Vecna ljubav 5

   Suze same krecu. Sta hoce od mene?Proslo je dvanaest godina.Zasto mi srce lupa kao da je proslo samo dvanaest minuta?A neces,neces ponovo uneti nemir u moj zivot,naglas sam rekla.Zar vec nije,Srno?Zar nije uneo nemir onoga trenutka kada je poslao prvu pesmu?Ah,izludecu zbog svega na kraju.I zasto ne mogu da mu odgovorim,zasto ne mogu da udjem na taj profil i blokiram ga jednom za svagda?Nek se jebe,besno sam zarezala na kompijuter,ugasila ga i otisla u krevet.Sklopila sam oci i njegov osmeh mi je zaigrao pred njima.
   Nasmejao se."Zasto se bojis Mise?"
   Pocrvenela sam do korena kose."On je peder",zasistala sam.
   Obojica su prasnula u smeh.I dalje su se smejali kada je Misa usao u stan."Hej,mala,Aca mi je rekao da si bolesna.Doneo sam ti pomorandze",promumlao je.
   Pocrvenela sam zbog svega izgovorenog predhodno i klimnula."Hvala,Miso.Hoces kafu?",tiho sam upitala dok su se ova dvojica cerekala.
   Klimnuo je i ja sam otrcala u kuhinju.Dobro,kako se kuva kafa?Nije tesko,sigurno."Vuce,idi i pokazi joj kako da skuva kafu,ne zna",gusio se stric od smeha u trpezariji.
   U roku od minuta je bio kraj mene."Treba li ti pomoc?",tiho je upitao na moje uvo.
   Klimnula sam i pocrvenela."Mogli ste makar tome da je naucite. Kako da skuva kafu",Misa je zadrto rekao.

   Jos jace sam pocrvenela. "Sad cu da mu skuvam kafu koju nikad nece zaboraviti ",prosaputala sam. Dohvatila sam so iz viseceg dela i stavila je mesto secera.

   Vuk me je zapanjeno pogledao. "Srno...",tiho je rekao.

   Podigla sam obrvu. "Sta?"

   Nasmesio se."Nista",prosaputao je, pogledao prema stricevima i brzo spustio usne na moje.

   Zadrhtala sam od tog dodira."Hoces li ti kafu?",tiho sam upitala. 

   Klimnuo je. "Kad se budes naljutila na mene,podsetiću se da ne pijem tvoju kafu",saputao je na mom uvu i nezno presao usnama po njemu.

   Skuvali smo kafu za sve i ja sam ponela Misinu i svoju, a on stricevu i svoju.Sela sam do njega i zavalila se u stolici."Strice,kakva je kafa",upitala sam Miroslava.

   Nasmesio mi se. "Odlicna, mala."

   Pogledala sam u Vuka. "A tebi?",tiho sam upitala. 

   Jos sire mi se osmehnuo. "Odlicna. "

   Misa je srknuo kafu i napravio gadljivu facu."Izvini, Srno,ali kafa nije ni za sta",progundjao je. 

   Vuk je izvio obrvu. "Ja ne vidim da joj ista fali",ozbiljno je rekao.
   Stric je pogledao u mene pa u Vuka.Uzdahnuo je i odmahnuo glavom."Sta fali kafi,Miso?",mirno je upitao.
   -"Slana je,Miroslave",progundjao je.
   Stric me je mrko pogledao."Zasto si stavila so umesto secera?",ostro je upitao.
   Pocrvenela sam."Mora da sam slucajno,pomesala sam",promucala sam jedva se suzdrazavajuci da ne prasnem u smeh."Skuvacu drugu.",prosaputala sam pod njegovim mrkim pogledom.

   Misa je odmahnuo. "Nema potrebe, Srno, ionako nisam planirao da se dugo zadrzavam.",Misa je rekao.

   Ostao je jos nekoliko minuta,stric ga je ispratio i ja sam prasnula u smeh cim je ovaj izasao. 

   Stric se vratio i mrko me pogledao. "Zasto si stavila so u kafu?",zarezao je. 

   -"Polako, Miroslave.Rekla ti je da je pomesala.",Vuk je tiho rekao.

   Para mi je posla na usi."Nisam pomesala, namerno sam. Zbog njegovog komentara o tome kako ste mogli makar tome da me naucite."

   Stric je uzdahnuo i seo."Srno, ne mozes tako da se ponasas.On ti je stric isto koliko i ja."

