Ogorceno sam otpuhnula.Trebalo je tada da zaustavim sve,trebalo je da se sklonim od tog coveka i nastavim da zivim kao da se nista nije desilo.Trebalo je...Iz razmisljanja me trze poruka na hangoustu.Jedna devojka pita za moju knjigu,dugo nema nastavka kaze.Nasmejala sam se i pocela dopisivanje sa njom.Ubrzo smo se skontale i poslala sam joj zahtev za prijateljstvo na fejsbuku.Kaze primetila je prevelike emocije u njoj.Prevelike emocije ka coveku koji je glvni lik u knjizi.Nasmesila sam se,super bas sam providna,progundjala sam.Nesto sam joj neodredjeno rekla i vratila se u svoj svet secanja.
Narednih sedam dana sam hodala po kuci kao neki duh.Nisam jela,nisam spavala i pod izgovorom da sam bolesna nisam odlazila u skolu.Od onog poljubca nije se vise javio."Hajde,dizi dupe iz kreveta.Danas je tvom stricu rodjendan i idemo na rucak",tata je nasmejano rekao.
Zastenjala sam.Zaboravila sam na njegov rodjendan,skocila iz kreveta i na brzinu se obukla."Idem da mu kupim nesto",promumlala sam,izletela na vrata i otisla u trzni centar.Uzela sam lep lonsion posle brijanja i vratila se kuci.U dva sata smo se popeli dva sprata iznad.Atmosfera je bila super,ako izuzmemo povremene mrke striceve poglede u mom pravcu.O boze,sve je saznao,garant,prostenjala sam u sebi.Taman je posluzio rucak kada je neko zazvonio na vrata.Otisao je da ih otvori i posle nekoliko sekundi u trpezariju je usao Vuk."Sedi",stric mu je veselo rekao i pokazao na stolicu pokraj mene.Nisam htela ni da ga pogledam,mrljavila sam po tanjiru.U zeludcu mi je kuvalo i osetila sam blagu mucninu kada mi je zapistao mobili."Zasto nista ne jedes,devojcice?",glasila je poruka.
"To se tebe ne tice.Tornjaj se u pizdu materinu.",odgovorila sam i nastavila da brljavim po tanjiru kada sam osetila njegovu ruku na kolenu.Nastavila sam da ga ignorisem.Jako me je stisnuo da me je dobro zabolelo.Zabezeknuto sam ga pogledala i skocila sa stolice."Moram da idem kuci,nije mi dobro",promucala sam,na brzinu poljubila strica u obraz i kao da me juri horda besnih pasa sletela niz stepenice,usla u stan i zakljucala vrata.
"Gde si,treba da razgovaramo?Docicu",stigla je nova poruka.
"Tornjaj se,nemamo o cemu da razgovaramo.",napisala sam i svalila se u krevet.
Ugasila sam telefon,dohvatila neku knjigu i pocela da citam,pokusavala sam da smirim i uznemireno srce i jadan zeludac koji je pretio da sve sto sam pojela izbaci napolje.Ujutru sam ustala,obukla se i krenula ka skoli.Na parkingu skole,oslonjen na auto cekao je Vuk."Srno,moramo da razgovaramo",tiho je rekao.
Ljutito sam ga pogledala."Nemamo o cemu.Zurim u skolu",rekla sam,podigla glavu i usla u skolsko dvoriste.
"Cekacu te ovde posle skole,moramo da razgovaramo."
"Cekaces do sutra",odgovorila sam i smisljala kako da ga izbegnem.To je to,pomislila sam i nacerila se.Kada je zvonilo za kraj zadnjeg casa,izasla sam na nastavnicka vrata i na kapiju iza skole i drugim putem otisla kuci.Naredno jutro sam iskupila hordu drugarica oko sebe i krenula u skolu.Stajao je na istom mestu i cekao me.Napravila sam se da ga ne vidim i usla u skolu.Izasla sam takodje okruzena drustvom i zatekla ga kako stoji na istom mestu i ceka me.Zaboleo me je njegov nezan pogled,ali nisam zelela da popustim.Takva sam,tvrdoglava.I sledeca dva jutra bio je na istom mestu i cekao me.Petog jutra se nije pojavio.To je to,odustao je tuzno sam pomislila,ali sam ipak shvatala da je tako najbolje.Ne bih podnela jos jedno ponizenje.Nakon skole ga nije bilo i uputila sam se normalnim putem kuci.Sa drugaricama sam se rastala na pola puta i zamisljeno krenula ka svojoj kuci.Najednom je auto stalo na ulici kraj mene,izasao je iz njega i poput dzaka me podigao.Doneo me do auta,stavio na sediste,vezao me pojasom i zatvorio vrata zakljucavsi ih.Zabezeknuto sam ga pogledala kada je usao."Moramo da razgovaramo.",prosaputao je.
Nisam verovala sopstvenim usima."Ovo ti zoves razgovorom?Ovo je kidnapovanje malol..."
Spustio je ruku preko mojih usana."Moramo,Srno.Moras da me saslusas."
