Vecna ljubav 100

   Umorna sam, iscrpljena od svega i na rubu da odustanem od zivota kakav sam vodila zadnjih dvanaest godina. Jedino sto znam je da nisam zasluzila njegove takve reci. Zvoni mi telefon, noc je i znam da je to on, moj Vuk. Sramota me je da se javim, sramota me je nakon svih reci koje su mi bile upucene, a za koje znam da ih je procitao, sramota zbog svega sto je to vece video i cuo. Ne javljam se, ne mogu. Cim je prestalo sa zvonjavom oglasio se video poziv. Uzdahnula sam, nakon svega znam da je jedini lek za mene, za moj ranjeni ponos i sramotu samo on. "Hej.", promrmljala sam kad sam podigla slusalicu. "Jesi li dobro? Jebote, zasto si dozvolila da se onako ponasa prema tebi, Srno?", zarezao je. Uzdahnula sam. "Ne znam da li sam dobro, lepotane. Nikad se nisam osecala ovako ponizeno i bezvredno. Uspeo je cak i tatu da okrene protiv mene.", procvilela sam. "Znam, video sam sve. Ne mogu da verujem da je tvoj otac poverovao u ta sranja, jebote. Da mogu, prvo bih njega dobro protresao, a onda bi me i ova budaletina zapamtila.", rezao je. "Srmota me je, pred tobom, pred stricem..." "Jebi se, Srno!", zagrmeo je. "Od mene nikad nicega nemoj da te bude sramota. Tolike godine zivi sa tobom i jos ne zna sta ima kraj sebe. Zbog ovoga ne treba tebe da bude sramota, vec njega! Sta ces dalje?", zabrinuto je upitao. Uzdahnula sam. "Pojma nemam, nakon ovoga, jedino sto zelim je da se pokupim i odem sto dalje odavde.", prosaputala sam. Klimnuo je. "Razumem. Znas da cu te podrzati u svemu što odlucis.", tiho je rekao. Klimnula sam. "Znam, ali ne znam sta da radim. Sta ti mislis..."  Duboko je uzdahnuo. "Nisam siguran da je dobra ideja da mene pitas za to, mila moja. Znas sta cu ti reci.", promrmljao je. "Znam. Koga da pitam, Vuce? Zbunjena sam i nemam pojma sta bi mi bilo pametno.", progundjala sam. "Nikoga. Ne moras odmah da odlucis, smiri se, dobro o svemu razmisli i gledaj ono sto je najbolje za tebe. Ali za tebe, Srno. Ne za tvoju decu, ne za tvoje, za tebe.", nezno je rekao. "U pravu si. Malopre sam pricala sa Magdalenom nesto slicno mi je rekla.", promrmljala sam. Nasmesio se. "Znam. Voleo bih da mogu da budem kraj tebe sad.", prosaputao je. "Da jesi ja ne bi ni bila u ovome, lepotane.", tiho sam rekla. "Ne, ne bi. Malena, sad mi je Miroslav poslao poruku da prekidamo, hoce da te nazove. Kad zavrsite, zvacu te, vazi?", nezno je upitao. Klimnula sam. "Vazi. Volim te, Vuče.", prosaputala sam. "I ja tebe, mila moja. Zovem te cim zavrsis sa stricem.", ponovio je i spustio slusalicu.
   Javila sam se na prvo zvono telefona. "Ne spavas, striko?", tiho sam upitala umesto halo. "Da spavam? Kako mislis da spavam nakon ovoga danas?", zarezao je. Pocrvenela sam. "Izvini, striko, nisam zelela da te sikiram, a znam da si mi rekao da ce me te uvaliti u nevolju, ja..." Uzdahnuo je. "Ja sam mislio da ce te uvaliti u nevolju sa zakonom, mala, a ne u sranje sa ovim kretenom.", progundjao je. "Ma zabole me sta je on rekao, striko. Vise me bole reci onih koji su me odgajili.", promrmljala sam. "Jebacu im mater svima, mala. Dragan i Nemanja ce porazgovarati sa onim tvojim tupoglavim ocem, a rekao sam Draganu i da on porazgovara sa tim idiotom, mala, nece se dobro provesti ako ja budem dolazio.", besno je rezao. Nasmesila sam se. "Ne, striko, ne zelim da Dragan razgovara sa njim. To cu sama da zavrsim, samo da odlucim sta zelim prvo.", progundjala sam. "U redu, u svakom slucaju, sta god zelis, mala. Nadam se samo da ima pameti i da je to sa slikama samo prazna pretnja, u suprotnom cu ga licno zadaviti.", besneo je. "Ma kako god, nek radi sta god hoce, striko, to bi mi makar olaksalo odluku.", promumlala sam. "Mala, mene zanima jedna stvar, a to je da ti budes srecna. Ako odlucis da se razvedes, znas i sama da ti nisi repa bez korena. Nas ima, a i ti si pametna