-"Oni kreteni su doveli i neke zene sa sobom. Znam da si ljubomorna i..."
Uzdahnula sam. "Pusti me da idem, Vuce. Pricacemo kada odu. Zovi me i..."
Sklonio se sa mene. "Idi.", ljutito je rekao kada sam ustala.
Zapanjeno sam ga pogledala. "Zasto si ljut?", zacvilela sam.
-"Zato, zato sto ces sad da odes i jesce te ljubomora. Naljutices se i izbegavati me.", zarezao je.
Sklopila sam oci, uzdahnula pa ga ponovo pogledala. Bio je u pravu. Nesigurno sam se vratila kraj njega. Obgrlila sam ga oko vrata i privila se uz njegovo telo. "Necu da idem.", prosaputala sam.
Jako me je zagrlio. "Ostani ovde, ostani samnom.", prosaputao je.
Klimnula sam. "Hocu, Vuce, ostacu."
Stric je uleteo u sobu. "Jebote da li ste poludeli? Volite se posle, jebote, ne zelim da mala bude ovde..."
Vuk me je jos jace privukao uza se. "Nece izlaziti tamo, Miroslave. Necu da se opet naljuti jer su oni kreteni pozvali one kurvetine sa njima.", zarezao je.
Stric je uzdahnuo. "Mala, dovoljno si pametna da znas da nemas zbog cega da se ljutis.", stric je nezno rekao.
Pogledala sam gai klimnula. "Znam, striko. Vuce, idem kuci, zavrsite to pa cu doci. Obecavam.", tiho sam rekla.
Odmahnuo je. "Ne, ti ces..."
Spustila sam ruku na njegov obraz. "Necu, obecavam.", prosaputala sam.
Klimnuo je, nezno me poljubio i ja sam izasla iz sobe pa iz stana. Dobro srno, neces, obecala si, sama sebi sam govorila naredna dva sata dok sam palila cigaru za cigarom a u ljubomornoj i nenormalnoj tintari zamisljala svakakve slike. Glava me je vec bolela, jedva sam disala od tolikih cigareta kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", zakrestala sam.
-"Hoces li doci gore?", Vuk je tiho upitao.
-"Stizem.", promrmljala sam. "Mama, idem kod strica, sad me zvao.", javila sam se i izletela iz stana. otrcala sam dva sprata iznad i usla u stan. "Stigla sam.", tiho sam rekla kada sam usla u dnevni boravak.
Vuk me je povukao u krila i pogledao me. "Jesi li ok?", nezno je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Jesam, Vuce. Glava me boli.", prosaputala sam.
Stric je kleknuo kraj mene. "Sta ti je? Da nisi bolesna?", zabrinuto je upitao.
Odmahnula sam. "Nisam, striko, nemoj da brines.", umiljato sam rekla.
Nasmesio se. "Dobro, mala. Idem do kafane da nam donesem rucak, lep je dan prosetacu.", nezno je rekao, obuo se i izasao iz stana.
-"Jel mnogo?", tiho me je upitao.
Pocrvenela sam do korena kose i spustila pogled. "Jeste.", prosaputala sam.
-"Znam.", prosaputao je i ustao samnom u rukama. Poneo me je ka sobi i nezno me spustio na krevet. Svukao mi je majicu i rasirio oci. "Ovo sam ti ja uradio malopre, zar ne?", zabezeknuto je upitao.
Klimnula sam. "Nije vazno, Vuce."
-"Jeste, jebote, vazno je. Izgubio sam kontrolu, mogao sam te ubiti kad sam onako pao na tebe i..."
-"Zacepi, Vuce.", promrmljala sam, spustila usne na njegove i uvukla jezik u njih. Zastenjao je, upleo svoj jezik sa mojim, zavukao ruku pod moju suknjicu i pomazio je preko gacica. "Ovo je sve sto zelim. Samo to.", prostenjao je i pokidao mi gacice. Uvukao je prste unutra i nezno promesao sa njima. Zvukla sam ruku u njegovu trenerku i obuhvatila ga. "Tako je, mila moja. Gledaj me, molim te, gledaj me.", prodahtao je. Gledala sam ga u oci dok smo jedno drugo vodili ka vrhuncu. Obozavala sam ono sto sam videla u tim ocima. Svaki put bi postajale tamne, gotovo crne. Glasno sam kriknula, grcila se i tresla pod njim dok me je tresao orgazam. "Jebote.", promucao je, urliknuo i pao na mene kada je svrsio. Jako me je stezao po guzi i spoljasnim stranama butina. "Nemas potrebe za ljubomorom, nemas, Srno.", promrmljao je gledajuci me u oci.
