Vecna ljubav 61

                                        Tu noć neću zaboraviti. Ni svaki način na koji si me imao. Ni riječi koje si govorio. Ni zvuke što si                                                                                        ispuštao. Previše je toga za zaborav.

    

   Pevam i plesem po kuci. Jos samo malo, jos malo vise od dvadeset i cetiri sata i bicu u njegovom narucju. Zvoni mi telefon i javljam se uz siroki osmeh. "Da, molicu?", javljam se cerekajuci se. "Lepo si raspolozena, malena. ", i sam se cereka. "Aha, jesam. Sutra sam kraj tebe.", cvrkutala sam. Nasmejao se. "Aha, jesi. Znas sta?", tiho je upitao. Odmahnula sam. "Sta, lepotane?", promrmljala sam. "Vec sam Miroslavu rekao da vidi nesto za dan zaljubljenih. Volela bi da ga provedes samnom, zar ne?", nezno je upitao. Prasnula sam u smeh. "Svaki bih volela da provedem sa tobom, Vuce. Samo znas, ja ne slavim Dan zaljubljenih, vec svetog Trifuna.", cerekala sam se."Ti si luda, mila moja. Dobro, jel bi volela da provedes dan svetog Trifuna samnom?", upitao je guseci se od smeha. Smejala sam se. "Znas da bih, Vuce, samo sto necu moci da se izvucem uvece.", progundjala sam. Nasmejao se. "Nema veze, bitno da budemo zajedno.", umiljato je rekao. Gusila sam se od smeha. "Samo to je bitno, lepotane. Sta radis?", upitala sam. Nasmejao se. "Brojim sate, mila moja. Ti?", nezno je upitao. "Svasta, brojim sate, pevam, igram i raspremam po kuci.", cerekala sam se. Nasmejao se. "Voleo bih da te vidim sada tako opustenu i sa tim osmehom.", prosaputao je. " Siroko sam se osmehnula. "Mozes da pozoves video poziv.", promrmljala sam sa nadom u glasu. Nasmejao se. "Spustam i zovem te.", veselo je rekao i spustio slusalicu. Minut kasnije telefon je oznacio video poziv. Javila sam se i ugledala onaj moj prelep, iskreni osmeh. "Eto te.", veselo sam rekla. Zaklimao je glavom. "Evo me. Jebote, stvarno si gresno lepa, mila moja. Mogao bih da te gledam ceo dan.", prosaputao je. Nasmejala sam se, zavalila se na krevet i protegla. "Ja nigde ne zurim.", smejala sam se. "Ni ja, mila moja. Ako imas posla...", poceo je. Odmahnula sam glavom. "Skoro sve sa zavrsila. Sad cu da skuvam kafu da pijem.", promrmljala sam ustajuci sa kreveta. "Mnogo pijes kafe, Srno.", ozbiljno je rekao. Prevrnula sam ocima. "Nemoj jos i ti, molim te.", progundjala sam. Mrko me je pogledao. "Secas li se sta sam ti obecao za prevrtanje ociju?", zarezao je. Nacerila sam mu se. "Pusta obecanja.", narugala sam mu se i isplazila. Prasnuo je u smeh. "Videces sutra uvece.", progundjao je. Jos sire sam se nacerila. "Samo pretis, Vuce.", izazivajuce sam rekla dok sam zakuvavala kafu. "Obecavam ti, malena.", promrmljao je. Izvila sam obrvu. "Ti nikada ne krsis obecanja, nadam se da neces sad poceti.", prosaputala sam. Vristao je od smeha. "Necu, mila moja. Ovog puta cu ga ispuniti sa jos vecim zadovoljstvom.", rekao je cerekajuci se. Nasmejala sam se. "Obozavam to sto ispunjavas obecanja.", zaprela sam. Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Luda si.", progundjao je. Nasmesila sam se. "Mhm, jesam, za tobom.", promrmljala sam. Siroko se nacerio. "Znam,malena. Volim te, moram da idem, jos malo ce Miroslav doci i ako me zatekne na videu ima da poludi.", progundjao je. Namrstila sam se. "Zasto? Pa..." Uzdahnuo je. "Nije najsigurnije, mila moja. Zato smo te i zvali na kratko do sada, a sad vec pricamo dvadesetak minuta.", promrmljao je crveneci se. Narogusila sam se. "Zasto si zvao, Vuce? Znas da morad da vodis racuna o sebi i..." "Morao sam da te vidim. A i ti si mene zelela da vidis.", sapatom je dodao. Uzdahnula sam. "Jesam, znas da jesam. Hajde, idi, cucemo se nocas kad svi pospe. Volim te.", nezno sam rekla. "I ja tebe, mila moja.", promrmljao je i spustio slusalicu.
   -"Tata ce poludeti kada bude video da ste dosli za nama. Ionako sumnja, strice, trebali ste..."
   Stric je tvrdoglavo odmahnuo glavom. "Ulazi u auto.", zarezao je. "On ce da poludi jer smo dosli za vama, a ja jer te je ostavio samu u jebenoj Bosni. I da slucajno nisam cuo ni rec, mala.", dodao je kada sam krenula da nesto kazem.
   Klimnula sam, otvorila vrata od auta i usla unutra. Vuk ih je zadrzao kada sam krenula da zatvorim i uglavio se pozadi kraj mene. Povukao me je na sebe i nezno me poljubio. "Cuti, mila moja. U pravu je.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Dobro, Vuce.", prosaputala sam.
   -"Dobro, Vuce", stric me je imitirao. "Moze li nesto Vuk da kaze da ti ne kazes "dobro, Vuce"?", zagraktao je.
   Pocrvenela sam. "Naravno da moze, bas je malopre kukao kako uvek radim po svom.", progundjala sam.
   Stric je prasnuo u smeh. "Ne, mala, krenes po svom, zavrsis po njegovo. Sto meni savrseno odgovara.", dodao je gundjajuci.
   Mrko sam ga pogledala. "To nije istina. Samo je u pravu.", progundjala sam.
   Stric je klimnuo glavom. "U pravu si."
   Pogledala sam u Vuka i on mi se nezno nasmesio. Presao je prstima po mom lic, pa zavukao saku u moju kosu i jako me privio uz svoja prsa. Uvukla sam nos u njegovu majicu i duboko uzdahnula. Obozavala sam taj miris. Njegov miris. Poseban. Lagano me je povukao za kosu i pogledao me. Podigao me je u krila i stisnuo jako uz sebe. "Mila moja.", promrmljao mi je u kosu. 
   Podigla sam glavu i pogledala ga. "Ja cu sa vama do Beograda.", promrmljala sam.
   -"Molim? Pa nisi htela sa nama ni do Banja Luke?", stric je upitao guseci se od smeha.
   Smracila sam se. "Predomislila sam se.", progundjala sam.
   Izvio je obrvu i pogledao me u retrovizor. "Zasto?"
   Pocrvenela sam do korena kose. "Udobniji je auto.", progundjala sam.
   Vristao je od smeha. "Da, da, mala, ne lazi.", cerekao se.
   Zagnjurila sam glavu u Vukova prsa. "Zadavicu ga jednog dana.", progundjala sam.
   Spustio je usne na moje teme. "Zasto si se predomislila?", tiho je upitao.
   -"Zbog tebe.", prosaputala sam.
   Ostatak puta smo proveli u tisini, dok smo se Vuk i je ljubili i nezno mazili. Dodirivali smo jedno drugo, nezno, lagano. Obozavala sam ga svojim poljubcima, bio je najlepsi covek kojeg sam ja ikada videla, bio je poseban. Imala sam osecaj kao da i on mene obozava dok me ljubi i dodiruje. Najvise od svega, volela sam to sto ni jednog trenutka nije skinuo pogled sa mojih ociju. Bilo je nesto posebno u njima, nisam znala da protumacim sta, ali znala sam da je posebno i da je samo za mene. Nadala sam se da on u mojim ocima vidi ono sto nisam imala hrabrosti da mu kazem, a osecala sam svim svojim bicem.  Neka dva sata kasnije bili smo u Banja Luci, izasli smo iz auta i seli u kafanu na autobuskoj stanici. "Dobro vece, izvolite?", konobar je ljubazno rekao.
   -"Dobro vece, tri viskija i tri kafe.", stric je otresao.
   Klimnuo je. "Odmah, gospodine.", promrmljao je i otisao.
   Stric me je pogledao. "Nemoj da ti je palo na pamet da se umesas, Srno. Mora da shvati da to sto radi nije pametno, boli me kurac i za njega, i za njihov brak, ali da te uvlaci u sve to i pri tom ostavlja ovde samu, nece!", zarezao je.
   Uzdahnula sam i klimnula. "Necu, strice.", prosaputala sam.
   Nekoliko minuta kasnije konobar je doneo nase pice i kafu. Neko je usao na vrata pa nam prisao. "Mik, otkud ti ovde? Cero, sta je bilo?", tata je zabrinuto upitao.
   Stric je pokazao ka stolici. "Sedi, cuces.", progundjao je.
   Tata je seo i pogledao u strica. "Odkud vas dvojica?"
   -"Imao sam neka posla na sat vremena od vaseg odredista, pozvao sam Srnu i ona mi je rekla da ti spavas a da se ona seta po gradu.", mirno je rekao. "Valjda nije ocekivala da cu svratiti da je vidim. Da li si svestan u sta je uvlacis, Aco? Da li si svestan da ako Mira sazna, njoj zivota u onoj kuci nema? Da li si svestan koliko je opasno ostaviti je samu u ovoj jebenoj vukojebini?", zarezao je.
   Tata je pocrveneo. "Nisam imao u planu da izlazim ovde, MikoNisam je zato poveo.", promrmljao je.
   -"Boli me kurac da li si planirao ili ne, Aco. Kad si je vec poveo sa sobom, trebao si i da odbijes poziv.A ovo ti i nije prvi put.", naroguseno je dodao.
   -"Nije, ali isla je kod drugarice..."
   -"Ali danas nije!, zagrmeo je. "Ti ljudi su u Srbiji! Da ja nisam dosao, ceo dan bi provela lutajuci po pogranicnom mestu. Sama!"
   -"Nisam znao da nisu..."
   -"Dosta! Samo me vise nerviras sa tim sranjima. Zasto nisi proverio? Gde ti je pamet? Jel vredno malo valjanja sa nekom kurvetinom da ti dete ceo dan luta po gradu, gde nema nikoga svog, sama? Da li znas da je preplakala do tamo? I ne gledaj u nju vec u mene!", zagrmeo je.
   -"Idem ja da prosetam.", promrmljala sam. Stric je bio za sve u pravu, bila sam toga svesna, ali mi je opet nekako bilo zao tate.
   Stric je klimnuo. "Vuce, idi sa njom. Ne zelim da mi se smuca sama po autobuskoj.", progundjao je.
   Vuk je klimnuo i ustao pa krenuo zamnom. Obgrlio me je oko ramena cim smo se malo odaljili od kafane. "Znas da je u pravu i znas da neko mora da mu kaze, Srno.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Znam, Vuce, nemoj da brines. Znas, meni on izgleda tako usamljeno, mama je toliko hladna i prema njemu. Micu ne zanima ni on ni niko, samo mama, baba i deda imaju svoj zivot. Samo bih mu se ja obradovala kada dodje sa puta i nikad ne pitam sta je doneo. U poslednje vreme sam i ja vise kod strica i..."
   Zaustavio se, podigao me na sebe i krenuo tek kad sam ga zagrlila. "Ti za to nisi kriva, mila moja.", nezno je rekao kada je seo na neku klupu u mraku. "Zasto se ne razvede? Zasto ne nadje zenu koja mu odgovara? Shvati jedno, mila moja, ti moras krenuti svojim putem, on je toga svestan. I siguran sam da ne ocekuje od tebe da budes doveka uz njega. Ali, Srno, ovo sto je uradio, nije fer prema tebi prvo. Tebe to boli, malena.", nezno je rekao.
   Zavukla sam glavu u njegov vrat i zaplakala. "Boli, Vuce. Kakva god da je, ona je moja mama. I nije mi lako da je pogledam u oci kad znam sve sto znam. Lakse mi je da je izazivam i svadjam se.", prosaputala sam.
   Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me mazio. "Znam, shvatio sam. Shvatio sam to jos onaj dan u kolibi kad smo bili. Zato sam ti rekao, neko ga mora dozvati pameti. Ja nemam pravo na to, Srno, ali Miroslav ima.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, Vuce.", promucala sam. "Zato sam i htela da pobegnem od tebe, vidis ja znam kako je kad ti neko..."
   Lagano me je povukao za kosu i ucutkao poljubcem. "Znam da si zato htela, mila moja. Samo videla  si moja situacija je mnogo drugacija od situacije tvog oca. Nemoj bezati od mene.", tiho je rekao.
   Gorko sam se nasmejala. "Da sam mogla, to bih jos onda uradila. Tuzno je to sto bih na kraju i preko toga pregazila samo da...", pocela sam pa ucutala.
   Odmahnuo je. "Ne bih ti prisao da nije tako, malena. Ma koliko zeleo, ne bih.", tiho je rekao.
   Spustila sam dlan na njegov obraz. "Znam.", prosaputala sam.
   Ponovo me je nezno poljubio pa zavukao u svoj snazan zagrljaj. "Jebi ga, Srno. Da me nisi tako gledala, mozda bih i uspeo da se sklonim od tebe.", tiho je prosaputao.
   -"Zao mi je, ja..."
   -"Sss, cuti, meni nije."
   Nije bilo ni meni, ako cemo biti iskreni, ali nisam znala sta da mu kazem. Sedeli smo tu, zagrljeni i u tisini neko vreme. Meni nista vise nije ni bilo potrebno, samo njegov zagrljaj. "Trebalo bi da se vratimo, Vuce.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "Znam, hajde.", nevoljno je rekao i nezno me podigao sa sebe. Uzeo me je za ruku i poveo natrag. 
   Izvukla sam ruku iz njegove pre nego sto smo usli u kafanu. Nesto je mrgodno progundjao sebi u bradu, ali mi se ipak nezno osmehnuo dok je otvarao vrata da udjemo. Stric i tata su sedeli i razgovarali jos uvek. "Tata, ja cu sa stricem i Vukom nazad.", tiho sam rekla kada smo seli.
   Tata je klimnuo. "Dobro, cero. Srno, izvini, Mika je u pravu za sve sto je rekao.", posramljeno je rekao.
   Uzdahnula sam. "Ma nije vazno, tajko. Stric se samo brine i..."
   Nasmesio se. "Znam, Srno. I u pravu je. Napravio sam sranje."
   Klimnula sam. "Jesi, tajko. Ali svi ih pravimo. Desava se.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Da, desava se. Sad ce mi kolega, moram da idem. Vidimo se sutra.", tiho je rekao, poljubio me u teme i izasao iz kafane.
   -"Jesi li u redu, mala?", stric je nezno upitao.
   Progutala sam knedlu. "Jesam, striko, nemoj da brines.", nezno sam rekla.
   Da li sam bila u redu? Nisam, ali nisam zelela da mu to kazem. Ionako se isuvise brinuo. Vuk je tu, Vuku cu reci, pomislila sam. "Dobro, mala. Hajde, idemo i mi polako nazad. I ti si neispavana, a jebote i ja.", progundjao je, platio racun i krenuli smo ka sutu.
   Smestila sam se u Vukova krila kada smo usli unutra i zaspala dok me je nezno mazio. Probudila sam se tek na nekoliko kilometara od kuce. Podigla sam pogled i videla Vukakako me nezno gleda. Nasmesio se. "Jesi li se odmorila?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "Jesam, bila sam mrtva.", progundjala sam.
   Stic me je pogledao u retrovizor. "Jos uvek si. Sada idemo kod mene i na spavanje.", progundjao je i sam vidno neispavan.
   Slozno sam zaklimala glavom. "Vazi, striko.", zaprela sam.
   Iz razmisljanja me trze zvuk telefona. "Molim?", promrmljala sam. "Da li je ijedno od vas dvoje normalno?", zagrmeo je stricev glas na slusalici.Prevrnula sam ocima. Blago meni, saznao je. "Zasto, strice?", naivno sam upitala. "Zasto? Srno, jel ti mene zajebavas? Dvadeset pet minuta video poziva u sred dana!", grmeo je. "Vuk je mene zvao, pitaj njega.", progundjala sam. "I jesam, mala. Sad pitam i tebe!", zarezao je. "Strice, samo je zeleo da me vidi na kratko, ali smo se zapricali.", promrmljala sam. "Zapricali se?", zarezao je. Klimnula sam. "Zapricali, strice. Kako si saznao?", radoznalo sam upitala. "Mala, nemoj da me zajebavas. Saznao sam. Slusaj me, mala, po celu noc pricate, nemam nista protiv, ali ako se cujete preo video poziva, nemojte toliko dugo.", malo smirenije je rekao. "Strice, nisam znala da nije najbezbednije. Vuk je tek pred kraj rekao.", prosaputala sam. Uzdahnuo je. "On je poludeo covek nacisto. Srno, on je znao, znam da ti nisi, ali on jeste. Dobro, gotovo je sad, hvala Bogu samo pa je sve ok. Kako si ti, mala?", upitao je. Nasmesila sam se. 2Cekam Suzanu i Marka, jos malo ce doci, a kako se sutra priblizava, sve je bolje.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "U ludnici cu ja da zavrsim zog vas dvoje, mala. Moram nesto da te pitam, al obecaj da se neces naljutiti.", promrmljao je. Nasmejala sam se. "Znas da necu, strice. Pitaj.", rekla sam uz smeh. "Samo me jedna stvar zanima, proslo je toliko godina, udala si se, imas decu, a nisi ga zaboravila, zasto?", upitao je. Slegnula sma ramenima. "Znas li koliko sam se ja to puta pitala, strice? Zasto uprkos svemu ja njega ne mogu da zaboravim? Ne znam, strice, znam samo da mi to ni na jedan trenutak nije uspevalo. Samo sam okretala glavu od toga sve do trenutka kada se javio. Tad je bilo doslo vreme da priznam sama sebi istinu.", promrmljala sam. Uzdahnuo je. "Jebi ga, mala. Rekao mi je da si pre neki dan bila mnogo nervozna.", tiho je rekao. Klimnula sam. "Jesam, strice, nekako sam i uspevala da zadrzim svoja osecanja pod kontrolom dok ga ponovo nisam videla, vise ne mogu. Ali znam kako stoje stvari, nosim se ja sa tim.", neuverljivo sam rekla. "Nosis se, mala? Nisam bas siguran.", progundjao je. "Nosim se, kako znam i umem, al jedno znam, od toga ne mogu vise da odustanem. Od njega ne mogu da odustanem.", prosaputala sam. Uzdahnuo je. "Znam, slusaj me, ako uspem da sve organizujem, vidimo se i nas dvoje za Dan zaljubljenih, ako ne onda cim budem mogao. Vazi?", nezno je upitao. Ozareno sam se nasmesila. 2Vazi, striko.", umiljato sam rekla. Nasmejao se. "Moja najbolja sinovica. Idem, strikino, imam neka posla. Voli te striko.", nezno je rekao i spustio slusalicu.
   -"Suzo!", uskliknula sma i poletela suzani u zagrljaj kada su Marko i ona usli u dvoriste.
   -"Hej, Srno. Kakva dobrodoslica.", zacerekala se.
   -"Drago mi je sto si dosla.", rekla sam osmehujuci se od uva do uva. 
   Nasmejala se. "I meni."
   -"Hajde, idemo u kucu i kuvam nam kafu, zima je ovde.", progundjala sam i povukla je unutra.
  