devojka, snacices se." Nasmesila sam se. "Hoces da kazes da treba da se razvedem?", tiho sam upitala. "Necu se mesati, to je tvoja odluka, ali da je sve ok, da sam tu, vec bi bila u Beogradu. I ti i deca.", progundjao je. Nasmejala sam se od sve muke. "Ne bi se mesao, ali bih vec bila u Beogradu?", upitala sam. "Dobro, umesao bih se, pa sta?", zarezao je. "Nista, striko, znala sam da bi, al mi smesno sto si rekao da ne bi. Slusaj, striko, nemoj da brines, Vuk mi je rekao da treba dobro da razmislim sta da uradim i u pravu je, striko.", promrmljala sam. Frknuo je. "Kao i uvek, prepametni Vuk je uvek u pravu.", gundjao je. "Striko, nemoj da si takav, znas da je u pravu.", promumlala sam. "Znam da jeste, ali sam mislio da je pametniji. Znas, mislio sam da si udata za fer coveka, ali nakon ovoga vidim da sam pogresio. Treba da se razvedes i tacka. I to je i Vuk trebalo da ti kaze.", rezao je. "Strice, ne znam, shvati da to nije bas tako laka odluka. Da su neke stvari drugacije,..." Uzdahnuo je. "Ne znam, nisam pametan. U svakom slucaju, ako ovako nastavi, Dragan dolazi po tebe i decu. I ni reci, mala.", zagrmeo je kada sam krenula nesto da kazem. Uzdahnula sam. "Dobro, videcemo sta ce i kako biti. Treba mi malo vremena.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Razumem. Sta god da odlucis, imas na koga da se oslonis.", nezno je rekao. "Znam, striko, Nemoj nista da brines, jaka sam ja.", nezno sam rekla. "Znam da jesi, mala. Hajde sad, lezi i odmaraj, zvace te i Vuk, pa cemo se sutra cuti. Volim te, mala.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "I ja tebe, striko.", prosaputala sam i on je spustio slusalicu.
   Dani su prolazili, hiljadu stvari mi se za to vreme motalo po glavi. Sta je najbolje? Sta da uradim? Vuk se nije mesao, nije mi ni jednom rekao konkretno sta on misli da je najbolje, ali je svo vreme bio tu, uz mene. Kao i moj striko. Malo sam jela, malo spavala, a puno radila i vec sam bila taj dan pocela da osecam nesvesticu kada mi je negde oko podneva zazvonio telefon. "Molim?", umiljato sam zaprela. Znala sam da njih dvojica sve znaju ma koliko se ja trudila da sakrijem koliko sam lose. "Kad zavrsavas?", stric je zakreketao. "Oko sedam, striko. Zasto?", tiho sam upitala. "Videces, dodji sama dole, u redu?", upitao je. Klimnula sam. "U redu, striko. Jel sve u redu?", tiho sam upitala. "Jeste.", progundjao je i spustio slusalicu. Slegnula sam ramenima i nastavila da radim svoje. Negde oko pola sedam sam bila gotovo. "Zdravo, dovezla sam..."
   "Zao mi je, Srno, danas su odvezli sve malo ranije, moras ici u centar dole."
   Zacvilela sam. Sada najmanje jos tri sata cekanja u redu. Uzdahnula sam, sela u auto i kroz dva minuta bila vec tamo. "Sta je sad?", dreknula sam kad je telefon zazvonio.
   "Parkiraj auto tu, oni ce to zavrsiti, cekam te na pumpi.", stric je promumlao i spustio slusalicu.
   Poskocila sam od srece, predala kljuceve momku koji je bio tu i poput furije poletela ka pumpi. Uletela sam u auto i obesila se stricu oko vrata. "Zasto mi nisi rekao da dolazis?", veselo sam upitala.
   Snazno me grlio. "Hteo sam da te iznenadim. Jebote, mala na sta to licis, koji kurac?", zabezeknuto je upitao kada me odvojio od sebe.
   "Ma nista me ne pitaj, znam da sam prljava.", progundjala sam.
   Startovao je auto i krenuo putem ka Beogradu. "Ne zajebavaj me, Srno. Ne mislim na to, vec na to sto imas pet kila manje, podocnjake do poda i sto si bleda poput smrti.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Tezak period. Nije vazno, makar se ja ugojim ocas posla. Gde cemo?"
   "U Banju. Vuk te tamo ceka.", promumlao je.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Da li si ti poludeo? Nema sanse!", zacicala sam.
   Izvio je obrvu. "Ne zelis da ga vidis?"
