Vecna ljubav 97

   Bila sam sprema dva sata pre dogovorenog vremena. Nisam mogla da docekam da vidim svog striku i Vuka. Sat vremena ranije Minjino auto je stalo ispred moje kuce. Skocila sam sa stolice i izletela kroz kapiju. Usla sam u auto i bacila se stricu oko vrata. "Kreci.", veselo sam rekla.
   Nasmejao se, okrenuo auto i krenuli smo za Beograd. "Kako si, mala?", tiho je upitao.
   Nacerila sam se od uva do uva. "Danas odlično, striko. Kako si ti? Kako je Bojan?"
   Uzdahnuo je. "Dobro je, Srno. Slusaj, mala, sad cemo da sednemo negde i porazgovaramo. I ne gledaj me tako, zato sam dosao ranije."
   Klimnula sam. "U redu, striko. Sta se desava? Sta nije u redu?", zabrinuto sam upitala.
   "Ti nisi u redu, mala. Pricaj."
   Spudtila sam pogled. "Nemam sta, striko. To je sve bilo. Proslo je.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Nije, juce sam video da nije proslo, samo se kontrolises.", progundjao je i stao u prvu kafanu na koju smo naisli. Usli smo unutra, seli za sto i konobar je dosao. "Sta ces da jedes?", nezno je upitao.
   "Nista, striko..."
   "Onda te vracam kuci. Pogledaj se, mala, svaki put kad te vidim ti si sve mrsavija. Sta ces da jedes?", tvrdoglavo je ponovio.
   "Bilo sta.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Dve duple pljeskavice, dva dupla viskija i dve kafe."
   Zabezeknuto sam gledala u njega. "Jesi ti lud? Ne mogu..."
   "Mozes i hoces, inace ides pravo kuci.", zarezao je.
   Klimnula sam. "Dobro, dobro, pojescu."
   "Naravno da hoces. A sad da cujem, sta se desilo preksinoc?"
   Pocrvenela sam. "Samo sam sanjala, striko. Ustala sam, sklonila se u dnevni boravak i plakala kada mi je Vuk poslao mail. Nazvao me je i kad je cuo sta se desilo okrenuo me video.", prosaptala sam.
   Uzdahnuo je. "Moramo da porazgovaramo o svemu, mala. I o onome sto je bilo i o ovome sad.", tiho je rekao.
   "Ne moramo o onome što je bilo. To je prošlost, striko i..."
    Odmahnuo je. "Sve dok te muci u sadašnjosti, nije prošlost, mala. Slusaj me, da sam znao, sve bih drugacije uradio, mala. Malo je falilo onda da odustanem od svega, ubijala me je tvoja bol, ali onda si se jednostavno povukla i pomislio sam da prolazi. Meni si uvek sve pricala i..."
   "Kakve je svrhe imalo da ti pricam, kad si rekao da ga ne mozes vratiti?"
   Sklonio je pogled. "Mogao sam, mislio sam da je tako najbolje za tebe. Srno, i da sam popustio, ne bi imala nikakvu budućnost sa njim. I dalje bi imala samo ovo, samo sto ne bi imala svoju porodicu. Život bi ti prosao u cekanju.", promrmljao je.
   "Mislim da sam ja trebala da odlucim u cemu ce mi proci život.", progundjala sam.
   Mrko me pogledao. "Mogla si da odlucis, odlucila si da se udas."
   "Jesam, koga da cekam? Coveka kojem ne mogu da cujem ni glas, kojeg ne mogu da vidim? Da je samo nazvao, samo jednom da je nazvao i rekao cekaj, cekala bih dok sam ziva. I nemoj da me gledas tako, to bi bio moj izbor. Ovako imam osecaj da ste vas dvojica izabrali umesto mene. ", zarezala sam.
   "Slusaj, kad vidim da patis, zao mi je sto sam tako postupio, al kad te zamislim samu i kako cekas i camis, nije. S' jedne strane, u pravu si, trebalo je da pustim da sama odlucis, s' druge, da jesam, nisam siguran na sta bi to sve izaslo.", promrmljao je.
   Uzdahnula sam. "Nisam vise ni sama pametna, striko. Na kraju krajeva, to vise nije ni bitno. Vreme da vratimo ne mozemo, glupo je uopste i pričati o tome sta bi bilo da je bilo drugačije.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "U pravu si, ali hocu da znas da nisam bezosecajni gad koji te je lako pustio da patis, samo, pa..."
   Nasmejala sam se, ustala sa svog mesta, sela mu u krila i zagrlila ga. "Znam da nisi , striko. Ti si moj najbolji stric.", umiljato sam rekla.
   Poljubio me je u teme. "Izvolite.", konobar je ljubazno rekao, spustio tanjire, solje i case sa viskijem pa se okrenuo i otisao.
   Vratila sam se na svoje mesto, podigla pljeskavicu i zagrizla je. "Nigde jos nisam jela pljeskavice kao u kraju što su.", promrmljala sam.
   Prasnuo je u smeh. "U kraju je sve najbolje, a?"
   Slegnula sam ramenima. "Nekada je bilo. Od restorana do ljudi. Sad ne znam, odavno nisam bila tamo, predpostavljam da ne bih nista ni nasla.", promrmljala sam.
   "Daj, Srno, nisu preko sveta..."
   "Najbolje je da ne pričamo o tome. Jos ne mogu da svarim i oprostim im sto su to uradili.", zarezala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Shvati samo jednu stvar, bili su uspaniceni. Seti se sebe i svog ponasanja, jebote. Zeleli su da zaboravis i..."
   "Ma da, a inace se secanja brisu kad se preselis, magicno nestanu.", zajedljivo sam rekla.
   Uzdahnuo je. "Ma, zabole me kurac, slobodno se ljuti na njih, bolje nego na mene.", rekao je i nacerio se.
   Nasmejala sam se. "Budalo. Hajde, brze to malo jedi, Vuk me ceka."
   "Polako, mala, imamo vremena. Strikino,  Dragan kaze da ti je muz dobar covek, da te voli, da..."
   Smracila sam se. "Jeste, ali nemoj da mislis da je savršen. Dragan preteruje, kao po obicaju.", progundjala sam.
   Izvio je obrvu. "Niko nije savršen, mala. Ne znam sta ocekujes da bi po tebi bio savršen, ali..."
   "Ma daj strice, oni svi misle da jeste, al jebote, nije."
   "Ili mu ti sad trazis mane i gde ih nema."
   Nakostresila sam se. "Ne radim to! Samo sam realna. Sam si rekao niko nije savršen."
   "Mhm, kako ti kazes."
   "Sta hoces da kazes sa tim? I nemoj da mi kazes nista, znam ja to tvoje i vise nego dobro."
   Skupio je oci i pogledao me. "Niko nije savrsen, Srno?"
   Pocrvenela sam. "Retki su savrseni.", promrmljala sam.
   "Da oni najpametniji i najbolji na svetu koji su uvek i za sve u pravu."
   Jos jace sam pocrvenela. "Tako nekako."
   Klimnuo je. "Da si sa njim, mislis li da bi ti ovo danas uspelo?"
   Mrko sam ga pogledala. "Ne bi mi ni trebalo, strice."
   "U redu, to stoji." , promrmljao je.
   Nasmejala sam se. "Ponekad stvarno ne razmišljaš, striko."
   "Bitno da ti razmisljas, mala. Hajde da krenemo, gospodin savrseni i za sve u pravu ceka.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Ludaku. Nije on kriv, a ni ja, sto se tako savrsen rodio.", cerekala sam se.
   Vristao je od smeha. "Nisi ni ti kriva sto si se corava i luda rodila.", gusio se od smeha.
   Uputila sam mu nadmen pogled. "Genetika, strice, to sam pokupila od tebe."
   "Ista si ti svoj striko.", ponosno se nacerio.
   Nasmejala sam se i propela se na prste pa ga poljubila u obraz. "Naravno da jesam. Ja sam tvoje dete."
   "Jesi, mala, moje prvence.", nezno je rekao, posedali smo u auto i krenuli dalje.
   "Docices posle, zar ne?", upitala sam kada smo stali ispred Minjine zgrade.
   Uzdahnuo je i klimnuo. "Docicu, mala, ja cu te i vratiti nazad. Mada se onom konju nece bas svideti, danas mi se nije ni javio na telefon.", progundjao je.
   Nasmejala sam se i poljubila ga u obraz. "Nemoj da brines, pricacu ja sa Vukom. Odljutice se, imam ja svoje metode.", zacerekala sam se.
   Nakostresio se. "Ne zelim da znam te tvoje metode."
   Vriskala sam od smeha. "Dobro, striko, mada je bitno da su ucinkovite. Idem, vidimo se posle.", promrmljala sam, poljubila ga i izasla iz auta. Potrcala sam uz stepenice i tiho usla u stan. Htela sam da ga iznenadim. Privirila sam u dnevni boravak i zatekla ga kako zamisljeno sedi na fotelji prekrstenih nogu i sa casom viskija u rukama. Prisla sam mu, stavila mu sake preko ociju. "Pogodi ko je.", tiho sam rekla.
   Nezno ih je uhvatio, sklonio sa svojih ociju i na obe spustio po poljubac pa me povukao u krila. "Stigla si.", promrmljao je i spustio usne na moje.
   "Nisi me cuo kad sam usla.", tiho sam prosaputala kada mi je pustio usne.
   Odmahnuo je. "Nisam, mila moja.", tiho je rekao.
   "Sta te muci, Vuce?", nezno sam upitala.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po obrazu. "Posle cemo o tome, vazi? Nedostajala si mi i sve sto sad zelim je da te ljubim, dodirujem i vodim ljubav sa tobom.", promuklo je rekao i zavukao ruku pod moju majicu. Zacvilela sam mu na usnama, obgrlila ga oko vrata i zestoko mu uzvratila. Skinuo mi je majicu, odbacio je, za njom je otisao i moj brus, a onda je spustio sake na moje grudi i nezno ih zaligivao palcevima. Gledali smo se u oci, spustila sam ruke na kraj njegove majice na brzinu je skinula pa je on vratio sake na moje grudi. Nasmesila sam mu se i spustila usne na njegove. Ljubili smo se kao da nam zivot zavisi od toga, a onda me je malo pridigao, otkopcao mi pantalone i sa sve gacicama ih svukao sa mene. Ustala sam iz njegovih krila i  otkopcala mu farmerke. "Digni guzu, lepotane.", nezno sam rekla. Nasmesio se podigao malo guzu i ja sam ga skinula. Spustila sam usnice na njegov ud i lagano ga ljubila. Podigao me, naterao me da ga opkoracim i jednim brzim pokretom se zabio u mene. "Posle, mila moja.", promrmljao je, povukao me na sebe i zestoko me poljubio. Zabijao se mahnito, prepuno potrebe i zelje. Glasno sam mu stenjala na usnama, zarivala mu nokte u ledja i s vremena na vreme ga lagano grizla za usnicu. "Vuce...", procvilela sam i uz vrisak dozivela vrhunac. "Moja si, malena, moja.", zarezao je i uz glasno stenjanje svrsio duboko u meni. Pala sam mu na grudi jedva dolazeci do daha. Dahtao je i snazno me privlacio uz sebe. Kada se smirio, ustao je i poneo me na krevet. Nezno me je spustio, legao preko mene i pogledao me. "Kako se osecas, mila moja?"
   Nasmesila sam mu se. "Sad sam odlicno, lepotane. Ali tebe nesto muci. Sta, duso?", nezno sam upitala.
   "Ljut sam, malena. Ljut sam na ceo svet. Na Miroslava, na sve. Patila si, zelela si me kraj sebe. Sve je moglo biti drugacije. I bilo bi.", prosaputao je.
   Uzdahnula sam. "Znam, samo si trebao reci da te cekam. Znas da bih."
   Klimnuo je. "Znam da bi. Malena, bez Miroslava nista ne bi od ovoga bilo moguce, on to ne bi dozvolio onda. Razumem ga, ali ko je razumeo mene. Previse sam ljut zbog mnogih stvari, zbog tvojih suza, zbog mog bola, zbog..."
   Spustila sam ruku na njegove usne. "Nemoj. Zeleo je samo najbolje. Vreme ne mozemo da vratimo, Vuce, ne mozemo da promenimo ono sto se desilo, mozemo samo da cuvamo ovo sto sad imamo i ono sto smo imali svo ovo vreme.", nezno sam rekla.
   "Nismo imali nista.", prasnuo je. "Samo tugu, nesanicu i secanja."
   "A ljubav?", tiho sam upitala.
   Spustio je celo na moje. "Najvecu.", prosaptao je.
   "Onda nemoj. To je jedino bitno. Vuce, krivi su drugi, al krivi smo i mi.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je. "Ti nisi..."
   Klimnula sam. "Jesam, mislila sam proci ce, mislila sam nestace, mislila sam nacicu nekoga slicnog tebi. Zavaravala sam sebe, Vuce. Nikada niko nece biti ni blizu tebe. Nikada."
   "Malena, nisi mogla cekati nekoga ko nece doci i..."
   "Trebala sam, nisam smela da dozvolim da ignorisem ono sto sam duboko u sebi nesvesno gajila. Ali, nisam mogla da podnesem bol vise, lakse mi je bilo tako.", procvilela sam i zaplakala.
   Cvrsto me je zagrlio. "Nemoj plakati, slusaj, u pravu si, ne mozemo da promenimo prošlost, ali cuvacemo ovo sto sad imamo. I ljubav. Nemoj, molim te.", saputao je grcevito me grleci.
   "Volim te, Vuče.", zacvilela sam.
   Povukao me za kosu i naterao da ga pogledam. "Volim te, Srno. Volim te.", prosaputao je i nezno me poljubio.
   Uzvratila sam mu. "Nista mi vise nije bitno, samo to. Nemoj da se ljutis ni na koga. Mozda je ovako moralo da bude, molim te.", tiho sam rekla.
   Nasmesio mi se. "Necu, obecavam. Ali i tebe isto boli."
   Klimnula sam. "Boli, ali prodje sve kad ti cujem glas, prodje sve kada se nadjem u tvome narcju, prodje sve kada mi kazes da me volis. Hm, jesi li mi doneo majicu?"
   Nasmejao se. "Jesam, nalazi se tamo negde medju razbacanom odećom.", zacerakao se.
   Snazno sam ga zagrlila. "Tako cu uvek moci da osetim tvoj miris."
   Poljubio mi je vrat jednim brzim, slatkim poljupcem, a onda je zarezao kada sam tiho zacvilela i nastavio je da me ljubi. Sisao mi je grudi, nezno prstima prelazio po njoj i tiho cvileo. Izvila sam kukove i navukla se na njegove prste. Izvukao ih pa ih ponovo vratio unutra. "Secas li se, mila moja?", promuklo je upitao. Zestoko sam zaklimala glavom. "Secam se svakog prelepog trenutka koji sam provela kraj tebe.", prodahtala sam. Izvadio ih je, stavio ga na moj ulaz i nezno uvukao samo glavic u nju. "A ovoga?", prodahtao je. "Svega, kroz sve sam prosla bezbroj puta.", promucala sam. Nasmesio se. "I ja sam, mila moja. Kroz snove, kroz secanja.", prosaputao je i zestoko se nabio. Spustio je usta na moja i mrvio ih. "Ovo je sve sto sam zeleo.", promrmljao je. Ljubili smo se, stezali jedno drugo i vodili ljubav. Vrisnula sam kada me je samleo vrhunac. "Prelepa moja.",promrmljao je, zabio se duboko i svrsio. Srusio se preko mene i zagrlio me najsnažnije sto je mogao. "Trebalo je da ovo bude nasa svakodnevnica.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se. "Mnogo toga je trebalo da bude nasa svakodnevnica.", setno sam rekla.
   "Jeste, trebalo je, mila moja. Hoce li Miroslav doci danas?", tiho je upitao.
   Klimnula sam. "Hoce. Smeta li ti?"
   Podigao je glavu i odmahnuo. "Ne smeta mi, ionako mu dugujem izvinjenje. Danas nisam hteo ni da mu se javim na telefon, a juce sam mu spustio slusalicu."
   Prasnula sam u smeh. "Vuce, nije vam to prvi put.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se. "Nije, mila moja, ali bukvalno sam svu krivicu svalio na njega. On nije glup, malena, shvatio je."
   Uzdahnula sam i nezno ga poljubila. "Razumece, Vuce. Hajde, nemoj da se sikiras vec me samo poljubi.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se zasmejao i lagano me polizao po usnama a onda me zestoko poljubio. "Stvarno si savrsena."
   Smejala sam se kao blesava. "Stric kaze da ne postoje savrsene osobe."
   Prevrnuo je ocima. "Tvoj stric, a moj najbolji prijatelj je budala. Postoji jedna savrsena osoba, a to si ti."
   Poljubila sam ga i oborila ga na ledja pa sela na njega. Odmahnula sam glavom. "Mislim da onda postoje dve osobe koje su savrsene."
   Izvio je obrvu. "Jel da?"
   Zaklimala sam glavom. "Mhm, nas dvoje."
   Privukao me je na grudi i snazno me zagrlio. "Jesmo, mila moja."
   Uvukla sam prste u maljice na njegovim grudima i igrala se sa njima. Culi smo da se ulazna vrata otvaraju. "Mislim da je stric stigao.", promrmljala sam bez ocigledne namere da ustanem sa njega.
   "Odeca nam je tamo.", promrmljao je.
   Stric je pokucao na vrata. "Doneo sam vam odecu, evo je ispred vrata.", progundjao je.
   "Hoces li sići sa mene da nam je donesem?", Vuk me je nezno upitao.
   Uzdahnula sam i prevrnula se sa njega. "Najradije bih ceo dan ostala na tebi.", mrgodno sam rekla.
   Zacerekao se. "Samo toliko?", lukavo je upitao dok je otvarao vrata i uzimao nasu odecu.
   Dosao je do mene i nezno sakom presao po mom telu. "Mnogo vise od toga.", prosaputala sam.
   "Obuci se, mila moja, vec gubim razum dok te gledam tako golu."
   Nasmejala sam se, skocila i jako ga zagrlila. "Najbolji si."
   Slatko me poljubio u rame. "Ti si najbolja. Hajde sad, oblaci tu lepu guzu."
   Uzela sam gacice, ali mi ih je oteo iz ruke. "Treba da se obucem.", rekla sam smejuci se.
    "Trazila si majici, dobila si je. Ja hocu njih.", rekao je i nacerio se.
   Smejala sam se kao luda dok sam se oblacila. "Kako ces se go vratiti?"
   "Poneo sam majicu, malena. Hajde, ceka nas Miroslav.", promrmljao je i naglo me podigao u narucje.
   Smejala sam se kao blesava. "Meni si prelep takav bez majice. Ne moras je odmah ni oblaciti.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se nasmejao i jos sladje me poljubio. "Necu, mila moja."
   Izasli smo iz sobe i usli u dnevni boravak. "Dobar dan, Miroslave.", Vuk je promrmljao.
   Stric je klimnuo. "Dobar dan, Vuce."
   Prevrnula sam ocima. "Daj ne ponasajte se ko dve budale.", zarezala sam.
   "Miroslave, dugujem ti izvinjenje. Poneo sam se..."
   Stric je odmahnuo glavom. "Ne dugujes, Vuce. Jebi se, mala je u pravu, ponasamo se kao budale."
   Vuk se nasmejao. "Da znas, jebote."