   

Vecna ljubav 60

   Sedim i gledam u jednu tacku. Razmisljam o razgovoru koji smo Vuk i ja vodili to jutro, tri dana pred moj rodjendan. Javila sam se kao i uvek, cim mi je telefon zazvoio. "Molim?", nezno sam rekla. "Sta radis, malena?", tiho je upitao. "Evo, sedim i gledam tv, nemam zivaca ni za sta.", progundjala sam. Uzdahnuo je. "Sta ti je, mila moja? Imas li problema?", zabrinuto je upitao. "Ne znam, Vuce, sve je problem. Od jutros je sve problem.", nervozno sam rekla. "Hoces da te zovem kasnije?", nesigurno je upitao. Nasmesila sam se. "Sve, sem tebe, lepotane. Necu da me zoves, u stvar hocu, ali necu da prekidamo sada.", nezno sam rekla. Nasmejao se. "Dobro, mila moja. A sada, da cujem, sta je problem?", ozbiljno je upitao. Uzdahnula sam. "Ne znam, Vuce, ni sama nisam vise sigurna.", prosaputala sam. "Srno...", zarezao je. "Vuce, stvarno ne znam. ", zacvilela sam. I nisam ga lagala, stvarno nisam znala sta je problem. To je ono sto mi je i ulivalo nervozu, nisam znala sta je problem. "Hoces li ja da ti kazem?", tiho je upitao. Klimnula sam, oduvek me je poznavao bolje nego samu sebe sto sam, instiktivno je znao sta mi treba i sta me muci. "Hocu, Vuce.", prosaputala sam. "Ja te mucim,mila moja.", prosaputao je. Zestoko sam odmahnula glavom. "To nije istina! Vuce...", prekinuo me. "Ssss, ne mislim tako, malena, trebam ti, zelis me, zelis me i fizicki uz sebe, ne samo ovako. Ovo ti nije dovoljno.", prosaputao je. Suze su mi same krenule. Nije mi bilo dovoljno. "U pravu si.", prosaputala sam. "Znam da jesam, mila moja. Slusaj me, prolazim kroz isto, znam sta te muci. Iako smo oboje svesni realnosti, zelimo vise.", tiho je rekao. "Znam, sve mi je jasno.", prosaputala sam. "Mila moja, mozes li se izboriti sa tim? Ako ti je pretesko..." "Ne! Nije mi pretesko.", uspaniceno sam rekla. Uplasila sam se da ne odustane od svega. "Ne bih mogla da podnesem da se vratim na staro.", promrmljala sam. "Hej, polako, smiri se. Tu sam i ne odlazim nikuda.", nezno je rekao. "Izvini, ja..." "Ssss, znam. Jos malo, mila moja, jos malo i bicemo zajedno.", prosaputao je. Nasmesila sam se. "Hocemo i voleti se do besvesti, zar ne?", upitala sam. "Mhm, do besvesti. A da probamo onu tvoju teoriju ponovo?", upitao je cerekajuci se. "Moze, mislim da nije dovoljno utvrdjena nocas.", cerekala sam se. I probali smo kao i mnogo puta do tada.
   Desetak minuta kasnije gazda Mile je doneo oval sa vrucom jagnjetinom i kafu. "Izvolite.", ljubazno je rekao.
   Nasmesila sam se. "Hvala, cika Mile. Mozes li i meni doneti jedan red bul?", upitala sam.
   Nasmejao se. "Mogu, al rekao sam ti vec, nije ti to toliko zdravo, pitaj striceve.", rekao je i otisao.
   Stric se namrstio. "Koliko je to "toliko", Srno?"
   Pocrvenela sam. "Nije mnogo, striko. Tri cetiri, dnevno.", promrmljala sam.
   Vuk me je zabezeknuto pogledao. "Stalno? Pa nije ni cudo sto..."
   Odmahnula sam. "Samo kad sam ovde. Da izdrzim put.", progundjala sam.
   Uzdahnuo je i spustio ruku na moj obraz. "Jedi, pa idemo u setnju.", tiho je rekao.
   Sklopila sam oci i jace pritisla obraz na njegov dlan. "Mala, jedi.", stric se gusio od smeha.
   Mrko sam ga pogledala. "Jescu.", progundjala sam. Poceli smo da jedemo kada me je stric pogledao. "Mala, idi ti sa Vukom, oticicu ja malo da legnem, imaju ovde pansioni, video sam. Celu noc sam vozio, a koliko vidim i nocas cu.", progundjao je.
   Namrsila sam se. "Sto Vuk ne vozi nocas?"
   Frknuo je. "Da se nece uglaviti pozadi kraj tebe.", progundjao je.
   Nasmejala sam se. "Vuk ce busom nazad?", upitala sam i nepoverljivo pogledala u Vuka. Nije licino na tipa koji voli autobuse.
   Stric je odmahnuo. "Nece, ti ces do Banja Luke sa nama."
   Uzdahnula sam. "Ne mogu, strice, sta ce tata reci..."
   Slegnuo je. "Aci ako se ne svidja, mozes ti i do Beograda sa nama."
   -"Ali, strice..."
   Vuk je odmahnuo. "Nema ali, Srno, ides sa nama do Banja Luke. Sama biti u busu neces.", zarezao je.
   Prevrnula sam ocima. "Nisam sama, Vuce, a i..."
   Uhvatio me je za ruku i podigao sa stolice. "Idemo mi u setnju, Miroslave.", zagundjao je i povukao me van restorana.
   -"Koji ti je? Pusti me, sama cu! Boli me, idiote.", zarezala sam.
   Stao je, provukao ruku kroz kosu i pogledao me. "Nisam zeleo da te povredim.", promrmljao je.
   Pocrvenela sam. "I nisi, nije me bolelo. sta ti je, Vuce?", tiho sam upitala.
   -"Stalno mi se inatis, prevrnes ocima i krenes po svom. Ne znam sta da radim sa tobom.", progundjao je.
   Prisla sam mu i pogledala. "Smeta ti?", tiho sam upitala.
   Odmahnuo je. "Ne, ne smeta mi, u stvari ne znam. Sa jedne strane bih voleo da te kotrolisem, a sa druge..."
   Jos vise sam mu se priblizila. "Sa druge sta, Vuce?", promrmljala sam u njegove grudi.
   Spustio je ruku na moj obraz. "Ovo.", promrmljao je i spustio usnice na moje. Pridigla sam se na prste, zagrlila ga i uzvratila mu. "Ovde ima pansiona?", promrmljao mi je na usnama.
   Klimnula sam. "Ima.", prosaputala sam.
   -"Sacekaj me ovde, idem da uzmem sobu.", promrmljao je.
   Nasmesila sma mu se. "Cekam.",tiho sam rekla.
   Jos jednom me je poljubio i uleteo nazad u kafanu. "Hej, ljepotice, sta trazis ovdje,ba?", upitala je neka magarcina.
   Trgla sam se. "Sta tebe boli kurac?", nadmeno sam upitala.
   -"O, pa ti si Srbijanka.", podsmehnuo se.
   Zarezala sam. "Ne Srbijanka, vec Srpkinja, idiote. Makni se."
   -"A sta ako necu?"
    Slegnula sam. "Onda sacekaj mog decka samnom.", progundjala sam.
   Zacerekao se, a onda prebledeo ceo kada je Vuk izasao i zagrlio me oko struka. "Neki problem,mila moja?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "Ne znam sta hoce od mene, pa sam mu predlozila da te saceka.", progundjala sam.
   -"Nista, zaista nista nisam hteo.Izvinite, gospodjice.", promucao je i odleteo.
   Frknula sam. "Idiot. On ce meni da kaze da sam Srbijanka.", gundjala sam kaskajuci za Vukom.
   Prasnuo je u smeh. "Sta si mu rekla?"
   Mrko sam ga pogledala. "Da sam Srbkinja. Budaletina."
   Odmahnuo je glavom. "Jel vidis o cemu sam ti danas pricao? Kad tad bi ovde upala u nevolju, mia moja. Ti ne podnosis..."
   -"Da, da, znam.", promrmljala sam ulazeci za njim u sobu.
   Okrenuo se prema meni. "Slusaj me dobro, Srno. Necu ti dopustiti da mi teras inat kada je u pitanju..."
   Zinula sam. Nece mi dopustiti? "Slusaj, Vuce, ja mislim da sam ti jednom vec, ili vise puta, rekla da mi nisi ni...",pocela sam a onda vrisnula kad me je opaliopo dupetu. "Ti si lud, ali nacisto.", zakrestala sam.
   -"Jesam, necu ti dozvoliti da se igras sa sobom. Jesi li dobila?", najednom je upitao.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Ti si lud. Sta tebe..."
   Bacio me je n krevet pa legao preko mene. "Briga me. Jesi li?", zarezao je.
   Pocrvenela sma i klimnula. "Jesam.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i nezno me poljubio. "Onda cu morati drugacije da te zadovoljim.",promrmljao je i uvukao ruke pod moju majicu. Skinuo ju je, skinuo mi brus pa nezno presao jezikom po mojoj bradavici. Zacvilela sam. Skinuo je trenerku sa mene i nezno presao prstima po mojim gacicama. Na brzinu je skinuo majicu i trenerku sa sve boksericama pa me pogledao. "Hoces li biti mirna?", promuklo je upitao. Pokusala sam da skupim noge i odmaknem se. "Nemoj, Vuce, to je k..." Prasnuo je u smeh i jos jace se nabio izmedju mojih nogu. "Bices mirna.", tiho je naredio, pomakao mi gacice u stranu i polako ubacio glavic unutra. Zastenjala sam i pokusala da se izvijem ka njemu. Stegao me je za kukove. "Jebi ga, Srno, tesko se kontrolisem, smiri se.", prodahtao je.Malo sam se pridigla i spustila usne na njegove. 2Vuce, molim te.", prosaputala sam. Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Ne jos.", promucao je i navalio na moje usne spustivsi me na krevet i prikljestivsi me svojm tezinom. Ljubio me je, uvlacio i izvlacio jezik iz mojih usta vrtoglavom brzinom. Dovodio me je do ludila i vrelina je postajala sve veca medju mojim nogama. Ruke su mu bile nemirene, gnjecio mi je grudi, grubo ih stiskao i stipao mi bradavice. Bio je napet, osecala sam da se zadnjim naporima kontrolise i pokusala sam da iskoristm to. "Zelim te.", prosaputala sam mu na uvo. Pogledao me u oci i umirio se. "Znam, jos malo, strpi se jos samo malo." prostenjao je. Znacilo mu je to, videla sam mu to u ocima, pa sam samo klimnula glavom. "Hocu.", promrmljala sam i povukla mu usne na svoje. Spustio je ruku na moje gacice, snazno protrljao i uz krik sam dozivela vrhunac. Izvukao ga je i svrsio po samom ulazu. Pao je preko mene i tesko disao. Zavukao je ruku izmedju nas i vratio mi gacice na mesto, pa me pogledao. "Nisam ti stric, ni otac, boli me kurac za njih. Oni mogu da ti dopuste sta hoce, ali ja necu dopustiti da se igras svojim zivotom. Jel ti jasno, Srno?", zarezao je.
   Klimnula sam glavom. "Jasno je.", promrmljala sam umiljavajuci se oko njegove vilice. "Mada, nista ne bi ni falilo. Jedna budala manje.", zacerekala sam se.
   Grubo me je povukao za kosu i naterao da ga pogledam. "Jos jednom tako nesto reci i kunem ti se, Srno, istucicu te po dupetu. Nikad da te vise nisam cuo, nikad.", zarezao je.
   Bio je ozbiljan, o da, jeste. "Dobro, Vuce, smiri se.", nezno sam rekla.
   Strastveno me je poljubio. "Tako je vec bolje.", progundjao je.
   Lezali smo i mazili se kada mi je nesto palo na pamet. "Zasto mi nisi rekao da cete doci? Mislila sam.,,"
   Uzdahnuo je. "Mislila si da samo cekam da odes iz grada i da nadjem drugu. I nemoj da mi odmahujes glavom, jesi.", zarezao je.
   Posramljeno sam sustila pogled. "Zao mi je.", prosaputala sam.
   Nezno me je pomazio po ledjima. "Zbog toga smo i mi krenuli za tobom.", progundjao je.
   -"Nisi trebao da kreces zamnom zbog toga, svakako bih se sutra vratila i..."
   -"Srno, krenuli smo zbog mene, ne zbog tebe. Nesto slicno se i meni vrzmalo po glavi.", tiho je rekao.
   -"Ah, to.", promrmljala sam. "Vuce, ovaj, ja nikada nisam imala vezu. Jel to normalno, mislim..."
   Odmahnuo je. "Nije, Srno, bar mislim da nije. Nikada dosad nisam imao potrebu da pratim neciji svaki korak, da podivljam bez razloga. Nemam pojma.", progundjao je.
   Slegnula sam ramenima. "Nije ni vazno.", tiho sam rekla.
   Pogledao me. "Mislis?"
   Klimnula sam. "Meni ne smeta, a tebi?"
   Odmahnuo je. "Ni meni.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Onda nije ni vazno."
   Klimnuo je. "Prosto. Sa tobom je sve tako jednostavno, mila moja. Nije vazno, u pravu si."
   Oko pola pet smo krenuli ka restoranu. "Hej, strice.", umiljato sam rekla i zagrlila ga.
   -"Jesi li se naspavala, strikino?", nezno je upitao.
   Doslo mi da prevrnem ocima, ali sam ipak klimnula. "Jesam, striko.", promucala sam.
   Klimnuo je. "Dobro je, sad cemo da jedemo pa idemo na autobusku da se javimo onom coveku. U Banja Luci cemo sa tvojim ocem videti kako ces dalje.", progundjao je.
   Pogledala sam u Vuka. "Mozda bi najbolje bilo da tata ne sazna da..."
   Odmahnuo je. "Recice mu kolega, ili ovaj gazda, saznace svakako. Do Banja Luke ides sa nama."
   Krotko sam klimnula glavom. "dobro, Vuce.", promumlala sam.
   Jesli smo pa polako krenuli ka autobuskoj. "Dobar dan, gospodine.", stric je ljubazno rekao tatinom kolegi.
   -"Dobar dan. Srno, pakuj se u..."
   Stric je odmahnuo. "Gospodine, ona ce samnom do Banja Luke. Aca ce cekati predpostavljam?"
   Ovaj je klimnuo. "Hoce. Iskreno, i drago mi je sto ste dosli. Primetio sam da jj ovog puta ni malo nije bilo svejedno sto je izasao.", covek je progundjao.
   Stric je uzdahnuo. 2Ne brinite nista, cuce on mene za to. Hvala vam sto ste vodili racuna o njom. Dovidjenja.", promrmljao je.
   -"Nema na cemu, dovidjenja.", rekao je i mi smo krenuli ka stricevom autu.
   Uzdahnula sam. Evo vec je pao mrak, jos dva dana, samo jos dva dana i bicu uz mog Vuka. "Molim?", javljam se na prvo zvono,ocekujem Vukov redovan poziv. "Halo, mala, sta radis?", cereka se poznati glas. Nasmejala sam se. "Evo sedim i razmisljam, striko. Ti?", nezno sam upitala. "Zavalio sam se daodmorim i pijem viski. Sta ima?", raspolozeno je upitao. Nasmejala sam se. "Osim da cu za ova dva dana nekog da odrobijam, nista pametno.", progundjala sam.  Prasnuo je u smeh. "Neko je nestrpljiv.", cerekao se. Frknula sam. "Nemas pojma koliko. Prolupala sma nacisto.", progundjala sam. Smejao se kao lud. "Vidim, mala da jesi. Sve mi je jaso. Ni Vuk nije nista bolji, ako ti je za utehu.", rekao je smejuci se. "Pa bas i nije nesto, striko. Da i njemu nije toliko stalo...", pocela sam. "Da mu nije stalo ne bi ni prekrsio dogovor, Srno. Da ti nije stalo, ne bi ni bilo ovoga. Rekla si da ti je sada lakse, mala, da li je to stvarno tako?", sumnjicavo je upitao. Uzdahnula sam. "I jeste i nije, strice. Lakse mi je jer znam da cu ga videti, da cu biti sa njim ponovo, nije mi lakse, jer sam tu prokletu zelju za njim drzala pod kontrolom. Sada se otgla, strice, Svakim danom zelim vise.", promrmljala sam. "Svesna si da ne moze..." Uzdahnula sam. "Jesam, nemoj da brines. Svesna sam da je realnost jedno, a stvarnost drugo. Nisam glupa.", dodala sam mrzovoljno. Zarezao je. "Nisam rekao da si glupa, mala. Plasi me kako ces sve to da izneses.", rezao je. Nasmesila sam se. "Nmoj da se brines, striko. Jaka sam ja, sve mogu da podnesem. I razumna sam, bar se trudim da budem. Trba mi jedna malena usluga od tebe.", umiljato sam dodala. Nasmejao se. "Koja, mala?" "Drzi sutra Vuka dalje od alkohola. Marko dolazi i dovodi i Suzanu. Ako pocne da ludi, ona ce sve primetiti.", progundjala sam. Prasnuo je u smeh. "Pokusacu, mala, mada i sama znas koliko je svojeglav. Na kraju, zamoli ga.", promrljao je. Klimnula sam. "Hocu, ali za svaki slucaj, ti..." Uzdahnuo je. "Za svaki slucaj cu mu glumiti strazara.", progundjao je. "Najbolji si.", zaprela sam. "Jel da da jesam? E mala, voli tebe striko puno, moram da idem.", nezno je rekao. "Jesi, striko. I ja tebe puno volim.", prosaputala sam i on je spustio slusalicu.
   Pola sata kasnije me je nazvao Vuk. "Lepotane, mogu li neto da te zamolim?", umiljato sam upitala. "Sve sto zelis, mila moja.", nezno je rekao. "Nemoj da pijes sutra, preklinjem te nemoj.", zacvilela sam. Uzdahnuo je. "Kunem ti se necu, malena.", prosaputao je. Nasmesila sam se. "Zato te toliko volim.", tiho sam rekla. "Zasto?", radoznalo je upitao. Nasmejala sam se, idemo ponovo. Ego ce mu probiti oblake, pomislila sam smejuci se. "Zato sto si najbolji na svetu. Zato sto si najlepsi, pametan, nezan, dobar, zato sto uvek znas sta mi treba.", promrmljala sam i mogla sam da ga zamislim kako se sepuri. "Mhm, jesam, al ti si ipak luda.", zacerekao se. Prasnula sam u smeh. "Nadam se da ti ne smeta.", gusila sam se od smeha. "Ni najmanje, devojcice, odgovara mi. Da si malo normalnija, jos onda bi me oterala u kurac.", smejao se. Odmahnula sam. "Samo u pizdu materinu, koliko se secam." Vristao je od smeha. "Samo tamo, malena. Vec sam tad shvatio da nisi bas normalna. Posle sam shvatio da si i corava. Sto znaci, savrsena za mene.", rekao je smejuci se. "Blago meni, luda, corava imas jos koji tako lep epitet da mi prikacis?", crkavala sam od smeha. "Imam, seksi, lepa do bola, strastvena i znas sta je najbolje? Sve sto ti treba samo ja mogu da ti pruzim.", sepurio se. Uozbiljila sam se. "To si u pravu. Kad smo kod toga, mislim da mi nesto treba.", promrmljala sam. "Oh, mila moja, dacu ti sve potrebno i to vise puta.", arogantno je rekao. I dao mi je. Pred zoru je uzdahnuo. "Idi odspavaj koji sat, posle ti dolazi i Suzana i on.", mrgodno je rekao. "Mhm, a ja samo cekam prekosutra, lepotane, to je jedino o cemu mogu da mislim.", prosaputala sam. "Znam, mila moja. I ja isto. Hajde, volim te, lezi i spavaj.", nezno je rekao. "I ja tebe, Vuce.", promrmljala sam i on je spustio slusalicu. Skupila sam se i zaspala slatkim snom. Vukove oci su me pratile kroz san.