   Tvrdoglavo sam ga pogledala."Mogu i hocu",rekla sam i klimnula glavom. 

   -"Ne,ne mozes,jebote.Postala si isuvise bezobrazna,mala.Zato sto ti ja popustam mislis da mozes prema svima da se ponasas kako hoces. "

   Usnica mi je zadrhtala.Stric se retko kad ljutio na mene,a sad sam videla da je bas ljut.Pokusala sam da zadrzim suze,ali nisam uspela."Srno... ",Vuk me je nezno dotakao po ramenu.

   -"Dobro sam. ",tiho sam rekla,ustala i otisla u svoju sobu.Legla sam u krevet,pokrila se preko glave i pocela da jecam.Nisam volela kada se on ljuti na mene.Za sve druge me je bilo bas briga,ali kad bi se stric naljutio me je ubijalo.

   Neko je usao u sobu.Podigao je cebe, pogledao me, uvukao se kraj mene i povukao u zagrljaj."Nemoj da places",prosaputao je i nezno mi prstima obrisao suze.

   -"Ne volim kada se on ljuti na mene",promucala sam. 

   -"Znam",tiho je rekao i pogledao me. Spustila sam ruku na njegov obraz i priblizila usne njegovima."Nemoj, Srno ",prosaputao je. 

   Klimnula sam i odmakla se od njega."Izvini ",promrmljala sam crvena poput bulke. 

   Uzdahnuo je, odmahnuo glavom i privukao me sebi. Ovlaš me je poljubio, ponovo me pogledao, jos jednom uzdahnuo i ponovo me poljubio. Privila sam se blize njemu,uzvracala mu svo vreme se tresuci. Nisam ni primetila kada me je prevrnuo na ledja i nasao se na meni.Podigao je usne sa mojih,pogledao me i nasmesio se. "Treba da stanemo,Srno.Oticicemo predaleko.",prosaputao je. 

   Sklopila sam oci i klimnula. "U redu ",nevoljno sam rekla. 

   -"Pogledaj me, Srno.",nezno je naredio. 

   Otvorila sam oci i pogledala ga. "Ja,ovaj..."

   Odmahnuo je. "Ssss,cuti,Srno.Znam,devojcice. ",tiho je rekao i ponovo me poljubio. "Hajde,idemo da se pomiris sa strcem.",promrmljao je kada je podigao usne sa mojih , a glas mu je zvucao cudno.

   Klimnula sam. "Hajdemo ",rekla sam i nisam prepoznala svoj glas.

   Netremice me je gledao, a onda duboko uzdahnuo i ustao sa mene.Nezno me je uzeo za ruku, povukao me i podigao iz kreveta. 

   Izasli smo iz sobe i dosli u kuhinju. Stric me je pogledao i povukao u zagrljaj. "Oprosti, mala,preterao sam. ",tiho je rekao.

   Jako sam ga zagrlila. "I ja sam,nije trebalo da mu stavim so u kafu. Jednostavno ga ne volim. ",prosaputala sam. 

   Nasmejao se. "Znam,mala,ali on je tvoj stric isto poput mene.",nezno je rekao. 

   Zestoko sam odmahnula glavom. "Nije,ni jedan od njih nije poput tebe",vatreno sam rekla.

   Gorko sam se nasmejala.Bila sam u pravu.Nijedan nije poput njega. Oni su ostali uz mene,on nije.On je otisao kad mi je bilo najteze. Oni su dolazili kad su mi se deca rodila,on nije.I sada,kada je u zatvoru posalje samo koje pismo.Magdalena mi salje poruku i pocinjemo sa pricom.U jednom momentu joj priznajem ko je covek iz knjige i pocinjemo pricu o njima.Kako pricamo tako stiže pesma za pesmom.Pricam joj sta se desava i sa kakvog profila mi stizu poruke.Govori mi da mi je neko u profilu ili kompijuteru i da me spijunira. Nasmejala sam se od srca i pomislila kako je sasava.Ko ce mene da spijunira?Sta sam ja?Niko i nista.Kaze mi,jesi li sigurna da si za njih niko i nista.Zaboga,ova je luda,mislim se sama u sebi.Obojica su u zatvoru. Zatvorske pticice,zlobno sam im se narugala u sebi.

   -"Zelis li da izadjes sa nama veceras?",upitao je stric u znak pomirenja. 

    -"Volela bih ",rekla sam i nesigurno pogledala u Vuka.

   Nasmesio se. "Docicemo po tebe oko osam,vazi?"

