Secanja,uvek se privuku kada me samoca i tuga obuzmu.Tu su,tako ziva,a tako daleka.Secanje na dva coveka koja su mi nekada davno bila najvaznija na svetu.Zasto se uvek vracaju kada sam usamljena?Zasto se uvek vracam njima kada mi je najteze?Davno je to bilo,proslo je skoro dvanaest godina.Sada sam udata,imam dvoje dece,a secanja i snovi se iznova vracaju.Sedim,palim cigaretu za cigaretom i shvatam polako da ce ovo biti jos jedna duga besana noc.Stavljam kafu,palim kompijuter sa namerom da procitam neku dobru knjigu i skrenem misli, da izbacim iz glave ono sto me muci.Ulazim u grupu odakle mi salju knjige za citanje i nalazim na jedan blog koji pise jedna od citateljki.Pada mi na pamet da kad bih sve svoje snove,zelje i secanja pomesala u jedno dobila bi lepu knjigu,a mozda bih skinula i teret sa duse.Pocinjem da pisem,reci same od sebe izlaze iz mene.Dan za danom pisem,iznova i iznova,pomaze pomalo,lakse mi zaspati.Sedim jedno vece,sama kao i obicno,kompijuter ukljucen,pokusavam da pisem,ali mi neki nepoznati nemir ne da mira.Pola tri,stize mi poruka na društvenoj mreži.Druga,treca,sa nepoznatog profila.Otvaram poruke,gledam,trepcem i ne znam da li da otvaram uopšte. Duboko sam uzdahnula i otvaram prvu pesmu.Suze same krecu,zaboga,nisam normalna,to nije on,to ne moze biti on,ponavljam u sebi.Za njom pustam drugu,pa trecu.Na talasima muzike plovim daleko u secanja.Tek napunila petnaest godina, naivna, nevina i puna zivota.Oduvek sam bila crna ovca familije, sem mojih striceva,kojih je bilo osam i mog oca,komotno mogu reci niko me nije voleo.Medju njima osmoricom,izdvajao se jedan,moj najdrazi koga sam kako se cinilo volela vise od svog oca.Ziveo je dva sprata iznad nas i kad god bih naljutila ukucane bezala sam njemu.Znala sam da se mojima,pogotovo mojoj mami ne svidja moja vezanost za njega.Bio je mutan lik,bavio se prljavim poslovima,druzio se sa krupnim ribama naseg podzemlja.Lep,crnokos,visok i markantan bio je oličenje autoriteta.Setila sam se kako sam se sa četrnaest godina izvukla sa sopstvene slave i otisla kod njega da citam neki ljubavni roman.Vec mu je drustvo bilo tu,ali toliko su bili navikli na mene da im nije smetalo prisustvo klinke.Izvalila sam se na kauc,uzela knjigu u ruke i pocela da citam.Smejala sam se sadrzaju knjige kada je krupan glas rekao:"Dobro vece. "
Sklonila sam knjigu na trenutak, pogledala u muskarca,uzvratila pozdrav i nastavila da citam i smejem se.
-"Mala,hoces li jedan viski?",stric me je upitao.
-"Naravno da hocu",rekla sam i nasmejala se.Primetila sam da me pridoslica cudno gleda,ali sam samo u sebi slegla ramenima.Sigurno mu se ne svidja prisustvo cetrnaestogodisnje klinke medju njima,pomislila sam.Uzela sam viski od strica i nastavila da citam svoju knjigu.
Ubrzo je pridoslica ustao."Miroslave,moram da idem."
Pogledala sam ih ispod oka praveci se da ne obracam paznju na to sta se desava.Davno me je stric bio naucio da se ne mesam u njihove razgovore."Jebote,pa tek si dosao.Odavno se nismo ovako iskupili van posla."
Slegnuo je."Zao mi je,neki drugi put.",nervozno je rekao.
-"Jebi se,zasto nisi rekao da imas posla,mogli smo i neki drugi dan.",primetila sam da je stricu zaista bilo krivo.
Taj covek je izgledao pomalo zastrasujuce,a uz to je ocigledno bio nervozan.Ponovo me je cudno pogledao."Zaboravio sam,idem",rekao je i poput furije izleteo iz kuce.
-"Mama,moram u wc,hoces li da me odvedes?",glas mog sincica me je prenuo iz secanja.