Vecna ljubav 59

   Budi me navika. Gledam na sat i sama sebi se cerekam, pola tri. Bravo, Srno, progundjala sam sama za sebe, dohvatila telefon i pogledala. Mail je kao i uvek bio tu. Siroko sam se osmehnula, izasla tiho iz sobe i otvorila mail. Dve reci, reci koje toliko znace, a nisu bile izgovorene onda kada je trebalo. Da jesu, mozda bi danas sve bilo drugacije. Telefon zvoni, oznacava video poziv. "Hje.", tiho kazem kada sam se javila. Smesi mi se, ali to nije onaj osmeh koji ja poznajem, onaj siroki, iskreni. "Hej, mila moja.", tiho kaze. "Sta je bilo, lepotane. Sta te muci?", tiho sam ga upitala.  Znala sam da ga nesto muci. "Trebas mi.", tiho je izgovorio. Uzdahnula sam. "I ti meni. Slusaj me, Vuce. Jos samo osam dana i bicemo zajedno.", umirujuce sam rekla. "Jebi se, Srno", zarezao je. "Zelim te zauvek kraj sebe, a ne na jednu jebenu noc.", rezao je. Suze su mi krenule. "Jesam li ja za to kriva, Vuce? Zasto nisi rekao, zasto nisi trazio da te cekam?", zacvilela sam. "Ne, ne placi. Nisi ti kriva. Nemoj, molim te, nemoj.", promucao je. "Mislis da ja to ne zelim? Mislis li da ja to nisam zelela onda?", tiho sam upitala. "Znam da jesi, znam da zelis. Ja...", poceo je. Uzdahnula sam. "Sss, u redu je, Vuce. Razumem te, lepotane.", prosaputala sam. Kiselo se nasmesio. "Ti sve razumes. Cime sam to zasluzio, mila moja? Nestao sam na toliko godina, ostavio sam te da patis i da se pitas..." Gledala sam u to lepo lice. Da me je neko drugi pitao, ne bih znala da mu kazem zasto, ali gledajuci te lepe oci znala sam odgovor. "Zato sto si jedini na ovom svetu koji je voleo pravu mene, zato sto sam se jedino kraj tebe osecala sigurno i kompletno.", prosaputala sam. "Jebi ga, Srno. Zasrao sam sve kad sam te pustio.", promrmljao je. Odmahnula sam. "Nisi. Samo si zeleo da me zastitis od svega, samo si zeleo da ostanem izvan svega toga. Hajde, nemoj misliti vise o tome. Bitno je da si tu, da sam tu. Bitno je ovo sto sada mozemo da imamo. Nemoj muciti sebe, molim te.", zacvilela sam. "Necu, necu, mila moja, smiri se. Hajde, idi spavaj, odmaraj, potrebno ti je to. Sutra si sama, pricacemo.", nezno je rekao. "Ne mogu da spavam, Vuce.", prosaputala sam. "Sikiras me tako, mila moja. Hajde, zbog mene." Nasmesila sam se. "Zbog tebe. Volim te.", promrmljala sam. "I ja tebe, mila moja. Idi i spavaj.", nezno je naredio i spustio slusalicu. Vratila sam se u krevet i bolno skupila.
   Vuk i ja smo seli pozadi dok je tata seo kraj strica na suvozacevom mestu. Uhvatio me za ruku i nezno je mazio. Jako sam ga stegla. Nije mi se islo za Bosnu, zelela sam da ostanem tu, u Beogradu, kraj njega. Nasmesio se i namignuo mi. Mislila sam da ce biti ljut, uopste mi nista nije bilo jasno. "Hajde, popijte kafu sa nama.", rekao je tata kada smo stigli
   Stric je klimnuo. "Hocemo, Aco."
   Usli smo u kafanu na Basu i posedali za sto. Sedela sam izmedju strica i Vuka. "Dobro vece, Aco, Srno. Veceras isto?", pitao je konobar kada je dosao do nas. Toliko puta sam isla sa svojim ocem za Bosnu da su me vec poznavali.
   Tata je klimnuo. "Za nas isto, sta cete vi?"
   -"Dva dupla.", stric je rekao.
   Konobar je klimnuo i otisao. "Znate ga?", Vuk je naizgled mirno upitao.
   Tata je klimnuo. "On radi ovde vec tri godine, a ja sam svako drugo vece ovde. Srna ni sam ne znam koliko je puta isla samnom.", promrmljao je.
   Vuk je klimnuo i krisom me pogledao. Nasmesila sam mu se. Namignuo mi je. "Kada ste sutra tamo?"
   Tata je slegnuo. "Boze zdravlja oko sest ujutru.", promrmljao je.
   Sedeli smo, popili sta je ko narucio pa agano krenuli ka busu. "Hajde, mala, vidimo se prekosutra, obavezno da dodjes kod strike kad se vratis.", stric je rekao i nezno me poljubio u teme.
   Obesila sam mu se oko vrata i poljubila ga u obraz. "Cim stignem, striko.", umiljato sam rekla.
   Pogledala sam u Vuka. "Vidimo se, mala.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Vidimo se.", promrljala sam i usla u autobus.
   Njih dvojica su se okrenula i krenula ka autu. Videla sam kako se stric nesto cereka i odmahuje glavom. Nasmesila sam se. Mora da zajebava Vuka sto idem, pomislila sam. Uskoro smo krenuli sa perona i primetila sam da je tata seo prvi da vozi. "Odkus ti vozi prvi?", zbunjeno sam upitala, znala sam da njegov kolega voli prvi da sedne za volan posto je stariji covek.
   -"Moram izaci kod Banja Luke, cero.", promrmljao je.
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Zasto?"
   Pocrveneo je. "Imam nesto da zavrsim.", promucao je.
   Prevrnula sam ocima, znala sam ja koja on to posla zavrsava. I ako se dozna, neka mi je Bog u pomoci, mucenicki sam pomislila. Dobro, Srno, sta te briga, samo nek tebe ne diraju, progundjala sam za sebe. "Idem ja u sarage.", promrmljala sam.
   Tata je klimnuo glavom. Kad god bi autobus bio poluprazan ja bih se izvalila u sarage, upalila svetla i citala knjigu. Pogledala sam pozadi i sama sebi se nasmejala. Ti si, Srno, luda, jos je poceo i da ti se prividja stricev auto, pomislila sam smejuci se. Izvalila sam se, uzela knjigu i pocela da citam kada mi je zapistao telefon. Poruka. "Sta radis, mila moja?"
   Nasmesila sam se. "Izvalila sam se u saragama i citam knjigu. Ti?", odogovorila sam.
   Zazvonio je. "Halo?", raspolozeno sam se javila.
   -"Mislio sam da malo pricamo.", promrmljao je.
   Nasmejala sam se. "Ja sam celu noc budna.", promrmljala sam.
   -"Dokle ste stigli?"
   -"Nemam pojma, mislim da smo jos malo na granici. Dosadno mi je, ne ide mi se.", promrmljala sam. "Sta ti radis?"
   -"Evo me sa tvojim stricem. Idemo da zavrsimo neki posao."
   Prevrnula sam ocima. "Dobro.", promumlala sam.
   -"Nemoj.", tiho je rekao.
   Nakostresila sam se. "Nista nisam rekla.", progundjala sam.
   -"Nisi, ali znam sta si pomislila. Nemoj.", zarezao je.
   -"Necu. Zar ne treba da zavrsite posao?"
   -"Jos nismo stigli.", promrmljao je.
   A do tada ubijas vreme samnom, besno sam pomislila. Ma koliko se obuzdavala od takvih misli, nije mi islo. "Dobro."
   -"Srno...", zarezao je.
   Uzdahnula sam. "Dobro, dobro, necu.", promrmljala sam, iako sam znala da hocu. Nisam to namerno radila, meni prvoj bi bilo lakse bez te proklete ljubomore, ali...
   -"Sigurno, mila moja?", tiho je upitao.
   -"Sigurno.", neuverljivo sam promrmljala.
  Duboko je uzdahnuo. "Dobro, moram da idem, mila moja.", nezno je rekao.
  -"Dobro.", promrmljala sam i spustila slusalicu. OBoze,muke moje, do granice i nekako, ali kako smo presli granicu, moja nervoza je postajala sve veca. Ljubomora i svakakve slike su me jele iznutra.
   Do Banja Luke vec sam se pusila sa svih strana. "Cero, izacicu ja ovde, vidimo se sutra u povrtaku.", tata je promrmljao.
   Mrko sam ga pogledala. 2Trebalo je i da predpostavim zasto si me poveo. Mama opet sumnja zar ne?", besno sam upitala.
   Slegnuo je ramenima. "Moram da idem.", promrmljao je, poljubio me u kosu i izasao.
   Sve mi se skupilo, sela sam, podigla noge na sedista, obgrlila kolena i zaplakala. Smiri se, Srno, smiri se, ponavljala sam sama sebi. Zazvonio mi je telefon. "Molim?", besno sam se javila.
   -"Sta ti je, mila moja?", nezno me pita.
   -"Nista, nemam mnogo kredita. Posalji poruku.", progundjala sam i spustila slusalicu.
   Nije poslao poruku. Nije ni zvao vise. E i ne moras, jebe mi se, zarezala sam sama za sebe. Nisam tako mislila, ali mi je lakse bilo da budem besna nego da nastavim da placem. Do dolaska u grad gde je trebalo da provedem dan, mislila sam da cu nekog ubiti samo ako me takne.Izasla sam namrgodjena iz autobusa i pogledala u tatinog kolegu. "Idem ja da setam, bicu ovde u sest.", promrmljala sam.
   Neko me je uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. "Nemas kredita, a?", zarezao je.
   Zabezeknuto sam gledala u Vuka i strica. "Odkud vi?", promucala sam.
   Stric se cerekao. "Dosli smo da te obidjemo.", gusio se od smeha.
   -"Dobro je kad se naslo vremena pored posla.", bezobrazno sam progundjala.
   Toliko me je stegao da me je ruka zabolela. "Bili smo iza vas svo vreme. Ti si rekla da ides sa Acom, a on je izasao jos u Banja Luci.", zarezao je.
   Rasirila sam oci. "Ali..."
   -"Gospodo, izvinite, ali ko ste vi? Ja sam zaduzen za..."
   -"Opustite se, gospodine, mi smo joj stricevi.", stric se i dalje gusio od smeha.
   -"Vala, od danas vise niste. Pusti me!", besno sam zarezala.
   -"Necu da te pustim.", progundjao je i povukao me za sobom.
   -"Ne brinite nista, gospodine, mi cemo voditi racuna o njoj.", promrmljao je stric i krenuo za nama.
   -"Pusti me! Necu da idem sa vama. Vuce..."

   Stao je i pogledao me u oci. Mislim da je tek tad video kako stvarno izgledam. "Zasto si plakala?" 

   Uzdahnula sam i skrenula pogled. "Nije vazno.", prosaputala sam. 

   -"Vazno je. Zasto si plakala, mala?", stric je nezno upitao. 

   Slegnula sam ramenima. "Sve mi se skupilo. Nisam htela da podjem ovamo, krenula sam zbog tate, a on je izasao u Banja Luci. Vuk je zvao, a ja sam bila bezobrazna i spustila mu slusalicu.", tiho sam rekla. 

   Vuk me je povukao ka sebi i jako zagrlio. "U redu je, mila moja. Hajde, idemo da prosetamo malo, hoces?", tiho je upitao. 

   Klimnula sam. "Hocu.", promucala sam. 