   "Spustaj me, hocu da nam sipam viski.", rekla sam cerekajuci se.

   Stric je odmahnuo. "Ja necu, treba tebe da vratim nazad."

   Vuk me je nezno spustio. "Meni sipaj.", promrmljao je i seo na kauc.

   "Striko, hajde samo jedan sa nama.", umiljato sam rekla.

   Nasmejao se i klimnuo glavom. "Hajde jedan. Jesi li bolje, mala?", zabrinuto je upitao.

   Siroko sam mu se nacerila. "Mnogo bolje. Vukovo prisustvo odlicno utice na mene."

   Dodala sam mu viski, uzela svoj i Vukov pa mu se uvukla u krila. Ovio je snaznu ruku oko mog struka i nezno me poljubio. "Hvala, mila moja."

   Zavukla sam glavu u njegov vrat i poljubila ga najsladje sto sam mogla. "Sve za tebe.", prosaputala sam.

   Stric je prevrnuo ocima. "Sve za tebe, Vuce. Daj, mala, uozbilji se.", progundjao je,

   Prasnula sam u smeh. "Najozbiljnija sam, striko. Za njega...", promrmljala sam i slegnula ramenima.

   Nasmesio se. "Znam, mala. Vuce, pricao sam sa malom i, znas, da mogu da vratim vreme..."

   "Znam, Miroslave. Ne mozemo to da uradimo i treba se pomiriti sa tim. Mozda smo obojica stariji od Srne, ali ponekad je stvarno pametnija od obojice.", progundjao je.

   Nasmejala sam se. "A jel da?"

   Klimnuo je. "Mhm, jesi, malena.", umiljato je rekao i zavukao svoju lepu glavu u moj vrat i nezno ga ljubio.

   "Smiri se, Vuce.", stric je zarezao.

   Prasnula sam u smeh. "Kako je Bojan, striko?"

   Nasmejao se. "Svakim danom sve vise lici na tebe, mala. Bandoglav i tvrdoglav.", rekao je smejuci se.

   Vuk ga je mrko pogledao. "Srna nije ni bandoglava ni tvrdoglava. Samo vi ne znate sa njom.", kurcio se. 

   Stric ga je mrko pogledao. "Bitno je da ti znas. Kad si tako pametan, pametnije bi ti bilo da joj kazes da pocne da jede. Pogledaj je, jebote.", progundjao je.
   Vuk se uozbiljio. "Miroslav je u pravu, malena. Sta se desava, jel te muci nesto?", nezno je upitao.
   Pocrvenela sam. "Ne muci me nista, Vuce. Samo..."
   "Nemoj, mila moja. Mene nemoj da lazes. Sta te muci?", ponovo je upitao.
   Slegnula sam ramenima. "Samo u poslednje vreme ne mogu da jedem, Vuce. Nekad i ne stignem.", prosaputala sam.
   Spustio je ruku na moj obraz i nezno ga milovao. "Moras, mila moja. Slusaj, svaki put si sve mrsavija, malena, a to mi se ne svidja. I nemoj tako da me gledas, ne mislim da nisi lepa, prelepa si, uvek, al mi se ne svidja jer to nije zdravo.", nezno je rekao.
   Klimnula sam glavom, spustila je na njegovo rame pa podigla pogled ka njegovim ocima. "Znam, u pravu si. Potrudicu se, obecavam.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se i spustio nezan poljubac na moje usne. "U redu, znam da hoces. Neces sikirati svog Vuka, jel da?", preo je.
   Stric je prasnuo u smeh. "Ti si totalno prolupao, Vuce. Sad cemo da vidimo koliko ce te poslusati, doneo sam nam rucak.", rekao je cerekajuci se.
   Nisam bila gladna, ali nisam htela ni da se stric smeje Vuku. "Naravno da hocu, umirem od gladi.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Odlicno onda.", rekao je, ustao i otisao je ka kuhinji.
   "Uopste nisam gladna.", zacvilela sam Vuku.
   Slatko se nasmejao. "Sad si rekla da jesi, mila moja.", nezno je rekao.
   Uvukla sam ruku u maljice na njegovim grudima. "Zato sto bi te zajebavao.", progundjala sam.
   Nasmesio mi se i slatko me poljubio. "Koliko mozes, mila moja. Slusaj me jos nesto, zelim malo da se smiris, kome smeta, neka cisti. Znam da je to tvoja obaveza, ali ne mora sve biti na svom mestu, razumes li me?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Razumem, ali..."
   Namrsrio se. "Ali sta, malena?"
   Uzdahnula sam. "Vuce, ja ne mogu da se uklopim tamo. Nemam nikoga, i onda mi je to i net jedina zanimacija. A koliko vidim ako se ovako nastavi i bez neta cu ostati.", promrmljala sam.
   "Nije moje da se mesam, ali nemoj dozvoliti da te gazi. Niko.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Necu, obecavam.", tiho sam rekla.
   Nezno je presao palcem po mom obrazu. "Tako treba, mila moja. Hajde, idemo tamo, Miroslav nas ceka.", promrmljao je, lagano me podigao sa sebe i poveo ka kuhinji.
   Sela sam izmedju njega i strica. "Sta imamo za jelo?", upitala sam i nacerila se.
   Stric je prasnuo u smeh. "A ti si gladna, mala?"
   Tvrdoglavo sam klimnula. "Mnogo, striko."
   Smejao se kao da je poludeo. "Ti si luda, mala. Ima rostilj." 

   Izneo je roštilj na sto, seo i poceli smo sa jelom. "Preukusno je.", promrmljala sam izmedju zalogaja. 

   "Pogodi odakle je." 

   "Iz." Kijeva"? ", zacicala sam. 

   Klimnuo je i zacerekao se. "Minja mi je doneo dole." 

   "Znala sam. Ne mogu nigde da ga ovako ispreku kao tamo." 

   Vuk se nasmejao. "Tu se slazemo." 

   Stric je prevrnuo ocima. "Zanima me gde se ne slazete.", progundjao je.
   Vuk mu se nacerio. "U svemu se slazemo, Miroslave."
   Stric je frknuo. "Kad si za sve u pravu.", podsmehnuo se.
   "To je zato sto sam jedini pametan i razuman muskarac u njenoj blizini.", nadmeno je rekao.
   Prasnula sam u smeh na stricev bledi pogled. "To je zato sto je ona luda, Vuce. I zato sto joj ti jos vise popustas od mene.", promumlao je.
   "Nije zato, vec zato sto jeste pametan i najbolji na svetu.", promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "I sto si ti bez majice?"
   Vuk se nacerio. "Treba da majicu dam Srni, a novu sam zaboravio da obucem.", promrmljao je.
   "Sad sam te podsetio, pa izvoli obuci se.", zarezao je,
   Pocrvenela sam. "Pusti ga da jede, striko. Posle ce.", tiho sam promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Ti si blesava, mala. Kako su mi decica?"
   Nasmejala sam se. "Naporna, striko. Bezobrazna, tvrdoglava, nemoguca... Ali bi mi bilo dosadno da sedim u kuci bez njih."
   "Na nekoga me to podseca.", rekao je cerekajuci se.
   Isplazila sam mu se. "Ja sam bila najbolje dete na svetu."
   Vristao je od smeha. "Jesi, mala, zato samo morao da te branim od majke stalno.", grcao je.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Tebi je bilo mnogo tesko u picku materinu.", progundjao je.
   "Nije, Vuce. To je moje dete.", tiho je rekao.
   Presli smo u dnevni boravak i posedali. Sedela sam u Vukovim krilima, smejali smo se i pricali dok sam se ja igrala sa Vukovim maljicama na grudima. Cvrsto me je drzaop uz sebe , nezno prelazio rukom po mojoj ruci i malo malo isto tako nezno ljubio. "Vreme je da krenemo, mala.", stric je tiho rekao.
   Zacvilela sam. "Jos malo, striko, molim te."
   Uzdahnuo je. "Ne mozemo, mala.", tiho je rekao.
   Molecivo sam pogledala u Vuka. "Ostavi nas nasamo na dva minuta, Miroslave.", tiho je rekao. Stric je klimnuo i izasao iz sobe. "Slusaj me, mila moja. Znas da bih i ja voleo da ostanes sa mnom, makar jos malo, ali uskoro ce doci po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "U redu, Vuce. Izvini, ponasam se kao idiot.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Ne ponasas se, malena. Nemoj da mi se izvinjavas, znas da volim to sto zelis da ostanes uz mene."
   Jako sam ga zagrlila. "Ti si najbolji muskarac na svetu.", prosaputala sam.
   "Nisam, ali drago mi je sto ti nikako to da shvatis. Volim te, mila moja.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se, "I ja tebe volim, lepotane. Vise od same sebe.", prosaputala sam.
   Nezno me je povukao za kosu i jos neznije me poljubio. "Znam, mila moja. Hajde, ne zelim da te zateknu ovde kada dodju po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Razumem, lepotane.", prosaputala sam i krenula da ustanem iz njegovih krila.
   "Jebi ga, malena.", prosaputao je, zadrzao me i zdrobio mi usne u ocajnickoj potrebi.
   Uzvracala sam mu, povlacila ga za kosu i izvijala se ka njegovoj ruci koja je lutala mojim telom. Jezici su nam plesali, zaplitali se dok smo sve vise gubili kontrolu. Osetila sam njegovu ruku ispod svoje majice, malo ga pogurala i legla preko njega kada se spustio na kauc. "Mala, moramo krenuti.", stric je promucao na vratima.
   Podigla sam usne sa Vukovih i zabila glavu u njegov vrat. Mislila sam da cu umreti od sramote. Lagano se podigao sa mnom u narucju i poneo me ka hodniku. Stezao me je uz sebe, jako, najace. "Pogledaj me.", promuklo je prosaputao na mom uvu.
   Podigla sam glavu i pogledala ga. Te oci, te prelepe oci... "Volim te.", promucala sam.
   Nasmesio se. "Volim te, mila moja. Budi dobra, hoces?", tiho je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Obecavam. I ti isto."
   Nezno me poljubio. "Obecavam, malena." Nezno me je pomazio po obrazu, lagano me spustio dole i ponovo me pogledao. "Ako budes mrsavija sledeci put kad se vidimo, nalupacu te.", tiho je promrmljao. Izvila sam obravu. Nasmejao se i odmahnuo glavom, pa me snazno zagrlio. "Nema nista od toga, ludaco moja.", tiho se cerekao.
   Poljubila sam ga u grudi. "Hej, donesi mi moju majicu."
   Poljubio me u teme, nezno me odvojio od sebe i otrcao u dnevni boravak. Izbegavala sam stricev pogled, pa sam ga pogledala ispod oka. Videla sam da i on izbegava moja i jedva sam se suzdrzala da ne prasnem u smeh. "Evo, mila moje.", nezno je rekao i dao mi majicu.
   Podigla sam se na prste i nezno ga poljubila. "Zvaces me veceras?"
   Klimnuo je. "Hocu. Hajde, brisi sada.", bolno je rekao.
   Jos jednom sam ga poljubila i izasla za stricem iz stana.
   

