Vecna ljubav 28

                КАКВЕ ОНО ГЛАСЕ СРЦЕ  ЧУЈЕ...ДОЗИВАЊА...ВЕСЕЛА И МИЛА ? КО РОЈЕВИ...ОСЈЕЋАЊА ЗУЈЕ...ТВОЈА ЉУБАВ ТУ ЈЕ...НОЋАС БИЛА !!!
  
   Sedim nesto i razmisljam. On i stric su svo vreme tu, samo ja u svojoj boli i zelji da zaboravim nisam to primetila. Tri krivicne prijave za tuce i narusavanje javnog reda i mira su magicno nestale i povucene. Kazna koju sam morala da platim zbog narusavanja javnog reda i mira takodje je magicno nestala. Ispravljali su moja sranja cak i kada nisu bili uz mene, setno sam pomislila. Uvek su to radili...
   -"Vuce, izacicu veceras sa Suzom ispred zgrade, znas da stric ne voli da idem sa vama kada je posao u pitanju.", nezadovoljno sam gundjala u slusalicu dok sam oblacila farmerke i majicu.
   Nasmejao se. "Volela bi da ides sa nama, zar ne?",upitao je kroz smeh.
   -"Znas da bih,ali stric nece ni da cuje.", ljutito sam rekla.
   -"Srno, cim zavrsimo docicemo kod tebe, vazi?", nezno je upitao.
   Zbog njegove neznosti me je prosla ljutnja pa sam samo klimnula glavom. "Vazi, Vuce.", promrmljala sam.
   -"Ti si moja dobra devojcica. Slusaj, javicu ti se kad krenemo pa to dodji kuci.",tiho je rekao.
   -"Vazi, lepotane.", prosaputala sam.
   Slatko se nasmejao. "Vidimo se kasnije, lepotice.", promrmljao je i spustio slusalicu.
   "Lepotice?", o Boze hvala ti sto bas on ne vidi dobro, nasmejano sam pomislila, obavila razgovor sa Suzom i strcala se ispred zgrade da je sacekam.
   -"Molim te nemoj, nisam namerno", zacula sam kako zenski glas cvili negde iz mraka oko stanice.
   Naravno, ja ne bi bila ja kada me radoznalost ne bi povukla da vidim sta se dogadja. Zasla sam u mrak i krenula ka tom glasu. Momak je samarao devojku dok ga je ona preklinjala da to ne radi, pravdala se da nije namerno i plakala. "Ostavi je na miru.", zakrestala sam pre nego sto sam stigla da razmislim.
   -"Ne mesaj se u ovo, devojko, zasluzila je",zagrmeo je.
   Para mi je posla na usi. Niko ne zasluzuje batine. Prisla sam im i odgurnula ga svom snagom od nje. "Ostavi je na miru.", zarezala sam.
   Opalio mi je jedan samar od koga mi se zavrtelo u glavi, a odmah za njim i drugi od kog sam pala. "To ti nije pametna ideja.", zacicala je Suzana iza mene.
   Podsmehnuo se. "Hoces se i ti umesati?"
   Hladno je odmahnula glavom. "Ja necu, da nisi slucajno cuo za Miroslava i Vuka? Za ovo ce ti presuditi.", zagraktala je i pomogla mi da ustanem.
   Osetila sam kako mi krv curi sa obe strane usana i pogledala ga. "Da sam na tvom mestu u ovom kraju se vise nikada ne bih pojavila, a verovatno bih pobegla i iz grada.", zarezala sam.
   Momak nas je pogledao, potrcao i uleteo u prvi bus koji je naisao. "Znate nije on kriv, ja sam nemoj da ga odrukas njima.", zacvilela je devojka.
   Smracila sam se."Ja cu se sada vratiti kuci pred oca, strica i njegovog najboljeg druga krvava, a umesala sam se da tebe zastitim da bi ti rekla da nije on kriv. Ako ikada naletim ponovo na njega, kunem ti se ja cu mu presuditi. A tebe budalu i treba da bije.", progundjala sam i okrenula se da odem.
   -"Srno, hajde idemo kod tebe da ti sredimo to pre nego sto ti tata dodje.", Suza je nezno rekla.
   Klimnula sam. "Hajde, mada mi je tata sad najmanji problem. Vuk ce zahtevati da mu kazem ko je, nju znam iz vidjenja, al on nije iz kraja.", progundjala sam.