   Stric me je pomazio po kosi. "Aca ce me cuti za ovo. I da nisam cuo ni rec, Srno. Nije trebao da te vodi, ako nije mislio da provede vreme sa tobom.", stric je rezao uz slozno Vukovo klimanje glavom.
   -"Daj, strice, pusti se toga, nije mu ovo prvi put.", progundjala sam.
   Mrko me je pogledao. "Gde si provodila dane kad bi isla sa njim?", zarezao je.
   -"Kod Jelene, drugarice.", promrmljala sam.
   Uzdahnuo je. "Nijedno od njih nije normalno. Kako je mogao da te pusti kod nepoznatih..."
   -"To mu je kolega, strice. Covek ide pola sata ispred, saceka me na stanici i kad krene na posao povede me i preda tati.", promrmljala sam.
   -"Mala ovo je Bosna, nije Beograd! To je neodgovorno i sta god ti rekla, on ce mene cuti!", zagrmeo je.
   Klimnula sam. "Dobro, dobro. Gladna sam, idemo da nesto jedem.", progundjala sam.
   -"Javi toj svojoj drugarici..."
   Pocrvenela sam. "Danas nisam trebala da idem kod nje, oni su otisli za Srbiju.", promumlala sam.
   Vuk me je zabezeknuto pogledao. "Gde bi isla?"
   Slegnula sam. "Lutala bih po gradu, Vuce, nije to nista strasno..."
   -"Nije nista strasno? Jebi se, Srno, ovo je pogranicno mesto! I to nije granica sa Srbijom! Kada ces shvatiti da mogu da ti naude samo zato sto si iz Srbije?", Vuk je zarezao.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Kako ce znati da sam iz Srbije, Vuce?", naivno sam upitala.
   -"Po naglasku, dovoljno je!", zaurlao je.
   Pocrvenela sam. "To mi nije palo na pamet.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Vidim. Slusaj me, koliko god ti se cinilo da je ovde sve u redu, nije! I ko zna da li ce ikada biti. Nije mi samo jasno da Aca ne razmislja o tome kada te pusta da sama lutas ovuda.", progundjao je.
   -"Ja stvarno nikada nisam imala problema ovde, Vuce.", prosaputala sam.
   Privukao me je sebi i nezno poljubio u teme. "Nisi, nisi jer si podsvesno znala da mozes da najebes. Jer si znala da si u tudjoj zemlji, i zato sto te niko nije izazvao. Da jeste, zaboravila bi ti na sve to.", mrgodno je dodao.
   Usli smo u restoran za koji sam jedino znala tu i posedali. "Dobar dan, Srno. Gde ti je otac?", gazda je upitao kada je dosao.
   Nasmesila sam se tom glomaznom dobrocudnom divu. "Ostao je u Banja Luci, cika Mile. Ovo su mi stricevi.", promrmljala sam kada sam videla kako nepoverljivo gleda u strica i Vuka.
   Klimnuo je. "U redu. Izvolite?"
   Slegnula sam ramenima. "Sta god, samo nek bude brzo.", prmrmljala sam.
   Nasmejao se. "U redu. Gospodo, vi?"
   -"Donesite tri kafe i to sto donesete njoj i nama isto.", promrmljao je stric.
   Gazda Mile je klimnuo i otisao. "Odakle ga znas?", Vuk je upitao.
   Slegnula sam. "Ovde stalno doruckujemo i veceramo, Vuce. Tata se sprijateljio sa njim, kada je cuo da smo iz Srbije, samo sto se nije klanjao.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Poznat mi je, pojma nemam odakle.", promrmljao je.
   Stric se nasmejao. "Ako ti ne znas kako mi da znamo.", ironicno je rekao.
   Nasmesila sam se, preterivali su kao i uvek. Mozda Bosna nije bila najbezbednije mesto na svetu, ali to je bio Srpski grad, grad gde je devedeset posto bilo Srba. "Halo?", promrmljala sam kada mi je telefon zazvonio. Marko je otisao pre sat vremena na teren i ja sam sedela za kompom i pila kafu. "Halo, mala.",stric se veselo javio. Nasmejala sam se. "Gde si, striko. Jel ti Dragan dao ono?", upitala sam cerekajuci se. Prasnuo je u smeh. "Jeste, mala. Posle cu odneti i Vuku. Kad se vidimo, donecu ti onaj viski.", rekao je cerekajuci se. Nasmejala sam se. "Jebes viski, strice. Jedva cekam da te vidim.", umiljato sam rekla. Nasmejao se. "I ja tebe, strikino. Za sedam dana ce Minja doci po tebe, docice oko osam.", promrmljao je. Siroko sam se nacerila. "Jedva cekam, strice. Nocas smo se culi i...", pocela sam. "Opet te je zvao?", zarezao je. Prevrnula sam ocima. "Nije bio dobro, strice.", prosaputala sam. Uzdahnuo je. "Nije on dobro od kako te je sreo, a ni ti.", progundjao je. Pocrvenela sam. "Strice, on je...", ponovo me je prekinuo. "Znam, mala. Nemoj da brines, bice on dobro. Jak je on covek, Srno.", nezno je rekao. Drhtavo sam uzdahnula. "Znam da jeste, strice, ali ne zelim da se tako oseca. Volela bih da mogu to da promenim.", prosaputala sam. "Ne mozes, mala, kao sto ne mozes da promenis ni to kako se ti osecas. Nemoj da se opterecujes sa tim, porazgovaracu ja sa njim danas, vazi?", nezno je upitao. Osmehnula sam se. Moj najbolji striko na svetu. "Hvla ti, striko. On je tamo sam i..." Uzdahnuo je. "Ne brini, mala. Jebote, koji ti je kurac, on je tamo sve ove godine.", pomalo zivcano je rekao. "Znam, ali ja sam za sve ove godine mislila da me je zaboravio, mislila sam da sam bila obicna klinka za njega, strice. Nisam znala da ga boli, nisam znala da...", zaplakala sam. "Jebi ga, Srno. Nemoj da places! Shvati, to je tako, ne mozes nista da promenis. Slusaj, mala, sada imate nesto, nemoj me terati da pomislim da sam pogresio kada sam pristao da sredim da se vidite.", zarezao je. Drhtavo sam uzdahnula. "Izvini, strice, u pravu si. Nisi pogresio, uprkos svemu, mnogo je lakse, sada.", prosaputala sam. "Jesi li sigurna, mala? Rasplaces se skoro svaki put kada te okrenem, ", nezno je rekao. Uzdahnula sam. "Mnogo sam vise plakala pre, moj strice. Samo me niko nije cuo.", prosaputala sam. "Jebi ga, mala, vise nisam pametan. Znas da te tvoj striko voli najvise, zar ne?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Znam, striko, i ja tebe.", tiho sam rekla i on je spustio slusalicu. Uzdahnula sam, da mnogo je vise bolelo, samo sto tada nisam imala kome da kazem svoju bol.

   

Vecna ljubav 58

   -"Drago, hoces na kafu?", tiho sam upitala kada smo seli u auto.
   Odmahnuo je. "Necu, mala, moram da idem na posao.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Ostavi me onda kod pumpe. Da se ne zavlacis u..."
   Uzdahnuo je. "Mislis da se cujes sa Vukom.", mrgodno je upitao.
   Pocrvenela sam. "Stric mu ne da da zove nocu.", promrmljala sam.
   Zabezeknuto me je pogledao. "Zove nocu?"
   Slegnula sam. "Stric se ljuti i kad zove danju. Kad da zove?", promumlala sam.
   Uzdahnuo je, parkirao ponovo auto pa se okrenuo ka meni. "Cekaj, Srno, zasto bi se Miroslav ljutio sto te zove, ako to tebi prija?", zbunjeno je upitao.
   -"Zato sto zove i kad je Marko kuci.", posramljeno sam promrmljala.
   Uzdahnuo je. "Razumem. Slusaj, mala, samo vodi racuna da te ne uhvati. Ako je to ono sto ti je potrebno...", rekao je i slegnuo ramenima.
   Nasmesila sam se i poljubila ga u obraz. "Hvala, Drago.", tiho sam rekla.
   Poljubio me u celo. "Nema na cemu, mala. Hajde sad da te ostavim na pumpi, kazi Marku da sam zurio na posao pa da nisam mogao da se zavlacim.", rekao je i nacerio se.
   Nasmejala sam se. "Mozes li me sacekati na pumpi na minut?", upitala sam kada smo se priblizili pumpi.
   Klimnuo je. "Naravno da mogu."
   Izletela sam ih auta kada je stao, usla unutra i pogledala u onog sto radi tamo. "Hej, daj mi cetri najvece milke i dva ta red bula.", rekla sam siroko se osmehujuci.
   -"Hoces da ti umotam cokolade?"
   Klimnula sam. "Ove tri zajedno, a ovu jednu samu. I jos nesto sve su decaci. A ovaj red bul umotaj u ovaj sa srcima, oba posebno.", rekla sam cereci se.
   Covek me je pogledao kao da sam sisla sa uma, ali je uradio kako sam mu rekla. "Hvala.", promrmljala sam, platila mu i izletela napolje. "Drago, ovo daj mojoj braci. Ova jedna je za malog Bojana, a ovo je za onu dvojicu ludaka.", rekla sam cerekajuci se.
   Prasnuo je u smeh. "ti si luda , mala. Sto si kupovala onim divljacima? Docices i..."
   Poljubila sam ga u obraz. "To su moja braca i nemoj da ih zoves divljacima.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Sta je ovo za ovu dvojicu?", radoznalo je upitao.
   -"Red bul, bolje nego da me zovu mortus pijani.", progundjala sam.
   Smejao se kao lud. "Ti si luda.", zacerekao se.
   Klimnula sam. "Jesam, pozdravi mi strica. I, Drago, da nije to mesto vec zauzeto, ti bi bio najbolji.", promrmljala sam.
   Nasmejao se. "Znam, mala. Ne brini, sve ja razumem. Hajde, vidimo se.", nezno je rekao, startovao auto i otisao.