Nasmesila sam se, zagrlila ga i poljubila."Naravno,sreco mamina.",rekla sam,odvela dete do wc-a i vratila ga u krevet.Odmahnula sam glavom.Totalno sam prolupala,te pesme nemaju nikakve veze sa nama,to nisu pesme koje smo slusali, jebote i posle toliko godina u svemu vidim njega.A on se verovatno i ne seca klinke koja ga je volela vise od svega.Koja je ostala bez onog najvrednijeg sto je imala zbog veze sa njim.Duboko sam uzdahnula posegnula za svojim tabletama za spavanje i sama sebi se narugala.Ti,budalo pij lekove za spavanje,a on je odavno i zaboravio kako ti je ime a kamo li kako izgledas.I zasto mislis ponovo na njega,imas muza,volis ga,sta te to vuce tom coveku svaki put kad ostanes sama,svadjala sam se sama sa sobom,ali odgovora nije bilo.Narednih dana sam se posvetila svojoj porodici,knjizi i izbegavanju svega sto bi me ponovo gurnulo u ralje secanja.Zazvonio mi je telefon.Nasmesila sam se,moja baka,odavno je nisam videla."Halo,bako",nezno sam rekla.
-"Srno,samo da vidim kako ste ti i deca?Kada ces u Beograd,nije dete preko sveta da ne mozes da dodjes",,rekla je dok joj je glas podrhtavao.
Duboko sam uzdahnula. "Videcu,bako,kad se deci zavrsi skola.Kako ste vi?Kako je deka?"
-"Dobro smo,sad nam je na kafi bila Vera,Miroslavljeva majka.E dete moje,kako jadna place zbog njega.Jos sest godina ima da odlezi u zatvoru.",pricala je a ja sam imala osecaj kao da mi je svaki put lupila samar.
-"Znam,bako,ponekad mi posalje pismo,pita kako sam,kako su deca.",prosaputala sam.
Pricale smo jos malo,a onda sam pod izgovorom da moram da zavrsim nesto prekinula razgovor.Deset godina robije,hm,sto se mene tice mogu i zauvek da ga zadrze tamo,besno sam pomislila.Bila sam besna na njega,na sebe,kao i na coveka zbog koga se sve to desilo.Nekako sam pregrmela dan,a onda kada su svi pospali zavalila se na stolicu sa ciljem da malo piskaram svoju knjigu.Pocela sam da pisem,a onda su mi u secanje nepozvane dosle zelene oci.Nekih sest meseci nakon onog dogadjaja kod strica drustvo i ja smo se dogovorili da se vratimo u detinjstvo i igramo se zmurke u okruznom parkicu.Nisam ni primetila da sam usla u tudje dvorište kada sam iza sebe zacula potmulo rezanje.Lagano sam se okrenula i ugledala dva ogromna psa kako iskezenih zuba gledaju u mene.O Boze,sad sam gotova,pomslila sam,ali me je strah paralisao i nisam mogla da se mrdnem.Krajickom oka videla sam senku,a zatim i visokog muskarca kako nam se priblizava,Dohvatio je kerove za ogrlice i zatvorio ih u boks,a zatim se vratio do mene i podigao me na noge."Jesi li dobro?",pomalo osorno me je upitao.
Prepoznala sam ga,bio je to pridoslica.Klimnula sam."Jesam,oprosti, nisam htela da udjem u dvoriste,slucajno sam.",jedva sam istisnula. Kako nisam onda primetila koliko je lep,zapanjeno sam pomislila.
Nekoliko trenutaka me je gledao, pa me uhvatio za ruku i poveo van.Ruka mu je bila tako topla,nežna."Znam da nisi namerno.Izvini ako sam malopre bio grub.",tiho je rekao.
Klimnula sam. "Nisi u redu je.",prosaputala sam.
-"Hoces li da te ispratim do kuce?"
Odmahnula sam. "Necu,zivim tu blizu..."
Po prvi put sam videla da se nasmesio.Au,jebote, kakav osmeh."Znam,ti si Miroslavljeva sinovica."
Uzvratila sam mu osmeh. "Jesam."
Gledao me,zatim mi nezno dodirnuo vrh nosa."Hajde,brisi kuci",nezno je rekao.
Klimnula sam i otrcala kuci.Cim sam usla u stan videla sam strica kako sedi sa tatom.Zagrlila sam ga,poljubila i sela kraj njega."Izlazis li gde sutra?",umiljato sam upitala.
Nasmejao se."Ja da,ali ti ostajes kuci.",rekao je smejuci se.
Nadurila sam se."Molim te,strice.Vec dve nedelje me nisi nigde izveo i..."
-"Zaboga, Srno,sta ces ti sa momcima od trideset i nesto godina?Imas svoje drustvo pa izlazi.",tata je zgranuto rekao.
Mrko sam ga pogledala. "Jeste i moram da se vratim kad je najzanimljivije. Strice,molim te,bicu dobra i...."
-"Mala,to je poslovna vecera i..."