-"Jebi ga, jace je od mene.", prosaputala sam trljajuci nos o njegov.
-"Znam, mila moja.", tiho je uzdahnuo. "Obuci neku Miroslavljevu trenerku, pokidao sam ti gacice.", promrmljao je.
Prasnula sam u smeh. "Hocu, nemoj da brines."
-"Mala, za pet minuta sam pred tvojom kapijom.", brundao je Draganov glas. Prevrnula sam ocima. "Dobro, Drago, spremna sam.", promumlala sam i spustila slusalicu. "Poludecu od njih jednog dana.", progundjala sam Marku dok sam se obuvala.
Nasmejao se. "Sta da radis, tvoji su. Jos kad Miroslav izadje..."
-"E onda cu da odahnem, sve ce da ih dovede u red.", progundjala sam i izletela iz kuce navlaceci jaknu na sebe. Dragan je vec bio pred kapijom. Usla sam u auto i poljubila ga u obraz. "Zadravo, Drago.", umiljato sam rekla. Samo sto sam izgovorila zazvonio mi je telefon. "Molim?", javila sam se. "Hej, mlia moja, jesi li nervozna?", Vuk je nezno upitao. Nasmesila sam se. "Nisam, ne brini.", promrmljala sam. "Dobro, znas da te volim, zar ne?", tiho je upitao. "Znam, znas...", pocela sam pa se nasla u neprilici kada sam uhvatila Draganov mrk pogled. "Znam, devojcice. Ne brini. Cujemo se nocas.", promrmljao je. "Vazi, cao.", prosaputala sam i brzinom munje spustila slusalicu.
-"Ko je to bio?", Dragan je mrko upitao.
Pocrvenela sam do korena kose. "Ovaj...."
-"Nemoj da smisljas sta ces da me slazes vec govori.", zagrmeo je.
Pogledala sam u pod. "Prijatelj.", promrmljala sam.
Izvio je obrvu. "Koji?"
-"Minja.", izlajala sam prvo sto mi je palo na pamet.
Stao je ispred kafica i ja sam poput furije izletela iz auta. Dobro, Srno, prestani da se ponasas kao glavni krivac za ubistvo inace si gotova, sama sam sebi drzala propoved. Uhvatio me je za ruku i povukao ka kaficu u kom bismo uvek sedeli kada dodje kod mene. "Minja?", upitao je kada smo seli.
Konobar je dosao do nas. "Izvoli, Srno.", nasmejano je rekao.
-"Meni kafu, dupli i red bul, Slavisa.", promrmljala sam.
Dragan me je besno pogledao. "Viski u ovo doba?", zarezao je.
Klimnula sam. "I bolje cuti.", zarezala sam.
Klimnuo je. "I meni isto, samo bez red bula. Ja nisam toliki gospodin.", zajedljivo je rekao.
Postrelila sam ga pogledom. "Koji ti je kurac?", zarezala sam cim je ovaj otisao.
-"Jos jednom te pitam, koji prijatelj? I nemoj da me lazes.", zagrmeo je.
-"Jebote, stisaj se, nismo sami.", zacvilela sam.
Klimnuo je. "U pravu si. Koji prijatelj. I slazi me jos samo jednom i idemo pravo u Beograd.", zarezao je.
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Sta cemo tamo?"
-"Vece.", hladno je rekao.
Prebledela sam. "Stric to nikad nece dozvoliti.", promucala sam.
-"Dobro, onda neka i on dodje.", mirno je rekao.
Progutala sam. "Sta hoces, Dragane?", zacvilela sam.
Slegnuo je ramenima. "Pitanje sam postavio, hocu odgovor."
Zagrizla sam usnu. "Vuk.", prosaputala sam.
-"Vuk?", ponovo je zagrmeo.
-"Gospodine, molim vas nemojte vikati, imamo jos gostiju.", Slavisa je rekao kad nam je doneo poruceno.
Dragan je pocrveneo." U redu, izvinite.", promrmljao je. "Od kad se cujes sa njim, Srno?"
Slegnula sam ramenima. "Nisam sigurna, Drago, mislim od sredine novembra. Pre toga mi je samo pisao.", prosaputala sam.
-"Zbog one proklete knjige, zare ne? Sve je krenulo sa njom. Jesam li ti rekao da je previse, jesam li ti rekao da prestanes da je pises?", zarezao je.
