Bilo je deset minuta do pet kada sam pod izgovorom da idem u prodavnicu izasla iz kuce. Nekoliko minuta kasnije zazvonio mi je telefon. "Halo?",nezno sam se javila. "Hej, mila moja.", isto tako nezno govori. "Sta radis, lepotane?", tiho sam upitala. "Ono što i uvek, malena. Mislim na tebe. Razmisljam sta te muci.", prosaputao je. Uzdahnula sam. "Nemoj da brines, ok? Samo me muci to sto je moja potreba za tobom jos veca nego ranije, veca nego ikada pre.", zacvilela sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Znam, mila moja. Znas i sama da je i samnom tako. Da li se sada kajes sto si ovo zapocinjala? Uvek mozes...." Pukla sam. "Zacepi, prestani vise da pricas o jebenom kajanju! To nas je unistilo, to nam nije dalo vise svega! Zbog toga smo ostali zeljni jedno drugog svo ovo vreme!", nekontrolisano sam se razdrala. "Jebote! Nemoj da se deres!", zagrmeo je. Duboko sam uzdahnula. "Oprosti, nisam zelela to da kazem.", prosaputala sam. "Znam da nisi, ne smeta mi sto si to rekla nego sto si na ulici, mila moja. Mozes da upadnes u nevolju.", promucao je. "Znam, u pravu si. Izgubila sam kontrolu. Najezim se kada cujem rec "kajanje" iz tih lepih usta. Ne kajem se, Vuce. Nikada se necu kajati, sta god da bude.", tiho sam procvilela. "Znam, oprosti mi, nikada vise je necu izgovoriti. Nemoj da se ljutis, molim te.",bolno je rekao. Nasmesila sam se. "Jebi se, lepotane, znas da se ne ljutim.", nezno sam rekla. Grleno se nasmejao. "Slusaj me, devojcice, sada ne mogu da ti dajem nocu ono sto ti treba, ali cim ode vracamo se na staro. Vazi?", pomalo arogantno je upitao. Smejala sam se kao luda njegovoj aroganciji. "Mnogo si ti meni samodopadan, lepotane.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "Za to si ti kriva, mila moja. Pod tvojim pogledom, pod tvojim recima, svako iole normalan bi postao uobrazen, jer me gledas kao da sam ne znam sta, a tako i govoris.",promrmljao je. Nasmejala sam se. "Ti znas da to i stvarno mislim. Ne preterujem, lepotane.",nezno sam rekla. "Znam da ne preterujes, mila moja. Znam da sam to ja za tebe, kao sto si i ti za mene.",saputao je pokusavajuci da sakrije samodopadnost u tom prelepom glasu. Bezuspesno. "Naravno, kao sto sam i ja za tebe savrsena", pokusala sam da imitiram njegovu aroganciju. Prasnuo je u smeh. "Jesi, malena moja. Samo sto je steta sto ti sama ne verujes u to koliko si savrsena. Koliko vredis. Nisi toga svesna, mila moja.", prosaputao je. Knedla mi je stala u grlu. "To samo ti mislis, lepotane.", promucala sam. Mogla sam da ga zamislim kako odmahuje glavom. "I tvoj stric, takodje. Mi smo svesni toga i znamo koliko vredis. Ostali nisu bitni. Glupi su.", dodao je mrgodno. To zadnje me je nateralo da se nasmejem. "U pravu si. Hvala Bogu, te smo nas troje pametni.",grcala sam. "Jesmo, mila moja. Hajde, sada, idi kuci, zima je. Zvacu te kada se budes kupala.",rekao je, a ja sam mogla zamisliti blentavi osmeh na tim usnama. Isti onakav kakav je u tom trenutku bio i na mojim. "Vazi, lepotane.Volim te.", tiho sam rekla. "I ja tebe, savresena.",promrmljao je i spustio slusalicu ostavljajuci me sa osmehom od uva do uva.
Jos nije pocelo da svice kada se podlaktio i pogledao me."Hoces da odemo u setnju i napolju docekamo zoru?", tiho je upitao.
Nasmesila sam se i klimnula glavom."Hocu.",prosaputala sam.
Nasmesio se i ustao iz kreveta. Obukli smo se i on me je pogledao. "Obuci duks, na planini smo,vazduh je ovde ostriji nego u Beogradu.", tiho je rekao.
Siroko sam se osmahnula dok mi je srce pretilo da iskoci iz grudi zbog njegove brige o meni. Klimnula sam glavoom, uzela duks i navukla ga na sebe. "Spremna sam.",promrmljala sam.
Uzeo me je za ruku i poveo van. Bilo je sveze,vazduh je bio hladan i ja sam se pribila vise uz njega."Jel ti zima? Zelis li da se vratimo u sobu?"
Odmahnula sam glavom. "Nije, ne zelim da se vratimo u sobu. Sada nema nikoga i mozemo sami da prosetamo.", promrmljala sam i pocrvenela.
Nasmesio se. "Zato sam ti i rekao da izadjemo sada.", nezno je rekao.
