Vecna ljubav 9

   Magdalena i ja smo vise od pola dana provocirale Vuka da se javi.Polako sam gubila nadu da cemo to i uspeti kada je napisao."Nemoj vise,devojcice,tu sam..." Oci su mi kao solje,a u grudima mi srce tuce kao ludo.On je tu,nije me zaboravio! Cekaj,polako,Srno,polako,gde je bio sve ove godine?Koliko te dugo spijunira i zasto?Budi pametna pa mu postavi ta pitanja a ne da ovde skaces od srece,grdim samu sebe.Ha,nemoj vise,tek cu sad da pocnem,neka zna da me je unistio,neka zna sta je uradio svojoj devojcici,zlobno mumlam.Mumlam a opet se vracam nazad,u proslost,njemu.
   Krisom sam pogledala u Zokija,Janka i Mrguda pa zabila glavu u Vukov vrat.Obmotao me svojim jakim rukama i cvrsto stegao."Toliko o tome da niko ne sme da zna",progundjao je stric.
   -"Zar mislis da cemo mi nekome reci?",Zoki je uvredjeno upitao.
   Stric je uzdahnuo."Ne mislim,Zoki,ali..."
   -"Ja sam znao da se tu nesto desava i ranije.Svaki dan je dolazila na kafu u kafe.",Mrgud je promrmljao.
   Stric ga je mrko pogledao."I ti mi nisi rekao",progundjao je.
   -"Nisam,jer sam mislio da znas,a i ,pa nisu radili nista lose.Samo su pili kafu",dodao je.
   -"I ne radimo nista lose",Vuk se nakostresio.
   Janko je uzdahnuo."Necu da drzim predavanje,Vuce,ja makar nisam glup i zatucan,ali zar zaista mislis da ne radite nista lose?Ozenjen si,dvadeset godina stariji,a ona je maloletna.Sinovica tvog najboljeg druga i..."
   Svaka njegova rec me je ubadala poput noza,znala sam da je u pravu,ali nisam znala kako da se otrgnem od toga.Kako da prestanem da zelim njega uza sebe,kako da se sklonim od tog coveka?Osetio je moju napetost i mislim da je znao o cemu razmisljam.Jos jace me je stegao,jedva sam disala."Daj,Janko,ni jedno od njih nije glupo niti ludo da ne znaju sve to.Ako maloj to odgovara i ako ona misli da je to ispravno..."
   -"Mislis da u njenim godinama moze da rezonuje sta je ispravno,a sta ne,Mrgude?",Janko je iznervirano upitao.
    Para je pocela na usi da mi izlazi. Podigla sam glavu i pogledala u Janka. "Jos uvek sam tu, secas se? Nije ispravno, svesna sam toga, pokusala sam da pobegnem, nisam uspela. Reci mi ti, tako pametan, kako i ja cu te rado poslusati ",ljutito sam rekla.

   -"Srno, ne mozes tako da se obracas Janku. ",stric je strogo rekao. 

   Janko me je pogledao. "Pusti je, Miroslave. U pravu je, pricao sam kao da ona i nije tu. U redu, Srno, sve se moze, jednostavno ti treba volja i... "

    -"Nemam je, Janko ",prasnula sam, a onda pocrvenela do korena kose. 

    Janko je uzdahnuo. "Necu da drzim predavanje, ako vama to odgovara, ko sam ja da se mesam. Vuce, ti imas celicnu volju, to znamo svi, sta je tvoj izgovor?",ipak je upitao. 

   Vuk me je pogledao. "Poludeo sam, Janko. Pokusala je da pobegne, nisam joj dozvolio. I necu joj dozvoliti. ",rezeci je dodao.

   Mrgud je odmahnuo. "Au, jebote. Ko bi rekao. ",progundjao je. 

   Radoznalo sam ga pogledala. "Ko bi rekao, sta?"

   Mrgud me je pogledao. "I neosvojive tvrdjave na kraju budu osvojene, obicno od nekoga od koga se to najmanje ocekivalo. "

   Nasmejala sam se sama sebi. Isto mi je tako mogao reci i da je zemlja okrugla, ne bih razumela o cemu je tad pricao. Sada, pa sada znam sta je hteo da kaze, ali koliko je bio u pravu? Da li ovo sto je tu nakon toliko godina dokazuje da je neosvojiva tvrdjava ipak osvojena za citav zivot? Isto onako kao sto sam ja citav zivot dusom samo njegova? 

   Ubrzo su se pokupili i otisli, nas troje smo ostali sami. "Mala, moram da idem i nesto zavrsim, hocete ostati ovde ili?"

   -"Ostacemo ovde ",Vuk je odgovorio umesto mene. 

   Stric je klimnuo, nezno utisnuo poljubac u moj obraz i otisao. Cim je izasao Vuk me je pogledao. "Jesi li dobro? ",nezno je upitao. 

   Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma, Vuce. Shvatam da je Janko u pravu. Ali... "

   -"Ali, sta, Srno? ",nezno je upitao kada sam ucutala. 

   -"Ne mogu da se borim protiv ovoga. ",prosaputala sam. 

   Nasmesio se i spustio usne na moje. Bio je to zahtevan, razarajuci poljubac. Uzvracala sam mu i drhtala. Podigao je usne sa mojih i pogledao me. "Nemoj da se boris, prepusti mi se, devojcice. ",prosaputao je milujuci me po vratu i vilici.
   Zelela sam da mu se prepustim,zelela sam da...u stvari vec sam mu pripadala.Pogledala sam ga.Ne znam sta je video u mojim ocima,znam samo da se siroko osmehnuo i rekao :"Da,devojcice,to zelim",promrmljao je i ponovo me poljubio.Ne znam odakle mi hrabrosti,ali sam uvukla ruku u njegovu kosu,opkoracila ga,podigla usne sa njegovih i spustila ih na vrat.U pocetku je pokusavao da me obuzda snazno me stiskajuci za kukove i drzeci ih u mestu,a onda...Onda me je pustio ,zavukao obe ruke pod moju majicu,uvukao sake u moj brus i iz grla mu se otelo rezanje. Prekinulo nas je zvono njegovog telefona. Sklopio je oci, duboko uzdahnuo i javio se. "Molim?Dobro, recicu joj. U redu je, Miroslave ",zarezao je i spustio slusalicu. Pogledao me."Otac ti je rekao da budes spremna za pola sata,idete na aerodrom. Sta cete tamo?",zarezao je i grubo me stisnuo za dojku. 

   Kriknula sam, prijalo mi je to. "Idemo po tetku, dolazi. ",promucala sam. 

   -"Neces pobeci, zar ne?"

   Spustila sam celo na njegovo rame. Celo telo mi je bolno pulsiralo. "Necu, ne mogu. Nece biti mesta za sve, bicu ovde, kod strica nekoliko dana. ",mrmljala sam. 

   -"U redu, devojcice. ",prosaputao je, izvukao ruku iz moje majice i zagrlio me privijajuci me uz svoje telo. 

   -"Sve me boli. ",izlajala sam pre nego sto sam stigla da razmislim.

   Uzdahnuo je. "Znam, Srno. Moras da ides, bices ovde narednih dana, nadoknadicu ti, obecavam. ",saputao je grcevito me grleci. 

   Klimnula sam glavom i nesigurno ustala."Hoces odneti stricu kljuceve? ",tiho sam upitala. 

   Nasmesio se, lagano me poljubio i klimnuo. "Hocu.",tiho je rekao i uputili smo se ka vratima. Dopratio me do vrata mog stana, nezno spoljasnjom stranom prstiju presao preko mog obraza i otisao. 

   Nisam mogla da se smirim.Bol koja mi je strujala telom mi je unosila nervozu, a njegovi poljupci i dodiri mi nisu izlazili iz glave.Ceo put do aerodroma sam precutala i gledala kroz prozor. "Srno, jel ti pusis?",glas moje mame me je trgao iz misli.

   Pogledala sam u Micu i videla kako me preplaseno gleda. "Ne pusim",kratko sam rekla. 

   -"Sigurno? Ako te vidim sa cigaretom u rukama polomicu ti ih",zakrestala je. 

   Bledo sam je pogledala. "Pred stricem ili pred svim stricevima? ",drsko sam upitala. 

   -"Jebote, prestanite obe. Na aerodromu ste. ",tata je zasistao. 

   -"Jos bolje, ima policije pa me mozda i oduzmu od nje zbog pretnje lomljenja ruku.",progundjala sam Mici na uvo na sta se ona zasmejala. 

   -"Cuti, Srno, opet ces dobiti batina. ",tiho je prosaputala.  

   Ucutala sam i nastavila da blenem okolo. "Hoces li veceras biti kod Miroslava?",stigla mi je poruka. 

   "Jel veceras idem kod strica?",kao nezainteresovano sam upitala. 

   Tata je odmahnuo glavom. "Baba i deda sutra dolaze. Veceras ces ostati sa tetkom da se ispricas."

   "Ne dolazim veceras, tek sutra ",odgovorila sam. 

   "Da li bi zelela da me vidis?"

   Nasmejala sam se. Koje glupo pitanje, pomislila sam. "Naravno da bih. Znas da bih. "

   "Vidimo se onda, devojcice ",glasio je odgovor.

   Kao da ce me pustiti veceras,pomislila sam. Dolazi presveta tetka i njena bezobrazna i nemoguca deca, gundjala sam u sebi. U stvari jedno je beba, a drugo je nemoguce stvorenje koje ne govori srpski i koje ja nista me razumem.U svakom slucaju, docekali smo tetku i bracu pa krenuli nazad. "Srno, dete, sta si to obukla?",tetka me je zaprepasceno upitala. 

