Nisam ni spavala,sacekala da se tata i maceha jave da su stigli kuci,a onda stavila kafu i upalila komp da malo piskaram i prosaram po fb.Poruka od sestre,sta mislim da kad dodjem izadjemo i okupimo se kao nekada u starom kraju.Stresla sam se,tamo nisam dugo bila,od onda.Najzad pristajem i kazem im u kafeu se nalazimo na picu.Kafe...
-"Srno, ovo je stvarno bezobrazluk da ne ides na sahranu sopstvene bake.", tetka je kroz suze grcala.
Pogledala sam je. "Ja sam rekla jos pre par meseci sta sam imala o tome, tetka. Nije ispostovana njena zelja da se sahrani po obicajima svoje vere i ja u tome neću da ucestvujem.", tvrdoglavo sam rekla.
Tu rečenicu sam ponovila ko zna koji put od kako su javili da je baba umrla. Mama i tetka su insistirale da idem sa njima. "Srno,mozda bi trebala..."
-"Necu da idem i kraj.",zakrestala sam kada je neko zazvonio na vrata."Idem da ih otvorim",progundjala sam i ustala sa kauca.Otvorila sam ih i na njima s bili stric i Vuk."Strice",ciknula sam i bacila mu se oko vrata.
-"Sta je bilo,mala?",nezno je upitao.
-"Hoce da me nateraju da idem kod babe na sahranu",progundjala sam i krisom iza njegovih ledja dodirnula Vuka za ruku.Uhvatio je prineo je usnama i na brzinu poljubio pa je pustio.
-"Smiri se,mala,necu dozvoliti da te nateraju.",nezno je rekao i poveo me ka trpezariji."Sta se desilo,umrla Neda?",upitao je tatu.
Tata je klimnuo glavom."Danas su javili Miri.Srna bi trebala da ide,ali tvrdoglavo odbija.",progundjao je tata.
-"Ne bi trebalo da ide,Aco.Ona je to rekla i pre nekoliko meseci kada je Neda pocela da se gubi i kada ste u njeno ime odlucili da je sahranite po muslimanskim obicajima.",mirno je rekao.
-"Ona je njena baba i njena obaveza je da ide sa nama",mama je zakrestala.
-"Ne pada mi na pamet.Necu i kraj",zarezala sam.
-"Nemoj da si bezobrazna ili..."
-"Ili sta,Miro?",stric je zagrmeo.
Osetila sam nezan dodir na ledjima i krisom pogledala u Vuka.Neprimetno mi je namignuo."Sedite,Miroslave",tata je umorno rekao.
Obojica su sela na kauc,a ja izmedju njih."Necu da idem i kraj.",ponovo sam rekla.
Stric me je nezno pomazio po kosi."Ne brini,mala niko te nece naterati da ides.Aco,budite razumni,samo ce svima biti mnogo teze ako ode.",mirno je rekao.
Tata je uzdahnuo."Znam,Miroslave.Srna ima takvu narav i napravice skandal dole.Po meni je najbolje da ostane kod kuce.I ja cu ostati sa njom.",brzo je dodao.
-"Neces ici na sahranu moje majke?",mama je zabezeknuto upitala.
-"Miro ne mozemo je ostaviti samu u gradu.Moji ne mogu da dodju,a ne mozemo opteretiti ni Miroslava da je deset dana cuva.",progundjao je i pocrveneo.Na kilometar se videlo da se vadi na mene.
Mama je klimnula."Ne morate ni jedno.Hajde vozi nas na aerodrom.",ljutito je rekla i ustala.
Tata je odahnuo,klimnuo glavom i ustao."Miroslave,znam da i ti imas svoja posla,ali mozes li da ostanes ovde sa Srnom?Nece cak ni na aerodrom da ide.",progundjao je.
Stric se nasmejao i klimnuo glavom."Znas da za nju uvek imam vremena.",rekao je smejuci se.
Tata je klimnuo i pet minuta kasnije izasli su iz stana."Auh samo kad odose.",progundjala sam.
Vuk se nasmejao i povukao me u krila.Nezno me je poljubio pa me pogledao."Zasto nisi htela da ides sa njima?",nezno je upitao.
-"Babu ce sahraniti po muslimanskim obicajima,uprkos tome sto je ona ceo zivot postovala i volela svoju veru.Tetka je presla u muslimane i udala se za jednog od njih i sad ju je sramota da sahrani babu po nasim obicajima.Moja luda majka se sa tim slozila,ali sam ja rekla da ja necu prisustvovati sahrani i necu.",ponovo sam tvrdoglavo rekla.
Prasnuo je u smeh i obrusio se na moje usne."Tvrdoglavo moje.Jesi li u svemu tako tvrdoglava?"
Stric je zestoko zaklimao glavom."Ako ona odluci,to je kraj."
Pocrvenela sam."Jesam,znam da umem da budem mnogo tvrdoglava,znam da je to moja mana,ali..."
Stavio je prst na moje usne."Ssss,cuti.Ja sam ti vec rekao,savrsena si",tiho je rekao.
Stric ga je zabezeknuto pogledao."Samo ti nju ubedjuj u to,svi smo najebali.",progundjao je.
