Vecna ljubav 96

   "Vrati ga, striko, molim te.", plakala sam i snazno grlila svog strica. Trgla sam se iz sna okupana znojem i suzama.Ustala sam, presla u dnevni boravak, obgrlila kolena i neutesno plakala. Pogledala sam u telefon i nasla Vukovu poruku na njemu. Otvorila sam je, procitala i jos jace zajecala. Nekoliko sekundi kasnije mi je telefon zazvonio u znak poziva. "Halo?", jedva sam istisnula kroz jecaje. "Jebote, malena, sta ti je?", Vuk me zabrinuto pita. "Samo sam sanjala, lepotane. Ne brini.", procvilela sam. Uzdahnuo je. "Zovem te video.", promrmljao je i spustio slusalicu. Podigla sam slusalicu cim je telefon oznacio video poziv. "Sta se desilo, malena? Sta si sanjala, mila moja?", nezno je upitao. Gledao me je zabrinuto, sa ljubavlju i to me je jos vise rasplakalo. "Molila sam ga, Vuce, da mi te vrati. Rekao je da ne moze.", zacvilela sam. "Hej, smiri se, proslo je, proslo je devojcice moja. Nemoj plakati. Nemoj, mila moja. Sutra cu te grliti, ljubicu te, tu sam. Srno, jebote, tu sam, pogledaj me.", zacvileo je. Klimnula sam. "Znam da si tu, znam da jesi. Izvini.", progrcala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Nemoj da se izvinjavas, mila moja. Nemoj da places, proslo je, duso. Sad sam tu, nikad neću vise nestati. Obecao sam ti, malena.", tiho je saputao. Klimnula sam glavom i svu snagu ulozila u to da zaustavim jecaje. "U redu, lepotane. Znam da si tu, znam da neces nestati.", promrmljala sam. "Necu, oprosti mi, mila moja.", promucao je. Zestoko sam odmahnula glavom. "Nemam sta, nisi ti kriv.", zacvilela sam. "Dobro, dobro, nisam, smiri se, molim te. Hej, pogledaj me, hoces li da nocas ostanemo celu noc na videu?", nezno je upitao. Usne su mi se rasirile u polu-osmeh. "Hocu, hocu da te gledam.", promrmljala sam. I ostali smo, celu noc. "Svanulo je, mila moja. Trebali bi da prekinemo.", oprezno je rekao. Nasmesila sam mu se. "Znam, lepotane. Ne brini, dobro sam. Sutra smo zajedno.", tiho sam rekla. "Jesmo, malena. Zato nemoj da places i da me sikiras. Vazi?", nezno je upitao. Zaklimala sam glavom. "Vazi. Volim te.", tiho sam prosaputala. Nasmejao se. "Volim i ja tebe, Srno. Hajde, malena, zvacu te dok se budes kupala, vazi?" "Znam da hoces.", promrmljala sam i on je uz uzdah spustio slusalicu.
   Desetak minuta kasnije smo se nasli u nasoj sobi. Nesigurno sam ga pogledala. Nezno mi se nasmesio, povukao me sebi i snazno me zagrlio. "Zao mi je zbog mog ponasanja danas, trebalo je da ti bude lepo, a ne da places.", tiho je prosaputao.
   Stegla sam ga najvise sto sam mogla. "I jeste mi bilo lepo, prelepo.", promrmljala sam.
   "Sigurno?"
   Podigla sam glavu, nasmesila mu se i zaklimala glavom. "Sigurno."
   Podigao me u narucje, doneo me do kreveta i nezno me spustio na njega. Lagano me je raspremio, raspremio se i legao kraj mene. Povukao me uz svoje telo, snazno me privio uz sebe i nezno spustio usnice na moje. Samo me je ljubio i grlio, na trenutke toliko jako da sam mislila da će me zdrobiti. Podigao je usne sa mojih i nezno me milovao spoljasnjom stranom prstiju po obrazu. "Zelim celu noc da te ljubim i mazim.", prosaputao je.