Uzdahnula sam i klimnula glavom."U redu",tiho sam rekla.Neka te slusa deda tvoj,ja necu,progundjala sam u sebi.Pokrenuo je vozilo i lagano krenuo.Svo vreme sam gledala kroz prozor,iskljucila sam se,nisam zelela da ga slusam.Nakon pola sata voznje i njegovog verglanja u prazno stao je ispred moje zgrade."Znaci,sutra dolazim po tebe u osam.",tiho je rekao.
Rasirila sam oci."Dolazis po mene?Zasto?",zapanjeno sam ga upitala.
-"Srno,sad sam ti sve rekao.",rekao je na kraju zivaca.
Pocrvenela sam."Nisam cula,mozes li da ponovis",tiho sam rekla.
Narednih sedam dana sam hodala po kuci kao neki duh.Nisam jela,nisam spavala i pod izgovorom da sam bolesna nisam odlazila u skolu.Od onog poljubca nije se vise javio."Hajde,dizi dupe iz kreveta.Danas je tvom stricu rodjendan i idemo na rucak",tata je nasmejano rekao.
Zastenjala sam.Zaboravila sam na njegov rodjendan,skocila iz kreveta i na brzinu se obukla."Idem da mu kupim nesto",promumlala sam,izletela na vrata i otisla u trzni centar.Uzela sam lep lonsion posle brijanja i vratila se kuci.U dva sata smo se popeli dva sprata iznad.Atmosfera je bila super,ako izuzmemo povremene mrke striceve poglede u mom pravcu.O boze,sve je saznao,garant,prostenjala sam u sebi.Taman je posluzio rucak kada je neko zazvonio na vrata.Otisao je da ih otvori i posle nekoliko sekundi u trpezariju je usao Vuk."Sedi",stric mu je veselo rekao i pokazao na stolicu pokraj mene.Nisam htela ni da ga pogledam,mrljavila sam po tanjiru.U zeludcu mi je kuvalo i osetila sam blagu mucninu kada mi je zapistao mobili."Zasto nista ne jedes,devojcice?",glasila je poruka.
"To se tebe ne tice.Tornjaj se u pizdu materinu.",odgovorila sam i nastavila da brljavim po tanjiru kada sam osetila njegovu ruku na kolenu.Nastavila sam da ga ignorisem.Jako me je stisnuo da me je dobro zabolelo.Zabezeknuto sam ga pogledala i skocila sa stolice."Moram da idem kuci,nije mi dobro",promucala sam,na brzinu poljubila strica u obraz i kao da me juri horda besnih pasa sletela niz stepenice,usla u stan i zakljucala vrata.
"Gde si,treba da razgovaramo?Docicu",stigla je nova poruka.
"Tornjaj se,nemamo o cemu da razgovaramo.",napisala sam i svalila se u krevet.
Ugasila sam telefon,dohvatila neku knjigu i pocela da citam,pokusavala sam da smirim i uznemireno srce i jadan zeludac koji je pretio da sve sto sam pojela izbaci napolje.Ujutru sam ustala,obukla se i krenula ka skoli.Na parkingu skole,oslonjen na auto cekao je Vuk."Srno,moramo da razgovaramo",tiho je rekao.
Ljutito sam ga pogledala."Nemamo o cemu.Zurim u skolu",rekla sam,podigla glavu i usla u skolsko dvoriste.
"Cekacu te ovde posle skole,moramo da razgovaramo."
"Cekaces do sutra",odgovorila sam i smisljala kako da ga izbegnem.To je to,pomislila sam i nacerila se.Kada je zvonilo za kraj zadnjeg casa,izasla sam na nastavnicka vrata i na kapiju iza skole i drugim putem otisla kuci.Naredno jutro sam iskupila hordu drugarica oko sebe i krenula u skolu.Stajao je na istom mestu i cekao me.Napravila sam se da ga ne vidim i usla u skolu.Izasla sam takodje okruzena drustvom i zatekla ga kako stoji na istom mestu i ceka me.Zaboleo me je njegov nezan pogled,ali nisam zelela da popustim.Takva sam,tvrdoglava.I sledeca dva jutra bio je na istom mestu i cekao me.Petog jutra se nije pojavio.To je to,odustao je tuzno sam pomislila,ali sam ipak shvatala da je tako najbolje.Ne bih podnela jos jedno ponizenje.Nakon skole ga nije bilo i uputila sam se normalnim putem kuci.Sa drugaricama sam se rastala na pola puta i zamisljeno krenula ka svojoj kuci.Najednom je auto stalo na ulici kraj mene,izasao je iz njega i poput dzaka me podigao.Doneo me do auta,stavio na sediste,vezao me pojasom i zatvorio vrata zakljucavsi ih.Zabezeknuto sam ga pogledala kada je usao."Moramo da razgovaramo.",prosaputao je.
Nisam verovala sopstvenim usima."Ovo ti zoves razgovorom?Ovo je kidnapovanje malol..."