Pogledala sam niz stazu. Mnogo toga sam htela da ga pitam, ali mi je i sam rekao da ga nikada vise ne pitam tako nesto. Uzdahnula sam. "Zasto, ovaj...", pocela sam pa stala. Nisam zelela da upropastim retku setnju koju smo mogli da imamo.
Zastao je, podigao mi glavu rukom i naterao me da ga pogledam. "Pitaj. Sta god zelis, pitaj. Ne zelim da ti se po glavi motaju kojekave gluposti, a da ja za njih ne znam.", zarezao je.
-"Sta ce ti sve ovo, Vuce? Ne mozes ni da prosetas samnom kako treba.",prosaputala sam.
Duboko je uzdahnuo. U ocima mu se nazirala ljutnja, ali i neznost i razumevanje. Znala sam da razume moju nesigurnost. "Sta ce tebi sve ovo, devojcice? Mozes da budes sa nekim mladjim, sa nekim sa kime bi mogla da izlazis i ludujes bez toga da ti stric bude uvek prisutan."
Uzdahnula sam."Sa njima se ne osecam ovako, rekla sam ti vec.",tiho sam promrmljala.
-"Sama si odgovorila na svoje pitanje. Sa njima se ne osecam ovako.", prosaputao je.
Klimnula sam glavom."Izvini.", tiho sam zacvilela.
Nasmesio se i povukao me u svoj zagrljaj. "Nemoj, mila moja, nemoj se izvinjavati. Iako me ljuti, previse, sto ponekad sumnjas u ovo sto imamo, razumem te.",nezno je rekao.
-"Ne zelim da te ljutim.",zacvilela sam,
Jos jace me je stegao. "Znam da ne zelis. Hocemo li da nastavimo setnju?",tiho je upitao.
Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. Nasmesila sam mu se. "Hocemo."
Ponovo me je uzeo za ruku, cvrsto je stegao i poveo me kroz sumsku stazu. Setali smo sve dok nismo dosli na jedno uzvisenje sa kog se videlo neko selo na obroncima. "Ono tamo je banja, mila moja. Da znam da se onaj tvoj ludi stric nece jos probuditi mogao sam te odvesti u obilazak."
Pogledala sam ga. "Zasto ne odemo? Ne bi se stric ljutio.",tiho sam rekla.
Videla sam da se razmislja. Znala sam da je stric vec dovoljno ljut zbog posla koji sinoc nije bio obavljen, ali zelela sam da vidim tu banju. Da, da, bas, zelela sam da provedem jos malo vremena nasamo sa Vukom. Mislim da je prepoznao moju zelju u ocima, nasmesio mi se i klimnuo. "Idemo.", razdragano je rekao i povukao me napred. Lukovska banja, prelepa. U stvari, meni je bilo prelepo to sto mi Vuk ni u jednom trenutku nije pustio ruku. Šetali smo, ja sam razgledala sve oko sebe i smejala se njegovim salama. Za svo to vreme, osim mozda onda dok smo sami pili kafu u kafeu, nisam videla da se toliko smejao i on. "Dodji.", rekao je i povukao me u sumu. Ubrzo smo se nasli kraj nekog malog jezerceta, Skinuo je patike, seo, ubacio noge unuta i pogledao me. "Dodji i ti.", razdragano je rekao.
Skinula sam baletanke, sela do njega i ubacila noge u vodu. "Vruca je", zamjaukala sam.
Prasnuo je u smeh i klimnuo glavom. "Termalni izvor. Pun ih je Kopaonik. Voda je takva i leti i zimi."
-"Fantasticno."
Nasmejao se. "Jeste, zar ne?"
Klimnula sam glavom. "Jeste, mada mi se vise svidja sto sam ovde sa tobom.",tiho sam rekla pocrvenevsi do korena kose.
Pogledao me tim prelepim ocima, obgrlio me oko ramena i povukao na sebe. "Mozda je previse komplikovano, ali ne bih ovo menjao ni za sta.", prosaputao je.
Stisla sam se uz njega. Mazio me je nezno po ruci dok su mu usne bile u mojoj kosi. Shvatila sam da sam sa svakom njegovom izjavom sve vise vezana za njega. Niko mi nije pruzio toliko samopouzdanja i niko me jos nije prihvatio toliko bas takvu kakva jesam koliko je on to uradio. Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. Gledala sam ga, skupila hrabrosti i stavila ruku na taj obraz. To jutro se nije obrijao, njegova tek izrazla brada mi je golicala dlan. "Nisi se obrijao", tiho sam rekla.
Jos nije pocelo da svice kada se podlaktio i pogledao me."Hoces da odemo u setnju i napolju docekamo zoru?", tiho je upitao.
Nasmesila sam se i klimnula glavom."Hocu.",prosaputala sam.
Nasmesio se i ustao iz kreveta. Obukli smo se i on me je pogledao. "Obuci duks, na planini smo,vazduh je ovde ostriji nego u Beogradu.", tiho je rekao.
Siroko sam se osmahnula dok mi je srce pretilo da iskoci iz grudi zbog njegove brige o meni. Klimnula sam glavoom, uzela duks i navukla ga na sebe. "Spremna sam.",promrmljala sam.