Mrko sam ga pogledala. "Jesi, samo si zaboravio jednu sitnicu da mi kazes. Zaboravio si da mi kazes da ne znas samo ti za nju vec i njih dvojica. Zaboravio si da mi kazes da su svo vreme tu, zaboravio si da mi kazes da mi stric nije u zatvoru, zaboravio si da mi kazes da imam brata....", sisatala sam besna kao ris.
-"I sta sad?", mrgodno me upitao.
Slegnula sam. "On je tamo gde jeste, ja sam tu gde jesam, sta moze da bude? Nista!", promumlala sam.
-"Ako se vrati?"
Spustila sam pogled. "Ne znam. Volim ga, on je jedini kojeg sam volela, Drago.", prosaputala sam.
-"Kad bi mogla da ga vidis..."
Podsmehnula sam se. "To je nemoguce, Drago i ti to znas. Ali kad bih mogla, volela bih vise od svega.", prosaputala sam.
Klimnuo je, povukao me do sebe i jako me zagrlio. "Onda znas i da ce Drago biti uz tebe sta god da se desi, sta god da odlucis. Nadam se da ne gresim.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Sve je to tako prokleto tesko, strice.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "Znam, mala. Slusaj me, jel te cini srecnom to sto te povremeno pozove?"
Podsmehnula sam se. "Nije to povremeno, Drago. Stalno se cujemo. Svaki dan.", prosaputala sam. "I da, cini me srecnom, na neki nacin kompletnom."
Klimnuo je. "U redu, samo vodi racuna, mala. Ne mogu da kazem da sam presrecan zbog toga, Marko je dobar momak, voli te, ali znam da ti nikada nisi zaboravia Vuka. Ako ista i ikako budem mogao da ti pomognem, smao reci, mala. Znas da sam tu."
Klimnula sam. "Znam. I mozes. Samo drzi prokleto vece dalje od mene. Izvucice sve od mene, a onda sam gotova.", zacvilela sam.
Nasmejao se. "Obecavam, a sad, sta ti je rekao Boban kad je bio?"
Poljubila sma ga u obraz, ususkala se u njegov zagrljaj, uzela svoj viski i pocela da pricam.
Lezala sam budna u njegovom zagrljaju i gledala ga kako mirno spava. Nisam mogla da zaspim nikako, zelela sam samo da ga gledam. Bio mi je prelep dok spava i zato sam ga pustila da misli da sam i ja zaspala pa kada sam osetila da se opustio kraj mene otvorila sam oci i gledala ga. Toliko toga lepog je rekao nocas, osetila sam se kao najvrednija osoba na svetu. Kao da je osetio da ga gledam otvorio je te svoje lepe oci i pogledao me. "Zasto si budna, jos nije svanulo?", upitao je mrsteci se.
Poljubila sam izmedju obrva. "Nije mi se spavalo.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio po obrazu. "Jel te muci nesto? Mila moja, ako te muci...."
Privila sam se uz njega i nezno mu poljubila usne. "Nista, nemoj da brines. Samo volim da te gledam dok spavas.", promrmljala sam.
Nasmesio se. "Znam, ali moras da spavas. U poslednje vreme nikako ne spavas. Ili te ja zovem ili..."
Spustila sam prste na njegove usne. "Cuti, spavacu.", promrmljala sam i uvukla glavu u njegov vrat. "Volim kad ne spavam zbog tebe. Volim da slusam kad mi pricas.", prosaputala sam.
-"Hoces da ti ispricam pricu za spavanje?", zacerekao se.
Prasnula sam uu smeh. "To sutra uvece, sad me samo jako stegni.", prosaputala sam.
Jako me je zagrlio. "Hajde, spavaj, mila moja.", nezno je rekao. Sklopila sam oci, ususkala se u njegovo narucje i zaspala.
-"Dobro jutro, Miko. Trazim svoju ceru.", cerekao se moj tata kroz san.
Trgla sam se i razgoroceno pogledala u Vuka. "Jebote jel mora svaki put da dodje.", tiho sam progundjala.
Nezno me je poljubio. "Dobro jutro, mila moja.", prosaputao je.
-"Udji, Aco. Spava jos, jutros smo dosli u cetiri.", stric je glasno rekao.
-"Neka je onda nek spava. Ja dosao sa puta, pa reko da je vidim, ali doci ce ona posle kuci. Idem i ja malo da odmorim, mrtav sam u picku materinu."
-"Kako neces, jebote. Aco, stvarno nije zdravo koliko radis.", stric je zabrundao.
-"Cuti, Miko, lakse mi je tako. Ne mogu da gledam vise sav onaj haos u kuci. Verka i Mirjana opet ne razgovaraju, Srna se ili sklanja kod tebe ili je u sobi. Na telefonu obicno. Cuo sam je pre neko vece, pricala je sa nekim, verovatno sa Suzanom. Nisam imao pojma da se tako oseca.", pokunjeno je rekao.