   Smracila sam se. "Vise od svega, striko, ali pogledaj me, smrdim ko tvor, ceo dan sam na suncu i prljava sam. Ne mogu ovakva pred njega.", zacvilelal sam.
   Smejao se kao lud. "Daj, Srno, on to nece ni primetiti. Nisam znao da si postala tasta."
   Zarezala sam. "Nisam tasta, vec budi realan i pogledaj me. Licim na vesticu.", mumlala sam.
   Pogledao me. "Ti si najlepse strikino dete. Sta si odlucila, mala?", ozbiljno je upitao.
   Uzdahnula sam. "Ostajem ovde, striko. Za sada. Nisam sigurna kako ce sve to funkcionisati dalje, ali ne brini, necu dozvoliti da me vise maltretira.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Nadam se da nece, za njegovo dobro, mala. Ti znas da ne pretim nikada u prazno.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Velika sam ja devojcica, striko, znam sama da se nosim sa tim."
   "Vidim, zato si mrsava kao kostur. Slusaj, mala, i da si pogresila, i da je sve tako kako je rekao, nema prava da te maltretira i vredja. Ti si moje dete, meni se jebe za njega, za vas brak i sve ostalo. Bitna si mi ti i veruj mi necu dozvoliti vise takvo ponasanje.", besno je verglao.
   Spustila sam ruku na njegovo rame. "Znam, striko.", nezno sam rekla.
   Petnaestak minuta kasnije smo stali ispred jednog od hotela u banji. "Na prvom je spratu. Soba broj 14.", promrmljao je.
    Pogledala sam ga i ponovo ga jako zagrlila. "Najbolji si stric na svetu.", prosaputala sam.
   Nezno me je pomazio po kosi. "Ti si najbolja sinovica na svetu, mala.", tiho je rekao.
   Poljubila sam ga u obraz i istrcala sam iz auta. Preletela sam stepeniste i uletela u sobu na prvom spratu. Stajao je u bermudama i majci i nezno se osmehnuo kada me ugledao. Poletela sam mu u narucje, snazno me je zagrlio i podigao na sebe. "Nedostajao si mi, tako si mi prokleto nedostajao.", cvilela sam grcevito ga grleci.
   "I ti si meni, mila moja. Opet si smrsala, devojcice.", tiho je rekao.
   Pogledala sam ga. "Nije vazno, Vuce. Zasto mi nisi rekao da ce..."
   Nasmejao se, seo sa mnom na krevet i slatko me poljubio. "Hteli smo da te iznenadimo. Mislio sam jos onaj dan da ovo izvedemo, ali tvoj stric je mislio da je pametnije da te malo ostavimo na miru.", promrmljao je.
   Prevrnula sam ocima. "Nekad stvarno ne razmislja svojom glavom.", progundjala sam.
   Klimnuo je i ponovo me nezno poljubio. "Znam. Kako si ti, malena?", nezno je upiato.
   Spustila sam usne na njegove. "Dobro sam, sad sam i vise nego dobro. Ne zelim da pricamo o tome, Vuce, trenutno me bas boli kurac i za njega i za probleme i za sve. Sa tobom sam i jedino mi je to bitno.", prosaptala sam.
   Nasmejao se, strastveno me poljubio i oborio na krevet pa legao preko mene. Zavukao je ruke pod moju majicu, skinuo je i odbacio na stranu, odmah za njom je skinuo i moj brus. Spustio je usne na moj vrat i krenuo nezno da se spusta poljupcima do mojih grudi. Stenjala sam, izvijala se ka njemu  jedva dolazeci do vazduha. Lagano mi je sisao grudi, stipkao ih i nezno mi palcevima uvrtao bradavice. Nigde se nije zurio, a meni je on ludacki trebao duboko u meni. Trebalo mi je njegovo jako, mocno telo na meni. "Vuce, molim te, zelim te.", procvilela sam. Izdigao se iznad mene, spustio saku na moj obraz i nezno me milovao. "Jebi ga, mila moja, mislio sam da te dugo ljubim.", promrmljao je, pomogao mi da mu skinem majicu, na brzinu svukao bermude i bokserice i lagano usao u mene. Ljubili smo se, nezno, sporo, nezno vodili ljubav i gledali se u oci. Nista vise nije postojalo u tom trenutku, samo on i ja. "Volim te.", prosaptala sam, kriknula i dozivela vrhunac. Na trenutak se umirio, pogledao me tim najlepsim ocima na svetu, a onda se obrusio na moje usne. "I ja tebe, mila moja, sve si moje.", prodahtao je, duboko se zario i doziveo sopstveni vrhunac. Pao je preko mene i snazno me zagrlio. "A sad da cujem, mila moja.", nezno je rekao gledajuci me u oci kada se malo smirio. 