Vuk ga je pogledao."Koliko si devojaka njenih godina video da je u stanju da se bori za to sto hoce po cenu svega,koliko si ih video da ce dobiti batine i otici da prefarba da se ne sazna ko je to uradio ili da popije kaznu i batine za drugog,podigne glavu i nastavi?Ja nijednu,mnogo starije od nje.",tiho je zavrsio.
-"Znam,Vuce,ali sve to ide preko njenih ledja.",stric je rekao.
Pogledala sam ga."Ide,strice,ali necu da radim nesto sto ne zelim i kraj."
Nasmejao se."Znam,mala,znam.Ostavicu vas malo nasamo,bicu gore.",rekao je i ustao."Hajde da zakljucas vrata zamnom."
Klimnula sam,ustala i dosla do vrata sa njim."Hvala,strice",tiho sam rekla.
Zagrlio me i poljubio u teme."Nema na cemu,mala.Budi dobra",tiho je rekao i izasao.
Zakljucala sam vrata i vratila se kod Vuka.Povukao me u krila i zagrlio.Ovila sam mu ruke oko vrata i spustila glavu na njegove grudi."Sta je,mila moja?",nezno je upitao.
Uzdahnula sam."Znam da svi misle da mi je svejedno zbog babe,ali nije,Vuce.Zadnji put sam bila dole kada mi je bilo pet godina,nisam volela da idem tamo.Tvrdoglavo sam odbijala da idem,za mene je bilo ponizavajuce da sedim na podu i jedem dok svi ostali sede za stolom.Zato..."
-"Polako,Srno,uspori.Zasto si ti sedela na podu i jela?"
-"Nisam samo ja,Vuce.Mica i tetka,ona je mnogo mladja od mame pa je tada bila mozda mojih godina.Obicaj neki.",progundjala sam.
Klimnuo je."Od tada nisi vidella baku?"
Odmahnula sam."Kada bi dosla ovde tada bih je videla.Mada je na mene obracala paznju kao na tursko groblje.Isto",promrlljala sam.
Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me mazio."Zasto te onda pogadja to sto ce biti sahranjena kao muslimanka?",nezno je upitao.
Zabezeknuto sam ga pogledala."Ona je Srpkinja i pravoslavka,Vuce.Ceo zivot je to bila.Nije fer da je tako sahrane.",progundjala sam.
Nasmesio se."Znam,Srno.",nezno je rekao.
-"A i ne zelim da odem iz Beograda",promrmljala sam i pocrvenela.
-"Zasto?",lukavo je upitao.
-"Zbog tebe",tiho sam prosaputala i pogledala u pod.
-"Pogledaj me,Srno",promuklo je rekao.
Podigla sam glavu i pogledala ga.Spustio je dlan na moj obraz i strastveno me poljubio.Uzvratila sam mu i privila se uz njega.Ustao je i samnom u rukama krenuo ka mojoj sobi.nezno me je spustio na krevet i legao preko mene."Savrsena",promrmljao je i ponovo me poljubio.zavukla sam ruke pod njegovu majicu uzvracajuci mu poljupce.Neko je zazvonio na vrata.Uzdahnuo je,podigao glavu i pogledao me."Da se nisu tvoji vratili po nesto?",tiho je upitao.
Slegnula sam ramenima."Pojma nemam.Ostani ovde ja cu otici da otvorim",promumlala sam izvlaceci se ispod njega.
Ustao je i odmahnuo glavom."Sescu u trpezariji,nikome nece biti cudno da je Miroslav otisao po neke papire",mrmljao je namestajuci mi majicu.
Klimnula sam,on je otisao u trpezariju a ja da otvorim vrata."Izvolite",zacudjeno sam rekla coveku ispred sebe.
-"Ima li nekoga starijeg?"
-"Zasto vas to zanima?",drsko sam upitala.
-"Znate mi smo iz Jehovinih svedoka i..."
Smracila sam se."Vuce,dodji",pozvala sam ga.
U roku od nekoliko sekundi je bio na vratima."Sta je problem?",mrgodno je upitao.
-"Gospodin je iz Jehovinih svedoka",promumlala sam i povukla se nazad.Vuk je stao ispred mene."Sta zelite?",zabrundao je.
-"Znate imamo neke semestre i..."
-"Ne zanima nas.Nosite ta vasa sranja sto dalje odavde",zagrmeo je.
Covek je zaklimao glavom i brzinom munje nestao sa sprata.Zalupio je vrata,zakljucao ih pa se okrenuo ka meni."Plase me",promrmljala sam.
Nasmesio se."Znam,Srno,primetio sam.Nemas potrebe da se plasis,oni jesu naporni,ali nisu agresivni.",tiho je rekao i povukao me sebi.
Klimnula sam glavom i vise se privila uz njega."Znam da nisu,ali izazivaju nelagodu tim svojim navaljivanjem.Prosli put sam bila sama,nisam mogla da ih se otresem.",progundjala sam.
-"Zasto si uopste otvorila vrata kada si videla da ne znas ko je?",zbunjeno me je upitao.
Pocrvenela sam."Zaboravila sam da pogledam kroz spijunku",promrmljala sam.