Vecna ljubav 96

   "Vrati ga, striko, molim te.", plakala sam i snazno grlila svog strica. Trgla sam se iz sna okupana znojem i suzama.Ustala sam, presla u dnevni boravak, obgrlila kolena i neutesno plakala. Pogledala sam u telefon i nasla Vukovu poruku na njemu. Otvorila sam je, procitala i jos jace zajecala. Nekoliko sekundi kasnije mi je telefon zazvonio u znak poziva. "Halo?", jedva sam istisnula kroz jecaje. "Jebote, malena, sta ti je?", Vuk me zabrinuto pita. "Samo sam sanjala, lepotane. Ne brini.", procvilela sam. Uzdahnuo je. "Zovem te video.", promrmljao je i spustio slusalicu. Podigla sam slusalicu cim je telefon oznacio video poziv. "Sta se desilo, malena? Sta si sanjala, mila moja?", nezno je upitao. Gledao me je zabrinuto, sa ljubavlju i to me je jos vise rasplakalo. "Molila sam ga, Vuce, da mi te vrati. Rekao je da ne moze.", zacvilela sam. "Hej, smiri se, proslo je, proslo je devojcice moja. Nemoj plakati. Nemoj, mila moja. Sutra cu te grliti, ljubicu te, tu sam. Srno, jebote, tu sam, pogledaj me.", zacvileo je. Klimnula sam. "Znam da si tu, znam da jesi. Izvini.", progrcala sam. Drhtavo je uzdahnuo. "Nemoj da se izvinjavas, mila moja. Nemoj da places, proslo je, duso. Sad sam tu, nikad neću vise nestati. Obecao sam ti, malena.", tiho je saputao. Klimnula sam glavom i svu snagu ulozila u to da zaustavim jecaje. "U redu, lepotane. Znam da si tu, znam da neces nestati.", promrmljala sam. "Necu, oprosti mi, mila moja.", promucao je. Zestoko sam odmahnula glavom. "Nemam sta, nisi ti kriv.", zacvilela sam. "Dobro, dobro, nisam, smiri se, molim te. Hej, pogledaj me, hoces li da nocas ostanemo celu noc na videu?", nezno je upitao. Usne su mi se rasirile u polu-osmeh. "Hocu, hocu da te gledam.", promrmljala sam. I ostali smo, celu noc. "Svanulo je, mila moja. Trebali bi da prekinemo.", oprezno je rekao. Nasmesila sam mu se. "Znam, lepotane. Ne brini, dobro sam. Sutra smo zajedno.", tiho sam rekla. "Jesmo, malena. Zato nemoj da places i da me sikiras. Vazi?", nezno je upitao. Zaklimala sam glavom. "Vazi. Volim te.", tiho sam prosaputala. Nasmejao se. "Volim i ja tebe, Srno. Hajde, malena, zvacu te dok se budes kupala, vazi?" "Znam da hoces.", promrmljala sam i on je uz uzdah spustio slusalicu.
   Desetak minuta kasnije smo se nasli u nasoj sobi. Nesigurno sam ga pogledala. Nezno mi se nasmesio, povukao me sebi i snazno me zagrlio. "Zao mi je zbog mog ponasanja danas, trebalo je da ti bude lepo, a ne da places.", tiho je prosaputao.
   Stegla sam ga najvise sto sam mogla. "I jeste mi bilo lepo, prelepo.", promrmljala sam.
   "Sigurno?"
   Podigla sam glavu, nasmesila mu se i zaklimala glavom. "Sigurno."
   Podigao me u narucje, doneo me do kreveta i nezno me spustio na njega. Lagano me je raspremio, raspremio se i legao kraj mene. Povukao me uz svoje telo, snazno me privio uz sebe i nezno spustio usnice na moje. Samo me je ljubio i grlio, na trenutke toliko jako da sam mislila da će me zdrobiti. Podigao je usne sa mojih i nezno me milovao spoljasnjom stranom prstiju po obrazu. "Zelim celu noc da te ljubim i mazim.", prosaputao je.
    Slatko sam se nasmejala i poljubila ga u nos. "I ja bih to zelela.", promrmljala sam crvena ko rak.
   Prosao je rukom kroz moju kosu i zagledao mi se u oci. Duboko je uzdahnuo pa ponovo spustio usne na moje. Spustao je poljupce po celom mom licu, po obrazima, ocima, vilici... Nezne, lagane. Uzvracala sam mu neizmerno uzivajuci u njegovoj neznosti, pažnji i toploti. "Jesi li svesna koliko mi je lepo sada?", tiho je upitao.
   Spustila sam ruku na njegov obraz i palcem ga pomazila po jagodici. Sklopio je oci na trenutak. "I meni je lepo. Vuce, ovaj...", pocela sam, ali sam ucutala dok sam tražila prave reci.
   "Sta, mila moja? Reci, slobodno.", tiho je rekao.
   "Nemas potrebe da budes ljubomoran na bilo koga, Vuce. Ti, ovaj, ja..."
   "Znam, Srno. Celo vece sam sedeo za onim prokletim stolom i cekao da zavrsimo, da bih te nasao i rekao da mi je zao.", promrmljao je. "Mislio sam da si otisla za Beograd kad te nismo nasli u sobi malopre."
   Prasnula sam u smeh. "Taman bi me tata i stric obesili.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se i slatko me poljubio. "Samo zato nisi otisla?"
   Odmahnula sam. "Cekala sam tebe, Vuce. Ne volim kad si ljut na mene. Ni onako hladan.", promrmljala sam.
   "Znam, znam i koliko preterujem. Samo ne znam zasto me trpis."
   Nasmesila sam se, protrljala nos o njegov i ovila ruke oko tog vrata. "Zato sto si najbolji na svetu."
   "Nisam, mila moja. Da jesam, ti ne bi danas plakala.", progundjao je.
   Poljubila sam ga u vrat i spustila nekoliko poljubaca na njegove grudi. "Jesi. Najbolji.", prosaputala sam.
   Celu noc me je ljubio i drzao uz sebe kao da sam nesto najvrednije sto je ikada imao. Makar sam ja imala takav osecaj. Vec je bilo svanulo kada me je umotao u svoj snazan zagrljaj i nezno me poljubio u rame. "Hocu sad da spavas, mila moja. Vreme je.", promrmljao je.
   Klimnula sam glavom i siroko zevnula. "I spava mi se, lepotane."
   "Znam, mila moja. Spavaj.",prosaputao je, poljubila sam ga u vrat i zaspala. Probudilo me je kucanje na vratima. Otvorila sam oci i pogledala u Vuka. Lezao je i gledao u mene. "Dobro jutro, mila moja.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Dobro jutro. Stric kuca na vratima.", promrmljala sam.
   Slegnuo je ramenima. "Dok ne pocne da urla ispred ne ustajem.", promrmljao je i privukao me uz sebe.
   Tiho sam se nasmejala. "Ti si lud."
   "Mhm.", zamrmljao je i nezno me poljubio.
   Neko je ponovo pokucao na vrata. "Koliko je sati, uopšte?", mrgodno sam upitala.
   Pogledao je u sat. "Devet. Ne znam koji kurac je i ustao ovako rano.", progundjao je, ustao iz kreveta i pogledao me. "Hajde da se obucemo, pa da mu otvorim.", nezno je rekao.
   Ustala sam iz kreveta i pogledala ga dok sam se oblacila. "Zasto si ti budan ovako rano?"
   Nasmejao se. "Nisam ni spavao."
   Namrstila sam se. "Zasto?"
   Prisao je, poljubio me izmedju obrva i naterao me da se osmehnem. "Zato sto sam radio nesto mnogo lepse.", promrmljao je.
   "Sta?", radoznalo sam upitala.
   "Gledao tebe kako spavas.", prosaputao je i povukao me ka vratima. "Koji si kurac ustao...  Dobro jutro, Kizo.", progundjao je.
   Kiza ga je zbunjeno pogledao. "Mislio sam da je ovo Miroslavljeva soba."
   Vuk je odmahnuo. "Nije. Miroslav je u sobi pored, a posto je mala rano ustala dosla je da popijemo kafu. Hajde, idemo dole, a ja cu poslati Miroslavu poruku gde smo.", promrmljao je i povukao me za sobom.
   Kiza je klimnuo glavom, ali sam videla kako nepoverljivo gleda u Vuka. Sedeli smo i pili kafu kada se stric spustio u restoran. "Dobro jutro svima. Strikino, jel ti bolje jutros?", zabrinuto je upitao.
   Siroko sam mu se nasmesila. "Jeste, striko, nemoj da brines.", umiljato sam zaprela, ustala sa svoje stolice i obesila mu se oko vrata.
   Nasmejao se, poljubio me u teme i nezno pomazio po kosi. "Dobro, mala."
   Sela sam opet na svoju stolicu i neprimetno je privukla Vuku. "Miroslave, znam da ste vas dvojica najbolji prijatelji, ali, ovaj, ja moram nešto da ti kazem.", Kiza je ozbiljno rekao.
   Zacvilela sam. "Sad smo gotovi.", promrmljala sam u Vukovo rame.
   "Sta je problem, Kizo?", stric se namrstio.
   "Sinoc su bili u diskoteci, i, pa jebi ga, uopste nisu delovali kao devojčica i covek koji je odgajio.", progundjao je.
   Stric nas je oboje mrko pogledao. "Sta hoces da kazes?", mirno je upitao.
   "Slusaj, imam sestru i znam da bih voleo da mi neko kaze sta se desava iza mojih ledja. Ima tu mnogo vise od toga sto ti mislis."
   Stric je uzdahnuo. "Dobro bre, zar covek ne moze da vas ostavi same a da ne napravite sranje?", prasnuo je.
   Naivno sam zatreptala ocima. "Nismo nista uradili, striko. Bila sam gladna i izveo me da jedem."
   "Niste? Pa objasni mi onda kako..."
   "Ne deri se na nju, Miroslave. Nista nismo uradili, vecerala je, sedeli smo sa ovim kretenom i plesali. To je sve."
   "Nista vise, Vuce?"
   "Miroslave, nista vise, ali ja ti kazem da tu ima nesto jos. Mozda ne bi bilo lose da povedes racuna.", Kiza je promrmljao.
   Skupila sam oci i otvorila usta da mu odgovorim, ali me je stric prostrelio pogledom i ucutkao. Pogledao je u Kizu. "Iza mojih ledja se ništa ne dešava, Kizo. To su gluposti.", promrmljao je.
   Kiza je slegnuo ramenima. "Kako hoces, moje je bilo da te prijateljski upozorim.", progundjao je.
   "Dobro jutro.", zabrundao je muski glas iza nas.
   Okrenula sam se i ugledala Mrguda. "Dobro jutro." , veselo sam mu se javila.
   "Dobro jutro, odkud ti ovde?", stric je upitao.
   "Janko mi je rekao da ste ovde. Treba nesto da porazgovaram sa tobom. Ali prvo hocu da popijem kafu i doruckujem. Mala, mrdaj tu stolicu do Vuka.", progundjao je, podigao me sa sve stolicom i uglavio ke skroz uz Vukovu. Dohvatio je stolicu i seo izmedju mene i strica. "Sta se ovde dogadja?", upitao je kada je video Vukovu namrstenu facu.
   "Kiza je imao par prijateljskih saveta za mene.", stric je promrmljao.
   Prevrnula sam ocima kad se Mrgud zacerekao. "Mislim da se Vuku nisu svideli."
   Stric ga je prostrelio pogledom. "Zacepi, Mrgude. Sta ti treba?"
   Mrgud je pogledao u mene. "Posao, Miroslave. Nego, mala, kako ti se svidja ovde?"
   Nasmesila sam mu se. "Prelepo je, Mrgude. Vuk me je proveo po Bukulji, stric je imao posla."
   "Znaci Vuk je ovde turisticki. Ima li i u ovom hotelu medveda?", upitao je smejuci se.
   Kiza ga je pogledao. "Kakvih medveda?"
   "Nikakvih. Miroslave, vodim malu u setnju i..."
   Stric je odmahnuo glavom. "Ne vodis. Ne spava, ne jede i posle joj nije dobro. Nema nista od toga. Dok ne doruckuje ne mrda nigde odavde."
   "Strice, dobro mi je. Nisam..."
   "Sinoc ti nije bilo dobro, mala. Sa tvojim zdravljem necu da se igram.", zarezao je.
   Prevrnula sam ocima. "Strice, nisam beba i..."
   "Polako, malena. Miroslav je u pravu.", Vuk je nezno rekao.
   Klimnula sam. "Dobro, Vuce. U pravu si.", stric je zaskicao umesto mene.
   Para mi je krenula na usi. "Nisam to htela da kazem.", zarezala sam.
   "Jesi, mala. Zato ces sad da sedis i da sacekas dorucak.", progundjao je.
   Ljutito sam ga pogledala. "Ne verujem, Miroslave, Vuk nikad nije u pravu.", Mrgud je rekao smejuci se.
   "Jeste.", izlajala sam.
   Mrgud se gusio od smeha. "Pusti ih, vidis da su budale.", Vuk mi je tiho prosaputao na uvo.
   Nacerila sam se. "U pravu si.", namerno sam naglas rekla.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po obrazu. "Znam da jesam.", nezno je rekao.
   "Ne moras toliko bahato da zvucis, Vuce. Svi vec znamo da si ti uvek u pravu. Nego, Kizo, nisam te video odavno. Sta radis ovde?"
   Kiza je odgovorio Mrgudu, a ja sam pogledala u Vuka. Uzeo me je za ruku, nezno me mazio i gledao. "Jel tako, Vuce?", Mrgud je upitao i prenuo nas.
   Pogledala sam u njih i videla da se stric pusi sa svih strana. Izvukla sam ruku iz Vukove i pocrvenela. "Tako je.", progundjao je, a mogla sam da se kladim da nije ni cuo Mrgudovo pitanje.
   "Mala, mozes li da dodjes na sekund?"
   "Sad ce dorucak, striko, a..."
   "Odmah!", zarezao je.
   Klimnula sam glavom i ustala sa stolice. Odvojio nas je od ostatka i mrko me pogledao. "Ja, ovaj..."
   "Sta je bilo sinoc?"
   Zbunjeno sam ga pogledala. "Nista, strice. Kiza ti je rekao..."
   Uzdahnuo je. "Nisam mislio na to, Srno. Zasto nisi izasla sa Kizom i njegovom sestrom?"
   Pocrvenela sam. "Nije mi se izlazilo. Bilo mi je glupo da ga odbijem, a..."
   "Nemoj da me lazes, mala. Video sam punu pikslu pikavaca sinoc. Sta se desilo?", nezno je upitao.
   "Vuk je bio ljubomoran na njega, strice. Osetila sam to, nisam zelela da se kida i rekla sam Kizi da mi nije dobro.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Razumem. Ali nisi rekla Vuku da neces otici sa njima?"
   Odmahnula sam. "Nisam, znam da bi insistirao da idem.", promrmljala sam.
   Klimnuo je. "Srno, ovaj, kakav je on prema tebi? Mala, znam da ume da bude tezak u picku materinu i..."
   Siroko sam mu se osmehnula. "Najbolji na svetu, striko. Sinoc mu je bilo zao sto sam ostala u sobi."
   "Rekla si mu?"
   Klimnula sam glavom. "Jesam. Striko, stvarno nemas o cemu da brines. Ja...", pocela sam pa ucutala.
   "Sta, mala?"
   "Nista."
   "Mala...", zarezao je.
   Uzdahnula sam. "Ne bih ga menjala ni za sta na svetu.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i nezno me zagrlio. "Znam, mala. Hoces da ja porazgovaram sa njim o toj ljubomori?"
   Odmahnula sam glavom. "Necu, striko. Zaista mi ne smeta. A onaj kreten odmah potrcao da ti kaze."
   Prasnuo je u smeh. "Samo je bilo ono sto je receno?"
   Pocrvenela sam. "Samo to, dobro, i Vuk me je mazio po ramenu, ali to uvek radi.", promrmljala sam kad je izvio obrvu.
   "Dobro. Hajde onda, idemo nazad.", nezno je rekao i poveo me ka stolu.
   Sela sam kraj Vuka i pogledala ga. Nasmesio mi se i namignuo mi. "Mala, prekosutra idemo na splav. Sta kazes?", Mrgud je upitao. 
   Pogledala sam u Vuka. "Naravno da idemo.", rekao je.
   "Muzika ce biti kod nas, jel da?", upitala sam i zatreptala ocima.
   Stric je prasnuo u smeh. "Hoce, mala. Kizo, podji i ti sa nama. Povedi i sestru."
   Kiza je klimnuo. "Da znas da hocu. Uzeleo sam se ludog nocnog provoda u Beogradu.", rekao je smejuci se.
   "Gazda Marko ce biti odusevljen kad nas vidi.", rekao je Mrgud smejući se.
   Prevrnula sam ocima. "Bar necemo leteti napolje.", progundjala sam na sta me je stric prostrelio pogledom.
   "Zacepi, mala."
   Konobar je doneo dorucak, ljubazno nam pozeleo prijatan obrok i odaljio se. Mrljala sam po tanjiru. Nisam bila gladna, retko kad bih jela tako rano ujutru. "Jedi, mila moja.", Vuk me je nezno opomenuo i zaradio stricev mrk pogled.
   "Jebi se, Vuce. Covek je skontao, ok?", stric je besno upitao.
   Vuk je pocrveneo do korena kose. "Strice..."
   "Nemoj ti meni "strice"! To prelazi sve normalne granice, mala. ", zarezao je.
   Mrgud se gusio od smeha. "Sta je tebi smesno?", Vuk se nakostresio.
   "Ti. Suptilan si u picku materinu, Vuce. Podsecas na psa koji obelezava svoju teritoriju.", rekao je umiruci od smeha.
   Kiza nas je sve obuhvatio pogledom. "Dobro, hajde sad iz pocetka. Nesto sam propustio.", progundjao je.
   "Mnogo toga, Kizo.", stric je mucenicki rekao. "Srna i Vuk, pa jebi ga, ona je odlucila da je on to sto ona zeli i nije se zaustavila dok mu nije pomutila pamet. Sad se ja borim sa pricama po kraju, njenim ludim idejama i njegovom nepodnosljivom ljubomorom.", progundjao je.
   Kiza je klimnuo glavom. "Razumem. Na mene nema potrebe da budes ljubomoran, Vuce. Sestra mi je njenih godina, jebote.", progundjao je.
   "Nisam vise gladna. Idem da prosetam dok vi zavrsite.", promrmljala sam i ustala.
   "Idem sa tobom.", Vuk je promrmljao, ustao i povukao me za sobom. Izveo me je napolje, poveo stazom i seo na prvu klupicu na koju smo naisli. Sela sam do njega, spustila glavu na njegovo rame i pogledala ga. Nasmesio se i nezno me poljubio. "Mrgud je u pravu. Bas tako sam se poneo.", promrmljao je.
   Slegnula sam ramenima. "Nije vazno. Mene je onaj kreten iznervirao. Odmah je potrcao sve da kaze stricu.", rezala sam.
   Nasmejao se. "Zato je i pobegao iz zemlje. Drukara."
   Prasnula sam u smeh. "Mislim da nije naucio lekciju.", rekla sam cerekajuci se.
   "Mhm, i ja mislim. Al me zabole kurac za njega. Sta je hteo Miroslav malopre?", radoznalo je upitao.
   "Da zna zasto juce nisam izasla sa njima. Morala sam mu reci istinu, Vuce.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "Znam da jesi. Sta je rekao?"
   "Nista, pitao je kakav si prema meni i zelim li da on porazgovara sa tobom o tvojoj ljubomori."
   "Sta si mu rekla?", tiho je upitao.
   Pogledala sam ga, uvukla se u njegova krila i spustila glavu na njegove grudi. Zagrlio me. "Da si najbolji na svetu i da mi tvoja ljubomora ne smeta. I ne smeta mi, sve dok nisi onako hladan prema meni."
   "Znam.", promrmljao je, jos jace me zagrlio i spustio glavu na moje teme. 
   Sedela sam i njegovim krilima i nezno ga mazila po grudima kad su stric i Mrgud naisli. "Dobro bre, sunce vam jebem nenormalno, sta radite tu?", zagrmeo je.
   Uzdahnula sam. "Pricamo, strice.", promrmljala sam.
   "Jel ne mozes da sednes ko sav normalan svet na klupu?", zarezao je.
   Bila sam crvena poput bulke. "Dosta je, Miroslave. Ostavi ih na miru, covece. Ko da ce ih u ovom pickovcu neko pa videti.", Mrgud je progundjao.
   "Ma boli me kurac vise, nek rade kako hoce. Kad imam posla sa dva ludaka."
   Mrgud je prevrnuo ocima. "Mislim da si ti veci od njih oboje. Rekao sam ti vec jednom, da ih je razum vodio ne bi ni bili ovde gde jesu. Hajde, idemo za Beograd."
   Ustala sam iz Vukovih krila, uzeo me je za ruku i povukao za stricem i Mrgudom.
   Prenuo me je zvuk telefona. "Molim?", tiho sam se javila. "Sta se koji kurac desava?", stric je zabrundao. Zatreptala sam. "Sta je bilo?", zbunjeno sam upitala. "To ja tebe pitam, mala. Celu noc ste bili na video pozivu, uprkos tome sto nisi sama kuci. Kad sam nazvao Vuka da ga pitam za to samo mi je rekao da ga se danas klonim i spustio mi slusalicu. Ti zvucis kao da su ti potonule sve ladje. Jeste se posvadjali?", verglao je. Uzdahnula sam. "Nismo, strice. Ne brini.", promrmljala sam. "Koji mu je onda?", zabrundao je. "Lose sam sanjala, nazvao je na minut i kad je cuo da placem, okrenuo me preko video poziva.", tiho sam rekla. "Sta si sanjala? Mala, ne lazi me.", zarezao je. "Ne lazem te, strice. Nije ni san, secanje koje mi se uvuce u snove. Molila sam te da mi ga vratis.", ponovo sam pisnula u plac. Cutao je. "Proslo je.", prosaputala sam. "Jebi se, mala. Da je proslo ne bi sad plakala.", tiho je rekao. "Procice, sutra ce proci. Nemoj da brines.", promrmljala sam. "Mala... Samo sam zeleo najbolje za tebe.", promucao je. "Znam. Ne ljutim se na tebe, striko. Ni Vuk se ne ljuti. Samo..."  "Mozda bi najbolje bilo da sutra Minja dodje po tebe i da se vidimo neki drugi put.", prosaputao je. "Ne zelim da Minja dodje, zelim da ti dodjes. Molim te.", zacvilela sam. "Docicu, nemoj da places.", nezno je rekao. "Necu, striko. Volim te, znas?", tiho sam upitala. "Znam, mala, i ja tebe volim. Moje si dete, jebote. Nisi svesna...", poceo je. "Sta, striko?", tiho sam upitala. "Pricacemo sutra o svemu, vazi? Srno, ako ti ista znaci, kad bih mogao da vratim vreme..."  "Znam, strice. Nemoj da brines.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Zao mi je, mala. Hajde, sutra cemo pricati. Volim te, strikino.", prosaputao je i spustio slusalicu.

