Sedim i razmisljam, mnogo se toga desilo za proteklih mesec dana. Videla sam ponovo Vuka, saznala da mi je stric slobodan i da ima i dete za koje ja nisam ni znala, videla njega, upoznala njegovu novu porodicu. Nisam navikla da mi se zivot tom brzinom menja, pomalo sam uplasena od svega toga, ali sa druge strane, ma koliko bila uplasena ne bih to menjala ni za sta na ovom svetu. Uzdahnula sam, ma koliko mozda zvucalo sebicno prema mom suprugu, nisam spremna da se odreknem Vuka i po koje noci u njegovom jakom zagrljaju. Taj covek je nesto sto me je odrzavalo u normalnom stanju sve ove godine, taj covek je moja potreba, moja ljubav. Sećanje na njegove reci, secanje na njegovu neznost i ono sto je nosio u tim prelepim ocima su mi dali snage da prebrodim sve sto se desilo od tada. Sada, kada je tu, osecam se slobodnije, osecam kako se vraca ona stara, prava ja, za koju sam odavno mislila da je nestala i uklopila se u kalup koji su svi zeleli. Nisam, nikada se nisam ukalupila, samo su mi trebala njih dvojica kraj mene da bih se ponovo vratila.
Otvaram oci i vidim Vukako kako jos uvek spava kraj mene. Jos uvek lezim sa glavom na njegovim grudima. Nasmesila sam se. Jebote koliko je lep dok spava, koliko je to lice opusteno, nekako uprkos svoj sirovosti njegove lepote, licio je na decaka. Obrijao se. Spustila sam dlan na njegov obraz i on je otvorio oci. "Dobro jutro.", nezno sam rekla.
Siroko se osmehnuo. "Dobro jutro, mila moja. Jesi li se odmorila?"
Klimnula sam. "Da znas da jesam. Trebalo mi je ovo.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio. "Sada cemo da porazgovaramo. Moze?"
Progutala sam i klimnula. Znala sam da me ceka lekcija. I zasluzila sam je nakon mog juceranjeg i nocasnjeg ponasanja. "Moze.", prosaputala sam.
Nasmesio se, ustao i seo pa me povukao u svoja krila. Spustio je dlan na moj obraz i nekoliko sekundi me samo gledao. "Ne boj se, necu ti drzati lekciju kao sto to drugi rade. Ni moje ponasanje nije ni malo bolje. A trebalo bi biti, devojcice. Stariji sam od tebe dvadeset godina, trebalo bih da znam da se kontrolisem. Malo je falilo da te juce uhvatim za ruku i odvucem u onaj wc. Zato sam i poslao Miroslava da razgovara sa tobom.", tiho je rekao.
Spustila sam glavu na njegovo rame. On mi nece drzati predavanje? Nece me grditi? Nece... Pogledala sam ga."Nisi previse ljut?", nesigurno sam upitala.
Spustio je sladak poljubac na moje usne. "Nisam ljut nikako. Ali hocu da mi nesto obecas.", dodao je.
-"Sta?"
-"Sledeci put kad te uhvati ljubomora, recices mi. Docices u moje narucje da ti pokazem da nemas potrebu da budes ljubomorna. Mila moja, na sta si ljubomorna? Jebote, dvadeset godina sam stariji, sta mislis zasto mi smeta da izlazis i vidjas se sa mladjim muskarcima?"
Treptala sam u ociglednoj neverici sta prica. On je tako lep, tako nezan, hrabar, dobar... U stvari po mom misljenju, on je savrsen. Kako da mu to kazem, a da se ne odam koliko mi je stalo do njega? "Nijedan od njih nije kao ti. Ti si lep, i, ovaj, pa... poseban.", promrmljala sam. Da, poseban je.
Nezno me je pogledao. "Ti si posebna. Hoces li mi obecati?",tiho je upitao.
Nasmesila sam se. "Potrudicu se, Vuce. Mene kad uhvati bes i inat, ne gledam bas na obecanja. A ne zelim da obecam i izneverim te.", prosaputala sam.
Spustio je usne na moje i strastveno me poljubio. "Ti me nikada neces izneveriti. Hajde, obecaj mi,mila moja, hajde.", mrmljao je dok me je nezno grickao po vratu i dodirivao mi grudi preko pidzame.
Izludeo me je, zavrteo mi pamet tim poljubcima i ja sam klimnula glavom. "Obecavam, Vuce.", procvilela sam.
Zadovoljno se nasmejao, spustio me na krevet i klekao na njega gledajuci me. Povukao je gornji deo moje pidzame i oci su mu se rasirile kada je video da nemam brus ispod nje. Nezno je jednu obuhvatio rukom i prelazio palcem po mojoj bradavici. Tiho se zasmejao kada se ukrutila zbog njegovog dodira, sagnuo glavu pa je lagano zasisao. Okrznuo ju je zubima i ja sam kriknula. Jako sam mu zarila prste u ramena. Izludjivao me je. Zavukao je ruku izmedju nas, stavio ga na moj ulaz i ubacio samo glavic unutra nezno ga je pomerao. "Kako si mokra. Kako je dobro.", cvileo je. Zavukla sam glavu u njegov vrat i uradila isto sto je i on meni malopre, grickala ga i ljubila. "Jebi ga, Srno.", zacvileo je izvijajuci vrat ka meni. "Uradi to, Vuce.", prosaputala sam. Sklopio je oci i prodro jos samo malo, pa zastao. "Ne, ne jos, mila moja.",procvileo je, zavukao ruku, spustio saku na moj donji deo stomaka, lagano ga stiskao a onda snazno protrljao moj kliktoris. Kriknula sam, izvilase ka njemu i pala na njegove ruke grceci se. "Tako je,mila moja.", promrmljao je, izvukao ga i svrsio po njoj. Pao je preko mene tesko disuci. "Vidis,mila moja. Nemas potrebu za ljubomorom. Ovo zelim.", prmrmljao mi je na uvo.