Uzdahnuo je,uzeo me za ruku pa poveo ka trpezariju."Srno ne zelim da zvucim poput tvojih,ali moras biti malo pazljivija,mila moja.Ovo je opasan grad.Ne moram da ti pricam,sve znas i sama.",nezno je rekao.
Pocrvenela sam i klimnula."Znam,Vuce,ali ja se ovde osecam sigurno.Navikla sam na to kako se ovde zivi,ne plasim se,ali me ovi plase",prosaputala sam.
-"Slusaj,devojcice,ne smes da se osecas sigurno.Znas i sama sta se ovih dana desava na ulicama.Tvoj stric nije pobesneo samo zbog toga sto si dolazila zbog mene u kafe,vec zbog toga sto se tamo okupljaju svi.Ne slazemo se sa svima lepo,razumes li me?"
Nisam odolela da ne prevrnem ocima."Znam,Vuce,nisam glupa",progundjala sam i iznenadjeno vrisnula."Jesi li ti lud?",dreknula sam.
Klimnuo je glavom."Jesam.Jos jednom mi reci da nisi glupa i ponovicu.Znam da nisi glupa,ali se ne plasis nicega i hocu da shvatis da ponekad moras da se plasis."
-"Jebote,dupe mi bridi",zacvilela sam.
Nacerio se."Jel mnogo?",upitao je.
Klimnula sam glavom."Mnogo",bandoglavo sam rekla.
Ustao je,podigao me sa sebe i pogurao da legnem."Okreni se na stomak.",prosaputao je.Poslusala sam ga i on je digao moju suknjicu na gore.Skinuo mi je gacice,cucnuo kraj kauca i spustio usne na moju guzu."Ljubicu da prodje",prosaputao je.Zavukao je ruku izmedju mojih nogu,polako presao prstima po njoj i jos laganije ih ugurao unutra.Zacvilela sam i izvila se ka njegovoj ruci.Polako,sporo,mucno ih je pomerao.Pogledala sam ga preko ramena,imao je blazen izraz lica,kao da je neizmerno uzivao u tome."Vuce...",prosaputala sam.Podigao je pogled ka meni."Polako,devojcice",promuklo je rekao i nastavio da ih nezno gura.Sklopio je oci i nastavio da spusta poljupce po mojoj guzi.Napipao je neku tacku u meni i poceo lagano da je masira.Izludjivao me je,stenjala sam,dahtala i cvilela nemirno se vrpoljeci.Osetio je da sam blizu i samo malo jace stisnuo tu tacku i uz glasan krik sam dozivela vrhunac.Bila sam nesvesna svega oko sebe osim tih magicnih prstiju i usana.Lagano ih je izvukao iz mene,dopuzao do moje glave i nezno uvukao ruku u moju kosu spustajuci te prelepe usne na moje."Kako si lepa,Srno",prosaputao je gledajuci me u oci.
Jedva sam se nasmesila."I ti si,Vuce.",promrmljala sam.
Uzvratio mi je osmeh i podigao se na kauc do mene."Drago mi je sto si corava.",promrmljao je i povukao me u svoj zagrljaj.
Nasmesila sam se i jos vise se privila uz njega."Ni ti nista bolje ne vidis.",prosaputala sam.
Jace me je zagrlio i ja sam se skupila u njegovom narucvju i zaspala.
-"Molim?",javila sam se kada me je zvuk telefona trgao iz misli."Sta radis,devojcice?",nezno je upitao.Osmeh mi je ozario lice."Nista evo mislim na tebe.Ti?".tiho sam upitala."I ja mislim na tebe.Stalno mislim na tebe.",tiho je dodao."Znam,Vuce.",tiho sam prosaputala."Zvao me stric",najednom sam dodala.Nasmejao se."Znam,Srno.",reka je."Naravno da znas kad ga vidjas",progundjala sam."Srno...",poceo je."Zasto neces da kazes ko je treci?",tvrdoglavo sam upitala."Devojcice,nemoj.",tiho je rekao."U redu,u redu.",progundjala sam."Volim te,zvacu.",promrmljao je i spustio slusalicu.Ma da,nemoj,imas srece samo sto sam slaba na tebe,gundjam u sebi.Navaljujemo Madalena i ja ceo dan,vrda,laze,a onda kao grom iz vedra neba kaze,to je tvoj stric.Gledam u monitor i suze same krecu.Zar je bio svo vreme tako blizu i nije se javio?Zar je moguce?Ljuta sam,opasno sam ljuta,ali tu je i onaj osecaj da je ipak tu,cuva me.Od cega?Od cega me cuvaju sve ove godine?Ja sam tada bila samo jedna obicna klinka...
-"Srno,mila moja,budi se.",sapuce i nezno me drma.
Otvorila sam oci i pogledala ga."Mm?"
-"Sad je Miroslav zvao,stize.Otac ti je u kraju vec.",nezno je rekao.
Skocila sam i pocela panicno da ronjam po kaucu i oko njega."Gde su mi gacice?",zacvilela sam.
Prasnuo je u smeh."Smiri se,devojcice.Obukao sam ti ih."
Klimnula sam."Idem da se umijem i ocesljam",promrmljala sam i poput rakete odletela u kupatilo.Cula sam kad je stric usao u stan."Gde je Srna?",upitao je Vuka.