Spustio je ruku preko mojih usana."Moramo,Srno.Moras da me saslusas."
Uzdahnula sam i klimnula glavom."U redu",tiho sam rekla.Neka te slusa deda tvoj,ja necu,progundjala sam u sebi.Pokrenuo je vozilo i lagano krenuo.Svo vreme sam gledala kroz prozor,iskljucila sam se,nisam zelela da ga slusam.Nakon pola sata voznje i njegovog verglanja u prazno stao je ispred moje zgrade."Znaci,sutra dolazim po tebe u osam.",tiho je rekao.
Rasirila sam oci."Dolazis po mene?Zasto?",zapanjeno sam ga upitala.
-"Srno,sad sam ti sve rekao.",rekao je na kraju zivaca.
Pocrvenela sam."Nisam cula,mozes li da ponovis",tiho sam rekla.
Videla sam kako mu zivac na obrazu igra."Iskreno,sad bih ti radije otkinuo glavu nego ponovo pricao.Docicu sutra po tebe pa cemo razgovarati.",zarezao je.
Zabezeknuto sam ga pogledala,klimnula glavom i izletela iz auta.Meni neces kidati glavu,Srna danas ide u selo,daleko od tebe,mumlala sam u sebi.
Dosla sam kuci,spakovala neke osnovne stvarčice,ostavila tati i mami poruku da sam otisla na plac kod bake i deke i uputila se na železničku stanicu.Usla sam u prvi voz i ubrzo bila na placu.Naredna tri dana telefon mi je bez prestanka pistao u znak poruke.Ignorisala sam i brisala jednu za drugom.Cetvrto jutro, tek sto sam ustala i sela ispod hrasta da popijem kafu stalo je stricevo auto ispred kapije."Miroslave, odkud ti",deka je odusevljeno rekao.
Stric se pozdravio sa njim i bakom pa me pogledao."Dosao sam da porazgovaram sa Srnom.Pobegla je iz grada,roditeljima je ostavila samo poruku i mogu reci da su mnogo ljuti sto vec drugi dan izostaje iz skole",promrmljao je.
Deka je uzdahnuo. "Znam,rekla je da ima nekih problema u gradu i da dok ne smisli resenje,tamo se ne vraca.A ti znas koliko sam ja slab na nju."
Stric je klimnuo. "Znam i ja sam,ali u grad ide samnom.",odlucno je rekao.
Pokunjila sam se."Samo da uzmem torbu",tiho sam rekla.Znala sam da kad stric nesto odluci nema sanse da isteram svoje.Stavila sam torbu u auto i usla na prednje sediste.Seo je za volan i krenuli smo.
Cim smo dosli ispred seoskog kafica,stao je,ugasio motor i pogledao me. "Prvo cemo ti i ja da porazgovaramo. ",nezno je rekao.
Klimnula sam i izasla za njim seli smo za sto,Dzo je dosao do nas i namignuo mi."Pivo,Srno?"
Nasmejala sam se. "Imam osecaj da ce mi za ovaj razgovor trebati veoma bistra glava.Donesi mi slatku kafu."
Dzo je klimnuo. "Za vas,gospodine? ",Dzo je upitao.
-"Viski ",odrezao je pa me pogledao."I sta se desilo?"
Pocrvenela sam do korena kose. "Mislim da vec znas.",promrmljala sam.
Odmahnuo je glavom. "Ne,ne znam i hocu ti da mi kazes",ostro je rekao.
Jos jace sam pocrvenela. "Poljubila sam ga. Nestao je na sedam dana i hteo posle da porazgovaramo, cetiri dana sam ga izvegavala,peti me je smestio u auto.Vozio je i pričao, ali ga nisam slusala.",tiho sam završila.
-"Koga,Srno?Koga si poljubila? ",pravio se lud.
Spustila sam pogled."Vuka,stice",prosaputala sam.
Stric je duboko uzdahnuo."Napravila si sranje,mala.",tiho je rekao.
Klimnula sam. "Znam,zato sam i pobegla u selo.",prosaputala sam.
Dzo je doneo kafu i viski, naplatio i sklonio se. "U redu, ovog puta si prepustena sama sebi.Ja ti ne mogu pomoci.Vodim te u grad da razgovaras sa njim i..."
Skocila sam sa stolice. "Ne pada mi na pamet.Ostajem u selu dok..."
-"Vracas se u grad,Srno.I da,razgovaraces sa njim i pocistiti nered koji si napravila. ",zagrmeo je.
Srucila sam se nazad na stolicu.Videla sam kako seljani radoznalo gledaju u nas."Ne mogu,strice",zacvilela sam.
-"Zasto?",nezno je upitao.
-"Zaljubila sam se.Znam da je to pogresno,znam da je ozenjen i stariji dvadeset godina,ali...",glas mi je pukao i jedva sam zadrzala suze.
Stric je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Samo razgovaraj sa njim,u redu?Samo uradi to,mala.Ne mozes bezati od toga ceo zivot,moras se suociti sa tim. ",tiho je rekao.