    Slatko sam se nasmejala i poljubila ga u nos. "I ja bih to zelela.", promrmljala sam crvena ko rak.
   Prosao je rukom kroz moju kosu i zagledao mi se u oci. Duboko je uzdahnuo pa ponovo spustio usne na moje. Spustao je poljupce po celom mom licu, po obrazima, ocima, vilici... Nezne, lagane. Uzvracala sam mu neizmerno uzivajuci u njegovoj neznosti, pažnji i toploti. "Jesi li svesna koliko mi je lepo sada?", tiho je upitao.
   Spustila sam ruku na njegov obraz i palcem ga pomazila po jagodici. Sklopio je oci na trenutak. "I meni je lepo. Vuce, ovaj...", pocela sam, ali sam ucutala dok sam tražila prave reci.
   "Sta, mila moja? Reci, slobodno.", tiho je rekao.
   "Nemas potrebe da budes ljubomoran na bilo koga, Vuce. Ti, ovaj, ja..."
   "Znam, Srno. Celo vece sam sedeo za onim prokletim stolom i cekao da zavrsimo, da bih te nasao i rekao da mi je zao.", promrmljao je. "Mislio sam da si otisla za Beograd kad te nismo nasli u sobi malopre."
   Prasnula sam u smeh. "Taman bi me tata i stric obesili.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se i slatko me poljubio. "Samo zato nisi otisla?"
   Odmahnula sam. "Cekala sam tebe, Vuce. Ne volim kad si ljut na mene. Ni onako hladan.", promrmljala sam.
   "Znam, znam i koliko preterujem. Samo ne znam zasto me trpis."
   Nasmesila sam se, protrljala nos o njegov i ovila ruke oko tog vrata. "Zato sto si najbolji na svetu."
   "Nisam, mila moja. Da jesam, ti ne bi danas plakala.", progundjao je.
   Poljubila sam ga u vrat i spustila nekoliko poljubaca na njegove grudi. "Jesi. Najbolji.", prosaputala sam.
   Celu noc me je ljubio i drzao uz sebe kao da sam nesto najvrednije sto je ikada imao. Makar sam ja imala takav osecaj. Vec je bilo svanulo kada me je umotao u svoj snazan zagrljaj i nezno me poljubio u rame. "Hocu sad da spavas, mila moja. Vreme je.", promrmljao je.
   Klimnula sam glavom i siroko zevnula. "I spava mi se, lepotane."
   "Znam, mila moja. Spavaj.",prosaputao je, poljubila sam ga u vrat i zaspala. Probudilo me je kucanje na vratima. Otvorila sam oci i pogledala u Vuka. Lezao je i gledao u mene. "Dobro jutro, mila moja.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Dobro jutro. Stric kuca na vratima.", promrmljala sam.
   Slegnuo je ramenima. "Dok ne pocne da urla ispred ne ustajem.", promrmljao je i privukao me uz sebe.
   Tiho sam se nasmejala. "Ti si lud."
   "Mhm.", zamrmljao je i nezno me poljubio.
   Neko je ponovo pokucao na vrata. "Koliko je sati, uopšte?", mrgodno sam upitala.
   Pogledao je u sat. "Devet. Ne znam koji kurac je i ustao ovako rano.", progundjao je, ustao iz kreveta i pogledao me. "Hajde da se obucemo, pa da mu otvorim.", nezno je rekao.
   Ustala sam iz kreveta i pogledala ga dok sam se oblacila. "Zasto si ti budan ovako rano?"
   Nasmejao se. "Nisam ni spavao."
   Namrstila sam se. "Zasto?"
   Prisao je, poljubio me izmedju obrva i naterao me da se osmehnem. "Zato sto sam radio nesto mnogo lepse.", promrmljao je.
   "Sta?", radoznalo sam upitala.
   "Gledao tebe kako spavas.", prosaputao je i povukao me ka vratima. "Koji si kurac ustao...  Dobro jutro, Kizo.", progundjao je.