   Uzdahnula sam i lagano krenula ka svojoj kuci kada mi je zazvonio telefon. "Halo?", tiho sam se javila. "Sta ti je rekao Dragan?", stric je upitao. Uzdahnula sam. "Strice, morala sam da mu kazem da se cujem sa Vukom.", tiho sam rekla. "Molim? Da li si ti poludela? Koji ti je kurac...", zagrmeo je. "Ne deri se na mene! Morala sam, Vuk je pozvao bas u trenutku kada sam usla u auto. Pokusala sam da ga slazem, ali mi je rekao ako to jos samo jednom pokusam vodi me pravo u Beograd.", zacvilela sam. "Sta ces u Beogradu?", zbunjeno je upitao."Pred vece jebeno.", progundjala sam. "Zapalicu ga!", zagrmeo je. Prevrnula sam ocima. "Nemoj, striko. Dobar je on, samo je hteo da zna. Rekao je da ce me podrzati u svemu.", prosaputala sam. "Dobro, mala. Jesi li ti dobro?", nezno je upitao, Nasmesila sam se. "Jesam, striko. Slusaj, donece ti Dragan cokoladu za Bojana, nisam kod sebe imala vise para i tebi i Vuku nesto.", tiho sam rekla. Cula sam kada je uzdahnuo. "Nisi morala, mala, znam da niste trenutno u...", poceo je. "Zelela sam to, striko. Kad vec ne mogu da vas vidim.", prosaputala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Znam, mala. Voli tebe tvoj striko puno, znas to?", tiho je upitao. Siroko sam se osmehnula. "Znam, striko. Kao sto i ja svog striku volim najvise,", zaprela sam. Nasmejao se. "Znam ja to, ti jesi strikino dete. Slusaj, strikino, za osam dana ces videti Vuka, potrudicu se da ga vidis ubrzo ponovo, nesto je spominjao dan zaljubljenih, ali ne mogu nista da ti obecam.", cerekao se. Nasmejala sam se. "Kada moze, striko. Nemoj da brines, znas da ja sve razumem.", umiljato sam rekla. Nasmejao se. "Znam, mala. Hajde, cucemo se ponovo, sad ce te Vuk zvati.",rekao je smejuci se. "Cujemo se, striko.", nezno sam rekla i on je spustio slusalicu.
   Samo sto sam zavrsila sa stricem zazvonio mi je telefon. "Halo?", zavodljivo sam upitala. Cula sam cerek sa druge strane slusalice. "Jel ti to mene zavodis, mila moja?", upitao je guseci se od smeha. "Mhm i trepcem ocima.", rekla sam i sama se smejuci. Vristao je od smeha. "Meni je dovoljno samo da me pogledas njima, samo d mi uputis rec i ja sam zaveden, mila moja.", tiho je rekao. Nasmesila sam se. "Znam, lepotane.", promrmljala sam. "Sta je bilo sa Draganom?", radoznalo je upitao. "Nista, Vuce. Morala sam da mu priznam da si me ti zvao malopre. Pretio mi je vecem.", progundjala sam. "Miroslav to nikada ne bi dozvolio.", zarezao je. "To sam i ja rekla, samo je slegnuo ramenima i rekao da moze i on da dodje.", progundjala sam. "Jel ti drzao pridike? Jel..." Odmahnula sam glavom. "Nije, Vuce. Cak sta vise rekao je da ce me u svemu podrzati.", nezno sam rekla. Znala sam da se nasmesio. "Dobro, mila moja.", nezno je rekao. "E poslala sam ti nesto po Draganu.", stidljivo sam rekla. "Sta?", radoznalo je upitao. Nasmesila sam se. "Videces kad donese. Nemoj biti toliko radoznao.", cerekala sam se. "Dobro, recicu Miroslavu cim dobije da donese.", nestrpljivo je rekao. Smejala sam se kao luda. "Donece ti, nije nista veliko niti...", pocela sam, ali me je prekinuo. "Ssss, meni ni ne treba nista, mila moja, ali to je od tebe, sta god da je.", prosaputao je. Jedva sam zadrzala suze. "Znam, lepotane.", promucala sam. "Volim te, devojcice.", tiho je rekao. "I ja tebe, Vuce. Isuvise.", promucala sam. "Znam, hajde, brisi kuci, zima je.", nezno je rekao i brzo spustio slusalicu.
   Uzela sam neku stricevu trenerku iz ormana i obukla je. Sela sam do Vuka na kauc i spustila glavu na njegove grudi. Obgrlio me rukom oko ramena i nezno me mazio. "Jel te jos boli glava?", zabrinuto je upitao.
   Odmahnula sam. "Ne boli, Vuce. Samo sam malo vise osetljiva, danas treba da dobijem.", promrmljala sam i pocrvenela.
   Klimnuo je i poljubio me u teme. "I malo si vise ljubomorna.", prosaputao je.
   Jos jace sam pocrvenela. "I to.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Znam, mila moja. Slusaj, posao je takav, ne mozes ni svakom svasta da kazes, moram da precutim i kad mi nesto ne odgovara, mila moja. Odmah sam znao da ces se..."
   Podigla sam glavu i nezno ga poljubila. "Znam, Vuce. I znam da se ponasam kao razmazeno deriste, ali...."
   Sad je on mene poljubio. "Kako se onda ja ponasam, mila moja? Sta ja onda da kazem?", zagraktao je.
   Nasmejala sam se. "Nista bolje od mene."
   Prasnuo je u smeh. "Bas se ne bi moglo reci za mene da sam kao deriste. Danas te umalo nisam ubio.", progundjao je.
   -"Nije to nista strasno, Vuce.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Jeste, strasno je to sto gubim kontrolu a ti si toliko sitna naspram mene. Miroslav da zna, ubio bi me..."
   -"Da znam sta?", upitao je stric ulazeci i noseci oval sa hranom.
   -"Nista, strice.", promrmljala sam.
   Mrko me je pogledao. "Nemoj ti meni "nista, strice", vec govori.", zarezao je.
   Pocrvenela sam. "Pa, ovaj, malo je nezgodnije pao na mene, nista strasno.", promumlala sam.
   Zbunjeno me je pogledao. "Kako mislis to pao na tebe, ne razumem te."
   -"Sapleo se.", promrmljala sam prvo sto mi je palo na pamet.
   Gledao me kao da ne veruje svojim usima. "Sapleo se?", ponovio je.
   Klimnula sam. "Da, ovaj..."
   -"Mala, nemoj da me lazes! Prvo, Vuk nije smotan, drugo na sta bi se koji kurac sapleo?", zarezao je.
   -"Poljubio sam je i nisam video da je izula baletanke.", progundjao je Vuk.
   Stric je vristao od smeha. "Postao si smotan, Vuce.", grcao je.
   Mrko sam ga pogledala. "Idem ja po tanjre.", progundjala sam i ustala.
   Stric me je pogledao. "Zasto si u mojoj trenerci?", zabezeknuto je upitao.
   -"Bilo mi je zima.", promrmljala sam i odletela u kuhinju.
   Uzela sma tri tanjira, viljuske i nozeve i vratila se u dnevnu sobu. Stric je voleo kada smo sami tu da jedemo, a Vuk je bio nas. Postavila sam sto i pogledala ih. "Idi i donesi i trei case za viski, mala.", stric je nezno rekao.
    Klimnula sam, otcala do kuhinje i vratila se sa casama. "Evo, striko.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se, nezno me poljubio u teme. "Moja najlepsa sinovica, ona sve svog striku poslusa. Vuce, sa dve godine cim je neko dira kuci ona se izvuce i uspentra gore kod mene. Jednom dosla, Mira se nesto drala na nju i kad se ova pojavila na vrata ona joj se isplazila i rekla "Sad mi nista ne mozes. Tu je moj stic.".", pricao je cerekajuci se.
   Obesila sam mu se oko vrata. "Zato sto si ti mene oduvek branio.", umiljato sam rekla.
   Klimnuo je. "Jesam. Meni se prvom nasmesila kad su je doneli iz bolnice.", ponosno se spurio.
   Vuk je prasnuo u smeh. "Neustrasiva beba, svaka druga bi te se uplasila.", cerekao se.
   -"Ne bi, Vuce, moj stric je najlepsi stric na svetu.", tiho sam rekla.
   Obojica su prasnula u smeh. "Nisis ti kriva, mila moja, sto si corava.", grcao je Vuk.
   -"Pa cim si joj ti lep verovatno da jeste.", podbadao je stric.
   Pocrvenela sam do korena kose. "Ja sam luda cim trpim obojicu.", progundjala sam.
   Jos su se cerekali kada smo seli za sto da jedemo. "Ti si luda na svog striku, mala.", cerekao se stric.
   Klimnula sam. "Verovatno, strice. Pored toliko normalnih striceva, ja sam izabrala tebe.", nacerila sam se.
   Zacerekao se. "Jesi, mala, ali vidis i da nisi, cim bi videla Vuka, ja bih ti postao omiljeni."
   Ponovo sam pocrvenela. "Mozes ti i pored Vuka da budes zamenjen.", progundjala sam.
   -"Samo pretis, mala. Ne bi ti mogla bez mene."
   Nasmesila sam se. "To si u pravu.", tiho sam rekla.
   Pomilovao me je po kosi. "Znam da jesam.", arogantno je rekao.
   Vuk se podsmehnuo. "Cudilo bi me da nisi znao.", progundjao je.
   Stric ga je pogledao. "Ja sam uvek u pravu, Vuce. Za razliku od tebe, razmisljam se lavom.", podbadao je.
   Vuk je frknuo. "Samo ti razmisljaj, meni je mnogo lakse od kako sam prestao."
   Stric ga je mrko pogledao. "Zato je meni teze.", progundjao je.
   Bila sam zbunjena. "U cemu je problem, striko?"
   Nezno me je pogledao. "Nije problem, u stvari, jos nije postao problem. Vidis, mala, Vuk jedino o cemu misli si ti. Posao i nista drugo ga ne zanima.", rekao je.
   Pogledala sam u Vuka i videla kako se crveni. "To nije istina, striko. Naravno da ga zanima.", promucala sam.
   Vuk je odmahnuo. "Iskreno, zabole me kurac za posao.", progundjao je.
   -"Jesam li ti rekao?", stric je progundjao.
   Klimnula sam i spustila pogled na svoj tanjir. "Jesi.", promumlala sam i pocela da jedem.
   Osetila sam Vukovu ruku na kolenu i pogledala ga ispod oka. Cuta je i gledao me, a zatim podigao ruku i nezno me pomazio po obrazu. Sklopila sam oci, dodir mu je bio toliko nezan. "Pusti je da jede, Vuce. Zaboravice i da jede zbog tebe.", stric je zagraktao.
   Lice mi je planulo od sramote i brzo sam vratila pogled na svoj tanjir. Mrljala sam po njemu. Nisam mogla da jedem, Vukov dodir mi je svezao cvor u stomaku. "Obecala si da ces jesti, seti se kazne.", promrmljao mi je na uvo.
   Pogledala sam ga. "Volim tvoje kazne.", prosaputala sam.
   Nacerio se. "Znam, ali sad jedi."
   Klimnula sam i pocela da jedem. Nije bas da sam mogla da jedem, ali nisam zelela d aga ljutim, niti da stricev trud da donese propadne.