Klimnula sam. "U redu, strice. Idemo onda u grad ",rekla sam i ustala sa stolice.
Ustao je, obgrlio me oko ramena, privukao sebi i nezno me poljubio u teme."Znas da te obozavam,ali mala u velikim si govnima."
Pogledala sam ga. "To znam i sama,ako je prosli put zeleo da mi otkine glavu,sad ce to sigurno i uraditi.Ni sama ne znam koliko poruka mi je poslao,ni na jednu nisam odgovorila.",mucenicki sam rekla.
Prasnuo je u smeh. "Nece,Srno.Nisam mislio na to."
-"Nego na sta?"
Odmahnuo je. "Kad budes razgovarala sa njim,dodji kod mene pa cemo pricati,vazi?"
Klimnula sam glavom. "Javicu mu se ovih dana sa razgovaramo. "
Klimnuo je, ali nista nije rekao.Nekih pola sata kasnije prosli smo pored nase zgrade.Pogledala sam u strica, ali kako je cutao nisam nista pitala.Ubrzo smo se nasli u Kosutnjaku.Zasao je u sumu,ugasio auto pa me pogledao. "Idi i razgovaraj sa njim,mala."
Zapanjeno sam ga pogledala. "Ostavices me samu u sumi sa njim?",zasistala sam.
Prevrnuo je ocima. "Srno,ovo nije suma vec park,drugo da ostavicu te samu sa njim.Ne planiram da slusam vas razgovor niti da se mesam.Sama si vas dovela do..."
Mrko sam ga pogledala. "Nisam samo ja kriva i on je",zakrestala sam.
-"Za sta,Srno?Za sta je on kriv?Za to sto si isla sedam dana u onaj kafe zbog njega?Za to sto si ga gledala kao da je neko bozanstvo sislo na zemlju? Za to sto si dosla i dala mi pare samo da bi privukla njegovu paznju?Za to sto si ga poljubila, a zatim pobegla u selo?Ne,mala,nije kriv.A posle svega sto si uradila, srce nije kamen da ne popusti. Idi i razgovarajte, dodji posle kod mene,razgovaracemo",progundjao je.
Klimnula sam glavom,izasla iz auta i zalupila vratima."Ma da,za sve je Srna kriva,on je neduzan u picku materinu. I gde da ga trazim sad ovde",,naglas sam gundjala.
-"Tu sam,devojcice. ",tiho je rekao iza mene.
Poskocila sam kao da je u najmanju ruku opalio iz puske,a ne tiho i nezno rekao.Okrenula sam se i pogledala ga. "I ja sam tu.Sta hoces?",nadmeno sam upitala.
Progutala sam knedlu kada mi je prisao."Hoces li me saslusati?",nezno je upitao.
Sklopila sam oci i drhtavo uzdahnula. Njegov pogled, njegova blizina i neznost u glasu su mi mutile pamet.Da je trazio da skocim sa mosta,vrlo verovatno je da bih to i uradila. "Saslucacu te",prosaputala sam.
Uzeo me za ruku i poveo do jednog drveta,seo je i povukao me dole kraj sebe.Duboko je uzdahnuo. "Srno,ja sam ozenjen,znas cime se bavim,znas sta me ceka.Stariji sam od tebe dvadeset godina,Srno.Onaj dan sam te odveo u separe sa namerom da te poljubim, samo nisam ocekivao ni tvoju,a ni moju takvu reakciju na taj poljubac.",tiho je rekao.
Pocrvenela sam. "Razumem, ko zna sta si pomislio o meni jer sam te prva poljubila. Ne znam sta me je spopalo,to mi je bio prvi poljubac. ",verglala sam.
Prasnuo je u smeh. "Primetio sam,Srno.Nisam..."
Uvredjeno sam skocila na noge."Znam da ne znam da se ljubim, nemoj da mi se smejes vec idi i trazi neku koja zna,a mene ostavi na miru",obrusila sam se na njega i krenula ka putu.
Poleteo je zamnom, u dva koraka me stigao,uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi.Privio me je uza se i spustio usne na moje."Odgovori mi, Srno,znam da to zelis,odgovori mi",prosaputao mi je na usnama koje sam ja tvrdoglavo drzala zatvorene
Pogledala sam ga u oci."Pusti me,molim te",tiho sam zacvilela."Sam si rekao,ozenjen si i..."
Odmahnuo je. "Nije vazno, nista od toga nije vazno. Odgovori mi",rekao je svo vreme mi nezno dodirujuci usne usnama. Popustila sam i odgovorila mu.Privijao me je uz sebe i ljubio kao da nam oboma zivot zavisi od toga.Uzvracala sam mu cvrsto ga drzeci za kosulju.U glavi mi se vrtelo i imala sam osecaj da cu pasti ako me samo na trenutak pusti.Podigao je usne sa mojih."Srno...",prosaputao je nezno trljajuci nos o moj i gledajuci me u oci.
-"Sad moras da ides,zar ne?",tiho sam upitala.