   Duboko sam uzdahnula. "Ne znam, Vuce. Sta god da pomislim, ne deluje mi kao dobar izbor. Ako se razvedem, gde cu? Da se vratim u Beograd i svaki dan slusam kako sam mogla da napustim takvog coveka? A ako ostanem, znam da to nikad vise nece biti to. I sam znas da ja tesko zaboravljam.", promrmljala sam. 

   Nasmesio se i klimnuo. "Znam, mila moja. Ja sam ti rekao, ne moras odmah da odlucis, sacekaj, vidi kako ce to sve nadalje ici, pa odluci.", tiho je rekao. 

   Klimnula sam. "U pravu si. Ma znas sta, zabole me za to. Imam decu, tebe, strica i niko mi vise i ne treba. Samo mi je krivo što nisam to zasluzila od njega, Vuce. Nista mu nije nedostajalo uprkos tome sto si se ti vratio i sto bih najradije..." 

   Izvio je obrvu. "Jesi li sigurna, mila moja?" 

   Zbunjeno sam ga pogledala. "U sta?" 

   "U to da mu nista nije nedostajalo.", tiho je rekao. 

   "Nista, Vuce, nisam ga izbegavala, ovaj, pa znas..." 

   Nasmejao se i slatko me poljubio. "Znam, malena, nisam mislio na to. Mislio sam na to da li si se na druge nacine promenila." 

   Pocrvenela sam do korena kose. "Mozda malo.", progundjala sam. 

   "Srno..." 

   "Dobro, jebote, jesam. Nemam zivaca da tolerisem sitnice, ne mogu, bre, Vuce."

   Uzdahnuo je. "Razumem, sta jos ne mozes?" 

   "Pa, dobro, nisam vise onako umiljata, doduse on i ne voli da se mazi..." 

   "Mhm, slusaj me, malena, ti si se promenila, nabasao je na to na sta je nabasao i jednostavno je pukao. Verovatno sumnja da se nešto desava, al nije siguran sta. Ali, malena, ovo sto je uradio, ono sto ti je rekao, to sto je umesao tvoje, nije ni najmanje fer, pa i da je sve to istina." 