   Kiza ga je zbunjeno pogledao. "Mislio sam da je ovo Miroslavljeva soba."
   Vuk je odmahnuo. "Nije. Miroslav je u sobi pored, a posto je mala rano ustala dosla je da popijemo kafu. Hajde, idemo dole, a ja cu poslati Miroslavu poruku gde smo.", promrmljao je i povukao me za sobom.
   Kiza je klimnuo glavom, ali sam videla kako nepoverljivo gleda u Vuka. Sedeli smo i pili kafu kada se stric spustio u restoran. "Dobro jutro svima. Strikino, jel ti bolje jutros?", zabrinuto je upitao.
   Siroko sam mu se nasmesila. "Jeste, striko, nemoj da brines.", umiljato sam zaprela, ustala sa svoje stolice i obesila mu se oko vrata.
   Nasmejao se, poljubio me u teme i nezno pomazio po kosi. "Dobro, mala."
   Sela sam opet na svoju stolicu i neprimetno je privukla Vuku. "Miroslave, znam da ste vas dvojica najbolji prijatelji, ali, ovaj, ja moram nešto da ti kazem.", Kiza je ozbiljno rekao.
   Zacvilela sam. "Sad smo gotovi.", promrmljala sam u Vukovo rame.
   "Sta je problem, Kizo?", stric se namrstio.
   "Sinoc su bili u diskoteci, i, pa jebi ga, uopste nisu delovali kao devojčica i covek koji je odgajio.", progundjao je.
   Stric nas je oboje mrko pogledao. "Sta hoces da kazes?", mirno je upitao.
   "Slusaj, imam sestru i znam da bih voleo da mi neko kaze sta se desava iza mojih ledja. Ima tu mnogo vise od toga sto ti mislis."
   Stric je uzdahnuo. "Dobro bre, zar covek ne moze da vas ostavi same a da ne napravite sranje?", prasnuo je.
   Naivno sam zatreptala ocima. "Nismo nista uradili, striko. Bila sam gladna i izveo me da jedem."
   "Niste? Pa objasni mi onda kako..."
   "Ne deri se na nju, Miroslave. Nista nismo uradili, vecerala je, sedeli smo sa ovim kretenom i plesali. To je sve."
   "Nista vise, Vuce?"
   "Miroslave, nista vise, ali ja ti kazem da tu ima nesto jos. Mozda ne bi bilo lose da povedes racuna.", Kiza je promrmljao.
   Skupila sam oci i otvorila usta da mu odgovorim, ali me je stric prostrelio pogledom i ucutkao. Pogledao je u Kizu. "Iza mojih ledja se ništa ne dešava, Kizo. To su gluposti.", promrmljao je.
   Kiza je slegnuo ramenima. "Kako hoces, moje je bilo da te prijateljski upozorim.", progundjao je.
   "Dobro jutro.", zabrundao je muski glas iza nas.
   Okrenula sam se i ugledala Mrguda. "Dobro jutro." , veselo sam mu se javila.
   "Dobro jutro, odkud ti ovde?", stric je upitao.
   "Janko mi je rekao da ste ovde. Treba nesto da porazgovaram sa tobom. Ali prvo hocu da popijem kafu i doruckujem. Mala, mrdaj tu stolicu do Vuka.", progundjao je, podigao me sa sve stolicom i uglavio ke skroz uz Vukovu. Dohvatio je stolicu i seo izmedju mene i strica. "Sta se ovde dogadja?", upitao je kada je video Vukovu namrstenu facu.
   "Kiza je imao par prijateljskih saveta za mene.", stric je promrmljao.
   Prevrnula sam ocima kad se Mrgud zacerekao. "Mislim da se Vuku nisu svideli."
   Stric ga je prostrelio pogledom. "Zacepi, Mrgude. Sta ti treba?"
   Mrgud je pogledao u mene. "Posao, Miroslave. Nego, mala, kako ti se svidja ovde?"