Odmahnuo je i privio me u zagrljaj.Obgrlila sam ga oko vrata i snazno stegla."U govnima smo,mala,znas to,zar ne?"
Odmakla sam se od njega i pogledala ga."Mislis ja sam u govnima i to do guse",progundjala sam.
Ponovo me je privukao sebi."Oboje smo u govnima.I to velikim.Najgore od svega je sto po prvi put nemam izlaza ni za jedno od nas."
Spustila sam glavu na njegove gudi i on me je jace zagrlio."Mozda bi najbolje bilo da se ne vidjamo vise.Izbegavacu te i..."
-"Dokle,Srno?Izbegavaces me ceo zivot?Kada se slucajno sretnemo pravicemo se da se ne poznajemo?Mozes li to,Srno?",nezno je saputao,
-"Ne znam,moram da razmislim",prosaputala sam i jace ga stegla.
Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me povuka nateravsi me da ga pogledam."Znam da moras.Hajde,odvescu te kuci",prosaputao je,nezno me ovlas poljubio i uz uzdah me povukao ka svom automobilu.Desetak minuta kasnije nasli smo se ispred moje zgrade.Ovlas mi je dodirnuo prstom usne."Vidimo se",prosaputao je.
Nisam znala dal cemo se vise videti,makar ne na ovaj nacin.Bila sam zbunjena,na neki nacin uplasena zbog svega toga.Samo sam klimnula glavom,uputila mu osmeh i izasla iz auta.Popela sam se na sprat i usla u svoj stan.Sestra je bila u skoli,tata i mama na poslu.Pomislila sam da odem do strica i porazgovaram sa njim,ali mi se nije dalo.Nisam zelela ni sa kim da razgovaram.Srucila sam se u krevet i iznemoglo zaspala."Srno,probudi se",tata me je nezno drmao.
Otvorila sam oci i uzdahnula.E sad me ceka nova kazna i poredavanje.Blago meni,pomislila sam u sebi.Znala sam da sam kriva."Znam da sam kriva sto sam onako otisla u selo,tata.Prihvaticu svaku kaznu koju si odredio.",prosaputala sam na silu gutajuci suze.
Pogledao me i seo kraj mene."Necu te kazniti,Srno.Sta se desava?U kakvom si problemu?",tiho je upitao.
Uzdahnula sam i spustila pogled."Ne mozes da mi pomognes,tata.Niko ne moze.Moram sama",tiho sam rekla gledajuci u svoje prste.
-"Naravno da mogu.Sta god da je,pomocicu ti.Pomocice ti i stric i..."
Odmahnula sam."Ni on ne moze da mi pomogne,tata.Rekao mi je to danas."
-"Sta je problem,Srno?",upitao je uz uzdah.
Odmahnula sam."Nije nista strasno,tata.Samo je nesto sto moram sama."
Uzdahnuo je i klimnuo."Mogu li na bilo koji nacin da ti pomognem?",zabrinuto je upitao.
Klimnula sam."Mozes,pusti me da ne idem u skolu ove nedelje",tiho sam rekla.
-"Srno,nisi isla ni pretrprosle nedelje u skolu i...U redu,ostani kod kuce",progundjao je kada sam ga izmuceno pogledala.
Nasmesila sam se."Ko god pita za mene,bolesna sam.",prosaputala sam.
Klimnuo je i uz tezak uzdah izasao iz sobe.Naredna dva dana sam ostala zatvorena u kuci i nervozno razmisljala sta i kako dalje.Razum mi je govorio da ne mogu ostati ceo zivot zatvorena u kuci,a ona nerazumna strana je bas to predlagala.Treci dan mi je mozak vec pulsirao preteci da eksplodira.Upalila sam muziku i krenula da raspremam po kuci.Makar cu mami pomoci,pomislila sam.Pevala sam i plesala onako u boksericama i topicu,nisam se ni obukla.Ceo dan sam sama.Sestra na ekskurziji,mama i tata ceo dan rade."Mislio sam da si bolesna",progundjao je glas iza mene.
Uplaseno sam odskocila i okrenula se.Na vratima su stajali stric i Vuk."A ja sam mislila da sam sama.Izadjite napolje da se obucem",zarezala sam crvena od sramote.Zaboravila sam da stric ima kljuc od kuce.Pogledala sam u Vuka i on me je prikovao pogledom.Nisam imala snage da otrgnem pogled sa njegovog.
-"Ostavicu vas da porazgovarate i skuvati kafu.",promumlao je stric i izasao iz sobe.
-"Izadji da se obucem",prosaputala sam.Gledao me je i klimnuo glavom,okrenuo se i krenuo ka vratima."Stani",jos tise sam dodala.Znala sam da to nije pametno,o da,znala sam.Ali posto meni nikada pametne ideje nisu ni padale na pamet nisam marila za to.Okrenuo se ponovo ka meni i pogledao me.Progutala sam,lagano mu prisla i ponovo ga pogledala.Spustio je dlan na moj obraz i nezno me pomazio.Bacila sam mu se oko vrata i snazno ga zagrlila.Povukao me za kosu,pogledao me i poljubio.Uzvratila sam mu."Vidis da ne mozes,Srno",tiho je prosaputao kada je podigao usne sa mojih i nezno sakom presao po mojim ledjima do guze.Spustio je ruku na guzu i nezno je stisnuo.