Nasmesila sam mu se. "Izvini, Vuce. Samo, pa ovaj samo poludim kad ti se okace na ruku i...", pocela sam da se pravdam.
Nasmejao se, grleno. "Nemoj da se izvinjavas, mila moja. Juce sam poludeo kada sam cuo da te je nazvao "lutkice", da te je dodirnuo izgubio bih kontrolu i boleo bi me kurac sto bi svi saznali.", promrmljao je.
Prevrnula sam ocima. "Taj nadimak mi je oduvek isao na zivce. Prozvao me tako kao malu da bi me nervirao, tako je ostalo.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Drago mi je da to cujem. Hajde, deset je, moze neko da dodje od tvojih kad vide da te nema.", progundjao je.
Klimnula sam. "Malo je to naporno.", progundjala sam.
Uzdahnuo je. "Znam, ali je prerano za bilo sta drugo. Jedino ako ti nije suvise naporno i ako...", govorio je dok se oblacio.
Navukla sam svoju pidzamu na sebe i pogledala ga. "Nisam mislila na sebe, Vuce. Na tebe sam.", prosaputala.
Povukao me za ruku i grubo privukao sebi. "Prekini vise! Da mi je naporno ne bih bio ovde!", zagrmeo je.
-Sta se ovde desava? Zasto se deres na nju?", stric je usao u sobu.
Pocrvenela sam. "Nije se drao, strice.", promrmljala sam.
Pogledao me kao da sam luda. "Nije se drao? Cuo sam ga u svojoj sobi.", zarezao je.
Odmahnula sam. "Malo je glasnije pricao.", promrmljala sam.
Pogledao je u Vuka. "Sta se desava, Vuce?"
Vuk je pocrveneo. "Ovaj..."
-"Strice, samo, ovaj, nije bas za tvoje usi.", promucala sam.
Klimnuo je glavom. "Idem da stavim kafu.", promrmljao je i izasao.
Vuk me je pogledao. Provukao je ruku kroz kosu. "Nisam zeleo da se derem. Nisam zeleo da..."
Bacila sma mu se oko vrata, podigla se na prste i nezno ga poljubila. "Ja sam kriva. Stalno mi govoris da..."
Zagrlio me i uzdahnuo. "I govoricu sve dok ne shvatis. Plasi me da radi svoje nesigurnosti ne odustanes od svega, mila moja. Zato izgubim kontrolu svaki put kada to spomenes.", tiho je rekao.
-"Necu odustati, obecavam.", prosaputala sam. To sam mogla da obecam.
Klimnuo je, podigao me u narucje i izneo iz sobe. Seo je samnom u krilima na kauc i stric je doneo kafe. "Jel sve ok?", zabrinuto me je pogledao.
Nasmejala sam se, ustala iz Vukovih krila i zagrlila strica. "Jeste, strice. Nemoj nista da brines.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i nezno me poljubio u teme. "Dobro, mala, kako si juce bila ljuta..."
Pocrvenela sam. "Bilo pa proslo.", progundjala sam.
Prasnuo je u smeh. "Slusaj, mala, to je stvarno bio poslovni sastanak. Jedva smo ga na kraju zavrsili jer je bilo vreme da te zove i umesto toga je odlucio da dodjemo kod tebe. Jel Aca otisao na poslao?"
Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma. Valjda je.", promrmlaja sam uzela svoju i Vukovu kafu pa se vratila na kauc do njega. Samo sto sam sela i naslonila glavu na njegovo rame neko je zazvonio na vrata. Malo sam se odmakla od njega. Videlo mu se na licu da mu se to ne svidja, ali je znao da moramo. "Hej, otkud ti?"
-"Svratio da vidim sta radi Srna.", Stefan je progundjao.
Stric se nasmejao. "Upadaj, evo pije kafu.", rekao je cerekajuci se.
Stefan je usao i pomalo se iznenadio kada je video Vuka. "Dobro jutro, Vuce. Gde si mala? Nema te nigde?"
Nasmejala sam se i uzvratila mu poljubac u obraz koji mi je udelio. "Stalno me stric vodi sa ssobom.", ponosno sam se sepurila.
Pomalo nezadovoljno me je pogledao. "Koliko ja znam imas ti jos nas, striceva.", prebacio mi je.
Pocrvenela sam. "Znam, Stefi, ali..."
-"Ali sta? Od svadbe te niko nije ni cuo ni video. Misa je bio kod tebe, gde je Srna, sa Miroslavom, koji god da je od nas dosao, dobio je isti odgovor. Ok, znam da ti je on omiljeni stric, ali mala, i mi smo ti valjda neki kurac.",besno je rekao dok sam ja sve vise crvenela. "Evo sad dolazim od tebe, Mira mi je rekla da si jos jutros otisla kod Miroslava. I to u pidzami.", na kraju je dodao.
-"Dosta je bilo, Stefane!", stric je zagrmeo.
-"Ne, nije, Miroslave! Nije dosta. U redu, ti si joj omiljeni stric, al ona preteruje. I samo da znas po kraju se svasta prica. I ti si donekle kriv za te price, stalno je uz vas i...."