Vecna ljubav 95

   "Molim?", pospano se javljam na telefon. "Sta radis, mila moja? Jel sve u redu?", Vuk me zabrinuto pita. Pospano sam se nasmesila. "Jeste, lepotane, samo sam spavala.", promrmljala sam i on je spustio slusalicu. Zbunjeno sa zatreptala kada je telefon ponovo zazvonio. Ovoga puta video poziv. "Taman sam pomislila da si poludeo.", nasmejano sam rekla. Nasmejao se. "Retko mi se pruzi prilika da te vidim tako sanjivu i snenu. Prelepa si, devojcice.", tiho je prosaputao. Siroko sam mu se osmehnula. "Ne, koliko si ti lep, lepotane. Sta radis?", nezno sam upitala. "Mislim na tebe i brojim dane.", tiho je rekao. Nacerila sam se. "Jos sest dana.", promrmljala sam. Odmahnuo je glavom. "Pet. Danasnji dan ne računamo.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "U pravu si, ionako je proslo podne. Nego, ovaj, da li bi mogao ti mene da nazoves nekad kad se tek probudis?", prosaputala sam. Siroko se nacerio. "Sutra ujutru te zovem cim otvorim oci." Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Dogovoreno. Nego, nemoj da zaboravis majicu koju si mi obecao.", tiho sam rekla. Nasmejao se. "Necu, mila moja. Nemoj da brines. Sta ces sa njom?", tiho je upitao. Nacerila sam se. "Da spavam u njoj, lepotane.", promrmljala sam. Namrstio se. Izvila sam obrvu. "Sta te muci?" "Nece ti napraviti problem?", pomalo skepticno je upitao. Prasnula sam u smeh. "Necu je nositi kad je on tu, Vuce.", rekla sam smejuci se. Nasmejao se. "Sa tobom se nikada ne zna.", cerekao se. Odmahnula sam glavom. "Ne brini, hocu samo da imam nesto tvoje sto cu moci da pomirisem i zagrlim kad mi falis do boli.", promucala sam. Uzdahnuo je. "Imaćeš, malena moja. Moram da idem, Miroslav me zove.", progundjao je. Klimnula sam glavom. "Dobro, lepotane. Volim te.", prosaputala sam. "I ja tebe, malena.", tiho je rekao i spustio slusalicu. 

   Vec je bilo proslo podne kada sam otvorila oci. Namrstila sam se. Čudno, do sada bi me Vuk ili stric vec zvali, pomislila sam dok sam se oblacila. Izasla sam iz sobe i krenula ka kupatilu kada sam zacula živ razgovor u kuhinji. Radoznalo sam se uputila tamo i zatekla strica i  Vuka kako sede i razgovaraju sa tatom. "Dobro jutro, striko.", veselo sam zacicala i ubacila se u njegova krila i nezno ga poljubila u obraz. 

   Nasmejao se i slatko me poljubio u teme. "Dobro jutro, strikino. Jesi li se naspavala?" 

   Klimnula sam. "Jesam, strice. Dobro jutro, Vuce.", prosaputala sam i nasmesila mu se.

   Uzvratio mi je sirok osmeh. "Dobro jutro, mala.", nezno je rekao. 

   "Dosli smo da te pitamo hoces li sa nama?" 

.  "Hocu. Gde idemo?"

   Stric se zacerekao. "Videces. Znaci, Aco, mala može sa mnom?"