Uzeo me je za ruku i poveo van. Bilo je sveze,vazduh je bio hladan i ja sam se pribila vise uz njega."Jel ti zima? Zelis li da se vratimo u sobu?"
Odmahnula sam glavom. "Nije, ne zelim da se vratimo u sobu. Sada nema nikoga i mozemo sami da prosetamo.", promrmljala sam i pocrvenela.
Nasmesio se. "Zato sam ti i rekao da izadjemo sada.", nezno je rekao.
Pogledala sam niz stazu. Mnogo toga sam htela da ga pitam, ali mi je i sam rekao da ga nikada vise ne pitam tako nesto. Uzdahnula sam. "Zasto, ovaj...", pocela sam pa stala. Nisam zelela da upropastim retku setnju koju smo mogli da imamo.
Zastao je, podigao mi glavu rukom i naterao me da ga pogledam. "Pitaj. Sta god zelis, pitaj. Ne zelim da ti se po glavi motaju kojekave gluposti, a da ja za njih ne znam.", zarezao je.
-"Sta ce ti sve ovo, Vuce? Ne mozes ni da prosetas samnom kako treba.",prosaputala sam.
Duboko je uzdahnuo. U ocima mu se nazirala ljutnja, ali i neznost i razumevanje. Znala sam da razume moju nesigurnost. "Sta ce tebi sve ovo, devojcice? Mozes da budes sa nekim mladjim, sa nekim sa kime bi mogla da izlazis i ludujes bez toga da ti stric bude uvek prisutan."
Uzdahnula sam."Sa njima se ne osecam ovako, rekla sam ti vec.",tiho sam promrmljala.
-"Sama si odgovorila na svoje pitanje. Sa njima se ne osecam ovako.", prosaputao je.
Klimnula sam glavom."Izvini.", tiho sam zacvilela.
Nasmesio se i povukao me u svoj zagrljaj. "Nemoj, mila moja, nemoj se izvinjavati. Iako me ljuti, previse, sto ponekad sumnjas u ovo sto imamo, razumem te.",nezno je rekao.
-"Ne zelim da te ljutim.",zacvilela sam,
Jos jace me je stegao. "Znam da ne zelis. Hocemo li da nastavimo setnju?",tiho je upitao.
Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. Nasmesila sam mu se. "Hocemo."
Ponovo me je uzeo za ruku, cvrsto je stegao i poveo me kroz sumsku stazu. Setali smo sve dok nismo dosli na jedno uzvisenje sa kog se videlo neko selo na obroncima. "Ono tamo je banja, mila moja. Da znam da se onaj tvoj ludi stric nece jos probuditi mogao sam te odvesti u obilazak."
Pogledala sam ga. "Zasto ne odemo? Ne bi se stric ljutio.",tiho sam rekla.
Videla sam da se razmislja. Znala sam da je stric vec dovoljno ljut zbog posla koji sinoc nije bio obavljen, ali zelela sam da vidim tu banju. Da, da, bas, zelela sam da provedem jos malo vremena nasamo sa Vukom. Mislim da je prepoznao moju zelju u ocima, nasmesio mi se i klimnuo. "Idemo.", razdragano je rekao i povukao me napred. Lukovska banja, prelepa. U stvari, meni je bilo prelepo to sto mi Vuk ni u jednom trenutku nije pustio ruku. Šetali smo, ja sam razgledala sve oko sebe i smejala se njegovim salama. Za svo to vreme, osim mozda onda dok smo sami pili kafu u kafeu, nisam videla da se toliko smejao i on. "Dodji.", rekao je i povukao me u sumu. Ubrzo smo se nasli kraj nekog malog jezerceta, Skinuo je patike, seo, ubacio noge unuta i pogledao me. "Dodji i ti.", razdragano je rekao.
Skinula sam baletanke, sela do njega i ubacila noge u vodu. "Vruca je", zamjaukala sam.
Prasnuo je u smeh i klimnuo glavom. "Termalni izvor. Pun ih je Kopaonik. Voda je takva i leti i zimi."
-"Fantasticno."
Nasmejao se. "Jeste, zar ne?"
Klimnula sam glavom. "Jeste, mada mi se vise svidja sto sam ovde sa tobom.",tiho sam rekla pocrvenevsi do korena kose.
Pogledao me tim prelepim ocima, obgrlio me oko ramena i povukao na sebe. "Mozda je previse komplikovano, ali ne bih ovo menjao ni za sta.", prosaputao je.
Stisla sam se uz njega. Mazio me je nezno po ruci dok su mu usne bile u mojoj kosi. Shvatila sam da sam sa svakom njegovom izjavom sve vise vezana za njega. Niko mi nije pruzio toliko samopouzdanja i niko me jos nije prihvatio toliko bas takvu kakva jesam koliko je on to uradio. Podigla sam glavu i pogledala ga u oci. Gledala sam ga, skupila hrabrosti i stavila ruku na taj obraz. To jutro se nije obrijao, njegova tek izrazla brada mi je golicala dlan. "Nisi se obrijao", tiho sam rekla.
Odmahnuo je glavom. "Nisam, jel ti smeta?"
Podigla sam glavu i protrljala obraz o njegov. "Ne smeta, bocka.", promrmljala sam.