   -"Znam i to ces im i reci. Ona je iz moje zgrade i ovog puta cu ja reci ko je i sta je ako neces ti. I nemoj da me gledas tako, necu se predomisliti.", zarezala je.
   Dosle smo kod mene, ocistila mi je usne alkoholom pa sam nam stavila kafu. "Suzi, jel ikako moguce da precutis, ipak..."
   Odmahnula je glavom. "Ne, Srno, nije moguce. Dosta mi je da te bije ko stigne i da ne odgovara za to.", progundjala je.
   Sedele smo i smejale se kada je tata dosao. Smracio se cim me je ugledao. "Opet, Srno?", zarezao je.
   Suza je progutala. "Idem ja sada kuci", promrmljala je i izletela na vrata.
   -"Idem ja sad u sobu", promumlala sam, provukla se kraj njega i zbrisala. Ubrzo sam cula Vuka i strica kako su usli u stan. "Gde je Srna?", cula sam strica kako pita tatu.
   -"U svojoj sobi, ne verujem da ce veceras izlaziti jer je ceka objasnjavanje.", progundjao je.
   -"Sta je uradila?", Vuk je radoznalo upitao.
   Tata je uzdahnuo. "Pojma nemam, ali je opet dosla krvava kuci. Suzana joj je ocistila, ali su joj usne natecene i popucale sa obe strane.", gundjao je a onda je u sobu uleteo stric sa Vukom za petama.
   Napravila sam se da spavam i pokrila se Preko glave. "Srno, ne glupiraj se vec ustaj i da cujem.", stric je zagrmeo.
   Napravila sam se gluva i nisam se ni pomerila ispod pokrivaca. "Nema veze, Miroslave, idemo kod Suzane, ako ništa drugo, ona ce nam iz straha reci.", Vuk je progundjao na sta sam ja iskocila iz kreveta.
   -"Nećete mi plasiti najbolju drugaricu.", zarzala sam.
   Stric me je povukao za nadlakticu i odvukao u trpezariju. Smestio me na stolicu pa mi podigao glavu i pogledao u moje usne. "To je odrastao muskarac uradio, Miroslave. Pogledaj otiske prstiju na obrazima. Ko je to uradio?", Vuk je prividno mirno upitao.
   Pocrvenela sam. "Ne znam, Vuce. Nije iz kraja.", promrmljala sam.
   Stric je uzdahnuo. "Slusaj, Srno, ovog puta se neces tako lako izvuci. Pričaj", zarezao je.
   -"Momak je tukao devojku u mraku kraj stanice, umesala sam se i kada je od Suzane cuo za vas pobegao je u prvi bus koji je naisao. Ne poznajem ga.", brzo sam dodala dok su me sva trojica zabezeknuto gledala.
   -"Ne poznajes ni nju?", Vuk je nepoverljivo upitao.
   Uzdahnula sam. Njega nisam mogla da lazem i gledam u oci. "Nju znam iz vidjenja. Suza kaze da je iz njene zgrade.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "Idemo kod Suzane da je pitamo ko je.", progundjao je.
   -"Idem i ja sa vama i ne gledaj me tako, strice. Necu dozvoliti da uplasite Suzu i njenu majku.", dodala sam.
   -"U redu, ides.", progundjao je i pogledao u mog tatu. "Ako se kasno vratimo da je dovedem kuci ili..."
   -"Neka ostane kod tebe, vec je jedanaest a ja sutra ustajem u pola pet. Idem za Kragujevac.", progundjao je.
   Stric je klimnuo i pogurao me ka vratima. Cim smo usli u lift Vuk me je pribio uza zid i obrusio se na moje usne. Harao je njima dok sam se grcevito drzala za njegovu majicu. "Jel boli?", tiho je upitao.
   Odmahnula sam. "Malo samo. Nemojte da pravite frku oko ovoga.", molecivo sam rekla.
   Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Jednom za svagda ces shvatiti da nece niko dici ruku na tebe dok sam ja ziv. A to ce shvatiti i ta budala koja ti je to uradila.", dodao je.
   Ucutala sam i krotko krenula za njima dvojicom ka Suzaninoj zgradi. Ubrzo smo se nasli na trecem spratu ispred njenih vrata i ja sam pozvonila. "Teta Jagoda, oprosti sto dolazimo ovako kasno, treba mi Suza na dva minuta.", verglala sam crvena od sramote.