   Tata je uzdahnuo. "Prvo si pitao nju, pa sad mene kao nesto pitas. Neka ide, ako ostane ovde ima glavu da mi probije zalopojkama.", progundjao je. 

   Prasnula sam u smeh, skocila iz stricevih krila i obesila se tati oko vrata. "Jesam li ti rekla skoro da si najbolji tata na svetu?", umiljato sam upitala. 

   Nasmejao se. "Bolje nemoj da mi pricas, obicno onda nadrljamo oboje.", rekao je cerekajuci se. 

   Siroko sam mu se osmehnula. "Ipak jesi. Idem ja da se presvucem, pa da idemo." 

   Stric je odmahnuo glavom. "Mozes tako, mala. Nista ti ne fali. Krecemo.", promrmljao je i ustao sa kauca. 

   Klimnula sam i krenula za njim i Vukom. "Gde idemo?", upitala sam Vuka kada smo usli u lift i kada sam mu se obesila oko vrata.

   Privio je moje telo iz svoje, nezno me poljubio, pa me pogledao. "Idemo da zavrsimo neki posao, ali posto moramo da prespavamo tamo, ubedio sam Miroslava da te povedemo sa nama.", tiho je rekao. 

   Zabezeknuto sam pogledala u strica. "Nisi rekao tati..." 

   Odmahnuo je glavom. "Nisam siguran da bi te pustio, mala. Ovako cemo mu javiti da se iskomplikovalo nesto i da cemo morati da ostanemo u Arandjelovcu.", rekao je i nacerio se. 

   Prasnula sam u smeh. "Ti si najpametniji stric na svetu.", umiljato sam zaprela. 

   Zacerekao se. "Naravno da jesam, mala. Slusaj, Srno, na veceru ne ides niti prilazis restoranu, u redu?" 

   Zestoko sam zaklimala glavom. "Naravno, striko." 

   Posedali smo u auto i krenuli smo put Arandjelovca. Nikada do tada nisam bila u tom gradu i jedva sam cekala da stignemo. "Imate li obaveza pre vecere?" 

   Stric je odmahnuo glavom. "Nemamo, mala, ali znam koliko volis da zaviris svugde, pa smo krenuli ranije da bismo imali vremena da te provedemo malo kroz grad." 

   Ozareno sam mu se nasmesila. "Zaista ste najbolji na svetu." 

   "Mislis ja sam najbolji na svetu?", izazovno je upitao. 

   Odmahnula sam glavom i pocrvenela. "Ti i Vuk.", promumlala sam. 

   Vuk se okrenuo ka meni i nezno me pomazio po obrazu. Nasmesila sam mu se i nezno mu poljubila dlan. Tiho je uzdahnuo, spustio nezan poljubac na moj nos pa se ponovo okrenuo napred. Ubrzo smo stigli u centar Arandjelovca i stric me je pogledao. "Ispadaj, idemo i šetnju pa da posle produzimo do hotela.", promrmljao je. 

   Izasla sam iz auta, sacekala njih dvojicu i kad su izašli krenuli smo u setnju. Vuk me je krisom od strica uzeo za ruku. "Zar hotel nije ovde negde?", zbunjeno sam upitala. 

   Vuk je odmahnuo glavom. "Nije, mila moja. Na Bukulji je.", nezno je rekao. 

   Klimnula sam glavom. "Super." 

   Setali smo kroz Arandjelovac. Grad je bio lep, ali ja nisam mogla da se skoncentrisem na njegovu lepotu. Kraj mene je koracao najlepsi covek na svetu, drzao me za ruku i mutio mi pamet. "Kako ti se svidja, mala?", stric je zakreketao. 

   "Prelepo je.", promrmljala sam. 

   Vuk je izvio obrvu. "Ne zvučis odusevljeno."  nezno je primetio. 

   Pocrvenela sam do korena kose. "Jesam, zaista.", promucala sam. 

   "Hajde, idemo negde da popijemo nesto i doruckujemo.", stric je rekao i krenuli smo za njim. "Meni narucite cevape, kafu i koka kolu. Idem do wc-a.", promrmljao je, okrenuo se i otisao. 

   Vuk me je pogledao. "Da cujem." 

   Zbunjeno sam ga pogledala. "Sta?" 

   "Dobar dan, izvolite?" 

   "Deset cevapa, jednu duplu ljutu i jednu obicnu ljutu. Tri kafe i tri koka kole.", Vuk je izdeklamovao ne skidajuci pogled sa mene. Konobar je klimnuo i otisao. "Ne svidja ti se ovde?", tiho je upitao. 

   Nasmesila sam mu se. "Prelepo je, Vuce.", prosaputala sam. 

   "Zasto onda ne zvucis odusevljeno?", tvrdoglavo je upitao. 

   Pocrvenela sam do korena kose. "Zato sto pola nisam videla.", tiho sam rekla. 

   Namrstio se. "Kako nisi..." 

   Jos jace sam pocrvenela i spustila pogled na pod. "Gledala sam u tebe.", promrmljala sam. 

   Nezno mi je palcem podigao glavu i naterao me da ga pogledam u oci. "U mene?", tiho je ponovio. 

   Klimnula sam glavom. "Da.", promrmljala sam i zahvalila se u sebi na stricevom povratku jer me je spasao daljih pitanja.

   "Jel sve u redu?", zabrinuto je upitao kada je pogledao u mene i Vuka. 

   "Jeste, Miroslave.", Vuk je promrmljao. 

   Klimnuo je. "Odlicno, kad doruckujemo idemo u hotel da sredimo papire, mala za to vreme moze da proseta po stazama, ako zeli ili..." 

   Vuk je odmahnuo. "Mozes li ti da sredis to, boli me glava i radije bih da se odmorim pre vecere.", promumlao je. 

   Stric je prevrnuo ocima. "Mogu, Vuce.", progundjao je i delovalo mi je kao da nije uopšte poverovao u Vukovu pricu o glavobolji. 

   "Trebalo bi da svratimo do apoteke da uzmes nesto za glavu.", tiho sam rekla. 

   Nasmesio mi se i odmahnuo. " Procice, mila moja, nemoj da brines. ",nezno je rekao. 

   Stric je klimnuo glavom. "Hoce, mala, nista ne brini. Cim malo odmori. Najbolje bi bilo da ti budes sa mnom u sobi, da se ne dosadjujes dok Vuk spava." 

   Vuk ga je mrko pogledao. "Nece joj biti dosadno, moze da gleda tv.", promrmljao je. 

   Stric je odmahnuo glavom. "Boli te glava i treba ti da se nasapavas. Jebi ga..." 

   "Jebi se.", Vuk je progundjao.

   Stric je prasnuo u smeh. "Vuce, uradicu sam papire, nema potrebe da mi seres o glavobolji. Ali nemoj slucajno da se zajebavas kao prosli put inace mala vise ne ide sa nama.", ozbiljno je dodao. 

   Vuk je pocrveneo i klimnuo glavom. "U redu.", promrmljao je. 

   Konobar je doneo dorucak, doruckovali smo pa krenuli nazad ka autu. Nekih petnaestak minuta kasnije bili smo u predvorju hotela. "Dobar dan, dve jednokrevetne sobe.", stric je ljubazno rekao recepcionarki. 

   Klimnula je glavom i uputila mu osmeh. "Naravno, gospodine, izvolite kljuceve.", ljubazno je rekla. 

   Uzvratio joj je osmeh, uzeo kljuceve i jedan dao Vuku. "U osam je večera, budi spreman.", progundjao je. "Mala, dogovorili smo se, zar ne?", nezno je upitao. 

   Nasmesila sam se i propela se na prste pa utisnula nezan poljubac na njegov obraz. "Jesmo, striko, nemoj da brines.", umiljato sam rekla. 

   Slatko me je poljubio u teme i zadovoljno klimnuo. "Vidimo se kasnije.", rekao je i usao u svoju sobu. 

   Vuk je mene povukao ka nasoj, ugurao me unutra i nisam ni stigla da se snadjem, a vec sam lezala na krevetu sa njim preko sebe. Pogledao me i uvukao obe ruke u moju kosu. "Nisi mogla da gledas grad, jer si gledala u mene?", tiho je upitao. 

   Pocrvenela sam i slegnula ramenima. "Nisam.", promrmljala sam. 

   Protrljao je nos o moj, a onda spustio usne na moje. Ljubio me je, zaligivao dok me je rukama cvrsto stiskao za kosu. Spustio je usne na moju vilicu i spustao nezne, malene poljupce po njoj. "Sta ima na meni tako posebno da se vidi?", zamrmljao je i pogledao me u oci. 

   Povukla sam ga lagano ka svom licu i on se izdigao iznad mene. "Veoma si lep.",promucala sam. 

   Slatko se nasmejao i jos sladje me poljubio. "A ti si corava.", prosaptao je i navalio na moje usne. Ljubio me je kao da sutra ne postoji, gladno, zeljno i sve jace me stiskao uz svoje jako telo. Zavukao je ruke pod moju majicu, prevukao je preko glave i odbacio je na stranu. Isto je uradio sa mojim brusom pa me pogledao. Zavukla sam ruke u njegovu majicu, skinula mu je i spistila sake na njegove grudi. Nasmesio se, ponovo spustio usne na moje. Uzvracala sam mu, dodirivala ga po ledjima i ramenima dok su mu se misici trzali ispod mojih ruku. Otkopcao mi je pantalone i ne pustajuci mi usne svukao ih sa sve gacicama sa mene. Svukao je svoje pantalone i bokserice i podigao usne sa mojih. "Budi mirna, mila moja.", nezno je naredio. Nasmesila sam mu se i klimnula glavom. Zavukao je ruku izmedju nas, lagano presao glavicem po njoj i jos sporije ga uvukao unutra. Spustio je sake na moje obraze, milovao ih, gledao me u oci i sasvim polako pomerao par centimetara uda u meni. "Nisam ja taj koji je lep, ti si ta koja je prelepa.", prodahtao je. Gledala sam ga u oci i spustila usne na njegov dlan. "Ti si prelep.",promrmljala sam. "Jebi ga, Srno, cuti. Ne radi mi to.", zacvileo je, obrusio se na moje usne i spustio palac na moj kliktoris. Jako ga je protrljao i ja sam uz jecaje dozivela vrhunac. Izvadio je glavic iz nje i svrsio po njoj. Pao je na mene i jako me stezao. Podigao je glavu i pogledao me kada se malo smirio. "Da li bi volela da odemm o malo u setnju?", nezno je upitao. 

   "Mislis da se stric nece ljutiti? Ne bih volela d me vrati za Beograd ili da me sledeci put ne povede sa vama.", tiho sam rekla. 

   Slatko se nasmejao. "Nece se naljutiti, idemo malo da prosetamo. Vraticemo se na vreme da se spremim za veceru.", nezno je rekao i uputio mi svoj ocaravajuci osmeh. Onaj zbog koga bih uradila sve sto zatrazi od mene. 

   Klimnula sam glavom. "Dogovoreno onda.", promrmljala sam. 

   Ustao je sa mene, obukli smo se, uzeo me za ruku i poveo van. Cim smo izasli iz hotela povukao me ka jednoj stazi za rekreaciju. Cvrsto me je drzao za ruku, setali smo i smejali se kao ludi. "Vuce..."

   Okrenuli smo se i videli visokog plavokosog muskarca kako nam prilazi. "Zdravo, Kizo.", promrmljao je i jace me stegao za ruku. 

   "Kako si, druze? Odavno te nema nigde, kao da si u zemlju propao, jebote.", progundjao je i radoznalo pogledao u mene. 

   Vuk je slegnuo ramenima. "Imam obaveza preko glave, Kizo. Ovo je Srna, Miroslavljeva sinovica.", dodao je i jace me stegao za ruku. 

   "Ona mala sto ju je svugde vukao sa sobom? Jebote al si porasla. Otkud ona sa tobom?", zbunjeno je upitao. 

   Vuk se narogusio. "I Miroslav je ovde. Ostao je u sobi da radi, a ja sam je izveo da joj ne bude dosadno.", promrmljao je. 

   Kiza je klimnuo glavom. "Hajde da se nadjemo na rucku. Ni Miroslava nisam dugo video.", promrmljao je. 

   "Vazi, nacicemo se oko cetiri u restoranu dole, moze?" 

   Kiza je klimnuo glavom, pozdravio se sa Vukom, pa meni pruzio ruku. "Vidimo se, mala.", rekao je, okrenuo se i otisao. 

   "Kurac je on pozeleo da vidi mene i Miroslava.", Vuk je progundjao i povukao me dalje za sobom. 

   Zbunjeno sam ga pogledala. "Pa zasto nas je onda pozvao na rucak?" 

   Pogledao me kao da sam pala sa Marsa. "A sta mislis? Zbog tebe.", zarezao je. 

   Uzdahnula sam. "Ne moram ici sa vama, Vuče.", tiho sam rekla. 

   Duboko je uzdahnuo i povukao me u zagrljaj. "Izvini, mila moja, nisi ti kriva. Naravno da ces ici, malena. Necu dozvoliti da i rucak provedes sama u sobi kad vec moras veceru.", promrmljao je. 

   "Ako ti smeta..." 

   Odmahnuo je glavom. "Ne smeta mi, mila moja. Hajde, idemo da prosetamo.", nezno je rekao. 

   Povukla sam ga za ruku, pridigla se na prste i spustila usne na njegove. Obgrlio me rukom oko struka, privukao uz sebe i vatreno uzvratio. Uvukla sam ruku u njegovu kosu, a drugom ga snazno uhvatila za nadlakticu. Povukao je usne sa mojih, nezno protrljao nos o moj i pogledao me. "Hocemo li?", tiho sam upitala. 

   Klimnuo je, nezno me odvojio od sebe, uhvatio me za ruku i nastavili smo dalje. Vec je bilo oko pola cetiri kada smo se vratili u hotel. "Hajde, idemo po Miroslava pa da idemo da rucamo.", promrmljao je, povukao mke za ruku ka stricevoj sobi i pokucao na vrata kad smo stigli do striceve sobe. 

   Stric je otvorio vrata. "Taman sam hteo da dodjem po vas da idemo na rucak. Gladan sam ko vuk.", progundjao je. 

   Vuk se nacerio. "Mi smo bili malo u setnji. I pozvani smo na rucak.", mrgodno je dodao. 

   Stric ga je mrko pogledao. "Sa kim?" 