Sklopio je oci. "Danas se necu brijati.", tiho je rekao.
Iznenadjeno sam ga pogledala. "Zasto? Brijes se svaki dan?"
Nacerio se. "Videces. Hajde, moramo da krenemo nazad.", nezno je rekao.
Ustala sam, obula baletanke, sacekala ga da obuje patike i sa rukom u ruci krenuli smo nazad. "Ovo nije bila najbolja ideja.", zakukala sam kada smo poceli uspon nazad.
Nasmejao se. "Hajde, ubrzaj tu guzu. Proslo je podne, Miroslav je sigurno ustao do sada.", rekao je cerekajuci se.
Mrko sam ga pogledala. "Vidim mnogo si se uzbudio zbog toga.", progundjala sam.
Smejao se i odmahnuo glavom. "Boli me kurac, iskreno. Jel tebi bilo lepo?"
Zestoko sam zaklimala glavom. "Prelepo."
-"To je jedino bitno.", nezno je rekao, privukao me sebi, obgrlio oko struka i nezno me poljubio u teme.
Nesigurno sam spustila ruku na dno njegovih ledja pa ga pogledala. Nasmejao se, vise me privukao uza se i tako smo nastavili put ka hotelu. "Nadam se da stric nije digao policiju na noge do sada.", rekla sam smejuci se.
Nasmejao se. "Nije bas da ih voli, mila moja. Nemoj da brines.", rekao je smejuci se.
Strica smo zatekli kako koraca napred nazad ispred vrata hotela sa rukama na ledjima. Podsetio me je na lava u kavezu. Bio je ljut. U stvari bolje reci besan. "Gde ste vi, koji kurac?", zagrmeo je kada nas je ugledao.
Vuk se nacerio. "Bili smo u banji, vodio sam je na termalni izvor."
Duboko je uzdahnuo. "Vuce, nismo ovde dosli da se provodimo, vec da zavrsimo posao.", zarezao je.
Vuk je prevrnuo ocima. "Opusti se, Miroslave, jebote. Posao svakako ne mozemo zavrsiti pre veceras. Uostalom, nisam raspoložen da se prepirem sa tobom ovde. Mi smo gladni, jos nismo doruckovali.", zarezao je.
-"Vuce, ja razumem sve, covece zasto ti neces da razumes mene. Isli ste sami, pogledaj jebote kako se vracate, zagrljeni i...", gundjao je dok se kretao za nama ka restoranu.
Vuk je stao i okrenuo se ka njemu. "Da, zagrljeni, zagrlio sam svoju..."
Stric je podigao ruku. "Dosta! Znam sta je ona tebi, kao i ti njoj.", zarezao je, pa mucenicki pogledao u mene. "Mala, budi makar ti razumna. Zbog njegovog dobra, ako ne zbog svog.", nezno je rekao.
Uzdahnula sam, prisla mu i zagrlila ga. "Izvini, strice. Ja sam kriva, nije Vuk. Zelela sam, pa zelela sam da prosetam sa njim, nisam razmišljala.", promucala sam mu na uvo.
Jako me je zagrlio. "U redu je, mala. Razumem. Jel ti bilo lepo?"
Zaklimala sam glavom. "Prelepo, strice.", prosaputala sam.
Spustio je ruku na moju kosu i nezno me mazio dok me je drugom cvrsto grlio. "To je bitno. Hajde, nemoj da brines, tvoj striko nece dozvoliti da se ista desi.", nezno je rekao.
Pogledala sam ga, pridigla se na prste i utisnula veliki poljubac na njegov obraz. "Znam, strice, zato sto si ti najbolji stric na svetu.", umiljato sam rekla.
Prasnuo je u smeh i odmahnuo glavom. "Docices ti meni glave. Dovoljno je da kazes da sam najbolji na svetu i ja pobenavim kao i ova budala ovde.", cerekao se.
-"On nije budala, strice.", tiho sam rekla.
Nasmesio se i nezno me poljubio u teme. "Nije, mala. Hajde, idemo da doruckujemo, ja sam tek sad ustao."
Klimnula sam i izmedju njih dvojice krenula ka restoranu. "Dobar dan. Izvolite?"
-"Tri kafe, tri viskija, sunku i salatu uz nju.", stric je nadmeno rekao.
Konobar je klimnuo glavom i otisao. "Kako ti se svidja banja?"
Pocrvenela sam. "Lepa je. Volela bih se okupati u onom izvoru. Voda je tako topla."
Nasmejao se. "Onda posle dorucka idemo na bazene, i u njima je ista voda. Moze?"
Pogledala sam u Vuka i on je klimnuo glavom. " Moze, al ja opet nemam kupaci. ",promrmljala sam.
-"Kupicemo ga, mala.", rekao je i slegnuo ramenima.
Ustala sam sa stolice i jako ga zagrlila. "Ti si zaista najbolji stric na svetu.", umiljato sam zaprela.
Nasmejao se, slatko me poljubio u nos i pogledao me. "Ti si najbolja sinovica na svetu."
Prasnula sam u smeh. "Nisam bas sigurna u to.", rekla sam smejuci se.