   Nasmesila sam mu se. "Prelepo je, Mrgude. Vuk me je proveo po Bukulji, stric je imao posla."
   "Znaci Vuk je ovde turisticki. Ima li i u ovom hotelu medveda?", upitao je smejuci se.
   Kiza ga je pogledao. "Kakvih medveda?"
   "Nikakvih. Miroslave, vodim malu u setnju i..."
   Stric je odmahnuo glavom. "Ne vodis. Ne spava, ne jede i posle joj nije dobro. Nema nista od toga. Dok ne doruckuje ne mrda nigde odavde."
   "Strice, dobro mi je. Nisam..."
   "Sinoc ti nije bilo dobro, mala. Sa tvojim zdravljem necu da se igram.", zarezao je.
   Prevrnula sam ocima. "Strice, nisam beba i..."
   "Polako, malena. Miroslav je u pravu.", Vuk je nezno rekao.
   Klimnula sam. "Dobro, Vuce. U pravu si.", stric je zaskicao umesto mene.
   Para mi je krenula na usi. "Nisam to htela da kazem.", zarezala sam.
   "Jesi, mala. Zato ces sad da sedis i da sacekas dorucak.", progundjao je.
   Ljutito sam ga pogledala. "Ne verujem, Miroslave, Vuk nikad nije u pravu.", Mrgud je rekao smejuci se.
   "Jeste.", izlajala sam.
   Mrgud se gusio od smeha. "Pusti ih, vidis da su budale.", Vuk mi je tiho prosaputao na uvo.
   Nacerila sam se. "U pravu si.", namerno sam naglas rekla.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po obrazu. "Znam da jesam.", nezno je rekao.
   "Ne moras toliko bahato da zvucis, Vuce. Svi vec znamo da si ti uvek u pravu. Nego, Kizo, nisam te video odavno. Sta radis ovde?"
   Kiza je odgovorio Mrgudu, a ja sam pogledala u Vuka. Uzeo me je za ruku, nezno me mazio i gledao. "Jel tako, Vuce?", Mrgud je upitao i prenuo nas.
   Pogledala sam u njih i videla da se stric pusi sa svih strana. Izvukla sam ruku iz Vukove i pocrvenela. "Tako je.", progundjao je, a mogla sam da se kladim da nije ni cuo Mrgudovo pitanje.
   "Mala, mozes li da dodjes na sekund?"
   "Sad ce dorucak, striko, a..."
   "Odmah!", zarezao je.
   Klimnula sam glavom i ustala sa stolice. Odvojio nas je od ostatka i mrko me pogledao. "Ja, ovaj..."
   "Sta je bilo sinoc?"
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Nista, strice. Kiza ti je rekao..."
   Uzdahnuo je. "Nisam mislio na to, Srno. Zasto nisi izasla sa Kizom i njegovom sestrom?"
   Pocrvenela sam. "Nije mi se izlazilo. Bilo mi je glupo da ga odbijem, a..."
   "Nemoj da me lazes, mala. Video sam punu pikslu pikavaca sinoc. Sta se desilo?", nezno je upitao.
   "Vuk je bio ljubomoran na njega, strice. Osetila sam to, nisam zelela da se kida i rekla sam Kizi da mi nije dobro.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Razumem. Ali nisi rekla Vuku da neces otici sa njima?"
   Odmahnula sam. "Nisam, znam da bi insistirao da idem.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Srno, ovaj, kakav je on prema tebi? Mala, znam da ume da bude tezak u picku materinu i..."
   Siroko sam mu se osmehnula. "Najbolji na svetu, striko. Sinoc mu je bilo zao sto sam ostala u sobi."
   "Rekla si mu?"
   Klimnula sam glavom. "Jesam. Striko, stvarno nemas o cemu da brines. Ja...", pocela sam pa ucutala.
   "Sta, mala?"
   "Nista."
   "Mala...", zarezao je.