   Dobro, Srno, smiri se i pazi sta pricas."Suknjicu i majicu, tetka. ",slatko sam joj se nasmesila. 

   Dosli smo ispred zgrade i ugledala sam Vuka kako prilazi ulazu."Dobro vece, Aco. Cao, mala",nonsalantno je dodao. 

   -"Cao ",prosaputala sam i nasmesila mu se. 

   Usli smo svi zajedno u teretni lift i on je krenuo. Neprimetno me je uhvatio za ruku i nezno prelazio palcem po njoj. Pogledala sam ga ispod trepavica. Pogledao je u moje, video da su nam okrenuti ledjima pa spustio usne do mog uva. "Docicu posle sa Miroslavom.",prosaputao je. 

   Klimnula sam i stidljivo mu se nasmesila. Stigli smo na moj sprat, mi smo izasli, a on je nastavio dalje. "Onaj Srnin stric je jos uvek iznad vas?",tetka je upitala mamu kada smo seli u trpezariju. 

   Mama je prevrnula ocima. "Jeste, Vesna, vec sam polu-luda od njega i njegovog uticaja na Srnu. Sve njene gluposti opravdava i a vise stvarno ne znam sta cu sa njom. ",kroz uzdah je završila.

   Tetka je odmahnula glavom. "Zaista mislim da bi trebala da joj zabranis vidjanje sa njim... "

   -"Moze probati, Vesna, ali za posledice ja ne odgovaram. ",zarezao je stric sa vrata.

   Skocila sam sa fotelje na kojoj sam sedela i bacila mu se oko vrata. "Zdravo, strice ",umiljato sam rekla. 

   Nasmejao se i poljubio me u teme. "Zdravo, strikino. Hoces li skuvati Vuku i meni kafu?"

   Siroko sam mu se nasmesila. "Naravno da ho..."

   -"Kako ce da skuva kafu kad ne zna?",mama ga je zajedljivo upitala. 

   -"Srna kuva odlicnu kafu, gospodjo. ",Vuk je zabrundao. 

   Pocrvenela sam. "Stric me je naucio. ",promucala sam laz."Sedite, strice, odmah cu doneti kafu.",tiho sam dodala.

   -"Skuvaj i za nas onda bas da vidimo kakvu te je kafu stric naucio da kuvas. ",tetka je zagraktala. 

   Uzdahnula sam, klimnula glavom i otisla u kuhinju. Zaboga, koje ponizenje pred Vukom, tuzno sam pomislila i suze su mi zamaglile vid. "Jesi li dobro? ",tihi sapat me je trgao iz sumornih misli.

   -"Dobro sam, strice. Navikla sam ",prosaputala sam i krisom obrisala suze da ih ne vidi.

   -"Zasto su ti onda pune oci suza, mala?",nezno je upitao. 

   Cinicno sam se nasmejala. "Stvarno se i ja pitam, onakvo ponizenje pred Vukom... ",pocela sam, a onda ucutala kada je i on usao u kuhinju. 

   -"Pripazi na vrata ",obratio se stricu, pa mi prisao. "O kakvom ti ponizenju pricas, devojcice? ",nezno je upitao. 

   Pocrvenela sam i spustila glavu. "Mom",tiho sam rekla. 

   Podigao mi je glavu i pogledao me. "Samo su sebe ponizile, ne tebe. Ona je ta koja treba da te nauci, ne stric ili ja. Slusaj me sad dobro, šta cu ti reci. Savrsena si",tiho je rekao i nezno me poljubio. 

   Uzvratila sam mu i privila se uz njega. Podigao je usne sa mojih i snazno me zagrlio. "Vuce, pusti je i idi tamo, sutra razgovarajte, ljubite se, radite sta znate. ",stric je progundjao. 

   Vuk je klimnuo, nezno utisnuo poljubac na moje usne i izasao iz kuhinje. Stric me je pogledao. "U pravu je, znas? ",nezno je upitao. 

   Nasmesila sam mu se. "Za sve osim za ono poslednje ",promrmljala sam misleci da stric to nije ni cuo. 

   Nasmejao se, zagrlio me i pomazio po kosi."Bas za to zadnje je posebno u pravu, mala.Znas da napravis sranje, ali i to ispadne svetski. ",rekao je smejuci se. 

   Prasnula sam u smeh. "Utesio si me, strice. ",rekla sam cerekajuci se. 

   -"Ako nista drugo, makar nema suza u tim ocima. "

   Vragolasto sam ga pogledala. "Sta mislis da i njima stavim so u kafu? "

   Smejao se kao lud. "Da znam da cu uspeti da te izvadim iz kazne posle, licno bih ti pomogao. Baksuzi piju gorku kafu, znace da si namerno. ",cerekao se. 