-"Hajde idemo nas dvojica na dorcak negde i da porazgovaramo.", stric je rekao.
-"Hajde, ostavi samo Srni poruku, neka zna.", tata je tiho dodao.
-"Ne brini nista.", promumlao je i posle neka dva minuta su izasli napolje.
Pogledala sam u Vuka. "Nisam zelela da on to sazna.", prosaputala sam.
Uzdahnuo je i povukao me na sebe. "On je to odavno trebao da sazna. Trebao je da sazna kako se osecas u svojoj sopstvenoj kuci, Mora da zna da se ne osecas dobro tamo, mora da zna da te sve to boli, mila moja.", tiho je saputao nezno me mazeci po ledjima.
Podigla sam glavu i pogledala ga. "Ne zelim da se sikira, Vuce. Stalno je na putu, vozi, a ako..."
Spustio ruku na moje usne. "Slusaj me, njegovo ni jeste da popravi tu situaciju. On ti je otac, a ona je njegova zena. On je taj, malena, koji treba da te zastiti, razume i podrzi. U redu, imas Miroslava, striceve i mene, ali ni jedan od nas ne moze da je obuzda sem njega."
Uzdahnula sam. "Nema veze. Mnogo je lakse od kako si ti tu.", prosaputala sam.
Izvio je obrvu. "Lakse?"
Klimnula sam glavom. "Tebi mogu da kazem i ono sto stricu nikad ne bih. Da zna sve napravio bi haos, Vuce. A meni je haosa dosta.", promrmljala sam.
Jako me je obgrlio rukama. "Razumem, mila moja. Hocemo li da se obucemo i izadjemo da pijemo kafu. Ako se vrate nece Aci biti nista sumnjivo ako nas nadje u kuhinji.", promrmljao je.
Nasmesila sam se i klimnula. "Hocemo.", prosaputala sam.
Ustali smo, obukli se i krenuli van. Skuvala sam nam kafu, stavila je na sto i sela u njegova krila. Nasmejao se. "Napokon ne moram ja da te vucem da sednes ovde."
Pocrvenela sam. "Ja..."
-"Sss, nemoj se stideti, Srno. Ne mene.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se i poljubila ga. "Necu, Vuce.", prosaputala sam.
Spustio je dlan na moj obraz i strastveno me poljubio. "Ustala je Srna do sada sigurno.", zabrundao je stric ispred vrata.
Skocila sam iz vukovih krila i sela na suprotnu stranu. "Nadam se.", tata je prgundjao.
Usli su unutra."Vuce, kad si stigao?", stric je kao iznenadjeno upitao.
Jedva sam izdrzala da ne prasnem u smeh. "Malopre, nisam znao da nisi kuci. Na zalost, probudio sam Srnu.", promrmljao je.
-"Dobro jutro, Vuce. Cero gde si ti?", tata je nezno upitao.
Skocila sam sa stolice i obesila mu se oko vrata. "Evo me tajko. Sinoc smo kasno dosli, isli smo sa stricevima na splav.", odusevljeno sam verglala. Ili nervozno, nisam sigurna.
-"Hajde, Aco, sedi, sad cu nam ja staviti kafu. Mala, mrdaj sa mog mesta.", kao strogo je rekao.
Nasmejala sam se pa se obesila njemu oko vrata. "Naravno, striko. Treba li ti pomoc?"
Prasnuo je u smeh. "Znam sam da skuvam dve kafe, mala. Sedi tu.", promrmljao je.
Klimnula sam i smestila se na stolicu kraj Vuka. "Kad si dosao, tajko?", umiljato sam upitala.
-"Pre neka dva sata,cero. Mira mi rece da si ovde.", rekao je.
Klimnula sam. "Jesam, nisam htela jutros da ih budim kada smo se stric i ja vratili."
Nasmesio se. "Dobro,cero. Rekao mi je Mika vec. Reci mi kako si, lepotice tatina?", nezno je upitao.
Siroko sam se nasmesila. "Odlicno, tata. Striko me voda svugde sa sobom. Obozavam da provodim vreme sa njim.", veselo sam rekla.
Nasmejao se. "Znaci, Mika je kapitulirao.", cerekao se.
Vuk se nasmejao. "Njemu sve tesko.", rekao je smejuci se.
Tata se nasmejao. "Znam da nije, Vuce, ali sta ce ona sa vama? Samo vam dosadjuje."