Ozbiljno me je pogledao. "Jesi, mala. Ti si strikino dete. Hajde, sedi sad ce doneti dorucak.", nezno je rekao.
Sela sam, konobar je uskoro doneo porudzbinu i uz smeh i salu smo jeli. "Idemo da kupimo Srni kupaci, pa na bazene.", Vuk je rekao.
Uzela sam dvodelni crni kupaci pa smo nastavili ka sobama da se presvucemo. Cim smo usli unutra, Vuk me je povukao sebi, spuastio usne na moje i zestoko me poljubio. "Sad cu ti pokazati zasto necu da se brije. Ali samo pokazati, veceras kad se vratim sa vecere sve ostalo, vazi?",promuklo je upitao.
Klimnula sam glavom. Nisam mogla da govorim, njegov poljubac mi je oduzeo dah. Jos uvek nisam najbolje shvatala zasto tako reagujem na njegove poljubce i dodire, jedino sto sam znala je da mi se dopada to. Svidjalo mi se sve sto mi je radio, svidjalo mi se to kako ja reagujem na to i svidjalo mi se to kako on reaguje na svaki moj dodir. Nezno me je pogurao ka krevetu, skinuo moje pantalone, duks, majicu, gacice i brus pa me pogledao. Spustio se na mene i nezno me poljubio. Pokusala sam da mu skinem majicu, ali me je uhvatio za ruke i odmahnuo glavom. "Vuce..."
-"Sss, ako sada to uradis, ostacemo ovde. Znas da to ne mozemo.",nezno je rekao.
Klimnula sam glavom. Bio je u pravu, nismo mogli. Stric nas je cekao. Jos jednom me je lagano poljubio pa se poljubcima spustio niz moj vrat sve do mojih grudi. Nezno mi je sisao bradavicu i kada se ukrutila do bola podigao je usne sa nje i lagano presao bradom. Zajaukala sam. Bockanje njegove brade ucinilo je da mi se stomak zgrci i plane. Promuklo i tiho se nasmejao pa nastavio je nezno, polako i zavodljivo da se spusta niz moj stomak ka njoj. Spustio je lagan poljubac na moj kliktoris, lagano ga zasisao pa i preko njega presao bradom. To je bilo to, ono sto je bilo dovoljno da me baci preko ruba, da ucini da se moje telo trese i grci. "Tako malo ti je potrebno, mila moja.", promucao je nadvivsi se nad mene. Cvrsto sam ga stezala i tiho cvilela. Spustio se na mene, prevrnuo nas na bok, jakome zagrlio i umirujuce prelazio sakom po mojim ledjima. "Smiri se, devojcice.",promuklo je istisnuo dok sam ga grcevito stezala.
Podigla sam glavu i pogledala u njegove oci. Zelela sam da mu kazem da ga volim, ali ponovo sam kukavicki cutala. Nisam imala hrabrosti da to izgovorim. Bojala sam se, bojala sam se da ne budem ismejana. Jer on mene ne moze da voli, zar ne? Ja sam samo jedna obicna klinka, ma koliko moj stric tvrdio drugacije. Presao je rukom preko mog obraza i nezno ga pomazio. Poljubila sam mu dlan, ustala i počela polako da oblacim kupaci. Bila klinka za njega ili ne, voleo me ili ne, planiram da uzivam u ovome sto mi pruza koliko god je to moguce, pomislila sam. Sta ce biti posle necu sada da mislim, necu. Prisao mi je,obavio ruke oko mog struka i pogledao me u oci. "Jesi li dobro?", zabrinuto je upitao.
Siroko sam mu se osmahnula. "Odlicno sam. Samo sam malo zbunjena nekim stvarima, ali nemoj da brines, ok?", nezno sam upitala.
Namrstio se. "Ako opet sumnjas u..."
Podigla sam se na prste i poljubila ga u bradu. Zasmejala sam se kada mi je bocnula usne. "Svidja mi se ta tvoja brada. Ne sumnjam, Vuce. Vuce, jel normalno da ja reagujem ovako kao malopre na tvoje dodire?", upitala sam i zacrvenela se.
Nasmesio se i lagano mi poljubio nos. "Jeste, mila moja. Slusaj ovo sto cu ti sada reci. Mozda je malo glupo, ali ces shvatiti da nemas nikakve potrebe da sumnjas u ovo sve, vazi?"
Pogledala sam ga i klimnula."Vazi."
-"Nikada ni jedna nije reagovala na moje dodire poput tebe. Niti me gledala tako kao sto me ti gledas, mila moja. Niti sam ja ikada reagovao na nekoga, ovako kako reagujem na tebe. Verujes li mi?"
Znala sam da mi govori istinu. Njegove oci su mi same rekle. Mozda je malo naivno, ali sam u tom trenutku verovala da me voli isto onoliko koliko i ja njega. "Verujem ti.",prosaputala sam.
Nasmesio se. "Hajde,idemo.", nevoljno je rekao i izvukao me iz sobe.
-"Idemo li?"