-"Otisla je u wc,Miroslave.",progundjao je.
Izasla sam i zagrlila strica."Jesu li kod tebe bili Jehovini svedoci?"
Nasmejao se."Zaboga,mala.Nemas cega da se plasis."
Nacerila sam se."Vuk kaze drugacije."
Mrko me je pogledao."Znas da nisam mislio na to,devojcice.",zarezao je.
Bacila sam mu se oko vrata."Znam",promrmljala sam i ovlas ga poljubila.
Odmahnuo je glavom."Ne radi se tako",prosaputao je i strastveno me poljubio."Tako je vec bolje",prosaputao je kada je pogledao u mene.Bila sam dezorjentisana i jedva sam stajala na nogama.
-"Jebote,Vuce,pusti je,otac joj je blizu.Sedi,mala",progundjao je stric.
Klimnula sam i strovalila se na kauc.Vuk je seo do mene i nezno prstima presao po mom licu.Ubrzo je tata dosao,ja sam dohvatila neku knjigu i pustila njih da pricaju.Iako sam se svim silama trudila da se skoncentrisem na sadrzaj knjige,Vuka blizina mi je unistavala moc razumevanja icega.Pogledala sam ga ispod trepavica i videla da i on svaki cas baca poglede ka meni."Aco,moze li sutra Srna samnom?Idem do grada a ti radis pa da ne bude sama.Bice joj dosadno",stric je promrmljao na sta sam ja podigla glavu i sa nadom pogledala u tatu.
Tata se nasmejao."Znas da moze,Miroslave.Neka se opusti sada ovih deset dana.Nece joj biti ni najmanje lako kada joj se majka vrati.",progundjao je.
-"Zasto?",bledo sam upitala.
Uzdahnuo je i pogledao me."Mislis da ce tako lako preci preko ovoga sto nismo otisli,Srno?Kad realno pogledas i upravu je.Tvoja je baka a moja tasta.",tiho je rekao.
-"Ti si mogao ici,ja sam rekla jos onda da necu i necu."
-"Znam,Srno da si rekla.Ni ja nisam otisao bas zbog toga.,ali opet nije trebalo ni jedno od nas da se u to mesa.One su joj cerke."
Uzdahnula sam."Slusaj,tajko,necu vise o tome.Ja sam rekla svoje misljenje i toga se drzim.Ujutru cu otici da upalim svecu u crkvi,pre nego sto stric dodje po mene.Skoro deset godina nisam bila dole i ne pada mi na pamet da idem sada i ucestvujem u toj gluposti sto su njih dve napravile.",gundjala sam.
-"Pusti je,Aco.Znas da kad ona nesto odluci tu je kraj svake price.",stric je mirno rekao.
Tata je klimnuo."Zato cemo i snositi posledice.",progundjao je.
-Zabole me za posledice",promumlala sam sebi u bradu.
-"Srno,ne budi bezobrazna",tata je zarezao.
-"Idem da spavam.",progundjala sam,ustala i poljubila tatu i strica u obraz."Laku noc,Vuce",tiho sam rekla i pogledala ga.
-"Laku noc,mala",nezno je rekao.
Otisla sam u sobu i skupila se u krevetu.Znam da me tek ceka pakao,ali nisam htela da odustanem od svoga.Pa,Srno,nikad nisi valjala ,sta sad neces ni sada,progundjala sam za sebe.Celu noc sam se prevrtala kao po svom obicaju po krevetu.Zaspala sam tek negde pred zoru.Budi me uporno zvono na telefonu."Halo?",pospano sam se javila.
-"Jesi li spremna,mala?",stric je razdragano upitao.
-"Za sta?"
-"Ides samnom i Vukom,zaboravila si?",upitao je smejuci se.
Skocila sam iz kreveta."Nisam,bicu spremna za par minuta.Koliko je sati uopste?"
-"Sedam,mala."
-"Pasce sneg,odkud ti budan u ovo doba?",gundjala sam dok sam trazila sta cu da obucem.
-"Za to se zahvali Vuku,vec pola sata je kod mene.Hajde,spremaj se,cekamo te.",rekao je cerekajuci se.
Spustila sam slusalicu i uzela donji deo trenerke i majicu.Napolju je padala kisa.Gde cemo po ovakvom vremenu?Nisu normalni,mumlala sam dok sam se sredjivala.Petnaest minuta kasnije bila sam spremna i izletela sam iz stana i pohitala ka dva sprata iznad.
Dani prolaze,vreme do polaska u Beograd je sve blize.Sa Vukom se svakodnevno cujem,vodimo ljubav preko telefona i samu sebe ubedjujem da ako se budemo videli da ce to biti samo naivno,drugarski.Koga lazes,Srno?Neces mu odoleti.Potreban ti je,kao i ti njemu,isto.Da li ce i stric biti sa njim?Ta pomisao me smiruje i uznemiruje u isto vreme.Njih dvojica su tamo negde zajedno,a ja...Ja sam daleko od njih iako bih najvise na svetu volela da samo jedan dan provedem sa njima kao nekada.Da samo jedan dan budem ono sto sam nekada bila,pre svega ovoga.Znam da je to nemoguce,proslost se ne moze vratiti niti ja mogu opet biti ista.Ne posle svega.I sta zaboga ima da mi kaze toliko strasno da ne moze preko telefona,da mora da me vidi i u oci mi kaze?Nervozna sam i razdrazljiva,plasim se sama sebe,svoji emocija i ludosti.Oduvek je bio tu,skriven u meni,spavao.A sada se probudio i vratio u svoj svojoj snazi.Cak i jaci nego pre.Blago meni,ludoj,progundjala sam,uzdahnula i sklopila oci.