-"Sta se prica?", Vuk je opasno tiho upitao. Bio je narogusen.
Stefan je pomalo ustuknuo, ali nije odustao. "Prica se da je ti jebes, Vuce.", zarezao je.
Prebledela sam. "Zacepi! Stefane, da li znas sta pricas?", zarezala sam.
Klimnuo je. "Znam. Svi pricaju, mala. Svi!"
-"Znaci li to da ako svi pricaju, ti stvarno verujes da je ja podvodim Vuku?", stric je prividno mirno upitao.
Stefan je odmahnuo. "Naravno da ne, ali da li mislis da ce to da li ja verujem ili ne zaustaviti price? Miroslave, covece, pa sta...", prekinulo ga je zvono na vratima.
-"Nemoj da zaboravis gde si stao, o ovim recima cemo tek da razgovaramo.", stric je zarezao i otisao da otvori.
Nisam mogla da pogledam u Stefana. Plasila sam se da ce mu pogled na mene sve reci. Krisom sam pogledala u Vuka i videla da mu zivac na obrazu igra. Bio je besan kao ris. Skruseno sam mu se osmehnula i on mi je namignuo. "Jebote, jeste li od jutros svi resili da mi zagorcate zivot?", stric je progundjao.
Na vratima su se pojavili Nemanja i Dragan. Jedva sam obuzdala poriv da prevrnem ocima. Dragan mi je prisao i nezno me povukao sa kauca pa u zagrljaj. "Ne brini nista.", prosaputao mi je na uvo.
Poljubila sam ga u obraz. "Ja..."
-"Ssss."
Klimnula sam. Nemanja me je izvukao iz njegovog zagrljaja pa uvukao u svoj. "Dobro jutro, mala. Vidim opet si ovde.", promumlao je.
Prevrnula sam ocima. "Gde cu da budem? Dole i slusam mamu kako mi prebacuje za ovo ili ono? Ili u pizdi materini?", ljutito sam upitala.
-"Srno, ne budi bezobrazna", Stefan je rekao.
Mrko sam ga pogledala. "Ili sta, Stefane? Ni kafu nisam popila, a vece se vec sastalo.", ne razmisljajuci sam rekla.
-"Koliko znam u sest si izasla iz stana. Znaci do sad si vec dve popila."
Sklonila sam pogled. Ja i moje prokletstvo da ne znam da lazem dok gledam nekoga u oci. "Ovaj..."
-"Sta je tvoj problem, Stefane?", Dragan je upitao.
-"Vec sam rekao i..."
Sela sam na kauc i odlucila da se pravim nevidljiva dok se jos vise nisam zapetljala. "Ja nisam cuo.", Dragan je mirno rekao.
-"Strikino, hoces otici da skuvas kafu?", stric je nezno upitao.
Zaklimala sam glavom odusevljena na prilici da zbrisem. "Naravno, striko.", promrmljala sam i zbrisala u kuhinju.
Tek sto sam stavila kafu, Nemanja je usao zamnom. "Sta se desava? Ljilja je rekla da je Stefan jutros besan izasao iz kuce i otisao kod tebe.", tiho je rekao.
Spustila sam glavu. "Dosao je da me optuzuje. Zbog toga sto me od svadbe niko nije video i zato sto kako kaze po kraju se prica da me Vuk jebe.", prosaputala sam. Nije bilo potrebe da krijem, znala sam da ce Stefan ionako sve reci tamo.
Nemanja se zacrveneo od besa. "Da li je on normalan? Miroslav bi ga ubio."
Slegnula sam ramenima. "Tako se prica, Nemanja.", promrmljala sam.
-"To nije istina, zar ne?"
Progutala sam. "Naravno da nije.", odresito sam rekla. Pa, nije bila kompletna istina.
Vuk je usao unutra. "Pije mi se voda.", promumlao je.
Klimnula sam, dohvatila casu i nasula mu vodu. "Izvoli.", prosaputala sam i pogledala ga.
Nasmesio. "Hvala.", promrmljao je i uzeo casu iz moje ruke. "Jesi ok?", nezno je upitao.
Ponovo sam klimnula. "Jesam, Vuce."
Namignuo mi, vratio casu i izasao "sta je ovo bilo?", Nemanja je zarezao.
Slegnula sam. "Ne znam na sta mislis.", hladno sam rekla.
-"Znas ti vrlo dobro. Da li si ti uopste normalna? Jebote, ti si zaljubljena u njega.", prenerazeno je rekao.
Mislim da mi je lice planulo u sekundi. "Gresis.", promucala sam.
-"Gresim? Mala, ja ti nisam Miroslav koga motas oko malog prsta, a i stariji sam i od njega i od tebe. Nisam ni glup. Koliko je istina od svega sto se prica?"
Stric je uleteo u kuhinju. "Koji vam je od jutros? Ostavi je na miru, Nemanja. U tim pricama nema ni trunke istine.", zagrmeo je.
Za njim su usli Dragan, Vuk i Stefan. "Jebote, Nemanja, koji vam je? Pricao sam vec sa svim troma, ni jedna jedina rec nije istina.", Dragan je iznervirano rekao.
-"Ti si znao za te price? Zasto joj nisi zabranio da..."
-"Zato sto bi me Miroslav ubio, kretenu. On je voli kao da je njegova. Da li ste obojica sisla sa uma?"
Nemanja je pocrveneo. "U pravi si, jebi ga, Dragane.", promrmljao je.