Klimnuli smo glavama i krenuli ka sutu. Desetak minuta kasnije smo bili u banji. Platili su ulaz i stric me je pogledao. "Od skakaonice nema nista, jasno?", strogo je upitao
Prevrnula sam ocima. "U redu.", progundjala sam.
Vukme je pljesnuo po dupetu i ja sam ga zabezeknuto pogledala. "Ne prevrci ocima. Stric ti to kaze jer te voli.", zarezao je.
-"Ti si lud.", zakrestala sam.
Stric se nasmejao. "Sama si ga birala. Sada je red da ga poslusas.", rekao je cerekajuci se.
Nadmeno sam ga pogledala. "Ti si jos ludji ako mislis da cu da ga slusam."
Prasnuo je u smeh. "Ludi ili ne ti si nas birala.", rekao je smejuci se.
Narugala sam mu se. "Lako mozes da budes zamenjen."
Podigao me je u narucje, poneo ka bazenu i stao kraj njega. "Mogu da budem zamenjen, a?", cerekao se.
Tvrdoglavo sam klimnula glavom. "Mozes, jos sest ih imam na spisku."
Prasnuo je u smeh. "Mora da je Misa sledeci na redu za moje mesto."
Taman sam htela da mu odgovorim kada sam poletela kroz vazduh i pljesnula u toplu vodu. Izronila sam i videla kako ljudi zabezeknuto bulje u njega. "Jeste li dobro, gospodjice?"
-"Dobro je, sklanjaj se od nje.", zarezao je Vuk koji je vec bio u vodi.
Covek je klimnuo i sklonio se dok je stric crkavao od smeha. "Mala, mislim da nisi bas sigurna kraj dvojice ludaka. Ako nas smeste na posmatranje, cisto sumnjam da nece i tebe."
Prasnula sam u smeh. "Sa vama dvojicom idem pa ako treba i na posmatranje.", rekla sam smejuci se.
-"Zato ti i jesi moja najbolja sinovica. Ona ce uz svog striku pa i na posmatranje.", ponosno se sepurio.
Klimnula sam glavom. Nisam mogla da govorim, njegov poljubac mi je oduzeo dah. Jos uvek nisam najbolje shvatala zasto tako reagujem na njegove poljubce i dodire, jedino sto sam znala je da mi se dopada to. Svidjalo mi se sve sto mi je radio, svidjalo mi se to kako ja reagujem na to i svidjalo mi se to kako on reaguje na svaki moj dodir. Nezno me je pogurao ka krevetu, skinuo moje pantalone, duks, majicu, gacice i brus pa me pogledao. Spustio se na mene i nezno me poljubio. Pokusala sam da mu skinem majicu, ali me je uhvatio za ruke i odmahnuo glavom. "Vuce..."
-"Sss, ako sada to uradis, ostacemo ovde. Znas da to ne mozemo.",nezno je rekao.
Klimnula sam glavom. Bio je u pravu, nismo mogli. Stric nas je cekao. Jos jednom me je lagano poljubio pa se poljubcima spustio niz moj vrat sve do mojih grudi. Nezno mi je sisao bradavicu i kada se ukrutila do bola podigao je usne sa nje i lagano presao bradom. Zajaukala sam. Bockanje njegove brade ucinilo je da mi se stomak zgrci i plane. Promuklo i tiho se nasmejao pa nastavio je nezno, polako i zavodljivo da se spusta niz moj stomak ka njoj. Spustio je lagan poljubac na moj kliktoris, lagano ga zasisao pa i preko njega presao bradom. To je bilo to, ono sto je bilo dovoljno da me baci preko ruba, da ucini da se moje telo trese i grci. "Tako malo ti je potrebno, mila moja.", promucao je nadvivsi se nad mene. Cvrsto sam ga stezala i tiho cvilela. Spustio se na mene, prevrnuo nas na bok, jakome zagrlio i umirujuce prelazio sakom po mojim ledjima. "Smiri se, devojcice.",promuklo je istisnuo dok sam ga grcevito stezala.
Podigla sam glavu i pogledala u njegove oci. Zelela sam da mu kazem da ga volim, ali ponovo sam kukavicki cutala. Nisam imala hrabrosti da to izgovorim. Bojala sam se, bojala sam se da ne budem ismejana. Jer on mene ne moze da voli, zar ne? Ja sam samo jedna obicna klinka, ma koliko moj stric tvrdio drugacije. Presao je rukom preko mog obraza i nezno ga pomazio. Poljubila sam mu dlan, ustala i počela polako da oblacim kupaci. Bila klinka za njega ili ne, voleo me ili ne, planiram da uzivam u ovome sto mi pruza koliko god je to moguce, pomislila sam. Sta ce biti posle necu sada da mislim, necu. Prisao mi je,obavio ruke oko mog struka i pogledao me u oci. "Jesi li dobro?", zabrinuto je upitao.
Siroko sam mu se osmahnula. "Odlicno sam. Samo sam malo zbunjena nekim stvarima, ali nemoj da brines, ok?", nezno sam upitala.
Namrstio se. "Ako opet sumnjas u..."