-"Necu da idem i kraj.",zakrestala sam kada je neko zazvonio na vrata."Idem da ih otvorim",progundjala sam i ustala sa kauca.Otvorila sam ih i na njima s bili stric i Vuk."Strice",ciknula sam i bacila mu se oko vrata.
-"Sta je bilo,mala?",nezno je upitao.
-"Hoce da me nateraju da idem kod babe na sahranu",progundjala sam i krisom iza njegovih ledja dodirnula Vuka za ruku.Uhvatio je prineo je usnama i na brzinu poljubio pa je pustio.
-"Smiri se,mala,necu dozvoliti da te nateraju.",nezno je rekao i poveo me ka trpezariji."Sta se desilo,umrla Neda?",upitao je tatu.
Tata je klimnuo glavom."Danas su javili Miri.Srna bi trebala da ide,ali tvrdoglavo odbija.",progundjao je tata.
-"Ne bi trebalo da ide,Aco.Ona je to rekla i pre nekoliko meseci kada je Neda pocela da se gubi i kada ste u njeno ime odlucili da je sahranite po muslimanskim obicajima.",mirno je rekao.
-"Ona je njena baba i njena obaveza je da ide sa nama",mama je zakrestala.
-"Ne pada mi na pamet.Necu i kraj",zarezala sam.
-"Nemoj da si bezobrazna ili..."
-"Ili sta,Miro?",stric je zagrmeo.
Osetila sam nezan dodir na ledjima i krisom pogledala u Vuka.Neprimetno mi je namignuo."Sedite,Miroslave",tata je umorno rekao.
Obojica su sela na kauc,a ja izmedju njih."Necu da idem i kraj.",ponovo sam rekla.
Stric me je nezno pomazio po kosi."Ne brini,mala niko te nece naterati da ides.Aco,budite razumni,samo ce svima biti mnogo teze ako ode.",mirno je rekao.
Tata je uzdahnuo."Znam,Miroslave.Srna ima takvu narav i napravice skandal dole.Po meni je najbolje da ostane kod kuce.I ja cu ostati sa njom.",brzo je dodao.
-"Neces ici na sahranu moje majke?",mama je zabezeknuto upitala.
-"Miro ne mozemo je ostaviti samu u gradu.Moji ne mogu da dodju,a ne mozemo opteretiti ni Miroslava da je deset dana cuva.",progundjao je i pocrveneo.Na kilometar se videlo da se vadi na mene.
Mama je klimnula."Ne morate ni jedno.Hajde vozi nas na aerodrom.",ljutito je rekla i ustala.
Tata je odahnuo,klimnuo glavom i ustao."Miroslave,znam da i ti imas svoja posla,ali mozes li da ostanes ovde sa Srnom?Nece cak ni na aerodrom da ide.",progundjao je.
Stric se nasmejao i klimnuo glavom."Znas da za nju uvek imam vremena.",rekao je smejuci se.
Tata je klimnuo i pet minuta kasnije izasli su iz stana."Auh samo kad odose.",progundjala sam.
Vuk se nasmejao i povukao me u krila.Nezno me je poljubio pa me pogledao."Zasto nisi htela da ides sa njima?",nezno je upitao.
-"Babu ce sahraniti po muslimanskim obicajima,uprkos tome sto je ona ceo zivot postovala i volela svoju veru.Tetka je presla u muslimane i udala se za jednog od njih i sad ju je sramota da sahrani babu po nasim obicajima.Moja luda majka se sa tim slozila,ali sam ja rekla da ja necu prisustvovati sahrani i necu.",ponovo sam tvrdoglavo rekla.
Prasnuo je u smeh i obrusio se na moje usne."Tvrdoglavo moje.Jesi li u svemu tako tvrdoglava?"
Stric je zestoko zaklimao glavom."Ako ona odluci,to je kraj."
Pocrvenela sam."Jesam,znam da umem da budem mnogo tvrdoglava,znam da je to moja mana,ali..."
Stavio je prst na moje usne."Ssss,cuti.Ja sam ti vec rekao,savrsena si",tiho je rekao.
Stric ga je zabezeknuto pogledao."Samo ti nju ubedjuj u to,svi smo najebali.",progundjao je.
Vuk ga je pogledao."Koliko si devojaka njenih godina video da je u stanju da se bori za to sto hoce po cenu svega,koliko si ih video da ce dobiti batine i otici da prefarba da se ne sazna ko je to uradio ili da popije kaznu i batine za drugog,podigne glavu i nastavi?Ja nijednu,mnogo starije od nje.",tiho je zavrsio.
-"Znam,Vuce,ali sve to ide preko njenih ledja.",stric je rekao.
Pogledala sam ga."Ide,strice,ali necu da radim nesto sto ne zelim i kraj."