Vuk je odmahnuo glavom. "Ona nikome ne dosadjuje, Aco.", promrmljao je.
Tata se nasmejao ii odmahnuo glavom. "Ako je tako, onda neka je."
-"Tako je. Luda je na Miroslava i uklapa se u drustvo."
-"Idem da vidim treba li stricu pomoc.", promrmljala sam i zbrisala. "Treba li ti pomoc?", upitala sam strica i zatreptala.
Zbunjeno me je pogledao. "Sta ti je?"
-"Poceli su da pricaju o meni.", panicno sam zacvilela.
Prasnuo je u smeh. "Smiri se, mala, Vuk nije budala da..."
-"Smatram da zaista to nije fer prema Srni, Aco.", zaculi smo Vukov glas iz trpezarije.
Stric je uzdahnuo. "Ili mozda jeste. Zakuvaj ti kafu, idem ja tamo.", progundjao je i izasao iz kuhinje.
Nervozno sam osluskivala. "Znam da nije, Vuce. Ali sta ja mogu da uradim kada sam stalno na putu?", tata je progundjao.
Zakuvala sam kafu i izletela napolje. "Izvoli, tako, striko. Ma nema potrebe nista da radis, tajko. Kada nisi kod kuce ja cu vreme provoditi sa stricem.", rekla sam siroko se cereci.
Tata je prevrnuo ocima. "Tvoj stric ima i svoj zivot, Srno. Mozda bi mogla da se malo smiris..."
-"Aco, meni mala nikada ne smeta. Sto se mene tice, moze i da se preseli ovde. Nije problem u tome, uopste, ali necu dozvoliti da se povlaci u svojoj sopstvenoj kuci.", stric je zarezao.
Tata je klimnuo. "U pravu si, Miko, ali mi reci ti sta da uradim. Jel te opet..."
Odmahnula sam glavom. "Obicno me ostavlja na miru.", progundjala sam.
-"Razumem, a tebi se to ne svidja. Boli te.", tata je tiho rekao.
Krisom sam pogledala u Vuka. Neprimetno mi je namignuo. "Malo, ali nije vazno tata. Zaista sam super."
Izvio je obrvu. "Nisam cuo tako pre neko vece."
Uzdahnula sam. "Daj, tata sto si presluskivao moj razgovor?", okrenula sam na onu napad je najbolja odbrana.
Pocrveneo je. "Nisam, slucajno sam cuo.", promrmljao je.
Uzdahnula sam. "Dobro, ali to je bez veze, nemoj da brines, molim te.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se. "Dobro, necu. Ides samnom kuci?"
Klimnula sam. "Hocu, tata. Stric i Vuk sigurno imaju neka posla.", promrmljala sam.
-"Pa i nemamo, mala. Mogla si sa nama do grada malo. Ionako ce Aca na spavanje.", stric je rekao.
Vuk je klimnuo glavom. "Zasto da ne."
Nasmejala sam se i pogledala u tatu. "Mogu li, tata?", upitala sam trepcuci.
Odmahnuo je glavom. "Stvarno bi trebalo da budes kuci malo, Srno."
Smracila sam se. "Dobro.", progundjala sam i ustala. "Idemo onda kuci. Vidimo se, Vuce.", tiho sam rekla, poljubila strica u obraz i krenula za tatom ka vratima.
-"Hocu da razgovaram sa tobom, Srno.", rekao je tata cim smo usli u stan.
Uzdahnula sam. "Dobro, tata.", promrmljala sam i krenula ka svojoj sobi. "Sta sam sad uradila?", mrgodno sam upitala.
Mrko me je pogledao. "Nista, Srno. Samo krijes nesto od mene.", progundjao je paleci cigaretu i dajuci mi je pa uzevsi jednu i zapalio za sebe.
Povukla sam dim. "O cemu, tata?", zbunjeno sam upitala.
Slegnuo je ramenima. "Ti i Vuk...."
Prevrnula sam ocima. "Vuk i ja, sta?", ljutito sam upitala.
-"Izmedju vas..."
Uzdahnula sam. "Ne pocinji ponovo, tata, molim te. Vec sam ti jednom rekla. Vuk je isto sto i Janko. Janko je trenutno zauzet, pa nije sa nama, ali..."
-"Srno, Prestani. Rekao sam ti vec, ja ti nisam majka, ceri.", nezno je rekao.
Slegnula sam ramenima. "Ja to nikad nisam ni rekla, tata. Samo ne znam sta ocekujes da priznam, kada izmedju mene i Vuka nema nista vise nego sto je to sa Jankom ili Mrgudom, Zokijem... Jedino sto je u poslednje vreme on vise sa stricem, nego ostali.", verglala sam.