Podigla sam se na prste i poljubila ga u bradu. Zasmejala sam se kada mi je bocnula usne. "Svidja mi se ta tvoja brada. Ne sumnjam, Vuce. Vuce, jel normalno da ja reagujem ovako kao malopre na tvoje dodire?", upitala sam i zacrvenela se.
Nasmesio se i lagano mi poljubio nos. "Jeste, mila moja. Slusaj ovo sto cu ti sada reci. Mozda je malo glupo, ali ces shvatiti da nemas nikakve potrebe da sumnjas u ovo sve, vazi?"
Pogledala sam ga i klimnula."Vazi."
-"Nikada ni jedna nije reagovala na moje dodire poput tebe. Niti me gledala tako kao sto me ti gledas, mila moja. Niti sam ja ikada reagovao na nekoga, ovako kako reagujem na tebe. Verujes li mi?"
Znala sam da mi govori istinu. Njegove oci su mi same rekle. Mozda je malo naivno, ali sam u tom trenutku verovala da me voli isto onoliko koliko i ja njega. "Verujem ti.",prosaputala sam.
Nasmesio se. "Hajde,idemo.", nevoljno je rekao i izvukao me iz sobe.
-"Idemo li?"
Klimnuli smo glavama i krenuli ka sutu. Desetak minuta kasnije smo bili u banji. Platili su ulaz i stric me je pogledao. "Od skakaonice nema nista, jasno?", strogo je upitao
Prevrnula sam ocima. "U redu.", progundjala sam.
Vukme je pljesnuo po dupetu i ja sam ga zabezeknuto pogledala. "Ne prevrci ocima. Stric ti to kaze jer te voli.", zarezao je.
-"Ti si lud.", zakrestala sam.
Stric se nasmejao. "Sama si ga birala. Sada je red da ga poslusas.", rekao je cerekajuci se.
Nadmeno sam ga pogledala. "Ti si jos ludji ako mislis da cu da ga slusam."
Prasnuo je u smeh. "Ludi ili ne ti si nas birala.", rekao je smejuci se.
Narugala sam mu se. "Lako mozes da budes zamenjen."
Podigao me je u narucje, poneo ka bazenu i stao kraj njega. "Mogu da budem zamenjen, a?", cerekao se.
Tvrdoglavo sam klimnula glavom. "Mozes, jos sest ih imam na spisku."
Prasnuo je u smeh. "Mora da je Misa sledeci na redu za moje mesto."
Taman sam htela da mu odgovorim kada sam poletela kroz vazduh i pljesnula u toplu vodu. Izronila sam i videla kako ljudi zabezeknuto bulje u njega. "Jeste li dobro, gospodjice?"
-"Dobro je, sklanjaj se od nje.", zarezao je Vuk koji je vec bio u vodi.
Covek je klimnuo i sklonio se dok je stric crkavao od smeha. "Mala, mislim da nisi bas sigurna kraj dvojice ludaka. Ako nas smeste na posmatranje, cisto sumnjam da nece i tebe."
Prasnula sam u smeh. "Sa vama dvojicom idem pa ako treba i na posmatranje.", rekla sam smejuci se.
-"Zato ti i jesi moja najbolja sinovica. Ona ce uz svog striku pa i na posmatranje.", ponosno se sepurio.
-"Ona je rekla sa obojicom bi isla.", Vuk je dodao.
-"Za tebe me nista nije ni cudilo, zaljubljena je, ali nijedna sinovica vise na ovom svetu ne bi sa svojim stricem pa kud puklo.", pucao je od ponosa.
Pocrvenela sam do korena kose i pogledala u Vuka ispod oka. Zurio je u mene kao da me vidi prvi put. Po ko zna koji put sam opsovala stricu sve po spisku u sebi. Jebo ga jezik kad je predugacak, mucenicki sam zacvilela u sebi. "Idem da plivam.", promucala sam pokusavajuci da pobegnem od njih.
Zaplivala sam, ali me je Vuk uhvatio za ruku i pogledao me. "Nemoj da bezis.", promuklo je rekao,
Nasmesila sam mu se. "Ne bezim, samo mi se pliva.", promrmljala sam.
-"Nemoj da bezis.", tiho je ponovio.
Uzdahnula sam. "Necu, obecavam.", prosaputala sam.
Nezno mi je poljubio dlan. "Samo se seti mojih reci od jutros.", tiho je rekao.
Srce je htelo da mi iskoci iz grudi. Njegove reci, nas razgovor. I on je zaljubljen u mene, sinulo mi je. Samo mi se blago nasmesio. "Hajde, idemo da plivamo.", promrmljao je.
Smejali smo se, plivali i zajebavali kada nas je stric pogledao. Vec je bilokasno popodne i predpostavila sam da ce reci da se vracamo u hotel. Jos ih je cekala ona prokleta vecera i posao. "Idem ja nesto da obavim. Hocete li da ostanete ovde pa da vas pokupim kada se vratim ili idete nazad u hotel?"
-"Ostacemo ovde. Srni se svidja.", Vuk je rekao i pocrveo.
Stric se nasmejao, onako od srca i odmahnuo glavom. "Očigledno da sam i ja prolupao pored vas dvoje. Ostanite.", rekao je smejuci se, poljubio me u teme i otisao.