-"Ovo nije slucajan susret",prosaputala sam.Tresla sam se kao list na vetru.
Nasmesio se i odmahnuo."Ne,nije.Hajde,priznaj i sebi i meni da ne mozes,devojcice",tiho je saputao."Priznaj da ce se svaki susret zavrsiti ovako."
-"Ne mogu",tiho sam rekla.
-"Znam",jos tise je dodao i nezno me poljubio."Obuci se,cekam te u kuhinji.",promrmljao je,odvojio me od sebe i izasao iz sobe.Ostala sam da tepcem i gledam u zatvorena vrata.Uzela sam suknjicu,majcicu,obukla se i izasla iz sobe.
Sela sam na stolicu i posramljeno pogledala u strica."Strice,ja..."
Odmahnuo je."Srno,rekao sam ti,ovo moras sama.Necu se mesati u to.Shvatas da tvoji ne smeju da znaju za to?Shvatas da jedan pogresan korak on ide u zatvor,a poznajuci Acu ti u dozivotni kucni zatvor?Meni ce glava da leti jer sam dopustio sve to",na kraju je dodao.
Jos jace sam pocrvenela."Znam,strice.Mogu da odem kod tetke,dovoljno je daleko..."
Stric je odmahnuo glavom."Nije,Srno.Vratila bi se brze nego sto bi otisla.Prvo,ne bi mogla da zivis u Frankfurtu,drugo ne bi mogla da zivis po muslimanskim pravilima.Trece,mislis li da bi te iko pustio da odes toliko daleko?"
-"Pustili bi me,strice.Izdrza..."
-"Srno,znam te,jebote.Posvadjala bi se sa svima i vratila bi se prvim avionom nazad.Jedva mozes da ih gledas kada dodju na dva dana.Jos nesto,mislis li da bi te to drzalo dalje od njega?",tiho je upitao.
-"Ne znam",promrmljala sam.
-"Ne bi,samo jaka volja,tvoja volja moze da te drzi dalje od njega.Imas li je,Srno?" Cutala sam i gledala u sto.Nisam je imala,ali nisam zelela ni to da priznam.Stric je klimnuo."Tako sam i mislio.Nista,sve sto mogu jeste da vam pomognem da se ne sazna.",tiho je rekao."Mala,idem da zavrsim nesto.",tiho je rekao i ustao.
Klimnula sam i krenula da ih ispratim,ali sam primetila da je Vuk ostao da sedi."Zar on ne ide sa tobom?",razgoroceno sam upitala.
Stric je uzdahnuo i povukao me u zagrljaj."Ne ide,Srno.Tu sam dva sprata iznad.Resite sta cete,moras,mala.",prosaputao je,poljubio me u teme i izasao na vrata.
Vratila sam se u kuhinju i pogledala u Vuka."Hoces li jos jednu kafu?",nervozno sam upitala.
Odmahnuo je glavom i pruzio ruku ka meni."Dodji",tiho je rekao.
Spustila sam ruku u njegovu,povukao me na sebe i ugnjezdrio u svoja krila."Nemamo izlaza,zar ne?",tiho je upitao i spustio ruku na moju butinu.
Odmahnula sam glavom."Nemamo",prosaputala sam i spustila usne na njegove.Ljubili smo se dok me je nezno rukom dodirivao po butini.Zazvonio je interfon i ja sam se trgla.
Nasmesio se."Idi,vidi ko je,ja cu pozvati Miroslava da se vrati",tiho je rekao.
-"Ko je?"
-"Mala,ja sam otvori",zagraktao je Misa.
Prevrnula sam ocima i pritisla taster za otvaranje vrata."Samo mi je jos on falio",progundjala sam.
Nasmejao se povukao me k sebi i poljubio."Ko je to?"
-"Jedan od striceva,peder",u poverenju sam dodala.
Utom je stric usao u kucu i seo."Ko dolazi,Srno?"
-"Misa",promumlala sam.
Prevrnuo je ocima."Idemo nas dvojica..."
-"A ne,necete me ostaviti samu sa njim",zacvilela sam.
-"Zaboga,Srno moras prestati tako da se ponasas sa njim.Sve imam osecaj da ces jednog dana poceti da bezis glavom bez obzira kad ga vidis",stric je progundjao.
Sedim i smejem se.I dalje se bojim tog strica kao da je sam djavo,a u stvari biuo je najnezniji od svih.Sav isfeminiziran,na note isao mi je po nervima.I dan danas mi ide.Iz svega toga,trgla me je poruka.Samo jedna jedina rec.
"Devojcice..."
-"Sad moras da ides,zar ne?",tiho sam upitala.