Klimnuo je. "U redu, ako ti tako kazes. Srno, ako si zaljubljena u njega ili...."
Iskolacila sam oci. "Sta tebi sve nece pasti na pamet, tata. Naravno da nisam.", zakretketala sam.
Slegnuo je. "Samo hocu da znas da u svog tatu uvek mozes da imas poverenja."
Ustala sam i zagrlila ga. "Znam, tajko.", promrmljala sam. Bilo mi je tesko sto ga lazem, nije to zasluzio od mene, ali strah od njegove rakcije je bio mnogo veci od krivice zbog laganja.
Zagrlio me. "Dobro, ceri. Idem da spavam. Pozovi strica ako zelis pa idi sa njima, ako nisu jos otisli.", nezno je rekao.
Zaklimala sam glavom. "Idem do njega, pa ako nije kuci vraticu se.", nezno sam rekla i poljubila ga u obraz.
Istrcala sam iz stana i poletela ka stricevom stanu. Zazvonila sam i stisla kvaku. Zakljucano, mora da su vec otisli, tuzno sam pomislila i krenula ka stepenicama kada su se vrata otvorila. Okrenula sam se i ugledala Vuka na vratima. "Hej, mila moja. Hajde, udji.", nezno je rekao.
Nasmesila sam se. "Stric nikad ne zakljucava.", promrmljala sam.
Prevrnuo je ocima. "Dosli mu neki ljudi zbog posla, nije zeleo da naletis.", prosaputao je.
Klimnula sma i krenula na vrata. "Docicu kasnije.", tiho sam rekla.
Odmahnuo je i uzeo me za ruku. "Neces, dodji.",nezno je rekao.
Poveo me je u sobu. "Vuce, stric ce biti ljut..."
-"Boli me kurac za to.", prasnuo je.
Trgla sam se. "Sta ti je?", zbunjeno sam upitala.
Obuhvatio mi je lice rukama i grubo me poljubio. Bacio nas je na krevet i u momentu sam ostala bez daha kada se njegova tezina srucila na mene. "Jesi li dobro?", zabrinuto me je upitao. "Jebi ga, izvini, ja..."
Uzela sam mu usne u novom poljubcu. "Dobro sam, Vuce. Sta je bilo, lepotane?", nezno sam upitala.
Uzdahnuo je i spustio celo na moje. "Slusaj me, devojcice, ti mi trebas, tebe zelim i..."
-"Hej, hej, polako. Sta je problem?", zbunjeno sam upitala.
-"Oni kreteni su doveli i neke zene sa sobom. Znam da si ljubomorna i..."
Uzdahnula sam. "Pusti me da idem, Vuce. Pricacemo kada odu. Zovi me i..."
Sklonio se sa mene. "Idi.", ljutito je rekao kada sam ustala.
Zapanjeno sam ga pogledala. "Zasto si ljut?", zacvilela sam.
-"Zato, zato sto ces sad da odes i jesce te ljubomora. Naljutices se i izbegavati me.", zarezao je.
Sklopila sam oci, uzdahnula pa ga ponovo pogledala. Bio je u pravu. Nesigurno sam se vratila kraj njega. Obgrlila sam ga oko vrata i privila se uz njegovo telo. "Necu da idem.", prosaputala sam.
Jako me je zagrlio. "Ostani ovde, ostani samnom.", prosaputao je.
Klimnula sam. "Hocu, Vuce, ostacu."
Stric je uleteo u sobu. "Jebote da li ste poludeli? Volite se posle, jebote, ne zelim da mala bude ovde..."
Vuk me je jos jace privukao uza se. "Nece izlaziti tamo, Miroslave. Necu da se opet naljuti jer su oni kreteni pozvali one kurvetine sa njima.", zarezao je.
Stric je uzdahnuo. "Mala, dovoljno si pametna da znas da nemas zbog cega da se ljutis.", stric je nezno rekao.
Pogledala sam gai klimnula. "Znam, striko. Vuce, idem kuci, zavrsite to pa cu doci. Obecavam.", tiho sam rekla.
Odmahnuo je. "Ne, ti ces..."
Spustila sam ruku na njegov obraz. "Necu, obecavam.", prosaputala sam.
Klimnuo je, nezno me poljubio i ja sam izasla iz sobe pa iz stana. Dobro srno, neces, obecala si, sama sebi sam govorila naredna dva sata dok sam palila cigaru za cigarom a u ljubomornoj i nenormalnoj tintari zamisljala svakakve slike. Glava me je vec bolela, jedva sam disala od tolikih cigareta kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", zakrestala sam.