Dragan je pogledao u Stefana. "Sada joj se izvini. Bio si veoma bezobrazan prema njoj. Prvo i da je sve to istina, nemas prava da joj kazes da je neko jebe", zarezao je. "Drugo, svi mi znamo da nas ona voli, ali Miroslav je taj kojeg voli vise cak i od Ace. Zato joj se izvini i ako te ja jos samo jednom cujem da si joj tako nesto rekao, zgromicu te."
-"Izvini, Srno.", promrmljao je.
Klimnula sam. "U redu je." Nije bilo u redu, ali nisam zelela da nastavljam raspravu dalje. Imala sam osecaj da se ne bih tako lako izvukla u tom slucaju, a i nisam imala snage. "Izvrila mi je voda.", promucala sam i pokazala na praznu dzezvu za kafu.
Stric je uzdahnuo, uzeo dzezvu od mene i spustio je na sporet natrag. "Dragane, skuvaj kafu. Moram da porazgovaram sa malom.", progundjao je i poveo me ka sobi. Spustio me je na krevet i kleknuo kraj mene. "Govori."
Uzdahnula sam. "Kada je Stefan onoo rekao za Vuka, zvucalo je odvratno pogresno. Jel to tako, strice?", tiho sam upitala.
Seo je kraj mene pa me podigao u krila. "Ne znam, mala, da li je pogresno, ali odvratno nije. Mala, slusaj, stefan je jos deriste, ne moze da shvati niti zna kako treba da se ponasa prema nekome. Impulsivan je i siguran sam da nije mislio tako kako je rekao.", tiho je rekao.
Suze su mi krenule. "Strice, uvalila sm i tebe u sve ovo, Ali ja drugacije ne znam, ja..."
-"Znam,mala ti njega volis. To i lud vidi. Voli i on tebe. Slusaj me, mogu da se derem, mogu bilo sta, ali znas da cu uvek stati uz tebe. Nemoj da places, mala", nezno je rekao.
Neko je tiho usao. "Zasto places?", Vuk je nezno upitao.
Pogledala sam ga. "Dobro sam.", promucala sam.
Klimnuo je. "Da, zasto me lazes?"
Pocrvenela sam. "Samo, samo mi se nije svidelo kad je Stefan onako..."
Podigao me je iz stricevih krila i smestio u svoja. "Secas li se sta sam ti jednom rekao, onda kada smo te doveli pijanu sa svadbe?"
Namrstila sam se. Nezno me je poljubio izmedju obrva. "Sta?"
Sputio je usne na moje uvo. "Kad te budem imao, necu te jebati, vodicu ljubav sa tobom.", prosaputao je.
Zazvonio mi je telefon. "Molim?",jvila sam se. "Hej, mala sta radis?", Boban je upitao. Nasmejala sam se. "Nista, Bob. Mislim na strica.", promrmljala sam. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Koliko vremena mislis na njega?", zarezao je. Pocrvenela sam, znala sam da ne misli na strica, vec na Vuka. "On je moj omiljeni, Bob.", promrmljala sam. "Da, video sam pre neki dan na fejsu. U svakom slucaju, nisam te zato zvao, samo se nerviram kad pomislim na to, zvao sam te da ti javim da se razvodim.",progundjao je. O, zaboga. "Bob, necemo o tome preko telefona.", promucala sam. "Zasto?", zbunjeno je upitao. Uzdahnula sam. "Samo me poslusaj. Dodji na kafu i ispricacemo se. Imam osecaj da vec znam i kako i zbog cega i zasto.", promumlala sam. "Docicu sa...", poceo je. "Dodji sa kim god hoces. Samo prekini da pricas.", nervozno sam rekla. "Jebote, mala koji ti je?", zabezeknuto je upitao. Uzdahnula sam. "Nervozna sam, Bob. Ne obracaj paznju na mene. Kad ces doci? Imam potrebu da vidim nekog od svojih.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Dolazim sutra, sam. Bices sama?", nezno je upitao. Klimnula sam. "Hocu. Mada znas da Marko voli..." "Znam, mala, ali to sto tebe muci ne mozemo pred njim. I ne, necu navaljivati niti insistirati, sta budes htela, recices.",nezno je rekao. "Samo mi nedostaje stric.", prmrmljala sam. Uzdahnuo je."Ako ti tako kazes.",progundjao je i spustio slusalicu.
Taman sto je spustio ponovo mi je zazvonio telefon. "Molim?", nezno sam se javila ocekujuci Vuka. "Mala...", stric je zareza. Prevrnula sam ocima. "Da, da, znam. vodicu racuna ta pricam, pisem i...", pocela sam. "Sta ima?". "Sto se pravis lud? Bob se razvodi.", progundjala sam. "Budala ostaje budala.", progundjao je. "Daj, strice i sam znas zasto se on ozenio onom...", pocela sam. "Zacepi, mala. Zbog cega god da je, ozenio je se.", bandoglavo je rekao. "Nemam pojma, sutra ce doci pa cu videti.", progundjala sam. "U redu, kada ode zovem te da mi kazes..." Zaprepasceno sam trepnula. "Ja da ti glumim spijuna? Od toga nema nista, zovi njega pa ga pitaj. Ne pada mi na pamet!", zarezala sam. Nasmejao se. "Hm, mala, ti svom striki sve uvek kazes, da se kladimo da neces izdrzati?", upitao je cerekajuci se. Nadmena budala, pomislila sam. "Imas opkladu. U sta se kladimo?", zarezala sam. "U viski?", upitao je. "U celu flasu?", nadmeno sam upitala. "Mhm, dogovoreno.", rekao je nasmejano. "Kad se vidimo, daces mi je.", sepurila sam se. Prasnuo je u smeh. "Videcemo, mala.", rekao je cerekajuci se. Nasmejala sam se. 2Vzi, striko. Stvarno mi nedostajes.", tiho sam rekla. "Znam, mala. I ti meni, vise nego stomozes i da zamislis. Hajde, cucemo se kasnije, vazi?",nezno je upitao. Klimnula sam. "Vazi, striko.",isto tako nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
Uzdahnula sam. Dobro, Srno, sutra se nikako ne javljas na telefon!