Odmahnuo je i privio me u zagrljaj.Obgrlila sam ga oko vrata i snazno stegla."U govnima smo,mala,znas to,zar ne?"
Odmakla sam se od njega i pogledala ga."Mislis ja sam u govnima i to do guse",progundjala sam.
Ponovo me je privukao sebi."Oboje smo u govnima.I to velikim.Najgore od svega je sto po prvi put nemam izlaza ni za jedno od nas."
Spustila sam glavu na njegove gudi i on me je jace zagrlio."Mozda bi najbolje bilo da se ne vidjamo vise.Izbegavacu te i..."
-"Dokle,Srno?Izbegavaces me ceo zivot?Kada se slucajno sretnemo pravicemo se da se ne poznajemo?Mozes li to,Srno?",nezno je saputao,
-"Ne znam,moram da razmislim",prosaputala sam i jace ga stegla.
Uvukao je ruku u moju kosu i nezno me povuka nateravsi me da ga pogledam."Znam da moras.Hajde,odvescu te kuci",prosaputao je,nezno me ovlas poljubio i uz uzdah me povukao ka svom automobilu.Desetak minuta kasnije nasli smo se ispred moje zgrade.Ovlas mi je dodirnuo prstom usne."Vidimo se",prosaputao je.
Nisam znala dal cemo se vise videti,makar ne na ovaj nacin.Bila sam zbunjena,na neki nacin uplasena zbog svega toga.Samo sam klimnula glavom,uputila mu osmeh i izasla iz auta.Popela sam se na sprat i usla u svoj stan.Sestra je bila u skoli,tata i mama na poslu.Pomislila sam da odem do strica i porazgovaram sa njim,ali mi se nije dalo.Nisam zelela ni sa kim da razgovaram.Srucila sam se u krevet i iznemoglo zaspala."Srno,probudi se",tata me je nezno drmao.
Otvorila sam oci i uzdahnula.E sad me ceka nova kazna i poredavanje.Blago meni,pomislila sam u sebi.Znala sam da sam kriva."Znam da sam kriva sto sam onako otisla u selo,tata.Prihvaticu svaku kaznu koju si odredio.",prosaputala sam na silu gutajuci suze.
Pogledao me i seo kraj mene."Necu te kazniti,Srno.Sta se desava?U kakvom si problemu?",tiho je upitao.
Uzdahnula sam i spustila pogled."Ne mozes da mi pomognes,tata.Niko ne moze.Moram sama",tiho sam rekla gledajuci u svoje prste.
-"Naravno da mogu.Sta god da je,pomocicu ti.Pomocice ti i stric i..."
Odmahnula sam."Ni on ne moze da mi pomogne,tata.Rekao mi je to danas."
-"Sta je problem,Srno?",upitao je uz uzdah.
Odmahnula sam."Nije nista strasno,tata.Samo je nesto sto moram sama."
Uzdahnuo je i klimnuo."Mogu li na bilo koji nacin da ti pomognem?",zabrinuto je upitao.
Klimnula sam."Mozes,pusti me da ne idem u skolu ove nedelje",tiho sam rekla.
-"Srno,nisi isla ni pretrprosle nedelje u skolu i...U redu,ostani kod kuce",progundjao je kada sam ga izmuceno pogledala.
Nasmesila sam se."Ko god pita za mene,bolesna sam.",prosaputala sam.
Klimnuo je i uz tezak uzdah izasao iz sobe.Naredna dva dana sam ostala zatvorena u kuci i nervozno razmisljala sta i kako dalje.Razum mi je govorio da ne mogu ostati ceo zivot zatvorena u kuci,a ona nerazumna strana je bas to predlagala.Treci dan mi je mozak vec pulsirao preteci da eksplodira.Upalila sam muziku i krenula da raspremam po kuci.Makar cu mami pomoci,pomislila sam.Pevala sam i plesala onako u boksericama i topicu,nisam se ni obukla.Ceo dan sam sama.Sestra na ekskurziji,mama i tata ceo dan rade."Mislio sam da si bolesna",progundjao je glas iza mene.
Uplaseno sam odskocila i okrenula se.Na vratima su stajali stric i Vuk."A ja sam mislila da sam sama.Izadjite napolje da se obucem",zarezala sam crvena od sramote.Zaboravila sam da stric ima kljuc od kuce.Pogledala sam u Vuka i on me je prikovao pogledom.Nisam imala snage da otrgnem pogled sa njegovog.
-"Ostavicu vas da porazgovarate i skuvati kafu.",promumlao je stric i izasao iz sobe.
-"Izadji da se obucem",prosaputala sam.Gledao me je i klimnuo glavom,okrenuo se i krenuo ka vratima."Stani",jos tise sam dodala.Znala sam da to nije pametno,o da,znala sam.Ali posto meni nikada pametne ideje nisu ni padale na pamet nisam marila za to.Okrenuo se ponovo ka meni i pogledao me.Progutala sam,lagano mu prisla i ponovo ga pogledala.Spustio je dlan na moj obraz i nezno me pomazio.Bacila sam mu se oko vrata i snazno ga zagrlila.Povukao me za kosu,pogledao me i poljubio.Uzvratila sam mu."Vidis da ne mozes,Srno",tiho je prosaputao kada je podigao usne sa mojih i nezno sakom presao po mojim ledjima do guze.Spustio je ruku na guzu i nezno je stisnuo.