   "Sa Kizom." 

   Stric se zacerekao. "Nisam ga video ima dve godine, odkud on ovde?" 

   "Odkud ja znam. Sreli smo ga usput.", Vuk je zarezao. 

   "Koji ti je kurac? Bili ste dobri.", stric je zbunjeno upitao. 

   "Vuce, ovaj..." 

   Odmahnuo je glavom i nezno mi se nasmesio. "Rekao sam da neces provesti i rucak u sobi, malena. Hajde, idemo.", promrmljao je. 

   "Ne idemo nigde dok mi ne objasnis koji ti je kurac.", stric je prasnuo. 

   "Nije mi nista, rekao sam ti vec.", progundjao je. 

   Stric me pogledao i izvio obrvu. "Jel sve u redu, mala?" 

   Nasmesila sam se i bacila mu se oko vrata. "Naravno da jeste, striko. Vuk me je proveo po Bukulji. Ovde je stvarno prelepo.", odusevljeno sam verglala. 

   Nasmejao se i poljubio me u teme. "Dobro, mala. Hajde onda, idemo na rucak." 

   Klimnula sam glavom, pogledala u Vuka i siroko mu se osmehnula kada mi je uputio nezan osmeh. Uhvatio me za ruku i povukao van. "Izvini.", promrmljao je dok smo isli iza strica. 

   Zbunjeno sam ga pogledala. "Zbog cega?" 

   "Znam da nema potrebe, ali..." 

   "Ne smeta mi, lepotane.", promrmljala sam, pridigla se na prste i spustila usne na njegov obraz. 

   "Srno, smiri se, jebote. I pustaj mu ruku.", stric je zarezao kad se u tom trenutku okrenuo ka nama. 

   Pocrvenela sam do korena kose i pustila Vukovu ruku. Uzdahnuo je, sacekao da se stric ponovo okrene i spustio ruku na moja ledja. Usli smo u restoran i ugledali Kizu kako sedi za jednim stolom kraj prozora. Stric se siroko osmehnuo i krenuo ka njemu. "Pa gde si ti, covece, nema te nigde?", razdragano je upitao. 

   Kiza se nasmejao i zagrlio ga pa potapsao po ramenu. "Bio sam van zemlje neko vreme.", rekao je smejuci se. 

   Stric je klimnuo. "Predpostavio sam. Kizo, ovo je Srna, moja sinovica.", ponosno se sepurio. 

   Kiza se nasmejao. "Upoznao sam je jutros. Ne mogu da verujem koliko je porasla.", rekao je smejuci se.

   Stric se okrenuo ka meni, a onda mrko pogledao u Vuka. Ovaj je pocrveneo i sklonio ruku sa mojih ledja. "Jesi li skoro bio u kraju?", upitao je Vuk Kizu kada smo seli za sto. 

   Ovaj je odmahnuo glavom. "Nisam, ali planiram da svratim ovih dana. Treba da se nadjem sa Jankom i Zokijem nesto."

   "Kad dodjes, obavezno da se javis. Gde si bio?"  

   "U Rusiji. Jebes ga, majka Rusija je zakon.", rekao je cerekajuci se. 

   Stric se nasmejao. "Vise sam za toplije krajeve." 

   "Odkud vas dvojica ovde?" 

   "Dosli smo da zavrsimo nesto. Ovo je vec treci put da dolazimo, valjda cemo veceras zavrsiti.", stric je progundjao. 

   Kiza je klimnuo. "A nju i dalje vuces svugde sa sobom." 

   Stric se nacerio. "Ona je moje dete, Kizo. Mada nemam obicaj da je vodim kad je posao u pitanju, ali je obecala da nece proviriti nos veceras u restoran." 

   "Sta ce raditi sama gore u sobi? Pusti je sa mnom i mojom sestrom veceras. Izacicemo na veceru i negde cu ih izvesti. Slicnih su godina i..."

   Stric je slegnuo ramenima i pogledao u mene. "Sta kazes, mala? Hoces da ides?" 

   Nasla sam se u neobranom grozdju. S' jedne strane mi se nije sedelo u sobi, a sa druge znala sam da ce Vuk podivljati od ljubomore. "Strice, ovaj..." 

   Vuk me je pogledao. "Idi, mala. Kad zavrsimo, pridruzicemo vam se.", nezno je rekao. 

   Klimnula sam glavom i nasmesila mu se. "Dobro, icicu.", promrmljala sam. 

   Osetla sam kada je spustio ruku na moju butinu, spustila sam svoju ruku na njegovu i cvrsto je stegla. Uzvratio mi je stisak i nezno palcem presao po mojoj ruci. "Gde ih vodis?", upitao je Kizu. 

   Slegnuo je ramenima. "Pojma nemam, ima tu u blizini jedna diskoteka. Verovatno cu ih tamo odvesti. Mlade su, nek se izive." 

   Stric je klimnuo glavom. "Povedi racuna o ovoj mojoj sinovici. Malo je luda.", rekao je cerekajuci se. 

   Kiza se nasmejao. "Ne brini, necu je ispustati iz vida." 

   "U to ne sumnjam.", Vuk je promrmljao. 

   Stric ga je prenerazeno pogledao i uzdahnuo. "Koji je tebi, Vuce. Nesto si cutljiv i namrgodjen?", Kiza ga je prijateljski upitao. 

   Vuk je slegnuo ramenima. "Nije mi nista, premoren sam.", promrmljao je. 

   Kiza se nasmejao i klimnuo. "To ti verujem, sa Miroslavom je smrt raditi." 

   "Ma da, sa Vukom je milina raditi. Pogotovo od kako ga zabole kurac za posao. Moram da ga teram da bi zavrsili sta treba.", progundjao je. 

   Kiza je iznenadjeno izvio obrvu. "Odkud to?" 

   Vuk je mrko pogledao u strica. "Imam pametnijih stvari da radim od gomilanja obaveza." 

   Stric je prevrnuo ocima. "Zacepi, ne bih da znam koje su to tvoje pametnije stvari." 

   Kiza je prasnuo u smeh. "Odkad si ti postao tako osetljive prirode, Miroslave?", podrugljivo je upitao. 

   Stric se smracio. "Od kada vodim malu sa sobom, Kizo. Mislim da neke stvari ne treba ona da slusa.", promrmljao je. 

   "Ma da.", promrmljala sam Vuku u rame. 

   Nasmejao se. "Tu si u pravu. I ja onu moju sestru cuvam, al tesko to ide. Vec je imala jednog momka, sad je kaze u potrazi za drugim. Ne znam kako cu sacuvati njih dve od ovih seoskih momaka ovde.", zacerekao se. 

   "Za malu ne brini, Kizo. Ona je strikino pametno dete. Jel tako, mala?" 

   Uzdahnula sam i klimnula glavom kada sam osetila jaci stisak Vukove ruke na svojoj. "Jeste, striko." 

   "Mozda bi najbolje bilo da i ja krenem sa njima, Miroslave. Pazicu na nju i..." 

   Videla sam da je stricu para krenula na usi. "Ti ides sa mnom da zavrsimo posao. Mala je dovoljno pametna da ne mora neko stalno da ide sa njom. A i Kiza ce biti uz njih.", zarezao je. 

   "Ne brini, Miroslave, rekao sam ti da je necu ispustati iz vida. Meni ti Vuce delujes vise zabrinuto od Miroslava.", progundjao je. 

   Pogledala sam u Vuka. "On i Janko su je gajili sa mnom, Kizo. Obojica se ponasaju gore od mene.", stric je progundjao. 

   Kiza je klimnuo glavom. "Razumem. Ne brini, Vuce, nece joj nista faliti sa mnom." 

   Vuk je klimnuo glavom. "U redu. Ja sam zavrsio sa ruckom. Idem malo da odmorim.", promrmljao je, a ja sam pogledala u strica. 

   "Bolje je odvedi malo u setnju, Vuce. Ne mogu ja, jos nisam jeo, a nisam ni zavrsio jos papire.", stric je progundjao.

   Vuk je klimnuo. "Hajde, idemo.", tiho je rekao i povukao me za sobom. 

   Poveo me je ka sobi i uveo me unutra. Stala sam i pogledala ga cim je zatvorio vrata. "Koji si mi kurac rekao da idem? Nista mi ne bi falilo ni u sobi da ostanem.", zarezala sam. 

   Pogledao me. "Zelela si da izadjes, i nemoj slucajno da mi odmahnes glavom, Srno.", dreknuo je. 

   Pocrvenela sam. "Jesam, ali..." 

   "Onda ces ici.", jednostavno je rekao. 

   Klimnula sam glavom. Bio je ljut i hladan, a mene je to bolelo. Okrenula sam mu ledja, raspremila se i legla u krevet. Suze su mi same padale niz obraze, al nisam zelela da ih vidi. Osetila sam kad se zavukao kraj mene u krevet, spustio je ruku na moj struk i privukao me uz sebe. Ugnjezdrila sam se uz njegovo telo, ali nisam zelela da se okrenem. Bila sam ljuta i povredjena. "Nisi me poljubila, malena. Rekao sam ti i kad si ljuta, poljubi me, okreni se ka meni.", prosaputao mi je na uvo. 

   Okrenula sam se ka njemu, pogledala ga i nesigurno spustila usnice na njegove. Nezno me je poljubio i umotao u svoj snazan zagrljaj. Sklopila sam oci i zaspala. "Malena, probudi se.", cula sam kako nezno mrmlja. 

   Otvorila sam oci i pogledala ga. "Budna sam.", promrmljala sam. 

   Klimnuo je glavom. "Moram da idem, a i Kiza ce doci jos malo po tebe.", mrgodno je rekao. 

   Uspravila sam se, cucnula na krevet i zagrlila ga. "Ne volim kad si tako hladan i ljut.", prosaputala sam. 

   Snazno me zagrlio. "Znam, mila moja. Moram da idem, posle cemo pricati, vazi?", nezno je upitao.

   Klimnula sam. "Vazi." 

   Nezno me je poljubio, okrenuo se i otisao iz sobe. Uzdahnula sam, trebalo bi da se nasminkam i sredim, ali nisam imala volje ni za sta. Uskoro je neko pokucao na vrata. Otvorila sam ih i ugledala Kizu i njegovu sestru. "Jesi li spremna, mala?" 

   Odmahnula sam glavom. "Necu ici sa vama, Kizo. Ne osecam se dobro.", prosaputala sam. 

   Zabrinuto me pogledao. "Hoces li da javim Miroslavu ili Vuku usput?"   

   Ponovo sam odmahnula glavom. "Necu, malo cu da odspavam i bice mi dobro. Ne zelim da brinu bez potrebe.", promrmljala sam. 

   Klimnuo je glavom. "U redu, bas mi krivo. Nema veze, povescu i Miljanu sa sobom kad budem dolazio u kraj, pa cete se upoznati."  

   Nasmesila sam im se. "Naravno, izvini.", tiho sam rekla. 

   Uzvratio mi je osmeh. "Samo se ti oporavi. Vidimo se, mala.", nezno je rekao i otisli su. 

   Sela sam na krevet, upalila tv, obgrlila kolena i ostala da cekam Vuka. Nije mi bilo vazno sto nisam izasla, nista mi nije bilo vazno osim toga da Vuk prestane da bude hladan i ljut. Sat, dva, tri... Vreme je prolazilo, bila sam gladna, ali sam i dalje sedela u istom polozaju, pusila i cekala Vuka. Znala sam da te vecere umeju da se oduze. Negde oko ponoci sam ustala sa kreveta, izasla na terasu i zapalila po ko zna koju cigaretu. "Tu si.", cula sam glas iza sebe, okrenula se i upala pravo u njegovo narucje. 

   Jako sam ga zagrlila i privila se uz njega. "Mala, jesi li dobro? Kiza nam je rekao da ti nije bilo dobro kad je dosao po tebe.", stric je zabrinuto zabrundao. 

   Klimnula sam glavom na Vukovim grudima. "Dobro sam, striko. Samo me je glava nenormalno bolela.", promrmljala sam. 

   "Jel ti sad sigurno dobro?" 

   Uzdahnula sam i klimnula. "Jeste, striko, nemoj da brines.", promrmljala sam. 

   Klimnuo je, nezno me poljubio u teme i pomazio po kosi. "Dobro, mala. Idem ja onda da spavam. Vuce, ako joj ne bude dobro..."

   Vuk je duboko uzdahnuo i lagano klimnuo. "Zvacu te, ne brini.", tiho je rekao. 

   Stric je samo odmahnuo i izasao iz sobe. Nezno me je odvojio od sebe i pogledao me. Nasmesila sam mu se. "Niste se dugo zadrzali.", promrmljala sam. 

   "Jesi li jela sta?", promuklo je upitao. 

   Pocrvenela sam i odmhnula glavom. "Nisam.",prosaputala sam. 

   Klimnuo je. "Hajde, vodim te na veceru i u diskoteku. Poneo sam se kao kreten, malena.", prosaputao je. 

   Ponovo sam se privila uz njega i jako ga stegla. "Nije vazno. Samo ne volim kad se ljutis na mene." 

   Uzdahnuo je. "Zato nisi ni otisla, zar ne?", upitao je jako me grleci. 

   Klimnula sam. "Zato.", prosaputala sam. 

   Podigao me u narucje, zagrlila sam ga oko vrata i izneo me iz sobe. "Idemo da veceras.", promrmljao je. 

   "Spusti me, Vuce. Stric..." 

   Jace me je stegao. "Cuti, malena.", istisnuo je. 

   Pogledala sam ga u oci. Progutala sam i spustila glavu na njegove grudi. Znala sam da nema sanse da me spusti dole. Spustio me je tek ispred nekakve diskoteke. Uzeo me je za ruku i poveo ka ulazu. "Dobro vece, ima li slobodnih separea?", upitao je obezbedjenje na ulazu. 

   Momak je klimnuo glavom. "Ima, gospodine."

   Klimnuo je i poveo me unutra. Seli smo za jedan sto u malom separeu i konobar je dosao do nas. "Dobro vece, izvolite.", ljubazno je rekao. 

   "Donesite nam dva dupla i bilo sta sto imate od predjela, nije vazno.", Vuk je promrmljao. 

   Konobar je klimnuo i otisao, a Vuk me je povukao na svoje grudi. "Nadam se da je stric javio tati da cemo ostati ovde.", tiho sam rekla. 