    -"Mala, ako ti se ne svidja..." 

   Zestoko sam zaklimala glavom. "Svidja mi se, strice. Samo nisam mnogo gladna." 

   Namesio si. "Dobro, strikino.", nezno je rekao. 

   Kuci sam stigla sa blentavim osmehom na licu. Moja dva ludaka. Oni su tu uvek za mene. "Sta je hteo Dragan? Sto te nije doveo do kuce, zima je.", Marko je rekao.
   Uzdahnula sam. "Ah, sta je hteo. Kao po obicaju da prenese vecu moje misljenje u vezi Bobana. Preteruju, covek zivi onako kako njemu odgovara.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Slazem se. Sta si mu rekla?"
   Slegnula sam. "Bas to. Pitao me je i sta misli stric o tome, nisam htela da kazem.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Izgleda da ti ne odgovara njegovo misljenje."
   Odmahnula sam. "I ne odgovara. Rekao je da je Boban budala. Da nema veze zbog cega se ozenio i da..."
   Marko je uzdahnuo. "Znas i u pravu je, tu je dete i..."
   Odmahnula sam. "Necu o tome, dzabe cemo se posvadjati jer imamo razlicita misljenja.", progundjala sam. Stavila kafu i utonula nazad u svoja secanja.
   Sedela sam u Vukovim krilima i gledali smo tv kada je neko pozvonio na vrata. Mrzovoljno sam ustala iz Vukovih krila i sela do njega, a stric je otisao da ih otvori. "Mico, otkud ti?", stric je iznenadjeno upitao.
   -"Mama me poslala po Srnu. Kaze da je rucak gotov.", promucala je.
   -"Vec sam jela, Mico.", razdrala sam se i spustila glavu na Vukovo rame. Slatko me je poljubio u teme.
   -"Srno, molim te dodji kuci, mene ce grditi.", promucala je Mica kada je usla u sobu.
   Uzdahnula sam, poljubila Vuka u obraz, ustala pa poljubila strica u obraz. "Vidimo se.", promrmljala sam i krenula kuci sa Micom. "Ja ne mogu da jedem.", objavila sam cim smo usle u trpezariju.
   -"A zasto, molicu?", mama je cinicno upitala.
   -"Jela sam kod strica.", promrmljala sam.
   Tata me je pogledao. "Sedi makar sa nama.", nezno je rekao.
   Nasmesilasam mu se. "Hocu, tajko.", umiljato sam rekla.
   -"Hoces samnom za Bosnu veceras?"
   Namrstila sam se. "Odmah ides?"
   Klimnuo je. "Hajde i ti sa svojim tajkom, sta kazes?", veselo je upitao.
   Slegnula sam. "Vazi", promrmljala sam. A sta sam mogla da mu kazem? "Idem ja da spremim onda sta cu da obucem i da se istusiram.", promrmljala sam i ustala od stola.
   Cim sam usla u sobu okrenula sam Vuka. "Kazi, devojcice?", nezno se javio.
   -"U problemu sam. Tata hoce da me vodi sa sobom u Bosnu. Nisam znala kako da ga odbijem.", zacvilela sam.
   Uzdahnuo je. "U redu. Idi.", promrmljao je.
   -"Jesi li ljut?", promucala sam.
   -"Nisam, malena, ne brini.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se. "Javicu se cim se prekosutra vratim. Slacu ti i poruke.", promrmljala sam.
   Nasmejao se. "Dobro, mila moja. Kada krecete?"
   -"U sedam sa Basa.", progundjala sam.
   -"Vazi. Videcemo se pre nego sto krenes.", promrmljao je i u zurbi spustio slusalicu.
   Slegnula sam ramenima. Dobro je, makar se ne ljuti na mene, pomislila sam i odahnula.
   Taman sam izasla iz kupatila kada je neko pozvonio na vrata. Otvorila sam ih i ugledala strica i Vuka. "Striko.", ciknula sam i bacila mu se oko vrata.
   Tata se iza mene nasmejao. "Kao da te nije videla godinama.", progundjao je.
   Stric me je obavio rukom i poljubio me u teme. "Kad idete za Bosnu?", upitao je ulazeci.
   -"Kako ti znas..."
   Stric je prevrnuo ocima. "Zvao sam je da je pitam  nesto i rekla mi je. Odvescu vas ja na stanicu.", dodao je.
   Tata je klimnuo. "Hvala.", promrmljao je. "Idem ja da se istusiram. Mica i Mira su otisle kod Danijele, a Verka kod Stanislave.", progundjao je.
   Stric je klimnuo. "Idi."
   Cim je otisao u kupatilo, Vuk me je privukao sebi. "Bices dobra tamo, zar ne?", nezno je upitao i presao usnama po mojim.
   Slatko sam ga poljubila. "Znas da hocu.", prosaputala sam.
   Nacerio se. "Znam.", promrmljao je.
   Tiho sam se zasmejala da ne probudim ostale. O, da, znao je i bolje nego ja. Koje su to budale. Moje budale. Sneno sam pomislila, sklopila oci i sa njim u mislima zaspala.

   