Otvaram oci i vidim Vukako kako jos uvek spava kraj mene. Jos uvek lezim sa glavom na njegovim grudima. Nasmesila sam se. Jebote koliko je lep dok spava, koliko je to lice opusteno, nekako uprkos svoj sirovosti njegove lepote, licio je na decaka. Obrijao se. Spustila sam dlan na njegov obraz i on je otvorio oci. "Dobro jutro.", nezno sam rekla.
Siroko se osmehnuo. "Dobro jutro, mila moja. Jesi li se odmorila?"
Klimnula sam. "Da znas da jesam. Trebalo mi je ovo.", prosaputala sam.
Nezno me je pomazio. "Sada cemo da porazgovaramo. Moze?"
Progutala sam i klimnula. Znala sam da me ceka lekcija. I zasluzila sam je nakon mog juceranjeg i nocasnjeg ponasanja. "Moze.", prosaputala sam.
Nasmesio se, ustao i seo pa me povukao u svoja krila. Spustio je dlan na moj obraz i nekoliko sekundi me samo gledao. "Ne boj se, necu ti drzati lekciju kao sto to drugi rade. Ni moje ponasanje nije ni malo bolje. A trebalo bi biti, devojcice. Stariji sam od tebe dvadeset godina, trebalo bih da znam da se kontrolisem. Malo je falilo da te juce uhvatim za ruku i odvucem u onaj wc. Zato sam i poslao Miroslava da razgovara sa tobom.", tiho je rekao.
Spustila sam glavu na njegovo rame. On mi nece drzati predavanje? Nece me grditi? Nece... Pogledala sam ga."Nisi previse ljut?", nesigurno sam upitala.
Spustio je sladak poljubac na moje usne. "Nisam ljut nikako. Ali hocu da mi nesto obecas.", dodao je.
-"Sta?"
-"Sledeci put kad te uhvati ljubomora, recices mi. Docices u moje narucje da ti pokazem da nemas potrebu da budes ljubomorna. Mila moja, na sta si ljubomorna? Jebote, dvadeset godina sam stariji, sta mislis zasto mi smeta da izlazis i vidjas se sa mladjim muskarcima?"
Treptala sam u ociglednoj neverici sta prica. On je tako lep, tako nezan, hrabar, dobar... U stvari po mom misljenju, on je savrsen. Kako da mu to kazem, a da se ne odam koliko mi je stalo do njega? "Nijedan od njih nije kao ti. Ti si lep, i, ovaj, pa... poseban.", promrmljala sam. Da, poseban je.
Nezno me je pogledao. "Ti si posebna. Hoces li mi obecati?",tiho je upitao.
Nasmesila sam se. "Potrudicu se, Vuce. Mene kad uhvati bes i inat, ne gledam bas na obecanja. A ne zelim da obecam i izneverim te.", prosaputala sam.
Spustio je usne na moje i strastveno me poljubio. "Ti me nikada neces izneveriti. Hajde, obecaj mi,mila moja, hajde.", mrmljao je dok me je nezno grickao po vratu i dodirivao mi grudi preko pidzame.
Izludeo me je, zavrteo mi pamet tim poljubcima i ja sam klimnula glavom. "Obecavam, Vuce.", procvilela sam.
Zadovoljno se nasmejao, spustio me na krevet i klekao na njega gledajuci me. Povukao je gornji deo moje pidzame i oci su mu se rasirile kada je video da nemam brus ispod nje. Nezno je jednu obuhvatio rukom i prelazio palcem po mojoj bradavici. Tiho se zasmejao kada se ukrutila zbog njegovog dodira, sagnuo glavu pa je lagano zasisao. Okrznuo ju je zubima i ja sam kriknula. Jako sam mu zarila prste u ramena. Izludjivao me je. Zavukao je ruku izmedju nas, stavio ga na moj ulaz i ubacio samo glavic unutra nezno ga je pomerao. "Kako si mokra. Kako je dobro.", cvileo je. Zavukla sam glavu u njegov vrat i uradila isto sto je i on meni malopre, grickala ga i ljubila. "Jebi ga, Srno.", zacvileo je izvijajuci vrat ka meni. "Uradi to, Vuce.", prosaputala sam. Sklopio je oci i prodro jos samo malo, pa zastao. "Ne, ne jos, mila moja.",procvileo je, zavukao ruku, spustio saku na moj donji deo stomaka, lagano ga stiskao a onda snazno protrljao moj kliktoris. Kriknula sam, izvilase ka njemu i pala na njegove ruke grceci se. "Tako je,mila moja.", promrmljao je, izvukao ga i svrsio po njoj. Pao je preko mene tesko disuci. "Vidis,mila moja. Nemas potrebu za ljubomorom. Ovo zelim.", prmrmljao mi je na uvo.
Nasmesila sam mu se. "Izvini, Vuce. Samo, pa ovaj samo poludim kad ti se okace na ruku i...", pocela sam da se pravdam.