-"Ovo nije slucajan susret",prosaputala sam.Tresla sam se kao list na vetru.
Nasmesio se i odmahnuo."Ne,nije.Hajde,priznaj i sebi i meni da ne mozes,devojcice",tiho je saputao."Priznaj da ce se svaki susret zavrsiti ovako."
-"Ne mogu",tiho sam rekla.
-"Znam",jos tise je dodao i nezno me poljubio."Obuci se,cekam te u kuhinji.",promrmljao je,odvojio me od sebe i izasao iz sobe.Ostala sam da tepcem i gledam u zatvorena vrata.Uzela sam suknjicu,majcicu,obukla se i izasla iz sobe.
Sela sam na stolicu i posramljeno pogledala u strica."Strice,ja..."
Odmahnuo je."Srno,rekao sam ti,ovo moras sama.Necu se mesati u to.Shvatas da tvoji ne smeju da znaju za to?Shvatas da jedan pogresan korak on ide u zatvor,a poznajuci Acu ti u dozivotni kucni zatvor?Meni ce glava da leti jer sam dopustio sve to",na kraju je dodao.
Jos jace sam pocrvenela."Znam,strice.Mogu da odem kod tetke,dovoljno je daleko..."
Stric je odmahnuo glavom."Nije,Srno.Vratila bi se brze nego sto bi otisla.Prvo,ne bi mogla da zivis u Frankfurtu,drugo ne bi mogla da zivis po muslimanskim pravilima.Trece,mislis li da bi te iko pustio da odes toliko daleko?"
-"Pustili bi me,strice.Izdrza..."
-"Srno,znam te,jebote.Posvadjala bi se sa svima i vratila bi se prvim avionom nazad.Jedva mozes da ih gledas kada dodju na dva dana.Jos nesto,mislis li da bi te to drzalo dalje od njega?",tiho je upitao.
-"Ne znam",promrmljala sam.
-"Ne bi,samo jaka volja,tvoja volja moze da te drzi dalje od njega.Imas li je,Srno?" Cutala sam i gledala u sto.Nisam je imala,ali nisam zelela ni to da priznam.Stric je klimnuo."Tako sam i mislio.Nista,sve sto mogu jeste da vam pomognem da se ne sazna.",tiho je rekao."Mala,idem da zavrsim nesto.",tiho je rekao i ustao.
Klimnula sam i krenula da ih ispratim,ali sam primetila da je Vuk ostao da sedi."Zar on ne ide sa tobom?",razgoroceno sam upitala.
Stric je uzdahnuo i povukao me u zagrljaj."Ne ide,Srno.Tu sam dva sprata iznad.Resite sta cete,moras,mala.",prosaputao je,poljubio me u teme i izasao na vrata.
Vratila sam se u kuhinju i pogledala u Vuka."Hoces li jos jednu kafu?",nervozno sam upitala.
Odmahnuo je glavom i pruzio ruku ka meni."Dodji",tiho je rekao.
Spustila sam ruku u njegovu,povukao me na sebe i ugnjezdrio u svoja krila."Nemamo izlaza,zar ne?",tiho je upitao i spustio ruku na moju butinu.
Odmahnula sam glavom."Nemamo",prosaputala sam i spustila usne na njegove.Ljubili smo se dok me je nezno rukom dodirivao po butini.Zazvonio je interfon i ja sam se trgla.
Nasmesio se."Idi,vidi ko je,ja cu pozvati Miroslava da se vrati",tiho je rekao.
-"Ko je?"
-"Mala,ja sam otvori",zagraktao je Misa.
Prevrnula sam ocima i pritisla taster za otvaranje vrata."Samo mi je jos on falio",progundjala sam.
Nasmejao se povukao me k sebi i poljubio."Ko je to?"
-"Jedan od striceva,peder",u poverenju sam dodala.
Utom je stric usao u kucu i seo."Ko dolazi,Srno?"
-"Misa",promumlala sam.
Prevrnuo je ocima."Idemo nas dvojica..."
-"A ne,necete me ostaviti samu sa njim",zacvilela sam.
-"Zaboga,Srno moras prestati tako da se ponasas sa njim.Sve imam osecaj da ces jednog dana poceti da bezis glavom bez obzira kad ga vidis",stric je progundjao.
Sedim i smejem se.I dalje se bojim tog strica kao da je sam djavo,a u stvari biuo je najnezniji od svih.Sav isfeminiziran,na note isao mi je po nervima.I dan danas mi ide.Iz svega toga,trgla me je poruka.Samo jedna jedina rec.
"Devojcice..."
Нема коментара:
Постави коментар