   Tetka Jagoda je klimnula i ubrzo se vratila sa Suzom. "Ona je na petom, stan kao i moj.", rekla je cim je ugledala Vuka i strica iza mene.
   Stric je klimnuo. "Izvini sto smo te uznemiravali.", ljubazno je rekao.
   Suzi se nasmesila. "Sama bih dosla da ti kazem da Srna nije htela i to sam i njoj rekla.", progundjala je.
   Obojica su klimnula, ja sam joj mahnula pa smo se popeli dva sprata iznad. Vrata nam je otvorila plavusa od malopre. Prebledela je cim ih je ugledala. "Ipak si morala da ga odrukas.", pomalo bezobrazno je rekla.
   Vuk se namracio. "Ime, prezime i adresa, odmah.", zarezao je.
   -"Mozda bi ti i ja mogli da se dogovorimo oko..."
   -"Odmah!", zagrmeo je.
   Progutala je, klimnula i izdiktirala sve. Povukli su me za sobom i posedali u auto. Ubrzo smo se nasli u Mirjevu. "Zaboga, molim vas pustite to.", zacvilela sam.
   Obojica su odmahnula glavom. "Ostaces ovde i neces mrdnuti, jasno?", stric je zarezao.
   -"Ali..."
   Vuk je odmahnuo. "Nema " ali", Srno. Ostani ovde. ",progundjao je i izasli su iz auta.
   Naravno da nisam imala u planu da ih poslusam, ali naravno da su i oni to znali pa su zakljucali vrata. Super, progundjala sam u sebi. Nervoza me je hvatala sve vise sa svakim minutom koji je prolazio. Sedela sam zakljucana u autu i palila cigaru za cigarom. "Jebote, gde ste do sada?", zakrestala sam cim su usli unutra.
   -"Nikada mu vise nece pasti na pamet da nekoga povredi koga ne poznaje.", progundjao je stric.
   -"Ziv je, zar ne?", panicno sam zacvilela.
   Obojica su me zapanjeno pogledala. "Ne mislis valjda da bi ga ubili zbog dva samara?",Vuk je prvi progovorio.
   -"Zao mi je", promucala sam crvena od stida.
   Uzdahnuo je. "U redu je, devojcice. Nemoj da brines.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. Bilo me je sramota od njega i strica. "Strice, ipak cu ja kuci. Ti imas kljuc od stana.", prosaputala sam.
   Stric je klimnuo i ubrzo smo ponovo bili ispred nase zgrade. "Srno..."
   Odmahnula sam. "Nemoj, Vuce, videcemo se sutra.", prosaputala sam, nezno ga poljubila u obraz i izasla iz auta. Usli smo u lift i stric je upalio njegov sprat sa namerom da odemo po kljuc.
   -"Hajde, udji i sacekaj samo da vidim gde sam ga spustio.", promrmljao je i otisao i dnevni boravak.
   Vuk me je pogledao. "Dodji da porazgovaramo.", progundjao je i povukao me ka sobi.
   -"O cemu?", nepoverljivo sam upitala.
   Krenuo je da me poljubi, ali sam se odmakla. "Sta ti je, Srno?",tiho je upitao.
   -"Sramota me zbog onoga sto sam rekla.", prosaputala sam.
   Nasmejao se. "Srno, razumem te, nemoj da mi beziz i odbijas moje poljupce za koje znam da ih zelis", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Zelim ih, ali..."
   Ucutkao me je poljupcem i oborio na krevet.
   Proslo je vec nekoliko dana od kako sam ga videla, a srce mi ne da mira. Zeli ponovo da ga vidi, ponovo da se nadjem u njegovom zagrljaji, da se ponovo osetim kao nekada. Sigurna, voljena i zeljena. Sve sam ja to i kraj svog supruga, ali moje jebeno srce kuca onako kako treba samo kraj njega. Gorko sam se nasmejala. Magdalena me je upozorila da nece vise nista biti isto kao nekada, budala, mislila sam da hoce, mislila sam da ce mi ponovo biti dovoljni samo pozivi, ali bolna istina koju smem samo sebi da priznam je da to nije tako. Sve vise mi je potreban, a sve manje su mi dovoljni samo njegovi pozivi i poruke...