Nasmejao se, grleno. "Nemoj da se izvinjavas, mila moja. Juce sam poludeo kada sam cuo da te je nazvao "lutkice", da te je dodirnuo izgubio bih kontrolu i boleo bi me kurac sto bi svi saznali.", promrmljao je.
Prevrnula sam ocima. "Taj nadimak mi je oduvek isao na zivce. Prozvao me tako kao malu da bi me nervirao, tako je ostalo.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Drago mi je da to cujem. Hajde, deset je, moze neko da dodje od tvojih kad vide da te nema.", progundjao je.
Klimnula sam. "Malo je to naporno.", progundjala sam.
Uzdahnuo je. "Znam, ali je prerano za bilo sta drugo. Jedino ako ti nije suvise naporno i ako...", govorio je dok se oblacio.
Navukla sam svoju pidzamu na sebe i pogledala ga. "Nisam mislila na sebe, Vuce. Na tebe sam.", prosaputala.
Povukao me za ruku i grubo privukao sebi. "Prekini vise! Da mi je naporno ne bih bio ovde!", zagrmeo je.
-Sta se ovde desava? Zasto se deres na nju?", stric je usao u sobu.
Pocrvenela sam. "Nije se drao, strice.", promrmljala sam.
Pogledao me kao da sam luda. "Nije se drao? Cuo sam ga u svojoj sobi.", zarezao je.
Odmahnula sam. "Malo je glasnije pricao.", promrmljala sam.
Pogledao je u Vuka. "Sta se desava, Vuce?"
Vuk je pocrveneo. "Ovaj..."
-"Strice, samo, ovaj, nije bas za tvoje usi.", promucala sam.
Klimnuo je glavom. "Idem da stavim kafu.", promrmljao je i izasao.
Vuk me je pogledao. Provukao je ruku kroz kosu. "Nisam zeleo da se derem. Nisam zeleo da..."
Bacila sma mu se oko vrata, podigla se na prste i nezno ga poljubila. "Ja sam kriva. Stalno mi govoris da..."
Zagrlio me i uzdahnuo. "I govoricu sve dok ne shvatis. Plasi me da radi svoje nesigurnosti ne odustanes od svega, mila moja. Zato izgubim kontrolu svaki put kada to spomenes.", tiho je rekao.
-"Necu odustati, obecavam.", prosaputala sam. To sam mogla da obecam.
Klimnuo je, podigao me u narucje i izneo iz sobe. Seo je samnom u krilima na kauc i stric je doneo kafe. "Jel sve ok?", zabrinuto me je pogledao.
Nasmejala sam se, ustala iz Vukovih krila i zagrlila strica. "Jeste, strice. Nemoj nista da brines.", umiljato sam rekla.
Nasmejao se i nezno me poljubio u teme. "Dobro, mala, kako si juce bila ljuta..."
Pocrvenela sam. "Bilo pa proslo.", progundjala sam.
Prasnuo je u smeh. "Slusaj, mala, to je stvarno bio poslovni sastanak. Jedva smo ga na kraju zavrsili jer je bilo vreme da te zove i umesto toga je odlucio da dodjemo kod tebe. Jel Aca otisao na poslao?"
Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma. Valjda je.", promrmlaja sam uzela svoju i Vukovu kafu pa se vratila na kauc do njega. Samo sto sam sela i naslonila glavu na njegovo rame neko je zazvonio na vrata. Malo sam se odmakla od njega. Videlo mu se na licu da mu se to ne svidja, ali je znao da moramo. "Hej, otkud ti?"
-"Svratio da vidim sta radi Srna.", Stefan je progundjao.
Stric se nasmejao. "Upadaj, evo pije kafu.", rekao je cerekajuci se.
Stefan je usao i pomalo se iznenadio kada je video Vuka. "Dobro jutro, Vuce. Gde si mala? Nema te nigde?"
Nasmejala sam se i uzvratila mu poljubac u obraz koji mi je udelio. "Stalno me stric vodi sa ssobom.", ponosno sam se sepurila.
Pomalo nezadovoljno me je pogledao. "Koliko ja znam imas ti jos nas, striceva.", prebacio mi je.
Pocrvenela sam. "Znam, Stefi, ali..."
-"Ali sta? Od svadbe te niko nije ni cuo ni video. Misa je bio kod tebe, gde je Srna, sa Miroslavom, koji god da je od nas dosao, dobio je isti odgovor. Ok, znam da ti je on omiljeni stric, ali mala, i mi smo ti valjda neki kurac.",besno je rekao dok sam ja sve vise crvenela. "Evo sad dolazim od tebe, Mira mi je rekla da si jos jutros otisla kod Miroslava. I to u pidzami.", na kraju je dodao.
-"Dosta je bilo, Stefane!", stric je zagrmeo.
-"Ne, nije, Miroslave! Nije dosta. U redu, ti si joj omiljeni stric, al ona preteruje. I samo da znas po kraju se svasta prica. I ti si donekle kriv za te price, stalno je uz vas i...."
-"Sta se prica?", Vuk je opasno tiho upitao. Bio je narogusen.
Stefan je pomalo ustuknuo, ali nije odustao. "Prica se da je ti jebes, Vuce.", zarezao je.
Prebledela sam. "Zacepi! Stefane, da li znas sta pricas?", zarezala sam.
Klimnuo je. "Znam. Svi pricaju, mala. Svi!"
-"Znaci li to da ako svi pricaju, ti stvarno verujes da je ja podvodim Vuku?", stric je prividno mirno upitao.