   Obozavala sam ovakve trenutke sa strcem. Uvek bi mi izmamio osmeh na lice, ma koliko bilo tesko. "Hajde da im nosimo ovu kafu dok nisam dosla u ozbiljno iskusenje. ",nasmejano sam rekla. 

   Klimnuo je i poneo jedan posluzavnik zamnom. Spustili smo ih na sto, a ja sam uzela Vukovu kafu i dodala mu."Hvala ",tiho je rekao. 

   Nasmesila sam se. "Nema na cemu ",prosaputala sam, uzela svoju i sela na kauc izmedju njega i strica.Zbog nedostatka prostora, nismo imali dnevnu sobu, pa nam je trpezarija bila ujedno i dnevna soba u kojoj je bio sto sa stolicama, kauc,fotelja i polica sa televizorom. Tata je seo u fotelju, na svoje uobicajno mesto, mama i tetka na stolicama a moja jadna sestra je bila zaduzena da se igra sa dvogodisnjim detetom.

   Osecala sam da me hvata drhtavica i da mi se oci same sklapaju."Srno, jesi li dobro? ",stric je zabrinuto upitao. 

   Klimnula sam. "Jesam, strice, samo mi je malo hladno ",tiho sam rekla. 

   Dotakao me po obrazu. "Imas temperaturu, Srno. Aco, trebalo bi je odvesti kod lekara. "

   Odmahnula sam. "Nema potrebe, procice do ujutru. Idem samo da legnem. Laku noc. ",prosaputala sam, ustala i otisla u svoju sobu. Legla sam, pokrila se i uzdahnula. Imala sam malu temperaturu, osecala sam po sebi. Neko je tiho otvorio vrata i usao unutra. "Zaboga, sta radis ovde?",preplaseno sam upitala. 

   -"Dosao sam da ti dam ono sto ti treba. Samo moras biti sto posto tiha.",prosaputao je i uvukao se kraj mene. Pogledao me i nezno me pomazio po kosi. "Savrsena",prosaputao je i zaposeo mi usne. Uzvratila sam mu i privila se uz njega. Ruka mu je odlutala pod pokrivac i nasla se na mojim gacicama. Pratila sam njegove pokrete i spustila ruku na njegov ud."Ne sad, Srno, sutra",prosaputao je i sklonio moju ruku. 

   -"Ali..."

   -"Sss,sutra, devojcice, nisam siguran da mogu da budem tih. ",promrmljao je i ponovo spustio usne na moje. Zadrhtala sam kada je sklonio gacice u stranu i presao prstima po njoj. Uvukao je prste unutra, jedan spustio na onu tacku i poceo zestoko da ih pomera. "Tiho, Srno ",promucao je kada mi se iz grla oteo jecaj. Osetio je da sam blizu, povukao me za kosu i naterao da ga pogledam. Umirio je prste."Znam da je tesko, ali glasa ne smes pustiti, jasno? "

   -"Kako? ",zacvilela sam. 

   Uzdahnuo je. "Ugrizi me",prosaputao je. Rasirila sam oci. "Tako je, devojcice, gledaj me, pusti da u njima vidim koliko ti prija",prostenjao je i ponovo pokrenuo ruku.Zagrizla sam mu drugu ruku kada sam se raspala ne skidajući pogled sa njegovih ociju."Jebote ",prosaputao je, izvukao prste iz mene i snazno me zagrlioi sam drhteci."Jel bolje? "

   Klimnula sam glavom. "Jeste, sve me je bolelo. ",istisnula sam. 

   Nasmesio se. "Znam, devojcice. Spavaj sada, sutra cemo razgovarati o svemu, vazi?"

   Ponovo sam klimnula. "Vazi, ostani samnom dok ne zaspim. ",promrmljala sam. 

   -"Znas da ne mogu, Srno, ma koliko zeleo. I ovo je rizicno, ali nisam mogao da gledam kako se mucis. Spavaj, sklopi te lepe oci i spavaj. ",nezno je saputao. Jos neznije me poljubio, pa se polako izvukao iz mog kreveta i isto onako tiho izasao iz sobe.

   Duboko sam uzdahnula. Nije mogao da gleda kako se mucim, kada je doslo vreme za kraj svi su pobegli od moje tuge. Cak i on, cak i stric. Legla sam u krevet i zaspala, uvek bih spas trazila u snovima. Iz sna me trze telefon. "Molim? ",sanjivo se javljam.Sa druge strane muk, tisina, samo plitko disanje. "Javi se, molim te ",prosaputala sam kroz suze.Jedan dubok  uzdah je bilo sve sto sam dobila pre nego sto se slusalica spustila. Skote, zarezala sam na telefon i ustala da stavim kafu.Pogledam na sat,pola tri.