   Uzvratila sam mu osmeh. "Vazi",prosaputala sam. 

   -"Idemo,Vuce.",stric je tiho rekao, nezno me poljubio u celo i krenuo ka vratima. 

   Vuk me je pogledao, nezno presao prstima po mojim usnama. "Vidimo se veceras",promrmljao je i otisli su.

   U sedam sam vec bila spremna za polazak. Mama je usla na vrata i pogledala me."Gde se ti spremas?"

   Nasmesila sam se. "Stric me vodi u grad. Docice po mene oko osam."

   Prevrnula je ocima."Srno,zaista mislim da bi trebala da smanjis druženje sa njim i njegovim drustvom.Oni nisu drustvo za postene i normalne ljude. ",zagraktala je.

   Nakostresila sam se."On je moj stric i za razliku od tebe, koja vidis samo moju sestru,on vidi mene.",besno sam rekla i popila dobar samar.Progutala sam suze i besno je pogledala. "Idem kod strica. ",razmazeno sam rekla i uz tresak vratima izasla iz stana.

   Popela sam se dva sprata iznad i pozvonila na vrata.Stric ih je otvorio i zabrinuto me pogledao. "Sta se desilo,mala?",nezno je upitao i uvukao me unutra. 

   -"Posvadjala sam se sa mamom i popila sam samar.",progundjala sam. 

   Duboko je uzdahnuo. "Opet,Srno?Zasto sada?"

   Pocrvenela sam. "Rekla je da si lose drustvo za mene,rekla sam joj da za razliku od nje koja vidi samo Micu ti vidis mene",tiho sam rekla.

   Povukao me u zagrljaj. "Zaboga, mala.Voli ona i tebe isto,samo..."

   -"Strice, nisam vise dete, nemoj da mi pricas bajke.Nije mi ni vazno, nemoj da brines. ",,nezno sam rekla, podigla se na prste i poljubila ga u obraz. 

   Odmahnuo je. "Sta ste resili ti i Vuk?"

   Pocrvenela sam. "Strice, ja,pa,ne mogu",prosaputala sam. 

   -"Sta ne mozes,Srno?",nezno je upitao. 

   -"Da se drzim dalje od njega.Mozda bi zaista trebala da odem za Frankfurt?Ako ostanem ovde znam da cu napraviti sranje.",saputala sam gledajuci u prste.

   -"Srno,sta ces raditi u Frankfurtu?U redu,jezik znas,snasla bi se kad bi htela,ali mislis da bi sve proslo ako bi otisla tamo?Srno,probudila si lava,nece te ostaviti na miru,docice za tobom.",tiho je rekao.

   Prasnula sam u smeh. "Preterujes,strice. Naravno da ne bi dosao.Ja sam samo jedna obicna klinka.",rekla sam cerekajuci se. 

   Pogledao me kao da sam sisla sa uma."Ne shvatas,zar ne?U redu,da ti objasnim, ti nisi za njega obicna klinka, mala.Mnogo si vise od toga.I da,dosao bi. Dosao bi jer bi znao da si pobegla od njega,da ovde ne bi mogla da se izboris sa tim.Srno,trebalo je da te upozorim, ali za mene si bila jos dete i smatrao sam da te to jos ne zanima. Kada sam primetio sta se dogadja ti si vec pocela da radis po svom.",dodao je gundjajuci.

   Mrko sam ga pogledala. "Da si me upozorio..."

   -"Da sam te upozorio sta bi bilo,Srno?Skoro mesec dana si isla svaki dan sa njim na kafu meni iza ledja.Saznao sam tek kad si ga poljubila i zbrisala na selo.Tad mi je tek rekao i to zato sto mu je trebala pomoc da te vrati iz sela.Zaboga,Srno,tebe mogu i da razumem, mlada si,zaljubila si se,nisi svesna posledica.Njemu je trideset i pet godina,on je taj koji je trebao da razmislja na vreme.Sada je kasno, ne mozes da pobegnes, mala,ni od sebe ni od njega",na kraju je izmuceno rekao.

   -"Sta cu sad?",zacvilela sam. 

   Uzdahnuo je. "Ne znam, mala. Ni sam nisam pametan. ",tiho je rekao kada je neko pozvonio na vrata.

   Cula sam kada je stric otvorio vrata."Hej,osam sati je,idemo li po Srnu?",cula sam Vuka kako govori. 