-"Hoces li doci gore?", Vuk je tiho upitao.
-"Stizem.", promrmljala sam. "Mama, idem kod strica, sad me zvao.", javila sam se i izletela iz stana. otrcala sam dva sprata iznad i usla u stan. "Stigla sam.", tiho sam rekla kada sam usla u dnevni boravak.
Vuk me je povukao u krila i pogledao me. "Jesi li ok?", nezno je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Jesam, Vuce. Glava me boli.", prosaputala sam.
Stric je kleknuo kraj mene. "Sta ti je? Da nisi bolesna?", zabrinuto je upitao.
Odmahnula sam. "Nisam, striko, nemoj da brines.", umiljato sam rekla.
Nasmesio se. "Dobro, mala. Idem do kafane da nam donesem rucak, lep je dan prosetacu.", nezno je rekao, obuo se i izasao iz stana.
-"Jel mnogo?", tiho me je upitao.
Pocrvenela sam do korena kose i spustila pogled. "Jeste.", prosaputala sam.
-"Znam.", prosaputao je i ustao samnom u rukama. Poneo me je ka sobi i nezno me spustio na krevet. Svukao mi je majicu i rasirio oci. "Ovo sam ti ja uradio malopre, zar ne?", zabezeknuto je upitao.
Klimnula sam. "Nije vazno, Vuce."
-"Jeste, jebote, vazno je. Izgubio sam kontrolu, mogao sam te ubiti kad sam onako pao na tebe i..."
-"Zacepi, Vuce.", promrmljala sam, spustila usne na njegove i uvukla jezik u njih. Zastenjao je, upleo svoj jezik sa mojim, zavukao ruku pod moju suknjicu i pomazio je preko gacica. "Ovo je sve sto zelim. Samo to.", prostenjao je i pokidao mi gacice. Uvukao je prste unutra i nezno promesao sa njima. Zvukla sam ruku u njegovu trenerku i obuhvatila ga. "Tako je, mila moja. Gledaj me, molim te, gledaj me.", prodahtao je. Gledala sam ga u oci dok smo jedno drugo vodili ka vrhuncu. Obozavala sam ono sto sam videla u tim ocima. Svaki put bi postajale tamne, gotovo crne. Glasno sam kriknula, grcila se i tresla pod njim dok me je tresao orgazam. "Jebote.", promucao je, urliknuo i pao na mene kada je svrsio. Jako me je stezao po guzi i spoljasnim stranama butina. "Nemas potrebe za ljubomorom, nemas, Srno.", promrmljao je gledajuci me u oci.
-"Jebi ga, jace je od mene.", prosaputala sam trljajuci nos o njegov.
-"Znam, mila moja.", tiho je uzdahnuo. "Obuci neku Miroslavljevu trenerku, pokidao sam ti gacice.", promrmljao je.
Prasnula sam u smeh. "Hocu, nemoj da brines."
-"Mala, za pet minuta sam pred tvojom kapijom.", brundao je Draganov glas. Prevrnula sam ocima. "Dobro, Drago, spremna sam.", promumlala sam i spustila slusalicu. "Poludecu od njih jednog dana.", progundjala sam Marku dok sam se obuvala.
Nasmejao se. "Sta da radis, tvoji su. Jos kad Miroslav izadje..."
-"E onda cu da odahnem, sve ce da ih dovede u red.", progundjala sam i izletela iz kuce navlaceci jaknu na sebe. Dragan je vec bio pred kapijom. Usla sam u auto i poljubila ga u obraz. "Zadravo, Drago.", umiljato sam rekla. Samo sto sam izgovorila zazvonio mi je telefon. "Molim?", javila sam se. "Hej, mlia moja, jesi li nervozna?", Vuk je nezno upitao. Nasmesila sam se. "Nisam, ne brini.", promrmljala sam. "Dobro, znas da te volim, zar ne?", tiho je upitao. "Znam, znas...", pocela sam pa se nasla u neprilici kada sam uhvatila Draganov mrk pogled. "Znam, devojcice. Ne brini. Cujemo se nocas.", promrmljao je. "Vazi, cao.", prosaputala sam i brzinom munje spustila slusalicu.
-"Ko je to bio?", Dragan je mrko upitao.
Pocrvenela sam do korena kose. "Ovaj...."
-"Nemoj da smisljas sta ces da me slazes vec govori.", zagrmeo je.
Pogledala sam u pod. "Prijatelj.", promrmljala sam.
Izvio je obrvu. "Koji?"
-"Minja.", izlajala sam prvo sto mi je palo na pamet.