Stefan je odmahnuo. "Naravno da ne, ali da li mislis da ce to da li ja verujem ili ne zaustaviti price? Miroslave, covece, pa sta...", prekinulo ga je zvono na vratima.
-"Nemoj da zaboravis gde si stao, o ovim recima cemo tek da razgovaramo.", stric je zarezao i otisao da otvori.
Nisam mogla da pogledam u Stefana. Plasila sam se da ce mu pogled na mene sve reci. Krisom sam pogledala u Vuka i videla da mu zivac na obrazu igra. Bio je besan kao ris. Skruseno sam mu se osmehnula i on mi je namignuo. "Jebote, jeste li od jutros svi resili da mi zagorcate zivot?", stric je progundjao.
Na vratima su se pojavili Nemanja i Dragan. Jedva sam obuzdala poriv da prevrnem ocima. Dragan mi je prisao i nezno me povukao sa kauca pa u zagrljaj. "Ne brini nista.", prosaputao mi je na uvo.
Poljubila sam ga u obraz. "Ja..."
-"Ssss."
Klimnula sam. Nemanja me je izvukao iz njegovog zagrljaja pa uvukao u svoj. "Dobro jutro, mala. Vidim opet si ovde.", promumlao je.
Prevrnula sam ocima. "Gde cu da budem? Dole i slusam mamu kako mi prebacuje za ovo ili ono? Ili u pizdi materini?", ljutito sam upitala.
-"Srno, ne budi bezobrazna", Stefan je rekao.
Mrko sam ga pogledala. "Ili sta, Stefane? Ni kafu nisam popila, a vece se vec sastalo.", ne razmisljajuci sam rekla.
-"Koliko znam u sest si izasla iz stana. Znaci do sad si vec dve popila."
Sklonila sam pogled. Ja i moje prokletstvo da ne znam da lazem dok gledam nekoga u oci. "Ovaj..."
-"Sta je tvoj problem, Stefane?", Dragan je upitao.
-"Vec sam rekao i..."
Sela sam na kauc i odlucila da se pravim nevidljiva dok se jos vise nisam zapetljala. "Ja nisam cuo.", Dragan je mirno rekao.
-"Strikino, hoces otici da skuvas kafu?", stric je nezno upitao.
Zaklimala sam glavom odusevljena na prilici da zbrisem. "Naravno, striko.", promrmljala sam i zbrisala u kuhinju.
Tek sto sam stavila kafu, Nemanja je usao zamnom. "Sta se desava? Ljilja je rekla da je Stefan jutros besan izasao iz kuce i otisao kod tebe.", tiho je rekao.
Spustila sam glavu. "Dosao je da me optuzuje. Zbog toga sto me od svadbe niko nije video i zato sto kako kaze po kraju se prica da me Vuk jebe.", prosaputala sam. Nije bilo potrebe da krijem, znala sam da ce Stefan ionako sve reci tamo.
Nemanja se zacrveneo od besa. "Da li je on normalan? Miroslav bi ga ubio."
Slegnula sam ramenima. "Tako se prica, Nemanja.", promrmljala sam.
-"To nije istina, zar ne?"
Progutala sam. "Naravno da nije.", odresito sam rekla. Pa, nije bila kompletna istina.
Vuk je usao unutra. "Pije mi se voda.", promumlao je.
Klimnula sam, dohvatila casu i nasula mu vodu. "Izvoli.", prosaputala sam i pogledala ga.
Nasmesio. "Hvala.", promrmljao je i uzeo casu iz moje ruke. "Jesi ok?", nezno je upitao.
Ponovo sam klimnula. "Jesam, Vuce."
Namignuo mi, vratio casu i izasao "sta je ovo bilo?", Nemanja je zarezao.
Slegnula sam. "Ne znam na sta mislis.", hladno sam rekla.
-"Znas ti vrlo dobro. Da li si ti uopste normalna? Jebote, ti si zaljubljena u njega.", prenerazeno je rekao.
Mislim da mi je lice planulo u sekundi. "Gresis.", promucala sam.
-"Gresim? Mala, ja ti nisam Miroslav koga motas oko malog prsta, a i stariji sam i od njega i od tebe. Nisam ni glup. Koliko je istina od svega sto se prica?"
Stric je uleteo u kuhinju. "Koji vam je od jutros? Ostavi je na miru, Nemanja. U tim pricama nema ni trunke istine.", zagrmeo je.
Za njim su usli Dragan, Vuk i Stefan. "Jebote, Nemanja, koji vam je? Pricao sam vec sa svim troma, ni jedna jedina rec nije istina.", Dragan je iznervirano rekao.
-"Ti si znao za te price? Zasto joj nisi zabranio da..."
-"Zato sto bi me Miroslav ubio, kretenu. On je voli kao da je njegova. Da li ste obojica sisla sa uma?"
Nemanja je pocrveneo. "U pravi si, jebi ga, Dragane.", promrmljao je.
Dragan je pogledao u Stefana. "Sada joj se izvini. Bio si veoma bezobrazan prema njoj. Prvo i da je sve to istina, nemas prava da joj kazes da je neko jebe", zarezao je. "Drugo, svi mi znamo da nas ona voli, ali Miroslav je taj kojeg voli vise cak i od Ace. Zato joj se izvini i ako te ja jos samo jednom cujem da si joj tako nesto rekao, zgromicu te."
-"Izvini, Srno.", promrmljao je.
Klimnula sam. "U redu je." Nije bilo u redu, ali nisam zelela da nastavljam raspravu dalje. Imala sam osecaj da se ne bih tako lako izvukla u tom slucaju, a i nisam imala snage. "Izvrila mi je voda.", promucala sam i pokazala na praznu dzezvu za kafu.