Nasmejao se."Znam,mala,znam.Ostavicu vas malo nasamo,bicu gore.",rekao je i ustao."Hajde da zakljucas vrata zamnom."
Klimnula sam,ustala i dosla do vrata sa njim."Hvala,strice",tiho sam rekla.
Zagrlio me i poljubio u teme."Nema na cemu,mala.Budi dobra",tiho je rekao i izasao.
Zakljucala sam vrata i vratila se kod Vuka.Povukao me u krila i zagrlio.Ovila sam mu ruke oko vrata i spustila glavu na njegove grudi."Sta je,mila moja?",nezno je upitao.
Uzdahnula sam."Znam da svi misle da mi je svejedno zbog babe,ali nije,Vuce.Zadnji put sam bila dole kada mi je bilo pet godina,nisam volela da idem tamo.Tvrdoglavo sam odbijala da idem,za mene je bilo ponizavajuce da sedim na podu i jedem dok svi ostali sede za stolom.Zato..."
-"Polako,Srno,uspori.Zasto si ti sedela na podu i jela?"
-"Nisam samo ja,Vuce.Mica i tetka,ona je mnogo mladja od mame pa je tada bila mozda mojih godina.Obicaj neki.",progundjala sam.
Klimnuo je."Od tada nisi vidella baku?"
Odmahnula sam."Kada bi dosla ovde tada bih je videla.Mada je na mene obracala paznju kao na tursko groblje.Isto",promrlljala sam.
Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me mazio."Zasto te onda pogadja to sto ce biti sahranjena kao muslimanka?",nezno je upitao.
Zabezeknuto sam ga pogledala."Ona je Srpkinja i pravoslavka,Vuce.Ceo zivot je to bila.Nije fer da je tako sahrane.",progundjala sam.
Nasmesio se."Znam,Srno.",nezno je rekao.
-"A i ne zelim da odem iz Beograda",promrmljala sam i pocrvenela.
-"Zasto?",lukavo je upitao.
-"Zbog tebe",tiho sam prosaputala i pogledala u pod.
-"Pogledaj me,Srno",promuklo je rekao.
Podigla sam glavu i pogledala ga.Spustio je dlan na moj obraz i strastveno me poljubio.Uzvratila sam mu i privila se uz njega.Ustao je i samnom u rukama krenuo ka mojoj sobi.nezno me je spustio na krevet i legao preko mene."Savrsena",promrmljao je i ponovo me poljubio.zavukla sam ruke pod njegovu majicu uzvracajuci mu poljupce.Neko je zazvonio na vrata.Uzdahnuo je,podigao glavu i pogledao me."Da se nisu tvoji vratili po nesto?",tiho je upitao.
Slegnula sam ramenima."Pojma nemam.Ostani ovde ja cu otici da otvorim",promumlala sam izvlaceci se ispod njega.
Ustao je i odmahnuo glavom."Sescu u trpezariji,nikome nece biti cudno da je Miroslav otisao po neke papire",mrmljao je namestajuci mi majicu.
Klimnula sam,on je otisao u trpezariju a ja da otvorim vrata."Izvolite",zacudjeno sam rekla coveku ispred sebe.
-"Ima li nekoga starijeg?"
-"Zasto vas to zanima?",drsko sam upitala.
-"Znate mi smo iz Jehovinih svedoka i..."
Smracila sam se."Vuce,dodji",pozvala sam ga.
U roku od nekoliko sekundi je bio na vratima."Sta je problem?",mrgodno je upitao.
-"Gospodin je iz Jehovinih svedoka",promumlala sam i povukla se nazad.Vuk je stao ispred mene."Sta zelite?",zabrundao je.
-"Znate imamo neke semestre i..."
-"Ne zanima nas.Nosite ta vasa sranja sto dalje odavde",zagrmeo je.
Covek je zaklimao glavom i brzinom munje nestao sa sprata.Zalupio je vrata,zakljucao ih pa se okrenuo ka meni."Plase me",promrmljala sam.
Nasmesio se."Znam,Srno,primetio sam.Nemas potrebe da se plasis,oni jesu naporni,ali nisu agresivni.",tiho je rekao i povukao me sebi.
Klimnula sam glavom i vise se privila uz njega."Znam da nisu,ali izazivaju nelagodu tim svojim navaljivanjem.Prosli put sam bila sama,nisam mogla da ih se otresem.",progundjala sam.
-"Zasto si uopste otvorila vrata kada si videla da ne znas ko je?",zbunjeno me je upitao.
Pocrvenela sam."Zaboravila sam da pogledam kroz spijunku",promrmljala sam.
Uzdahnuo je,uzeo me za ruku pa poveo ka trpezariju."Srno ne zelim da zvucim poput tvojih,ali moras biti malo pazljivija,mila moja.Ovo je opasan grad.Ne moram da ti pricam,sve znas i sama.",nezno je rekao.
Pocrvenela sam i klimnula."Znam,Vuce,ali ja se ovde osecam sigurno.Navikla sam na to kako se ovde zivi,ne plasim se,ali me ovi plase",prosaputala sam.