   Nasmesila sam se, spustila saku na njegov obraz i nezno ga poljubila. "Nije vazno, Vuce. Znas da mi je najvažnije sta ti mislis.", promrmljala sam. 

   Slatko se nasmejao. "Znam da jeste, ali svejedno nije smeo tvoje da umesa, a kamo li da takve stvari kaze tvom ocu. Stric ti je besan kao ris, malena. I ja sam, ali ja nemam nikakava prava da se umesam.", progundjao je. 

   Uzdahnula sam. "Znam, ali opet imas veca prava od svih njih zajedno.", promrmljala sam. 

   Nezno me je pomazio po obrazu. "Tako ti mislis, mila moja, ne verujem da bi se iko vise slozio sa tobom. Ti znas da..." Prekinulo ga je zvono telefona. "Kazi, Miroslave? Dobro.", promrmljao je i spustio slusalicu. Pogledao me. "Miroslav kaze da je vreme da te vrati, mila moja.", prosaputao je. 

   Odmahnula sam glavom i jace ga stegla. "Ne zelim da se vratim.", promucala sam. 

   Zagrlio me jako, najjace. "Znam, ni ja ne zelim da te pustim.", prosaputao je. Grlili smo se i cutali kad mu je opet telefon zazvonio. "Stiže.",promrmljao je i spustio slusalicu. "Hajde, malena, moras.", bolno je rekao. 

   Klimnula sam. "Znam, lepotane.", promrmljala sam i ustala za njim kad je ustao. Na brzinu sam se obukla pa ga pogledala. "Cucemo se veceras.",tiho sam rekla. 

   Klimnuo je, privukao me sebi i strastveno poljubio. "Hocemo, malena. Volim te, Srno." 

   Nasmesila sam se. "I ja tebe volim, Vuce. Nisi ni svestan koliko." 

   "Hoces li da mi obecas nesto?", tiho je upitao. 

   Klimnula sam. "Sta god zelis, Vuce." 

   "Cuvaj sebe, malena. Niko od njih nije vredan tvog zdravlja i tvojih zivaca. I pocni da jedes, jebote." 

   Propela sam se na prste i zeljno ga poljubila. "Obecavam.", prosaputala sam. 

   Jos jednom me je poljubio, a onda me nezno odvojio od sebe. "Idi sad, mila moja. Miroslav ce popizdeti jer te jos nema.", promrmljao je, jos jednom sam ga poljubila i izasla iz sobe. 

   Stric me je cekao u kolima. "Jel sve u redu?" 

   Nasmejala sam se, bacila mu se oko vrata i poljubila ga u obraz. "Jeste, striko. Hvala ti.", umiljato sam rekla. 

   Poljubio me u teme. "Nema na cemu, strikino. I samo da znas, ako nastavis da gladujes nista od Vuka.", strogo je rekao. 

   Prasnula sam u smeh. "Obecala sam Vuku da cu se paziti i da necu gladovati." 

   Klimnuo je. "Dobro. Sta ti je rekao?", radoznalo je upitao. 

   Slegnula sam ramenima. "Da treba da se cuvam, da sama razmislim sta je najbolje za mene, u svakom slucaju tako to.", promrmljala sam. 

   "Srno, ne zajebavaj se, za dva sata sto ste bili unutra samo ti je to rekao.", zarezao je. 

   Pogledala sam ga kao da je sisao sa uma. "Striko, ovaj, nije bas da nam je bilo samo do price.", promrmljala sam. 

   "U redu, dosta je i ja budala sto nesto uopste i pitam.", progundjao je i ja sam prasnula u smeh. 

   "Ti si lud, striko. U svakom slucaju, nemoj da brines, sta bude bice, a ti znas da je meni najvažnije to sta cete Vuk i ti reci. Zvali su me pre neki dan i Dragan, Nemanja, Boban, u stvari svi su me zvali. Ceo dan sam provela na telefonu." 

   Klimnuo je. "Znam, mala. Stefan je bio poceo da talasa, ali su mu Dragan i Nemanja odrzali lekciju. Boban mi je digao pritisak." 

   Nasmejala sam se na to. "Daj, striko, pa u pravu je." 