Stric je uzdahnuo, uzeo dzezvu od mene i spustio je na sporet natrag. "Dragane, skuvaj kafu. Moram da porazgovaram sa malom.", progundjao je i poveo me ka sobi. Spustio me je na krevet i kleknuo kraj mene. "Govori."
Uzdahnula sam. "Kada je Stefan onoo rekao za Vuka, zvucalo je odvratno pogresno. Jel to tako, strice?", tiho sam upitala.
Seo je kraj mene pa me podigao u krila. "Ne znam, mala, da li je pogresno, ali odvratno nije. Mala, slusaj, stefan je jos deriste, ne moze da shvati niti zna kako treba da se ponasa prema nekome. Impulsivan je i siguran sam da nije mislio tako kako je rekao.", tiho je rekao.
Suze su mi krenule. "Strice, uvalila sm i tebe u sve ovo, Ali ja drugacije ne znam, ja..."
-"Znam,mala ti njega volis. To i lud vidi. Voli i on tebe. Slusaj me, mogu da se derem, mogu bilo sta, ali znas da cu uvek stati uz tebe. Nemoj da places, mala", nezno je rekao.
Neko je tiho usao. "Zasto places?", Vuk je nezno upitao.
Pogledala sam ga. "Dobro sam.", promucala sam.
Klimnuo je. "Da, zasto me lazes?"
Pocrvenela sam. "Samo, samo mi se nije svidelo kad je Stefan onako..."
Podigao me je iz stricevih krila i smestio u svoja. "Secas li se sta sam ti jednom rekao, onda kada smo te doveli pijanu sa svadbe?"
Namrstila sam se. Nezno me je poljubio izmedju obrva. "Sta?"
Sputio je usne na moje uvo. "Kad te budem imao, necu te jebati, vodicu ljubav sa tobom.", prosaputao je.
Zazvonio mi je telefon. "Molim?",jvila sam se. "Hej, mala sta radis?", Boban je upitao. Nasmejala sam se. "Nista, Bob. Mislim na strica.", promrmljala sam. Znala sam da je prevrnuo ocima. "Koliko vremena mislis na njega?", zarezao je. Pocrvenela sam, znala sam da ne misli na strica, vec na Vuka. "On je moj omiljeni, Bob.", promrmljala sam. "Da, video sam pre neki dan na fejsu. U svakom slucaju, nisam te zato zvao, samo se nerviram kad pomislim na to, zvao sam te da ti javim da se razvodim.",progundjao je. O, zaboga. "Bob, necemo o tome preko telefona.", promucala sam. "Zasto?", zbunjeno je upitao. Uzdahnula sam. "Samo me poslusaj. Dodji na kafu i ispricacemo se. Imam osecaj da vec znam i kako i zbog cega i zasto.", promumlala sam. "Docicu sa...", poceo je. "Dodji sa kim god hoces. Samo prekini da pricas.", nervozno sam rekla. "Jebote, mala koji ti je?", zabezeknuto je upitao. Uzdahnula sam. "Nervozna sam, Bob. Ne obracaj paznju na mene. Kad ces doci? Imam potrebu da vidim nekog od svojih.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Dolazim sutra, sam. Bices sama?", nezno je upitao. Klimnula sam. "Hocu. Mada znas da Marko voli..." "Znam, mala, ali to sto tebe muci ne mozemo pred njim. I ne, necu navaljivati niti insistirati, sta budes htela, recices.",nezno je rekao. "Samo mi nedostaje stric.", prmrmljala sam. Uzdahnuo je."Ako ti tako kazes.",progundjao je i spustio slusalicu.
Taman sto je spustio ponovo mi je zazvonio telefon. "Molim?", nezno sam se javila ocekujuci Vuka. "Mala...", stric je zareza. Prevrnula sam ocima. "Da, da, znam. vodicu racuna ta pricam, pisem i...", pocela sam. "Sta ima?". "Sto se pravis lud? Bob se razvodi.", progundjala sam. "Budala ostaje budala.", progundjao je. "Daj, strice i sam znas zasto se on ozenio onom...", pocela sam. "Zacepi, mala. Zbog cega god da je, ozenio je se.", bandoglavo je rekao. "Nemam pojma, sutra ce doci pa cu videti.", progundjala sam. "U redu, kada ode zovem te da mi kazes..." Zaprepasceno sam trepnula. "Ja da ti glumim spijuna? Od toga nema nista, zovi njega pa ga pitaj. Ne pada mi na pamet!", zarezala sam. Nasmejao se. "Hm, mala, ti svom striki sve uvek kazes, da se kladimo da neces izdrzati?", upitao je cerekajuci se. Nadmena budala, pomislila sam. "Imas opkladu. U sta se kladimo?", zarezala sam. "U viski?", upitao je. "U celu flasu?", nadmeno sam upitala. "Mhm, dogovoreno.", rekao je nasmejano. "Kad se vidimo, daces mi je.", sepurila sam se. Prasnuo je u smeh. "Videcemo, mala.", rekao je cerekajuci se. Nasmejala sam se. 2Vzi, striko. Stvarno mi nedostajes.", tiho sam rekla. "Znam, mala. I ti meni, vise nego stomozes i da zamislis. Hajde, cucemo se kasnije, vazi?",nezno je upitao. Klimnula sam. "Vazi, striko.",isto tako nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
Uzdahnula sam. Dobro, Srno, sutra se nikako ne javljas na telefon!
Нема коментара:
Постави коментар