   Uzdahnula sam. "Ne bih ga menjala ni za sta na svetu.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i nezno me zagrlio. "Znam, mala. Hoces da ja porazgovaram sa njim o toj ljubomori?"
   Odmahnula sam glavom. "Necu, striko. Zaista mi ne smeta. A onaj kreten odmah potrcao da ti kaze."
   Prasnuo je u smeh. "Samo je bilo ono sto je receno?"
   Pocrvenela sam. "Samo to, dobro, i Vuk me je mazio po ramenu, ali to uvek radi.", promrmljala sam kad je izvio obrvu.
   "Dobro. Hajde onda, idemo nazad.", nezno je rekao i poveo me ka stolu.
   Sela sam kraj Vuka i pogledala ga. Nasmesio mi se i namignuo mi. "Mala, prekosutra idemo na splav. Sta kazes?", Mrgud je upitao. 
   Pogledala sam u Vuka. "Naravno da idemo.", rekao je.
   "Muzika ce biti kod nas, jel da?", upitala sam i zatreptala ocima.
   Stric je prasnuo u smeh. "Hoce, mala. Kizo, podji i ti sa nama. Povedi i sestru."
   Kiza je klimnuo. "Da znas da hocu. Uzeleo sam se ludog nocnog provoda u Beogradu.", rekao je smejuci se.
   "Gazda Marko ce biti odusevljen kad nas vidi.", rekao je Mrgud smejući se.
   Prevrnula sam ocima. "Bar necemo leteti napolje.", progundjala sam na sta me je stric prostrelio pogledom.
   "Zacepi, mala."
   Konobar je doneo dorucak, ljubazno nam pozeleo prijatan obrok i odaljio se. Mrljala sam po tanjiru. Nisam bila gladna, retko kad bih jela tako rano ujutru. "Jedi, mila moja.", Vuk me je nezno opomenuo i zaradio stricev mrk pogled.
   "Jebi se, Vuce. Covek je skontao, ok?", stric je besno upitao.
   Vuk je pocrveneo do korena kose. "Strice..."
   "Nemoj ti meni "strice"! To prelazi sve normalne granice, mala. ", zarezao je.
   Mrgud se gusio od smeha. "Sta je tebi smesno?", Vuk se nakostresio.
   "Ti. Suptilan si u picku materinu, Vuce. Podsecas na psa koji obelezava svoju teritoriju.", rekao je umiruci od smeha.
   Kiza nas je sve obuhvatio pogledom. "Dobro, hajde sad iz pocetka. Nesto sam propustio.", progundjao je.
   "Mnogo toga, Kizo.", stric je mucenicki rekao. "Srna i Vuk, pa jebi ga, ona je odlucila da je on to sto ona zeli i nije se zaustavila dok mu nije pomutila pamet. Sad se ja borim sa pricama po kraju, njenim ludim idejama i njegovom nepodnosljivom ljubomorom.", progundjao je.
   Kiza je klimnuo glavom. "Razumem. Na mene nema potrebe da budes ljubomoran, Vuce. Sestra mi je njenih godina, jebote.", progundjao je.
   "Nisam vise gladna. Idem da prosetam dok vi zavrsite.", promrmljala sam i ustala.
   "Idem sa tobom.", Vuk je promrmljao, ustao i povukao me za sobom. Izveo me je napolje, poveo stazom i seo na prvu klupicu na koju smo naisli. Sela sam do njega, spustila glavu na njegovo rame i pogledala ga. Nasmesio se i nezno me poljubio. "Mrgud je u pravu. Bas tako sam se poneo.", promrmljao je.
   Slegnula sam ramenima. "Nije vazno. Mene je onaj kreten iznervirao. Odmah je potrcao sve da kaze stricu.", rezala sam.
   Nasmejao se. "Zato je i pobegao iz zemlje. Drukara."
   Prasnula sam u smeh. "Mislim da nije naucio lekciju.", rekla sam cerekajuci se.
   "Mhm, i ja mislim. Al me zabole kurac za njega. Sta je hteo Miroslav malopre?", radoznalo je upitao.