-"Slusaj,devojcice,ne smes da se osecas sigurno.Znas i sama sta se ovih dana desava na ulicama.Tvoj stric nije pobesneo samo zbog toga sto si dolazila zbog mene u kafe,vec zbog toga sto se tamo okupljaju svi.Ne slazemo se sa svima lepo,razumes li me?"
Nisam odolela da ne prevrnem ocima."Znam,Vuce,nisam glupa",progundjala sam i iznenadjeno vrisnula."Jesi li ti lud?",dreknula sam.
Klimnuo je glavom."Jesam.Jos jednom mi reci da nisi glupa i ponovicu.Znam da nisi glupa,ali se ne plasis nicega i hocu da shvatis da ponekad moras da se plasis."
-"Jebote,dupe mi bridi",zacvilela sam.
Nacerio se."Jel mnogo?",upitao je.
Klimnula sam glavom."Mnogo",bandoglavo sam rekla.
Ustao je,podigao me sa sebe i pogurao da legnem."Okreni se na stomak.",prosaputao je.Poslusala sam ga i on je digao moju suknjicu na gore.Skinuo mi je gacice,cucnuo kraj kauca i spustio usne na moju guzu."Ljubicu da prodje",prosaputao je.Zavukao je ruku izmedju mojih nogu,polako presao prstima po njoj i jos laganije ih ugurao unutra.Zacvilela sam i izvila se ka njegovoj ruci.Polako,sporo,mucno ih je pomerao.Pogledala sam ga preko ramena,imao je blazen izraz lica,kao da je neizmerno uzivao u tome."Vuce...",prosaputala sam.Podigao je pogled ka meni."Polako,devojcice",promuklo je rekao i nastavio da ih nezno gura.Sklopio je oci i nastavio da spusta poljupce po mojoj guzi.Napipao je neku tacku u meni i poceo lagano da je masira.Izludjivao me je,stenjala sam,dahtala i cvilela nemirno se vrpoljeci.Osetio je da sam blizu i samo malo jace stisnuo tu tacku i uz glasan krik sam dozivela vrhunac.Bila sam nesvesna svega oko sebe osim tih magicnih prstiju i usana.Lagano ih je izvukao iz mene,dopuzao do moje glave i nezno uvukao ruku u moju kosu spustajuci te prelepe usne na moje."Kako si lepa,Srno",prosaputao je gledajuci me u oci.
Jedva sam se nasmesila."I ti si,Vuce.",promrmljala sam.
Uzvratio mi je osmeh i podigao se na kauc do mene."Drago mi je sto si corava.",promrmljao je i povukao me u svoj zagrljaj.
Nasmesila sam se i jos vise se privila uz njega."Ni ti nista bolje ne vidis.",prosaputala sam.
Jace me je zagrlio i ja sam se skupila u njegovom narucvju i zaspala.
-"Molim?",javila sam se kada me je zvuk telefona trgao iz misli."Sta radis,devojcice?",nezno je upitao.Osmeh mi je ozario lice."Nista evo mislim na tebe.Ti?".tiho sam upitala."I ja mislim na tebe.Stalno mislim na tebe.",tiho je dodao."Znam,Vuce.",tiho sam prosaputala."Zvao me stric",najednom sam dodala.Nasmejao se."Znam,Srno.",reka je."Naravno da znas kad ga vidjas",progundjala sam."Srno...",poceo je."Zasto neces da kazes ko je treci?",tvrdoglavo sam upitala."Devojcice,nemoj.",tiho je rekao."U redu,u redu.",progundjala sam."Volim te,zvacu.",promrmljao je i spustio slusalicu.Ma da,nemoj,imas srece samo sto sam slaba na tebe,gundjam u sebi.Navaljujemo Madalena i ja ceo dan,vrda,laze,a onda kao grom iz vedra neba kaze,to je tvoj stric.Gledam u monitor i suze same krecu.Zar je bio svo vreme tako blizu i nije se javio?Zar je moguce?Ljuta sam,opasno sam ljuta,ali tu je i onaj osecaj da je ipak tu,cuva me.Od cega?Od cega me cuvaju sve ove godine?Ja sam tada bila samo jedna obicna klinka...
-"Srno,mila moja,budi se.",sapuce i nezno me drma.
Otvorila sam oci i pogledala ga."Mm?"
-"Sad je Miroslav zvao,stize.Otac ti je u kraju vec.",nezno je rekao.
Skocila sam i pocela panicno da ronjam po kaucu i oko njega."Gde su mi gacice?",zacvilela sam.
Prasnuo je u smeh."Smiri se,devojcice.Obukao sam ti ih."
Klimnula sam."Idem da se umijem i ocesljam",promrmljala sam i poput rakete odletela u kupatilo.Cula sam kad je stric usao u stan."Gde je Srna?",upitao je Vuka.
-"Otisla je u wc,Miroslave.",progundjao je.
Izasla sam i zagrlila strica."Jesu li kod tebe bili Jehovini svedoci?"
Nasmejao se."Zaboga,mala.Nemas cega da se plasis."
Nacerila sam se."Vuk kaze drugacije."
Mrko me je pogledao."Znas da nisam mislio na to,devojcice.",zarezao je.
Bacila sam mu se oko vrata."Znam",promrmljala sam i ovlas ga poljubila.