Vecna ljubav 57

   Ustala sam nervozna kao pas. Ok, smiri se, Srno, sta god hoce samo mu ne govori sta se sve izdesavalo i bice ok, samu sebe sam smirivala.  Uostalom, stric je u pravu, Dragan mi ne moze nista. Nema prava da mi pridikuje. Taman sam stavila kafu za mene i Marka kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam. "Sta radis, mala?", stric je nezno upitao. Siroko sam se nasmesila. "Stavljam kafu Marku i meni. Ti, striko?", umiljato sam upitala. "Sedim sa Vukom.", zacerekao se. "Da se menjamo na koji dan?", zacvilela sam. Prasnuo je u smeh. "Da moze, vrlo rado, mala. Nije bas zanimljiv, znas?", cerekao se. "Sad bih ja tebi rekla samo da mogu. Dragan dolazi danas.", promumlala sam. "Znam, mala. Ne brini, nece te maltretirati.", nezno je rekao. Osmehnula sam se. "Znam, strice. Ajde na kafu.", zacerekala sam se. "Jel sam ili da povedem i Vuka?", podsmehnuo se. "Samo ti zajebavaj.", cerekala sam se. "Znas ti.", promrmljala sam. "Znam, mala, salim se. Nazvao sam te samo da ti kazem da se ne sikiras nista. Vazi?",nezno je upitao. Zaklimala sam glavom. "Vazi, strice.", isto tako nezno sam rekla. "Slusaj, pravi se da i dalje pricas samnom, hoce Vuk nesto da ti kaze.", rekao je cerekajuci se. "Vazi", promrmljala sam dok mi je srce u grudima tuklo trista na sat. "Volim te, mila moja.", cula sam njegov tihi sapat. Uzdahnula sam. "I ja tebe", promrmljala sam. "Znam, nemoj nista da se sikiras, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Vazi, ne brini.", tiho sam rekla. "Hajde,  zvacu te kad izadjes iz kuce.", tiho je rekao i vratio stricu slusalicu. "Jel bolje, mala?", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Jebi se.", rekla sam smejuci se. "Eto, nisam znao da se tako zahvaljujes.", rekao je podbadajuci me. "Hvala, striko.", otegnuto sam odgovorila. Zacerekao se. "Nema na cemu, mala.", isto tako je odgovorio. "Ti si lud ponekad.", smejala sam se. "E, mala, pa koga trpim dobro da nisam stalno lud.", progundjao je. "Ne vuci me za jezik, strice.", zarezala sam. Smejao se. "Da, da, zaboravio sam, Vuka niko ne sme da dira.", i dalje se cerekao. "Naravno da ne i bolje ti je prekini pre nego sto se zaboravim.", zarezala sam. Umirao je od smeha. "Moja je sreca sto je on tu pa mi se moze.", nadmeno je rekao. "Hm... Jesi li siguran?", zajedljivo sam upitala. Uozbiljio se. "U pravu si, sa tobom nikad covek nije siguran. Hajde, cuvaj se, cujemo se kad Dragan ode.", nezno je rekao. "Hocu, strice, i ti se cuvaj.", nezno sam rekla i spustila slusalicu. "Opet Miroslav?", Marko je upitao. Nasmesila sam se i klimnula glavom. "Opet, od kako se docepao telefona, stalno zove.", rekla sam smeseci se. "Pa dobro, sa njim si najvise vremena provodila, sigurno i ti njemu nedostajes.", nezno je rekao. Boze, svaki put bi me hvatala krivica koje nisam mogla da se otresem. "Naravno da mu nedostajem. Ja sam njegovo dete.", promrmljala sam. "Moram do wc-a", rekla sam i smugnula u wc.
   Lezala sam budna u njegovom zagrljaju i gledala ga kako mirno spava. Nisam mogla da zaspim nikako, zelela sam samo da ga gledam. Bio mi je prelep dok spava i zato sam ga pustila da misli da sam i ja zaspala pa kada sam osetila da se opustio kraj mene otvorila sam oci i gledala ga. Toliko toga lepog je rekao nocas, osetila sam se kao najvrednija osoba na svetu. Kao da je osetio da ga gledam otvorio je te svoje lepe oci i pogledao me. "Zasto si budna, jos nije svanulo?", upitao je mrsteci se.
   Poljubila sam izmedju obrva. "Nije mi se spavalo.", prosaputala sam.
   Nezno me je pomazio po obrazu. "Jel te muci nesto? Mila moja, ako te muci...."
   Privila sam se uz njega i nezno mu poljubila usne. "Nista, nemoj da brines. Samo volim da te gledam dok spavas.", promrmljala sam.
    Nasmesio se. "Znam, ali moras da spavas. U poslednje vreme nikako ne spavas. Ili te ja zovem ili..."
   Spustila sam prste na njegove usne. "Cuti, spavacu.", promrmljala sam i uvukla glavu u njegov vrat. "Volim kad ne spavam zbog tebe. Volim da slusam kad mi pricas.", prosaputala sam.
   -"Hoces da ti ispricam pricu za spavanje?", zacerekao se.
   Prasnula sam uu smeh. "To sutra uvece, sad me samo jako stegni.", prosaputala sam.
   Jako me je zagrlio. "Hajde, spavaj, mila moja.", nezno je rekao. Sklopila sam oci, ususkala se u njegovo narucje i zaspala.
   -"Dobro jutro, Miko. Trazim svoju ceru.", cerekao se moj tata kroz san.
   Trgla sam se i razgoroceno pogledala u Vuka. "Jebote jel mora svaki put da dodje.", tiho sam progundjala.
    Nezno me je poljubio. "Dobro jutro, mila moja.", prosaputao je.
   -"Udji, Aco. Spava jos, jutros smo dosli u cetiri.", stric je glasno rekao.
   -"Neka je onda nek spava. Ja dosao sa puta, pa reko da je vidim, ali doci ce ona posle kuci. Idem i ja malo da odmorim, mrtav sam u picku materinu."
   -"Kako neces, jebote. Aco, stvarno nije zdravo koliko radis.", stric je zabrundao.
   -"Cuti, Miko, lakse mi je tako. Ne mogu da gledam vise sav onaj haos u kuci. Verka i Mirjana opet ne razgovaraju, Srna se ili sklanja kod tebe ili je u sobi. Na telefonu obicno. Cuo sam je pre neko vece, pricala je sa nekim, verovatno sa Suzanom. Nisam imao pojma da se tako oseca.", pokunjeno je rekao.
   -"Hajde idemo nas dvojica na dorcak negde i da porazgovaramo.", stric je rekao.
   -"Hajde, ostavi samo Srni poruku, neka zna.", tata je tiho dodao.
   -"Ne brini nista.", promumlao je i posle neka dva minuta su izasli napolje.
   Pogledala sam u Vuka. "Nisam zelela da on to sazna.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je i povukao me na sebe. "On je to odavno trebao da sazna. Trebao je da sazna kako se osecas u svojoj sopstvenoj kuci, Mora da zna da se ne osecas dobro tamo, mora da zna da te sve to boli, mila moja.", tiho je saputao nezno me mazeci po ledjima.
    Podigla sam glavu i pogledala ga. "Ne zelim da se sikira, Vuce. Stalno je na putu, vozi, a ako..."
   Spustio ruku na moje usne. "Slusaj me, njegovo ni jeste da popravi tu situaciju. On ti je otac, a ona je njegova zena. On je taj, malena, koji treba da te zastiti, razume i podrzi. U redu, imas Miroslava, striceve i mene, ali ni jedan od nas ne moze da je obuzda sem njega."
   Uzdahnula sam. "Nema veze. Mnogo je lakse od kako si ti tu.", prosaputala sam.
   Izvio je obrvu. "Lakse?"
   Klimnula sam glavom. "Tebi mogu da kazem i ono sto stricu nikad ne bih. Da zna sve napravio bi haos, Vuce. A meni je haosa dosta.", promrmljala sam.
   Jako me je obgrlio rukama. "Razumem, mila moja. Hocemo li da se obucemo i izadjemo da pijemo kafu. Ako se vrate nece Aci biti nista sumnjivo ako nas nadje u kuhinji.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se i klimnula. "Hocemo.", prosaputala sam.
   Ustali smo, obukli se i krenuli van. Skuvala sam nam kafu, stavila je na sto i sela u njegova krila. Nasmejao se. "Napokon ne moram ja da te vucem da sednes ovde."
   Pocrvenela sam. "Ja..."
   -"Sss, nemoj se stideti, Srno. Ne mene.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se i poljubila ga. "Necu, Vuce.", prosaputala sam.
   Spustio je dlan na moj obraz i strastveno me poljubio. "Ustala je Srna do sada sigurno.", zabrundao je stric ispred vrata.
   Skocila sam iz vukovih krila i sela na suprotnu stranu. "Nadam se.", tata je prgundjao.
   Usli su unutra."Vuce, kad si stigao?", stric je kao iznenadjeno upitao.
   Jedva sam izdrzala da ne prasnem u smeh. "Malopre, nisam znao da nisi kuci. Na zalost, probudio sam Srnu.", promrmljao je.
   -"Dobro jutro, Vuce. Cero gde si ti?", tata je nezno upitao.
   Skocila sam sa stolice i obesila mu se oko vrata. "Evo me tajko. Sinoc smo kasno dosli, isli smo sa stricevima na splav.", odusevljeno sam verglala. Ili nervozno, nisam sigurna.
   -"Hajde, Aco, sedi, sad cu nam ja staviti kafu. Mala, mrdaj sa mog mesta.", kao strogo je rekao.
   Nasmejala sam se pa se obesila njemu oko vrata. "Naravno, striko. Treba li ti pomoc?"
   Prasnuo je u smeh. "Znam sam da skuvam dve kafe, mala. Sedi tu.", promrmljao je.
   Klimnula sam i smestila se na stolicu kraj Vuka. "Kad si dosao, tajko?", umiljato sam upitala.
   -"Pre neka dva sata,cero. Mira mi rece da si ovde.", rekao je.
   Klimnula sam. "Jesam, nisam htela jutros da ih budim kada smo se stric i ja vratili."
   Nasmesio se. "Dobro,cero. Rekao mi je Mika vec. Reci mi kako si, lepotice tatina?", nezno je upitao.
   Siroko sam se nasmesila. "Odlicno, tata. Striko me voda svugde sa sobom. Obozavam da provodim vreme sa njim.", veselo sam rekla.
   Nasmejao se. "Znaci, Mika je kapitulirao.", cerekao se.
   Vuk se nasmejao. "Njemu sve tesko.", rekao je smejuci se.
   Tata se nasmejao. "Znam da nije, Vuce, ali sta ce ona sa vama? Samo vam dosadjuje."
   Vuk je odmahnuo glavom. "Ona nikome ne dosadjuje, Aco.", promrmljao je.
   Tata se nasmejao ii odmahnuo glavom. "Ako je tako, onda neka je."
   -"Tako je. Luda je na Miroslava i uklapa se u drustvo."
   -"Idem da vidim treba li stricu pomoc.", promrmljala sam i zbrisala. "Treba li ti pomoc?", upitala sam strica i zatreptala.
   Zbunjeno me je pogledao. "Sta ti je?"
   -"Poceli su da pricaju o meni.", panicno sam zacvilela.
   Prasnuo je u smeh. "Smiri se, mala, Vuk nije budala da..."
   -"Smatram da zaista to nije fer prema Srni, Aco.", zaculi smo Vukov glas iz trpezarije.
   Stric je uzdahnuo. "Ili mozda jeste. Zakuvaj ti kafu, idem ja tamo.", progundjao je i izasao iz kuhinje.
   Nervozno sam osluskivala. "Znam da nije, Vuce. Ali sta ja mogu da uradim kada sam stalno na putu?", tata je progundjao.
   Zakuvala sam kafu i izletela napolje. "Izvoli, tako, striko. Ma nema potrebe nista da radis, tajko. Kada nisi kod kuce ja cu vreme provoditi sa stricem.", rekla sam siroko se cereci.
   Tata je prevrnuo ocima. "Tvoj stric ima i svoj zivot, Srno. Mozda bi mogla da se malo smiris..."
   -"Aco, meni mala nikada ne smeta. Sto se mene tice, moze i da se preseli ovde. Nije problem u tome, uopste, ali necu dozvoliti da se povlaci u svojoj sopstvenoj kuci.", stric je zarezao.
   Tata je klimnuo. "U pravu si, Miko, ali mi reci ti sta da uradim. Jel te opet..."
   Odmahnula sam glavom. "Obicno me ostavlja na miru.", progundjala sam.
   -"Razumem, a tebi se to ne svidja. Boli te.", tata je tiho rekao.
   Krisom sam pogledala u Vuka. Neprimetno mi je namignuo. "Malo, ali nije vazno tata. Zaista sam super."
   Izvio je obrvu. "Nisam cuo tako pre neko vece."
   Uzdahnula sam. "Daj, tata sto si presluskivao moj razgovor?", okrenula sam na onu napad je najbolja odbrana.
   Pocrveneo je. "Nisam, slucajno sam cuo.", promrmljao je.
   Uzdahnula sam. "Dobro, ali to je bez veze, nemoj da brines, molim te.", umiljato sam rekla.
   Nasmejao se. "Dobro, necu. Ides samnom kuci?"
   Klimnula sam. "Hocu, tata. Stric i Vuk sigurno imaju neka posla.", promrmljala sam.
   -"Pa i nemamo, mala. Mogla si sa nama do grada malo. Ionako ce Aca na spavanje.", stric je rekao.
   Vuk je klimnuo glavom. "Zasto da ne."
   Nasmejala sam se i pogledala u tatu. "Mogu li, tata?", upitala sam trepcuci.
   Odmahnuo je glavom. "Stvarno bi trebalo da budes kuci malo, Srno."
   Smracila sam se. "Dobro.", progundjala sam i ustala. "Idemo onda kuci. Vidimo se, Vuce.", tiho sam rekla, poljubila strica u obraz i krenula za tatom ka vratima.
   -"Hocu da razgovaram sa tobom, Srno.", rekao je tata cim smo usli u stan.
   Uzdahnula sam. "Dobro, tata.", promrmljala sam i krenula ka svojoj sobi. "Sta sam sad uradila?", mrgodno sam upitala.
   Mrko me je pogledao. "Nista, Srno. Samo krijes nesto od mene.", progundjao je paleci cigaretu i dajuci mi je pa uzevsi jednu i zapalio za sebe.