   Mrko me je pogledao. "Nije, njega mogu da maltretiraju, tebe ne! Ti si moja sinovica i zabole me kurac sta ce reci bilo koji od njih, Mirjana ili Aca.", zarezao je. 

   "Mama se mnogo promenila, strice. Ona me jedina nije napala i podrzala me.", prosaputala sam. 

   Klimnuo je. "Znam, makar neko ko shvata da nema ama bas nikakva prava da ti drzi moralne pridike. Svi su oni isti, rade sranja, a tebi drze pridike. I koji kurac Verki bi da te zove i..." 

   Uzdahnula sam. "Stara je, strice, znas i sam babine i baba Verkine stavove. Za njih je razvod smak sveta." 

   Klimnuo je. "Znam, znas da ni ja nisam za razvod, deca tu ispastaju, mala, ali ako se jos jednom ovo ponovi, Dragan dolazi po tebe i decu! Ne zanima me nista i niko vise. Ti si mlada, zdrava, sposobna, imas sve nas, pa majku mu jebem, ne moras da trpis." 

   Klimnula sam. "Isto sam mu i ja rekla. Jos jednom i pakujem kofere. Nemanja je insistirao da sad odem, ali necu. Jos bi na kraju ispalo da je sve istina i da je u pravu za sve.", progundjala sam. 

   "Ma daj bre, mala, kad sam nazvao Dragana i ispricao mu nije mogao da dodje sebi od smeha. Oni te znaju, mala. Znaju da bi tebi samo jedan covek mogao da pomeri pamet. Sutra Aca dolazi sa puta, Dragan i Nemanja idu po njega na granicu. Kao i ona debela." 

   "Znam, ma sve je od nje i krenulo..." 

   "Da, znam, pred njom ce reci sve sto imaju, ne brini, nece joj vise pasti na pamet.", progundjao je, parkirao auto na pumpi, pa me pogledao. "Slusaj me, kad se vrati, ako se nastavi ovo, pakuj se i vracaj se kuci. Tvoj stiko ce se za sve pobrinuti.", nezno je rekao. 

   Nasmesila sam se i jako ga zagrlila. "Znam da hoces, striko. Volela bih da je sve ispalo drugačije.", tiho sam pricvilela. 

   Uzdahnuo je. "Znam, mala, i ja bih. Rekao sam ti, ako se ovako nastavi, pakuj se i kuci. Ako budala nije svesna kako ima najvredniju i najlepsu devojku kraj sebe, nek se nosi u kurac. Vazi, strikino?", nezno je upitao. 

   Klimnula sam. "Vazi, striko. Mada bi ti to njemu mnogo bolje objasnio.", promrmljala sam. 

   Nasmejao se, odmakao me od sebe i arogantno klimnuo. "Sve bi mu bilo jasno, mala, veruj mi." 

   "Znam da bi, striko." 

   "Samo bi mu bilo prekasno, mala. I jos nesto, on tebi ne moze da uzme decu, mala, to nek ti bude jasno. Ne daj da ti preti time, ni sudom. Ne bi ni bio svestan onoga sto bi ga snaslo." 

   Klimnula sam. "U redu, striko. Moram da idem sad, ionako cu morati da objasnim kuci gde sam do sada.", progundjala sam. 

   "Znam i, mala, cuvaj se. Ti si moje prvence, spalicu ih sve koliko ih ima ako se razbolis, u redu?" 

   Klimnula sam. "U redu, striko. I ti se cuvaj, nakon svega ovoga, ti si jedini otac kojeg imam.", prosaputala sam. 

   Povukao me u zagrljaj i jako stegao. "Ne brini za mene, mala. Bicu dobro. Sutra cu pozvati Acu, zapamtice me dobro. Pici sada.", tiho je rekao. 

   Poljubila sam ga u obraz. "Volim te, striko." 

   "I ja tebe, mala.", tiho je rekao, jos jednom me poljubio u teme i ja sam izasla iz auta. Gledala sam za njim sve dok ga nisam izgubila iz vida, a onda se okrenula i posla svojoj kuci.