   Nasmesio se i nezno me poljubio. "Jeste, nemoj da brines. Srno, jebi ga, ja...", poceo je. 

   "Nije vazno, Vuce. Nije mi se ni izlazilo.", promrmljala sam laz.

   Kiselo se nasmesio. "Nemoj da me lazes, devojcice. Ponovo sam podivljao bez potrebe.", tiho je rekao. 

   Podigla sam ruku do njegovog obraza i nezno ga pomazila. "Nije vazno, rekla sam ti vec. Hajde, lepotane, bilo pa proslo.", umiljato sam rekla i protrljala svoj nos o njegov. 

   Spustio je usnice na moje i zahtevno me poljubio. "Khm, vasa porudzbina.", promrmljao je konobar kraj nas. 

   Podigao je usne sa mojih i klimnuo. "Hvala.", progundjao je, dohvatio tanjir sa predjelom i hlebom i stavio ga ispred mene. "Jedi, mila moja.", nezno je rekao. 

   Klimnula sam i pocela da jedem. "Hej, vas dvoje, jel ti bolje mala?", Kiza je upitao kad je sa sestrom dosao do nas. 

   Klimnula sam. "Jeste. Glava me je bolela, al kad sam malo odspavala prosla je.", promrmljala sam izmedju zalogaja. 

   "Sedite, Kizo.", Vuk je progundjao. 

   Kiza je seo i ozbiljno ga pogledao. "Dobro, hoces li mi reci koji ti je kurac? I gde vam je Miroslav?" 

   Vuk je pocrveneo. "Nije mi nista, ostao je u sobi da spava, a posto mala nista nije jela od rucka izveo sam je da jede.", promrmljao je. 

   "Ja sam Miljana. Posto moj brat ne zna da me predstavi.", rekla je Kizina sestra i pruzila mi ruku. 

   Siroko sam joj se osmehnula. "Ja sam Srna." 

   "Do kad ostajete ovde?" 

   "Sutra se vracamo u Beograd. Vuce, pije mi se kafa.", tiho sam rekla i pocrvenela. 

   Nezno me je pomazio po obrazu i klimnuo. "Idem da narucim. Sacekaj me ovde, vazi?" 

   Odmahnula sam. "Idem sa tobom..."

   Slatko se nasmejao. "Sacekaj me, Srno. Brzo cu.", nezno je rekao, ustao i otisao. 

   Zapalila sam cigaretu i Kiza je odmahnuo glavom. "Ne valja ti to, mala. A i nisam siguran da bi se to svidelo Miroslavu." 

   Nasmejala sam se. "Moj stric meni sve dopusta. Dobro, skoro sve.", promrmljala sam. 

   Nasmejao se. "U to mogu da poverujem." 

   Vuk se vratio i uglavio dupe kraj mog. "Sad ce doneti kafu, malena.", nezno je rekao. 

   Siroko sam mu se osmehnula i umiljato spustila usne na njegov obraz. "Hvala.", promrmljala sam. 

   Sedeli, pricali i smejali se kada sam primetila da Kiza sve sumnjicavije gleda u mene i Vuka. A onda mi je sinulo da svo vreme nesvesno drzi ruku prebacenu preko mog ramena i nezno ga mazi. "Hoces da pleses sa mnom?", tiho je prosaputao na moje uvo. 

   Nasmesila sam mu se i klimnula glavom. "Znas da hocu." 

   Klimnuo je glavom, ustao i povukao me za sobom. Obavio je ruke oko mog struka, obgrlila sam ga oko vrata i zaplesali smo. "Jesi li dobro, mila moja?", upitao je. 

   Nasmejala sam se i zaklimala glavom. "Jesam, Vuce. Mislim da Kiza nesto sumnja.", promrmljala sam. 

   Pocrveneo je. "Moguce.", progundjao je. 

   Zapanjeno sam ga pogledala. "Namerno si to uradio, zar ne? Vuce, zapalice nas stric.", zacvilela sam. 

   Nasmejao se i jace me privio uza se. "Smeta li tebi, mila moja?" 

   Rasirila sam oci i zestoko odmahnula glavom. "Naravno da mi ne smeta. Ali..." 

   "Nista vise nije bitno.", prosaputao je. 

   Jos malo smo plesali, a onda me je pogledao. "Hoces da idemo u sobu, malena?",  nezno je upitao. 

   Klimnula sam. "Hocu.", prosaputala sam. 

   Dosli smo do Kize i njegove sestre. "Kizo idemo u hotel. Vec joj se spava i umorna je." 

   "Vazi, hocete li da doruckujemo sutra zajedno?" 

   Vuk je slegnuo ramenima. "Zasto da ne, nazvace te Miroslav kad ustanemo.", promrmljao je. 

   "Vazi. Vidimo se onda ujutru." 

   Uzeo me je za ruku i laganim korakom smo se uputili ka hotelu. 

   Iz razmisljanja me je trgao telefon. Nezno sam se nasmesila kada sam ugledala nepoznati broj. "Molim, lepotane?", zaprela sam misleci da je Vuk. "Taj tvoj lepotan nema ni gram mozga u onolikoj glavudzi.", stric je zarezao. Smracila sam se. "Sta je sad uradio?", zagundjala sam. "Daj, mala, ti kao ne znas. Prvo i prvo, pricali ste preko pola sata na videu, al to više nema ni smisla komentarisati, kad me ni jedno ne jebe ni dva posto sta pricam, a drugo hoce da ti ponese jednu svoju majicu. Pa da li je to normalno, ajd reci ti meni.", progundjao je. Zacerekala sam se. "Po meni je sasvim normalno. Ja sam mu i trazila majicu, a on je rekao da ce mi dati sve sto je u njegovoj moći. Shodno tome..."  "Shodno tome oboje ste zreli za psihijatriju. Koji ce ti kurac njegova majica?", zarezao je. Smejala sam se kao luda. "Da spavam u njoj, strice. Naravno, ne treba mi cista, vec da mirise na njega.", rekla sam guseci se od smeha. "Ti si prolupala, mala. Slusaj, mislim da ni najmanje ne bi bilo prijatno da ti Marko nadje njegovu majicu. Mani se toga, Srno.", progundjao je. Smracila sam se. "Nece naci. Kao sto nije nasao ni sliku.", promrmljala sam. "Kakvu sliku?", sumnjicavo je upitao.. "Onu koju sam ukrala pre toliko godina.", promrmljala sam. "Ti si poludela, jebote. Slusaj, mala, ako ti nadje tu sliku, sve ce shvatiti." , zarezao je. "Nije je nasao tolike godine, pa nece ni sada. Nemoj stalno da brines toliko, kap ce te strefiti.", progundjala sam. "Zato ces ti ziveti trista godina, kao kornjaca. Ravno ti sve do Kosova." Vristala sam od smeha. "Ti si lud, strice. Hajde, nemoj da si takav. Obecavam da cu je lepo sakriti. Potrebna mi je, striko.", tiho sam dodala. "Zasto?", bandoglavo je upitao. Prevrnula sam ocima. Koji nemoguc covek, progundjala sam u sebi. "Kad mi previse nedostaje da je zagrlim i pomirisem.", promrmljala sam crvena od sramote. Gusio se od smeha. "Jel treba da se ne kupa i non stop spava u njoj? Mislim da bi bolje mirisala?", upitao je smejuci se. Isplezila sam mu se u slusalicu. "Moze i tako.", progundjala sam. Kidao se od smeha. "Ti si poludela, mala, ali nacisto poludela. Dobro, kad je vec tako neka tako bude. Pored vas dvoje i ja cu biti spreman za psihijatriju.", progundjao je smejuci se. Nasmejala sam se. "Ti si najbolji stric na svetu.", zaprela sam. "Najludji, mala. Hajde, moram da idem, cuvaj se, vazi?", nezno je upitao. Nasmesila sam se. "Hocu, striko. Cuvaj se i ti, molim te. Volim te, striko.", tiho sam dodala. "I ja tebe, mala.", nezno je rekao i spustio slusalicu. Uzdahnula sam i nezno se nasmesila. Stvarno su najbolji na svetu. 