   -"Tu je,Vuce, dosla je ima sat vremena. Vuce,ostanite i porazgovarajte,ja cu otici i zavrsiti ono."

   -"Sta joj je? Sta se desilo?"

   Cula sam kako je stric uzdahnuo. "Uplasena je,Vuce. Hoce da ide u Frankfurt, da pobegne i od tebe i od sebe.",tiho je rekao.

   -"U redu, idi i zavrsi to.Miroslave, necu joj dozvoliti da ode.",tiho je dodao.

   Cula sam kako se vrata otvaraju i zatvaraju,a onda je Vuk usao u trpezariju. Pogledala sam ga."Hej",tiho sam rekla.

   -"Hej",prosaputao je,podigao me sa stolice i poneo u dnevni boravak. Nezno me je spustio na kauc i seo do mene. Pomazio me je po obrazu. "Ne ideš u Frankfurt, ne ides nigde. Ostajes ovde, samnom. ",rekao je.

   Skocila sam sa kauca."Mogu da odem gde hocu,ne mozes mi ti reci gde cu ici",zarezala sam. 

   Klimnuo je. "Mogu,Srno.",mirno je rekao. 

   Zaprepasceno sam ga pogledala. "Ti si lud,jel da? Ne mozes, nisi mi ni tata ni stric,nisi mi nista da bi mogao da mi naredjujes gde cu da idem ili ne",besno sam rekla.

   Ustao je."Nisam ti nista?",opasno tiho je upitao. 

   Tvrdoglavo sam ga pogledala. "Nisi mi nista",rekla sam i klimnula. 

   Dohvatio me i povukao me ka sebi."Nisam ti nista?",ponovo me je upitao.

   Zglob na ruci me je boleo koliko me je stisnuo, ali sam tvrdoglavo klimnula glavom. Bila sam besna i ljuta.Jos jedna budala koja bi mi naredjivala gde da idem i sta da radim."Nista."

   Grubo me je poljubio i oborio na kauc.Zavukao je ruku ispod moje haljinice,pomerio gacice u stranu i nezno prstima presao dole.Trgla sam se i pokusala da se izvucem ispod njega.Jace me je stegao i nastavio da sara prstima."Nisam ti nista,a?Bas nista,devojcice? ",tiho je upitao.Nisam mogla da govorim, telo mi je drhtalo i predavalo se njegovim dodirima. "Tvoje telo prica drugacije,drhti,predaje se.Neces otici,zar ne?Reci",zarezao je. "Necu",uspela sam da istisnem.Nasmesio se,spustio usne na moje i nezno me poljubio. Osetila sam kako gura prste unutra i uspaniceno ga pogledala. "Ne boj se",prosaputao je i krenuo lagano da ih pomera.Spustio je palac na jednu tacku i u istom ritmu masirao.Nesto u meni je puklo i rastavila sam se na milion delica.Izvadio je prste iz mene,podigao me u narcje i nezno zagrlio."Nemoj nikad vise da me lazes,devojcice. ",tiho je rekao.

   Zabila sam glavu u njegov vrat. "Zao mi je,nisam zelela  ono da izgovorim. Uplasila sam se. U velikoj sam nevolji.",prosaputala sam. 

   -"Nisi, ja necu dopustiti da ti se ista desi.Necu dozvoliti da te iko povredi.Veruj mi",nezno je rekao.

   Klimnula sam. "Verujem ti ",prosaputala sam. 

   Naivna,glupa i zaljubljena, eto to sam bila.Guska glupa,nista vise.Verovala sam mu,doduse nije dozvolio da me drugi povrede.Povredio me je on.Unistio i sasekao na delice.Otisao i do pre nekoliko dana se nije javljao.Sada ulazi ponovo u moj zivot kao da je otisao na neki kraci put, kao da nisu prosle godine,kao da sam jos uvek ona zaljubljena budala koja ce i da umre za njega ako treba.Pffff,ko ga jebe,ne vredi trositi misli na njega.Magdalena me pita sta bih uradila da se ponovo pojavi.Prasnula sam u smeh,pobegla u vidu magle.U Siriju,Sibir,bilo gde gde ne moze doci do mene.Nisam luda,znam da tim ocima ne mogu odoleti, znam da je dovoljno da vidim njegovu sliku i da sve u meni plane i zadrhti.Vuk,ime mu pristaje,pomislila sam,predrator koji nemilosrdno hvata svoj plen.Ja sam bila njegov plen,znam,ako ponovo pozeli postacu lovina...