Digla sam nos u nebesa i bez pozdrava otisla u svoju sobu.Navikla sam da mi oni uvek popustaju i zaista sam bila ljuta i povredjena sto nije hteo da me vodi sa sobom.Ujutru sam ustala dobro raspolozena.Na brzinu sam se obukla i posto sam bila sama u kuci popela se dva sprata vise na kafu."Jesi li ti luda?Znas li koliko je sati?",zabrundao je stric kada mi je pospano otvorio vrata samo u boksericama.
Prasnula sam u smeh,klimnula glavom i usla."Znam,strice pola devet.I samo da znas ja odavde ne idem dok mi ne obecas da me vodis sa sobom.",rekla sam siroko se osmehujuci.
Prevrnuo je ocima."Ne mogu da verujem.To je poslovna vecera, bice ti dosadno,Srno.",mumlao je dok je stavljao kafu.
Celo prepodne smo se ubedjivali i na kraju je stric kapitulirao."Dobro,ides samnom.Mogu li samo da znam odakle tolika zelja da ides samnom bas veceras?"
Postala sam grimizno crvena. "Dosadno mi je da sedim samo u kuci",izlajala sam prvu laz koja mi je pala na pamet.
Slegnuo je ramenima. "Budi spremna u osam,docicu po tebe.I jos nesto,obuci nesto prekratko i ostajes kod kuce."
Nacerila sam se, klimnula glavom i izletela iz stana ka svojoj kuci.Usla sam unutra i uletela u svoju sobu.Otvorila orman i pocela da preturam po njemu.Ubrzo sam nasla lepu,dugu letnju tirkizno plavu haljinu koja se super slagala sa mojim papucama na platformu.U pola sest vec sam bila spremna,nasminkana i s osmehom od uva do uva."Gde si ti posla?",mama me je upitala kad sam se pojavila u kuhinji.
-"Zaboravila sam da vam kazem,stric je ipak resio da me vodi sa sobom.Rekao je ako je potrebno docice on po mene",pokvareno sam naglasila znajuci da ga se mama boji.
-"Nema potrebe ",promumlala je i a sam izletela na vrata.
Pokucala sam na striceva vrata i on ih je otvorio. "Jebote,Srno,tek je pola sest.Sta se sa tobom desava od sinoc?",zabezeknuto me upitao.
Naivno sam se nasmesila. "Nista,strice,samo jedva cekam da krenemo."
Sumnjicavo me pogledao, ali nije nista prokomentarisao.Svo vreme sam isla za njim i pozurivala ga da krenemo."Krecemo,u redu?",upitao je vec na kraju nerava.
Nasmesila sam se i zaklimala glavom."Naravno, strice."
Odmahnuo je,uzeo kljuceve iz auta i krenuli smo polako.Usli smo u poznatu Beogradsku kafanu."Nisam znao da ces i sinovicu povesti",obratio mu se pridoslica kada smo usli.
Stric je odmahnuo rukom."Nista me ne pitaj,od sinoc ide zamnom i moli me da ide i ona.Jutros je u pola devet dosla kod mene i rekla ja odavde ne idem dok mi ne obecas da ces me povesti",gundjao je.
Pocrvenela sam do korena kose. "Ako smetam..."
Pridoslica je odmahnuo."Ne smetas,ja sam Vuk."
Nasmesila sam mu se."Ja sam Srna.",promrmljala sam i pocrvenela.
Stric je seo,pokazao mi mesto kraj sebe,a Vuk je seo do mene.Vecera je zaista bila u poslovnom tonu i sigurno bih se dosadjivala da mi sva cula nisu bila preokupirana covekom do mene.Prelepo je mirisao,prelepo izgledao i kad bi nam se kolena ili ruke slucajno dotakle osetila bih kao da struja protice kroz mene."Slabo jedes,ne svidja ti se?"tiho me je upitao na uvo a u meni se sve prevrnulo naopcke zbog toga.
-"Nisam gladna ",prosaputala sam i pogledala ga.
Na trenutak je sklopio oci,ponovo me pogledao i nasmesio se."Jedi",tiho je rekao.
Klimnula sam i nastavila da brljavim po tanjiru.
-"Jesam li ti rekao da ce ti biti dosadno?",upitao je stric kad me je doveo do vrata stana.
Nasmejala sam se. "Uopste mi nije bilo dosadno,strice."
Uzdahnuo je,zabrinuto me pogledao i odmahnuo."Samo pazi sta radis,u redu?",nezno je upitao.
Nisam shvatala o cemu govori,ali sam ipak klimnula glavom, poljubila ga u obraz i usla u stan.
Raspremila sam se,stropostala se u krevet i sanjivo, onako kako samo klinke to znaju,mastala o Vuku i njegovim zelenim ocima.
Нема коментара:
Постави коментар