Vecna ljubav 94

   Nervozno cupkam i cekam da mi telefon zazvoni. Imam savrsen izgovor da se izvucem iz kuce i ponovo vidim Vuka, ali ne znam sta ce stric uspeti da uradi. Obecao je da ce dati sve od sebe. "Molim?", zakreketala sam na prvo zvono. Vuk se slatko smeje. "Da li bi zelela da izadjes sa mnom za sedam dana?", upitao je cerekajuci se. Ciknula sam. "Najvise na svetu. Da li to znaci da je uspeo?", radosno sam upitala. "Jeste, mila moja.", rekao je smejuci se. "Najbolji je.", veselo sam rekla. "A ja?", kao mrgodno je upitao. Prasnula sam u smeh. "Ti si najbolji od najboljih.", umiljato sam rekla. "Znam da jesam, mila moja.", arogantno je rekao. "Sta radis?" Uzdahnula sam. "Do sad nisam nista radila. Cekala sam da mi se ti ili stric javite.", promrmljala sam. "I ja sam cekao kao na iglama da mi se Miroslav javi.", tiho je rekao. "Znam da jesi, lepotane.", nezno sam rekla. "Moram da idem, Miroslav me ponovo zove. Zvacu te malo kasnije. Volim te.", promrmljao je i spustio slusalicu.
   Glava mi je na njegovim grudima dok me nezno miluje po potiljku i vratu. "Vidis, jedino je ovo bitno.", prosaputao je.
   Pogledala sam ga. "U pravu si.", tiho sam rekla. Utom mi je zazvonio telefon. "Molim?", promrmljala sam.
   "Gde ste vi, koji kurac?", stric je zagrmeo.
   Pocrvenela sam. "U Kosutnjaku, strice.", promucala sam.
   "Jebote, mala, pa zar celo popodne? Polazite ovamo, cekam vas u kafeu.", zarezao je i spustio slusalicu.
   Uzdahnula sam i pogledala u Vuka. "Hajde, moramo da idemo.", prosaputala sam, mada mi se nije ni islo.
   Nezno me je pogledao. "Sta je bilo, mila moja?", nezno me je upitao.
   "Ne ide mi se.", promrmljala sam i pocrvenela.
   Nasmesio se, povukao me na sebe i nezno zagrlio. "Onda cemo ostati jos malo."
   "Ali stric je rekao..."
   "Sss, cuti, mila moja. Jos malo.", prosaputao je.
   Klimnula sam glavom i spustila je na njegove snazne grudi. Uvukao je saku u moju kosu i nezno me milovao. Sedeli smo u tisini. Reci, objasnjenja i opravdanja sa njim mi nisu bila potrebna. Znao je sta zelim, znao je sta osecam, sve je znao. Sada je njemu zazvonio telefon. "Molim? Daj, Miroslave, jebote, docicemo. Ma, jebi se, stizemo.", zarezao je i spustio slusalicu. Nezno me je pogledao. "Hajde, malena, moramo da idemo. Onaj tvoj ludi stric kaze da odmah dodjemo.", progundjao je.
   Klimnula sam glavom, ustala, pa je i on ustao za mnom. "Hocemo li pesaka?", tiho sam upitala.
   Pogledao me. "Sta te muci, mila moja?", nezno je upitao.
   Spustila sam pogled. "Nemam pojma. Zelim da ostanem sa tobom.", promrmljala sam.
   Spustio je saku na moj obraz i nezno me mazio. "I ja bih zeleo da ostanes sa mnom. Hajde, videcemo sa Miroslavom da ostanes kod njega, vazi?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Vazi.", promrmljala sam. Uzeo me je za ruku i lagano poveo ka autobuskoj stanici. Sacekali smo autobus, usli i seli na sediste. Nije ipustao moju ruku iz svoje i nezno me stiskao svo vreme. Izasli smo na stanici na kojoj se nalazio kafe i ja sam nezno izvukla ruku iz njegove. "Moram.", prosaputala sam kada me je mrko pogfledao.
   Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Znam.", promrmljao jei krenuli smo ka kafeu.
   Stric je vec sedeo i besno nas pogledao kada smo usli u separe. "Gde ste do sada?", zarezao je.
   Vuk je slegnuo ramenima. "Bili smo u Kosutnjaku. Koji ti je?"
   "Aca me je zvao tri puta, pita imam li nameru da malu vracam kuci. Kako da je vratim kad nit znam gde je, niti kada cete se vratiti.", progundjao je.
   Pocrvenela sam do korena kose. "Malo smo se zapricali.", promucala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Slusaj, mala, ne mozete samo tek tako da odete..."
   "Nije ona kriva, Miroslave.", Vuk je zarezao.
   Stric se nakostresio. "Boli me kurac ko je kriv! Malu vodimo kuci i idemo da zavrsavamo sta imamo.", tvrdoglavo je rekao.
   Vuk se smracio. "Dobro, malena, kad zavrsimo pozvacemo te kod Miroslava..."
   "Necemo, Vuce. Ti znas da meni mala ne smeta, ali stvarno zbog Ace i Mire mora malo da bude i kuci.", progundjao je.
    Uzdahnula sam i klimnula glavom. "U redu, striko.", prosaputala sam.
   Krenuli smo polako ka nasoj zgradi, a Vuk je pomalo usporio. "Zvacu te onda veceras.", prosaputao je.
   "Videcu da izadjem veceras sa drustvom, ako budes mogao docicu u tvoj parkic.", promrmljala sam.
   Siroko mi se osmehnuo. "Samo javi kada. Mocicu.", promrmljao je.
   Uzvratila sam mu osmeh. "Mala, ne planiraj da me prefortas sa tim..."
   Nevino sam ga pogledala. "Ne planiram, striko. U pravu si. Jel tako, Vuce?"
   Vuk je klimnuo glavom. "Tako je, mila moja.", promrmljao je.
   Oboje nas je nepoverljivo pogledao. "Da mi je znati u kakva govna cete nas uvaliti.", progundjao je.
   Dosli smo do moje zgrade, njih dvojica su me ispratila do stana i usla sam unutrra. "Stigla sam.", veselo sam se javila.
   "Ko se to setio da dodje kuci.", zagraktala je mama kada me je videla na vratima trpezarije.
   "Stric me ceo dan vodao sa sobom. Gde su ostali?"
   "Tata ti se tusira, baba i Mica su otisle do Pauna i Milanke."
   Klimnula sam. "Mogu li da idem malo sa drustvom napolje?"
   "Kada?"
   "Veceras, kad svi budu izasli.", promrmljala sam.
   Klimnula je. "Mozes. I bio bi red da se druzis malo sa svojim vrsnjacima, a ne samo sa onim svojim stricem i njegovim drustvom."
   Krotko sam klimnulča glavom. "U pravu si.", promrmljala sam. "Idem malo u sobu da gledam tv.", progundjala sam i usla u sobu. Dohvatila sam telefon i pozvala Vuka.
   "Halo, mila moja?", nezno se javio.
   "Izacicu oko osam, mozes li biti u parkicu?", tiho sam upitala.
   "Bicu sigurno, nista ne moj da brines.", promrmljao je.
   "Super, vidimo se onda.", prosaputala sam i spustila slusalicu.
   Do osam sati sam vec htela da poludim od dosade. Na televiziji kao po obicaju nista zanimljivo, Vuk mi je s' vremena na vreme slao poneku poruku i u sustini imala sam osecaj da je prosla citava vecnost, a ne samo dva sata od kako sam usla u stan. "Idem malo sa drustvom, mama.", tiho sam rekla.
   Zadovoljno se nasmesila. "Pametno, idi."
   Izletela sam iz stana, sletela se niz stepenice i poletela prema parkicu kada sam se nasla na ulici. Sela sam na klupicu i poslala Vuku poruku da sam tu. Za manje od pet minuta dve jake ruke su me obgrlile sa ledja. "Dosao sam.", prosaputao je.
   Nakrivila sam glavu i pogledala ga. "Mislila sam da ces doci iz suprotnog pravca.", tiho sam rekla, a onda me je strastveno poljubio.
   "Napustio sam sastanak. Rekao sam da mi nije dobro.", promrmljao je, seo do mene i nezno me zagrlio.
   Spustila sam glavu na njegove grudi i podigla zabezeknut pogled ka njemu. "Pobice nas stric.", mucenicki sam zacvilela.
   Slatko se nasmejao i jos sladje me poljubio. "Nece, nece znati da smo zajedno i ovde.", promrmljao je.
   "Nadajmo se."
   Pogledao me, uzeo me za ruku i povukao ka njegovoj kuci. "Hajde, unutra je najsigurnije.", tiho je rekao.
   Klimnula sam glavom i poslusno kaskala za njim. "Nadam se samo da ti je poverovao. Zadavice me ako mu posao propadne zbog mene.", promrmljala sam kad smo usli unutra.
   "Jebes posao, mila moja. Dodji.", tiho je rekao, uveo me u dnevni boravak i obuhvatio mi rukama lice kada smo usli unutra i kada se okrenuo ka meni. "Malena...", prosaputao je i spustio usnice na moje. Ovila sam ruke oko njegovog vrata, privila se uz to mocno telo i uzvracala mu drhtureci. Sve jace me je stezao oko struka i privijao uza se, a onda me je nezno spustio na kauc, uvukao obe ruke u moju kosu i nezno protrljao nos o moj. "Ovde je najsigurnije, ali ovde mozemo i sami da budemo.", promrmljao je.
   Uzvratila sam mu trljanje o nos i pogledala ga. "Volim kad smo sami.", promucala sam i pocrvenela do korena kose.
   Lukavo se nacerio. "A zasto, mila moja?"
   Jos jace sam pocrvenela i slegnula ramenima. "Ne znam.", slagala sam.
   Izvio je obrvu. "Ne znas? Nemoj da me lazes, devojcice.", strogo je rekao.
   Jos jace sam pocrvenela. "Volim ono sto se desava medju nama kada smo sami.", izmucala sam nekako.
   Spustio je usne na moj vrat i nezno presao njima po njemu. "I meni se svidja, mnogo.", prosaputao je i krenuo da se spusta usnama ka mojim grudima. Zavukao je ruke u moju majicu, skinuo mi je pa mi skinuo i brus. Spustio je obe ruke oko mojih dojki i nezno mi palcevima prelazio preko bradavica. "Svidja li ti se?", promuklo je upitao Da li mi se svidja? Obozavala sam sve sto mi je radio. Tiho sam stenjala i klimnula glavom. "Mnogo.", prostenjala sam. Zamenio je palac jezikom, a onda je zasisao. Uvukla sam ruku u njegovu kosu, jako je potezala i izdizala se ka njemu. Nastavio je svoj put usnama ka dole, skinuo mi farmerke i gacice pa je nezno dodirnuo. Tiho sam kriknula i Zgrcila se zbog tog laganog dodira. Pravio je dzumbus u meni svaki put kad bi me dodirnuo. A tek kad bi me dodirnuo dole... Mislila sam da cu umreti svaki put kada bi to uradio. Zasmejao se, spustio usne i slatko je poljubio. Reagovala sam na isti nacin kao i sa dodirom. Mucio me je tako kako mi se cinilo citavu vecnost, igrao se, zaligivao nigde ne zureci. Ludela sam, potpirivao je u meni svaki put sve vecu zelju, sve vecu vatru. "Vuce...", jedva sam istisnula. Podigao se do mene, pogledao me u oci i nezno poljubio oba. "Kad me gledas tako sve sto zelim je da te uzmem, Srno. Budi mirna, mila moja, zelim da te osetim.", promrmljao je, pritisnuo mi Rukom kukove. Drugom rukom ga je naveo na moj ulaz i ubacio glavic unutra. Spustio se svom tezinom na mene i ja sam otvorila oci. Drhtavo mi se nasmesio, a onda me strastveno poljubio. Poceo je lagano da ga pomera i tiho da cvili. "Malena, malena...", zajecao je kada sam kriknula, izvila se nekontrolisano ka njemu i dozivela vrhunac. Pao je preko mene i snazno drhtao zavukavsi glavu u moj vrat. Nezno me je gurkao nosem u vilicu i jos neznije me ljubio kada je neko zalupao na vrata. Uspaniceno sam ga pogledala. Siroko mi se nasmesio. "Mislim da nas je Miroslav nasao. Idi u kupatilo i obuci se, ja cu mu otvoriti.", promrmljao je i nezno me podiga dok se na brzinu oblacio.
   Klimnula sam i krenula ka kupatilu kada me je naglo povukao za ruku i strastveno me poljubio. "Treba da se obucem.", promucala sam kada mi je pustio usne.
   Nasmesio se. "Hajde, brisi u kupatilo.", nezno je rekao i ja sam otperjala u kupatilo.
   "Pa, sunce vam jebem oboma, da li ste normalni?", cula sam strica kako grmi. "I gde je Srna, koji kurac?"
   Brzo sam navukla majicu i izasla iz kupatila. "Tu sam, strice.", promrmljala sam crvena kao bulka.
   Okrenuo se ka meni i zabezeknuto me pogledao. "Gde si Mirjani rekla da ides?", zagrmeo je.
   Pocrvenela sam. "Sa drustvom. Nije valjda primetila da me nema?", pacenicki sam zacvilela.
   "Nije, ja sam naisao na tvoje drustvo i video da nisi sa njima, pa otisao kuci da te potrazim. Nije te bilo! A ova budala se najednom razbolela. Pa dobro, bre!"
   "On nije budala, strice.", promumlala sam.
   Iznervirano je uzdahnuo. "Nije! Ja sam! Ja sam budala kad vas trpim oboje!", grmeo je.
   "Ajde, jebote, Miroslave! Ne pravi frku tamo gde je nema. Naisao sam u parkicu na nju i doveo je ovde da malo porazgovaramo.", promnrmljao je.
   Frknuo je. "Zato joj je majica naopacke okrenuta. Zato sto ste razgovarali.", cinicno je rekao.
   Pocrvenela sam kao bulka i pogledala u moju majicu. "Zacepi, Miroslave! Povedi racuna sta govoris, jebote! Ona ti je sinovica!", Vuk je besno zarezao.
   Stric je pocrveneo. "Nisam tako mislio. U svakom slucaju da li ste oboje poludeli, Vuce? Ako shvate da ih laze, shvatice i zasto ih laze."
   "Stvarno je slucajno naisao, striko.", promrmljala sam.
   "Srno, ne lazi me. Makar mene nemas potrebe da lazes. Idi i lepo namesti majicu, pa da idemo kuci.", promrmljao je.
   Klimnula sam i otrcala u kupatilo, preobukla majicu i izasla. "Gotova sam.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "Idemo.", promumlao je.
   Pogledala sam u Vuka. "Vidimo se sutra.", prosaputala sam.
   Prisao mi je, spustio usnice na moje i nezno me poljubio. "Zovem te posle, mila moja."
   Nasmesila sam mu se, klimnula glavom, propela se na prste i ovlas ga poljubila. "Vazi.", promrmljala sam.
   "Srno, polazi!", stric je zarezao.
   Klimnula sam i krenula za njim. "Izvini, strice.", prosaputala sam kada smo se nasli van.
   "Nisi ti kriva, mala. On je, ne razmislja svojom glavom uopste."
   Odmahnula sam. "Ja sam kriva. Ovo je bila moja ideja.", prosaputala sam.
   Uzdahnuo je, obgrlio me oko ramena i privukao sebi. "Mala, znam da je tvoja ideja, ali on je taj koji treba da razmislja zrelo, a ne ti. Njemu je trideset i pet godina, Srno.", nezno je rekao.
   Pocrvenela sam. "Nije hteo da me odbije, striko.", promrmljala sam.
   Frknuo je. "Nije da nije hteo da te odbije, vec je jedva docekao. I samo da znas, ako me sutra probudi pre deset da bih te zvao kod mene, zadavicu ga. Upozori ga.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Onda cu mu reciu da bude u deset i dva minuta kod tebe.", rekla sam cerekajuci se.
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Ja sam jos ludji od oboje. Slusaj, strikino, kad ti takve ideje padnu na pamet, obavesti svog striku. Da ako skontaju da ih lazes mogu da te izvucem, vazi?", nezno je upitao.
   Propela sam se na preste i slatko ga poljubila u obraz. "Vazi, striko. Najbolji si na svetu, znas?", umiljato sam upitala.
   Nacerio se i klimnuo glavom. "Znam, mala. Ali si i ti najbolja sinovica na svetu."
   Dosli smo do moje zgrade, usli unutra pa zajedno usli u stan. "Vec si se vratila?", tata je iznenadjeno upitao.
   Stric je klimnuo. "Malo smo nas dvoje prosetali i porazgovarali pa sam je vratio kuci. Proslo je jedanaest a nije bas pametno da se u ovo doba smuca krajem."
   Tata je klimnuo glavom. "Tu si u pravu, ali to njoj niko ne moze da dokaze.", progundjao je.
   Stric se nacerio. "Ne brini, Aco, ima ko moze.", rekao je cerekajuci se.
   Mrko sam ga pogledala. "Nema.", arogantno sam rekla.
   "U pravu si.", zacerekao se.
   Prevrnula sam ocima. "Budala.", promumlala sam.
   "Srno!", tata je zagrmeo.
   Stric se smejao kao lud. "Pusti je, Aco. Ona je moje dete."
   Tata je prevrnuo ocima. "Neka ti se popne na glavu onda."
   "Idem da spavam. Vidimo se sutra, striko.", umilato sam zaprela, popela se na prste i slatko ga poljubila u obraz.
   Zagrlio me i nezno me poljubio u teme. "Lepo spavaj, pile strikino.", nezno je rekao.
   Nasmesila sam se i jako ga obgrlila oko struka. "I ti striko.", prosaputala sam, odvojila se od njega, poljubila tatu u obraz i otisla u svoju sobu. Na brzinu sam se raspremila, uskocila u krevet i okrenula Vuka. "Evo me.", promrmljala sam.
   Nasmejao se. "Nko mi je nestrpljiv. Zovem te da ne trosis ti.", veselo je rekao, spustio slusalicu i nepun minut kasnije mi je zazvonio telefon.
   Nasmejala sam se na sve to. Zaista sam imala srece u zivotu sto sam dobila njih dvojicu za sebe, nezno sam pomislila kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", nezno sam se javila. "Ko ima najboljeg strica na svetu?", arogantno je upitao smejuci se. "Ja, striko. Zaista si najbolji na svetu.", umiljato sam prela. Nasmejao se. "Znam, mala. Kao i ti sto si najbolja sinovica na svetu. Kako si, pile moje?", nezno je upitao. "Odlicno, striko. Nemoj da brines.", nezno sam rekla. Uzdahnuo je. "Kako da ne brinem, Srno? Ti si moje dete, mala." Ponosno sam se nacerila. "Jesam, striko. I ne bih te menjala ni za sta na svetu.", prosaputala sam. "Znam, mala, kao ni ja tebe.", tiho je rekao. "Hoces li ti doci po mene?" Zelela sam da dodje. "Volela bi da dodjem?", promrmljao je. Zestoko sam zaklimala glavom. "Najvise na svetu.", promucala sam. "Hocu, i vraticu te ja kuci, obecavam.", rekao je drhtavo uzdahnuvsi. "Stvarno?", zacicala sam. Nasmejao se. "Stvarno, mala." "Ti nisi najbolji stric na svetu. Ti si najbolji stric u svemiru.", cicala sam. Smejao se kao blesav. "Kao i ti sinovica. Niko nikada nije imao takvu sinovicu kao sto je ja imam.", nezno je rekao. "Hoces da pustis da te tvoja sinovica provoza ?", upitala sam cerekajuci se. Prasnuo je u smeh. "Videcemo, mala, Autoputem?", upitao je. Frknula sam. "Nije zanimljivo.", progundjala sam. "Nisam siguran da sam dovoljno lud za vise.", cerekao se. Smejala sam se kao blesava. "Nije ni vazno, samo ti dodji po mene." "Hocu, mala, obecavam. Moram da idem, strikono. Voli tebe tvoj striko, znas to, zar ne?" Nasmesila sam se. "Znam i ja svog striku volim najvise na svetu.", prosaputala sam. "Znam, mala, cujemo se.", tiho je rekao i spustio slusalicu.

                              Звали смо то загрљено спавање. Шест сати непомичног грљења у сну. Грчевитог држања једно за друго, као да су потреси, као да нас отимају. Као да нису…Шест сати непомичног грљења у сну. Тако се спава само једном у животу. С’ једним у животу…