   "Da zna zasto juce nisam izasla sa njima. Morala sam mu reci istinu, Vuce.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "Znam da jesi. Sta je rekao?"
   "Nista, pitao je kakav si prema meni i zelim li da on porazgovara sa tobom o tvojoj ljubomori."
   "Sta si mu rekla?", tiho je upitao.
   Pogledala sam ga, uvukla se u njegova krila i spustila glavu na njegove grudi. Zagrlio me. "Da si najbolji na svetu i da mi tvoja ljubomora ne smeta. I ne smeta mi, sve dok nisi onako hladan prema meni."
   "Znam.", promrmljao je, jos jace me zagrlio i spustio glavu na moje teme. 
   Sedela sam i njegovim krilima i nezno ga mazila po grudima kad su stric i Mrgud naisli. "Dobro bre, sunce vam jebem nenormalno, sta radite tu?", zagrmeo je.
   Uzdahnula sam. "Pricamo, strice.", promrmljala sam.
   "Jel ne mozes da sednes ko sav normalan svet na klupu?", zarezao je.
   Bila sam crvena poput bulke. "Dosta je, Miroslave. Ostavi ih na miru, covece. Ko da ce ih u ovom pickovcu neko pa videti.", Mrgud je progundjao.
   "Ma boli me kurac vise, nek rade kako hoce. Kad imam posla sa dva ludaka."
   Mrgud je prevrnuo ocima. "Mislim da si ti veci od njih oboje. Rekao sam ti vec jednom, da ih je razum vodio ne bi ni bili ovde gde jesu. Hajde, idemo za Beograd."
   Ustala sam iz Vukovih krila, uzeo me je za ruku i povukao za stricem i Mrgudom.
   Prenuo me je zvuk telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Sta se koji kurac desava?", stric je zabrundao. Zatreptala sam. "Sta je bilo?", zbunjeno sam upitala. "To ja tebe pitam, mala. Celu noc ste bili na video pozivu, uprkos tome sto nisi sama kuci. Kad sam nazvao Vuka da ga pitam za to samo mi je rekao da ga se danas klonim i spustio mi slusalicu. Ti zvucis kao da su ti potonule sve ladje. Jeste se posvadjali?", verglao je. Uzdahnula sam. "Nismo, strice. Ne brini.", promrmljala sam. "Koji mu je onda?", zabrundao je. "Lose sam sanjala, nazvao je na minut i kad je cuo da placem, okrenuo me preko video poziva.", tiho sam rekla. "Sta si sanjala? Mala, ne lazi me.", zarezao je. "Ne lazem te, strice. Nije ni san, secanje koje mi se uvuce u snove. Molila sam te da mi ga vratis.", ponovo sam pisnula u plac. Cutao je. "Proslo je.", prosaputala sam. "Jebi se, mala. Da je proslo ne bi sad plakala.", tiho je rekao. "Procice, sutra ce proci. Nemoj da brines.", promrmljala sam. "Mala... Samo sam zeleo najbolje za tebe.", promucao je. "Znam. Ne ljutim se na tebe, striko. Ni Vuk se ne ljuti. Samo..."  "Mozda bi najbolje bilo da sutra Minja dodje po tebe i da se vidimo neki drugi put.", prosaputao je. "Ne zelim da Minja dodje, zelim da ti dodjes. Molim te.", zacvilela sam. "Docicu, nemoj da places.", nezno je rekao. "Necu, striko. Volim te, znas?", tiho sam upitala. "Znam, mala, i ja tebe volim. Moje si dete, jebote. Nisi svesna...", poceo je. "Sta, striko?", tiho sam upitala. "Pricacemo sutra o svemu, vazi? Srno, ako ti ista znaci, kad bih mogao da vratim vreme..."  "Znam, strice. Nemoj da brines.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Zao mi je, mala. Hajde, sutra cemo pricati. Volim te, strikino.", prosaputao je i spustio slusalicu.