Odmahnuo je glavom."Ne radi se tako",prosaputao je i strastveno me poljubio."Tako je vec bolje",prosaputao je kada je pogledao u mene.Bila sam dezorjentisana i jedva sam stajala na nogama.
-"Jebote,Vuce,pusti je,otac joj je blizu.Sedi,mala",progundjao je stric.
Klimnula sam i strovalila se na kauc.Vuk je seo do mene i nezno prstima presao po mom licu.Ubrzo je tata dosao,ja sam dohvatila neku knjigu i pustila njih da pricaju.Iako sam se svim silama trudila da se skoncentrisem na sadrzaj knjige,Vuka blizina mi je unistavala moc razumevanja icega.Pogledala sam ga ispod trepavica i videla da i on svaki cas baca poglede ka meni."Aco,moze li sutra Srna samnom?Idem do grada a ti radis pa da ne bude sama.Bice joj dosadno",stric je promrmljao na sta sam ja podigla glavu i sa nadom pogledala u tatu.
Tata se nasmejao."Znas da moze,Miroslave.Neka se opusti sada ovih deset dana.Nece joj biti ni najmanje lako kada joj se majka vrati.",progundjao je.
-"Zasto?",bledo sam upitala.
Uzdahnuo je i pogledao me."Mislis da ce tako lako preci preko ovoga sto nismo otisli,Srno?Kad realno pogledas i upravu je.Tvoja je baka a moja tasta.",tiho je rekao.
-"Ti si mogao ici,ja sam rekla jos onda da necu i necu."
-"Znam,Srno da si rekla.Ni ja nisam otisao bas zbog toga.,ali opet nije trebalo ni jedno od nas da se u to mesa.One su joj cerke."
Uzdahnula sam."Slusaj,tajko,necu vise o tome.Ja sam rekla svoje misljenje i toga se drzim.Ujutru cu otici da upalim svecu u crkvi,pre nego sto stric dodje po mene.Skoro deset godina nisam bila dole i ne pada mi na pamet da idem sada i ucestvujem u toj gluposti sto su njih dve napravile.",gundjala sam.
-"Pusti je,Aco.Znas da kad ona nesto odluci tu je kraj svake price.",stric je mirno rekao.
Tata je klimnuo."Zato cemo i snositi posledice.",progundjao je.
-Zabole me za posledice",promumlala sam sebi u bradu.
-"Srno,ne budi bezobrazna",tata je zarezao.
-"Idem da spavam.",progundjala sam,ustala i poljubila tatu i strica u obraz."Laku noc,Vuce",tiho sam rekla i pogledala ga.
-"Laku noc,mala",nezno je rekao.
Otisla sam u sobu i skupila se u krevetu.Znam da me tek ceka pakao,ali nisam htela da odustanem od svoga.Pa,Srno,nikad nisi valjala ,sta sad neces ni sada,progundjala sam za sebe.Celu noc sam se prevrtala kao po svom obicaju po krevetu.Zaspala sam tek negde pred zoru.Budi me uporno zvono na telefonu."Halo?",pospano sam se javila.
-"Jesi li spremna,mala?",stric je razdragano upitao.
-"Za sta?"
-"Ides samnom i Vukom,zaboravila si?",upitao je smejuci se.
Skocila sam iz kreveta."Nisam,bicu spremna za par minuta.Koliko je sati uopste?"
-"Sedam,mala."
-"Pasce sneg,odkud ti budan u ovo doba?",gundjala sam dok sam trazila sta cu da obucem.
-"Za to se zahvali Vuku,vec pola sata je kod mene.Hajde,spremaj se,cekamo te.",rekao je cerekajuci se.
Spustila sam slusalicu i uzela donji deo trenerke i majicu.Napolju je padala kisa.Gde cemo po ovakvom vremenu?Nisu normalni,mumlala sam dok sam se sredjivala.Petnaest minuta kasnije bila sam spremna i izletela sam iz stana i pohitala ka dva sprata iznad.
Dani prolaze,vreme do polaska u Beograd je sve blize.Sa Vukom se svakodnevno cujem,vodimo ljubav preko telefona i samu sebe ubedjujem da ako se budemo videli da ce to biti samo naivno,drugarski.Koga lazes,Srno?Neces mu odoleti.Potreban ti je,kao i ti njemu,isto.Da li ce i stric biti sa njim?Ta pomisao me smiruje i uznemiruje u isto vreme.Njih dvojica su tamo negde zajedno,a ja...Ja sam daleko od njih iako bih najvise na svetu volela da samo jedan dan provedem sa njima kao nekada.Da samo jedan dan budem ono sto sam nekada bila,pre svega ovoga.Znam da je to nemoguce,proslost se ne moze vratiti niti ja mogu opet biti ista.Ne posle svega.I sta zaboga ima da mi kaze toliko strasno da ne moze preko telefona,da mora da me vidi i u oci mi kaze?Nervozna sam i razdrazljiva,plasim se sama sebe,svoji emocija i ludosti.Oduvek je bio tu,skriven u meni,spavao.A sada se probudio i vratio u svoj svojoj snazi.Cak i jaci nego pre.Blago meni,ludoj,progundjala sam,uzdahnula i sklopila oci.
Нема коментара:
Постави коментар