   Povukla sam dim. "O cemu, tata?", zbunjeno sam upitala.
   Slegnuo je ramenima. "Ti i Vuk...."
   Prevrnula sam ocima. "Vuk i ja, sta?", ljutito sam upitala.
   -"Izmedju vas..."
   Uzdahnula sam. "Ne pocinji ponovo, tata, molim te. Vec sam ti jednom rekla. Vuk je isto sto i Janko. Janko je trenutno zauzet, pa nije sa nama, ali..."
   -"Srno, Prestani. Rekao sam ti vec, ja ti nisam majka, ceri.", nezno je rekao.
   Slegnula sam ramenima. "Ja to nikad nisam ni rekla, tata. Samo ne znam sta ocekujes da priznam, kada izmedju mene i Vuka nema nista vise nego sto je to sa Jankom ili Mrgudom, Zokijem... Jedino sto je u poslednje vreme on vise sa stricem, nego ostali.", verglala sam.
   Klimnuo je. "U redu, ako ti tako kazes. Srno, ako si zaljubljena u njega ili...."
   Iskolacila sam oci. "Sta tebi sve nece pasti na pamet, tata. Naravno da nisam.", zakretketala sam.
   Slegnuo je. "Samo hocu da znas da u svog tatu uvek mozes da imas poverenja."
   Ustala sam i zagrlila ga. "Znam, tajko.", promrmljala sam. Bilo mi je tesko sto ga lazem, nije to zasluzio od mene, ali strah od njegove rakcije je bio mnogo veci od krivice zbog laganja.
   Zagrlio me. "Dobro, ceri. Idem da spavam. Pozovi strica ako zelis pa idi sa njima, ako nisu jos otisli.", nezno je rekao.
   Zaklimala sam glavom. "Idem do njega, pa ako nije kuci vraticu se.", nezno sam rekla i poljubila ga u obraz.
   Istrcala sam iz stana i poletela ka stricevom stanu. Zazvonila sam i stisla kvaku. Zakljucano, mora da su vec otisli, tuzno sam pomislila i krenula ka stepenicama kada su se vrata otvorila. Okrenula sam se i ugledala Vuka na vratima. "Hej, mila moja. Hajde, udji.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se. "Stric nikad ne zakljucava.", promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Dosli mu neki ljudi zbog posla, nije zeleo da naletis.", prosaputao je.
   Klimnula sma i krenula na vrata. "Docicu kasnije.", tiho sam rekla.
   Odmahnuo je i uzeo me za ruku. "Neces, dodji.",nezno je rekao.
   Poveo me je u sobu. "Vuce, stric ce biti ljut..."
   -"Boli me kurac za to.", prasnuo je.
   Trgla sam se. "Sta ti je?", zbunjeno sam upitala.
   Obuhvatio mi je lice rukama i grubo me poljubio. Bacio nas je na krevet i u momentu sam ostala bez daha kada se njegova tezina srucila na mene. "Jesi li dobro?", zabrinuto me je upitao. "Jebi ga, izvini, ja..."
   Uzela sam mu usne u novom poljubcu. "Dobro sam, Vuce. Sta je bilo, lepotane?", nezno sam upitala.
   Uzdahnuo je i spustio celo na moje. "Slusaj me, devojcice, ti mi trebas, tebe zelim i..."
   -"Hej, hej, polako. Sta je problem?", zbunjeno sam upitala.
   -"Oni kreteni su doveli i neke zene sa sobom. Znam da si ljubomorna i..."
   Uzdahnula sam. "Pusti me da idem, Vuce. Pricacemo kada odu. Zovi me i..."
   Sklonio se sa mene. "Idi.", ljutito je rekao kada sam ustala.
   Zapanjeno sam ga pogledala. "Zasto si ljut?", zacvilela sam.
   -"Zato, zato sto ces sad da odes i jesce te ljubomora. Naljutices se i izbegavati me.", zarezao je.
   Sklopila sam oci, uzdahnula pa ga ponovo pogledala. Bio je u pravu. Nesigurno sam se vratila kraj njega. Obgrlila sam ga oko vrata i privila se uz njegovo telo. "Necu da idem.", prosaputala sam.
   Jako me je zagrlio. "Ostani ovde, ostani samnom.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Hocu, Vuce, ostacu."
   Stric je uleteo u sobu. "Jebote da li ste poludeli? Volite se posle, jebote, ne zelim da mala bude ovde..."
   Vuk me je jos jace privukao uza se. "Nece izlaziti tamo, Miroslave. Necu da se opet naljuti jer su oni kreteni pozvali one kurvetine sa njima.", zarezao je.
   Stric je uzdahnuo. "Mala, dovoljno si pametna da znas da nemas zbog cega da se ljutis.", stric je nezno rekao.
   Pogledala sam gai klimnula. "Znam, striko. Vuce, idem kuci, zavrsite to pa cu doci. Obecavam.", tiho sam rekla.
   Odmahnuo je. "Ne, ti ces..."
   Spustila sam ruku na njegov obraz. "Necu, obecavam.", prosaputala sam.
   Klimnuo je, nezno me poljubio i ja sam izasla iz sobe pa iz stana. Dobro srno, neces, obecala si, sama sebi sam govorila naredna dva sata dok sam palila cigaru za cigarom a u ljubomornoj i nenormalnoj tintari zamisljala svakakve slike. Glava me je vec bolela, jedva sam disala od tolikih cigareta kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", zakrestala sam.
   -"Hoces li doci gore?", Vuk je tiho upitao.
   -"Stizem.", promrmljala sam. "Mama, idem kod strica, sad me zvao.", javila sam se i izletela iz stana. otrcala sam dva sprata iznad i usla u stan. "Stigla sam.", tiho sam rekla kada sam usla u dnevni boravak.
   Vuk me je povukao u krila i pogledao me. "Jesi li ok?", nezno je upitao.
   Nasmesila sam mu se. "Jesam, Vuce. Glava me boli.", prosaputala sam.
   Stric je kleknuo kraj mene. "Sta ti je? Da nisi bolesna?", zabrinuto je upitao.
   Odmahnula sam. "Nisam, striko, nemoj da brines.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se. "Dobro, mala. Idem do kafane da nam donesem rucak, lep je dan prosetacu.", nezno je rekao, obuo se i izasao iz stana.
   -"Jel mnogo?", tiho me je upitao.
   Pocrvenela sam do korena kose i spustila pogled. "Jeste.", prosaputala sam.
   -"Znam.", prosaputao je i ustao samnom u rukama. Poneo me je ka sobi i nezno me spustio na krevet. Svukao mi je majicu i rasirio oci. "Ovo sam ti ja uradio malopre, zar ne?", zabezeknuto je upitao.
   Klimnula sam. "Nije vazno, Vuce."
   -"Jeste, jebote, vazno je. Izgubio sam kontrolu, mogao sam te ubiti kad sam onako pao na tebe i..."
   -"Zacepi, Vuce.", promrmljala sam, spustila usne na njegove i uvukla jezik u njih. Zastenjao je, upleo svoj jezik sa mojim, zavukao ruku pod moju suknjicu i pomazio je preko gacica. "Ovo je sve sto zelim. Samo to.", prostenjao je i pokidao mi gacice. Uvukao je prste unutra i nezno promesao sa njima. Zvukla sam ruku u njegovu trenerku i obuhvatila ga. "Tako je, mila moja. Gledaj me, molim te, gledaj me.", prodahtao je.  Gledala sam ga u oci dok smo jedno drugo vodili ka vrhuncu. Obozavala sam ono sto sam videla u tim ocima. Svaki put bi postajale tamne, gotovo crne. Glasno sam kriknula, grcila se i tresla pod njim dok me je tresao orgazam. "Jebote.", promucao je, urliknuo i pao na mene kada je svrsio. Jako me je stezao po guzi i spoljasnim stranama butina. "Nemas potrebe za ljubomorom, nemas, Srno.", promrmljao je gledajuci me u oci.
   -"Jebi ga, jace je od mene.", prosaputala sam trljajuci nos o njegov.
   -"Znam, mila moja.", tiho je uzdahnuo. "Obuci neku Miroslavljevu trenerku, pokidao sam ti gacice.", promrmljao je.
   Prasnula sam u smeh. "Hocu, nemoj da brines."
   -"Mala, za pet minuta sam pred tvojom kapijom.", brundao je Draganov glas. Prevrnula sam ocima. "Dobro, Drago, spremna sam.", promumlala sam i spustila slusalicu. "Poludecu od njih jednog dana.", progundjala sam Marku dok sam se obuvala.
   Nasmejao se. "Sta da radis, tvoji su. Jos kad Miroslav izadje..."
   -"E onda cu da odahnem, sve ce da ih dovede u red.", progundjala sam i izletela iz kuce navlaceci jaknu na sebe. Dragan je vec bio pred kapijom. Usla sam u auto i poljubila ga u obraz. "Zadravo, Drago.", umiljato sam rekla. Samo sto sam izgovorila zazvonio mi je telefon. "Molim?", javila sam se. "Hej, mlia moja, jesi li nervozna?", Vuk je nezno upitao. Nasmesila sam se. "Nisam, ne brini.", promrmljala sam. "Dobro, znas da te volim, zar ne?", tiho je upitao. "Znam, znas...", pocela sam pa se nasla u neprilici kada sam uhvatila Draganov mrk pogled. "Znam, devojcice. Ne brini. Cujemo se nocas.", promrmljao je. "Vazi, cao.", prosaputala sam i brzinom munje spustila slusalicu.
   -"Ko je to bio?", Dragan je mrko upitao.
   Pocrvenela sam do korena kose. "Ovaj...."
   -"Nemoj da smisljas sta ces da me slazes vec govori.", zagrmeo je.
   Pogledala sam u pod. "Prijatelj.", promrmljala sam.
   Izvio je obrvu. "Koji?"
   -"Minja.", izlajala sam prvo sto mi je palo na pamet.
   Stao je ispred kafica i ja sam poput furije izletela iz auta. Dobro, Srno, prestani da se ponasas kao glavni krivac za ubistvo inace si gotova, sama sam sebi drzala propoved. Uhvatio me je za ruku i povukao ka kaficu u kom bismo uvek sedeli kada dodje kod mene. "Minja?", upitao je kada smo seli.
   Konobar je dosao do nas. "Izvoli, Srno.", nasmejano je rekao.
   -"Meni kafu, dupli i red bul, Slavisa.", promrmljala sam.
   Dragan me je besno pogledao. "Viski u ovo doba?", zarezao je.
   Klimnula sam. "I bolje cuti.", zarezala sam.
   Klimnuo je. "I meni isto, samo bez red bula. Ja nisam toliki gospodin.", zajedljivo je rekao.
   Postrelila sam ga pogledom. "Koji ti je kurac?", zarezala sam cim je ovaj otisao.
   -"Jos jednom te pitam, koji prijatelj? I nemoj da me lazes.", zagrmeo je.
   -"Jebote, stisaj se, nismo sami.", zacvilela sam.
   Klimnuo je. "U pravu si. Koji prijatelj. I slazi me jos samo jednom i idemo pravo u Beograd.", zarezao je.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Sta cemo tamo?"
   -"Vece.", hladno je rekao.
   Prebledela sam. "Stric to nikad nece dozvoliti.", promucala sam.
   -"Dobro, onda neka i on dodje.", mirno je rekao.
   Progutala sam. "Sta hoces, Dragane?", zacvilela sam.
   Slegnuo je ramenima. "Pitanje sam postavio, hocu odgovor."
   Zagrizla sam usnu. "Vuk.", prosaputala sam.
   -"Vuk?", ponovo je zagrmeo.
   -"Gospodine, molim vas nemojte vikati, imamo jos gostiju.", Slavisa je rekao kad nam je doneo poruceno.
   Dragan je pocrveneo." U redu, izvinite.", promrmljao je. "Od kad se cujes sa njim, Srno?"
   Slegnula sam ramenima. "Nisam sigurna, Drago, mislim od sredine novembra. Pre toga mi je samo pisao.", prosaputala sam.
   -"Zbog one proklete knjige, zare ne? Sve je krenulo sa njom. Jesam li ti rekao da je previse, jesam li ti rekao da prestanes da je pises?", zarezao je.
   Mrko sam ga pogledala. "Jesi, samo si zaboravio jednu sitnicu da mi kazes. Zaboravio si da mi kazes da ne znas samo ti za nju vec i njih dvojica. Zaboravio si da mi kazes da su svo vreme tu, zaboravio si da mi kazes da mi stric nije u zatvoru, zaboravio si da mi kazes da imam brata....", sisatala sam besna kao ris.
   -"I sta sad?", mrgodno me upitao.
   Slegnula sam. "On je tamo gde jeste, ja sam tu gde jesam, sta moze da bude? Nista!", promumlala sam.
   -"Ako se vrati?"
   Spustila sam pogled. "Ne znam. Volim ga, on je jedini kojeg sam volela, Drago.", prosaputala sam.
   -"Kad bi mogla da ga vidis..."
   Podsmehnula sam se. "To je nemoguce, Drago i ti to znas. Ali kad bih mogla, volela bih vise od svega.", prosaputala sam.
   Klimnuo je, povukao me do sebe i jako me zagrlio. "Onda znas i da ce Drago biti uz tebe sta god da se desi, sta god da odlucis. Nadam se da ne gresim.", promumlao je.
   Uzdahnula sam. "Sve je to tako prokleto tesko, strice.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "Znam, mala. Slusaj me, jel te cini srecnom to sto te povremeno pozove?"
   Podsmehnula sam se. "Nije to povremeno, Drago. Stalno se cujemo. Svaki dan.", prosaputala sam. "I da, cini me srecnom, na neki nacin kompletnom."
   Klimnuo je. "U redu, samo vodi racuna, mala. Ne mogu da kazem da sam presrecan zbog toga, Marko je dobar momak, voli te, ali znam da ti nikada nisi zaboravia Vuka. Ako ista i ikako budem mogao da ti pomognem, smao reci, mala. Znas da sam tu."
   Klimnula sam. "Znam. I mozes. Samo drzi prokleto vece dalje od mene. Izvucice sve od mene, a onda sam gotova.", zacvilela sam.
   Nasmejao se. "Obecavam, a sad, sta ti je rekao Boban kad je bio?"
   Poljubila sma ga u obraz, ususkala se u njegov zagrljaj, uzela svoj viski i pocela da pricam.