Pogledala sam u Vuka. "Gde ide?"
Nasmejao se i povukao me ka izlazu iz bazena. "Ti i ja idemo na pivo.", rekao je spretno izbegavsi odgovor, a u meni probudivsi radoznalost.
-"Vuce, reci mi", zacvilela sam.
Seli smou bastu prvog kafica i on me je pogledao. "Otisao je verovatno da nadje neku ribu.", promrmljao je.
Zinula sam i klimnula glavom. "Nikada ga nisam videla ni sa jednom.", promrmljala sam.
Nasmejao se. "Nikada ni neces, malena. Sada menjamo temu, ne zelim da me Miroslav zadavi na kraju."
Promenili smo temu, sedeli i smejali se sve dok se stric nekih sat vremena kasnije nije vratio. "Gde si bio?", naivno sam upitala.
-"Zavrsavao sam nesto, hajde, idemo nazad u hotel treba da se spremimo za veceru.", promrmljao je.
Klimnula sam glavom i sa njima dvojicom krenula ka autu.
Uzdahnula sam. Sa njima nikada nije bilo dosadno. Obojica su bila luda na svoj nacin. I ja sa njima. Nikada se nisam toliko smejala u zivotu, nikada nisam bila toliko prihvacena niti opustena kao tada sa njima. Kao sada sa njima uza sebe. Znam da imam njih dvojicu, znam da su tu. Najzad sam pocela da se opustam, najzad sam dobila snage da svima kazem sta mislim i da se ne bojim ko ce sta reci. Znam, akome iko povredi, oni ce biti tu da izlece moje rane.
-"Za tebe me nista nije ni cudilo, zaljubljena je, ali nijedna sinovica vise na ovom svetu ne bi sa svojim stricem pa kud puklo.", pucao je od ponosa.
Pocrvenela sam do korena kose i pogledala u Vuka ispod oka. Zurio je u mene kao da me vidi prvi put. Po ko zna koji put sam opsovala stricu sve po spisku u sebi. Jebo ga jezik kad je predugacak, mucenicki sam zacvilela u sebi. "Idem da plivam.", promucala sam pokusavajuci da pobegnem od njih.
Zaplivala sam, ali me je Vuk uhvatio za ruku i pogledao me. "Nemoj da bezis.", promuklo je rekao,
Nasmesila sam mu se. "Ne bezim, samo mi se pliva.", promrmljala sam.
-"Nemoj da bezis.", tiho je ponovio.
Uzdahnula sam. "Necu, obecavam.", prosaputala sam.
Nezno mi je poljubio dlan. "Samo se seti mojih reci od jutros.", tiho je rekao.
Srce je htelo da mi iskoci iz grudi. Njegove reci, nas razgovor. I on je zaljubljen u mene, sinulo mi je. Samo mi se blago nasmesio. "Hajde, idemo da plivamo.", promrmljao je.
Smejali smo se, plivali i zajebavali kada nas je stric pogledao. Vec je bilokasno popodne i predpostavila sam da ce reci da se vracamo u hotel. Jos ih je cekala ona prokleta vecera i posao. "Idem ja nesto da obavim. Hocete li da ostanete ovde pa da vas pokupim kada se vratim ili idete nazad u hotel?"
-"Ostacemo ovde. Srni se svidja.", Vuk je rekao i pocrveo.
Stric se nasmejao, onako od srca i odmahnuo glavom. "Očigledno da sam i ja prolupao pored vas dvoje. Ostanite.", rekao je smejuci se, poljubio me u teme i otisao.
Pogledala sam u Vuka. "Gde ide?"
Nasmejao se i povukao me ka izlazu iz bazena. "Ti i ja idemo na pivo.", rekao je spretno izbegavsi odgovor, a u meni probudivsi radoznalost.
-"Vuce, reci mi", zacvilela sam.
Seli smou bastu prvog kafica i on me je pogledao. "Otisao je verovatno da nadje neku ribu.", promrmljao je.
Zinula sam i klimnula glavom. "Nikada ga nisam videla ni sa jednom.", promrmljala sam.
Nasmejao se. "Nikada ni neces, malena. Sada menjamo temu, ne zelim da me Miroslav zadavi na kraju."
Promenili smo temu, sedeli i smejali se sve dok se stric nekih sat vremena kasnije nije vratio. "Gde si bio?", naivno sam upitala.
-"Zavrsavao sam nesto, hajde, idemo nazad u hotel treba da se spremimo za veceru.", promrmljao je.
Klimnula sam glavom i sa njima dvojicom krenula ka autu.
Uzdahnula sam. Sa njima nikada nije bilo dosadno. Obojica su bila luda na svoj nacin. I ja sa njima. Nikada se nisam toliko smejala u zivotu, nikada nisam bila toliko prihvacena niti opustena kao tada sa njima. Kao sada sa njima uza sebe. Znam da imam njih dvojicu, znam da su tu. Najzad sam pocela da se opustam, najzad sam dobila snage da svima kazem sta mislim i da se ne bojim ko ce sta reci. Znam, akome iko povredi, oni ce biti tu da izlece moje rane.
Нема коментара:
Постави коментар