Stao je ispred kafica i ja sam poput furije izletela iz auta. Dobro, Srno, prestani da se ponasas kao glavni krivac za ubistvo inace si gotova, sama sam sebi drzala propoved. Uhvatio me je za ruku i povukao ka kaficu u kom bismo uvek sedeli kada dodje kod mene. "Minja?", upitao je kada smo seli.
Konobar je dosao do nas. "Izvoli, Srno.", nasmejano je rekao.
-"Meni kafu, dupli i red bul, Slavisa.", promrmljala sam.
Dragan me je besno pogledao. "Viski u ovo doba?", zarezao je.
Klimnula sam. "I bolje cuti.", zarezala sam.
Klimnuo je. "I meni isto, samo bez red bula. Ja nisam toliki gospodin.", zajedljivo je rekao.
Postrelila sam ga pogledom. "Koji ti je kurac?", zarezala sam cim je ovaj otisao.
-"Jos jednom te pitam, koji prijatelj? I nemoj da me lazes.", zagrmeo je.
-"Jebote, stisaj se, nismo sami.", zacvilela sam.
Klimnuo je. "U pravu si. Koji prijatelj. I slazi me jos samo jednom i idemo pravo u Beograd.", zarezao je.
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Sta cemo tamo?"
-"Vece.", hladno je rekao.
Prebledela sam. "Stric to nikad nece dozvoliti.", promucala sam.
-"Dobro, onda neka i on dodje.", mirno je rekao.
Progutala sam. "Sta hoces, Dragane?", zacvilela sam.
Slegnuo je ramenima. "Pitanje sam postavio, hocu odgovor."
Zagrizla sam usnu. "Vuk.", prosaputala sam.
-"Vuk?", ponovo je zagrmeo.
-"Gospodine, molim vas nemojte vikati, imamo jos gostiju.", Slavisa je rekao kad nam je doneo poruceno.
Dragan je pocrveneo." U redu, izvinite.", promrmljao je. "Od kad se cujes sa njim, Srno?"
Slegnula sam ramenima. "Nisam sigurna, Drago, mislim od sredine novembra. Pre toga mi je samo pisao.", prosaputala sam.
-"Zbog one proklete knjige, zare ne? Sve je krenulo sa njom. Jesam li ti rekao da je previse, jesam li ti rekao da prestanes da je pises?", zarezao je.
Mrko sam ga pogledala. "Jesi, samo si zaboravio jednu sitnicu da mi kazes. Zaboravio si da mi kazes da ne znas samo ti za nju vec i njih dvojica. Zaboravio si da mi kazes da su svo vreme tu, zaboravio si da mi kazes da mi stric nije u zatvoru, zaboravio si da mi kazes da imam brata....", sisatala sam besna kao ris.
-"I sta sad?", mrgodno me upitao.
Slegnula sam. "On je tamo gde jeste, ja sam tu gde jesam, sta moze da bude? Nista!", promumlala sam.
-"Ako se vrati?"
Spustila sam pogled. "Ne znam. Volim ga, on je jedini kojeg sam volela, Drago.", prosaputala sam.
-"Kad bi mogla da ga vidis..."
Podsmehnula sam se. "To je nemoguce, Drago i ti to znas. Ali kad bih mogla, volela bih vise od svega.", prosaputala sam.
Klimnuo je, povukao me do sebe i jako me zagrlio. "Onda znas i da ce Drago biti uz tebe sta god da se desi, sta god da odlucis. Nadam se da ne gresim.", promumlao je.
Uzdahnula sam. "Sve je to tako prokleto tesko, strice.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "Znam, mala. Slusaj me, jel te cini srecnom to sto te povremeno pozove?"
Podsmehnula sam se. "Nije to povremeno, Drago. Stalno se cujemo. Svaki dan.", prosaputala sam. "I da, cini me srecnom, na neki nacin kompletnom."
Klimnuo je. "U redu, samo vodi racuna, mala. Ne mogu da kazem da sam presrecan zbog toga, Marko je dobar momak, voli te, ali znam da ti nikada nisi zaboravia Vuka. Ako ista i ikako budem mogao da ti pomognem, smao reci, mala. Znas da sam tu."
Klimnula sam. "Znam. I mozes. Samo drzi prokleto vece dalje od mene. Izvucice sve od mene, a onda sam gotova.", zacvilela sam.
Nasmejao se. "Obecavam, a sad, sta ti je rekao Boban kad je bio?"
Poljubila sma ga u obraz, ususkala se u njegov zagrljaj, uzela svoj viski i pocela da pricam.
Нема коментара:
Постави коментар