Vecna ljubav 97

   Bila sam sprema dva sata pre dogovorenog vremena. Nisam mogla da docekam da vidim svog striku i Vuka. Sat vremena ranije Minjino auto je stalo ispred moje kuce. Skocila sam sa stolice i izletela kroz kapiju. Usla sam u auto i bacila se stricu oko vrata. "Kreci.", veselo sam rekla.
   Nasmejao se, okrenuo auto i krenuli smo za Beograd. "Kako si, mala?", tiho je upitao.
   Nacerila sam se od uva do uva. "Danas odlično, striko. Kako si ti? Kako je Bojan?"
   Uzdahnuo je. "Dobro je, Srno. Slusaj, mala, sad cemo da sednemo negde i porazgovaramo. I ne gledaj me tako, zato sam dosao ranije."
   Klimnula sam. "U redu, striko. Sta se desava? Sta nije u redu?", zabrinuto sam upitala.
   "Ti nisi u redu, mala. Pricaj."
   Spudtila sam pogled. "Nemam sta, striko. To je sve bilo. Proslo je.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Nije, juce sam video da nije proslo, samo se kontrolises.", progundjao je i stao u prvu kafanu na koju smo naisli. Usli smo unutra, seli za sto i konobar je dosao. "Sta ces da jedes?", nezno je upitao.
   "Nista, striko..."
   "Onda te vracam kuci. Pogledaj se, mala, svaki put kad te vidim ti si sve mrsavija. Sta ces da jedes?", tvrdoglavo je ponovio.
   "Bilo sta.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Dve duple pljeskavice, dva dupla viskija i dve kafe."
   Zabezeknuto sam gledala u njega. "Jesi ti lud? Ne mogu..."
   "Mozes i hoces, inace ides pravo kuci.", zarezao je.
   Klimnula sam. "Dobro, dobro, pojescu."
   "Naravno da hoces. A sad da cujem, sta se desilo preksinoc?"
   Pocrvenela sam. "Samo sam sanjala, striko. Ustala sam, sklonila se u dnevni boravak i plakala kada mi je Vuk poslao mail. Nazvao me je i kad je cuo sta se desilo okrenuo me video.", prosaptala sam.
   Uzdahnuo je. "Moramo da porazgovaramo o svemu, mala. I o onome sto je bilo i o ovome sad.", tiho je rekao.
   "Ne moramo o onome što je bilo. To je prošlost, striko i..."
    Odmahnuo je. "Sve dok te muci u sadašnjosti, nije prošlost, mala. Slusaj me, da sam znao, sve bih drugacije uradio, mala. Malo je falilo onda da odustanem od svega, ubijala me je tvoja bol, ali onda si se jednostavno povukla i pomislio sam da prolazi. Meni si uvek sve pricala i..."
   "Kakve je svrhe imalo da ti pricam, kad si rekao da ga ne mozes vratiti?"
   Sklonio je pogled. "Mogao sam, mislio sam da je tako najbolje za tebe. Srno, i da sam popustio, ne bi imala nikakvu budućnost sa njim. I dalje bi imala samo ovo, samo sto ne bi imala svoju porodicu. Život bi ti prosao u cekanju.", promrmljao je.
   "Mislim da sam ja trebala da odlucim u cemu ce mi proci život.", progundjala sam.
   Mrko me pogledao. "Mogla si da odlucis, odlucila si da se udas."
   "Jesam, koga da cekam? Coveka kojem ne mogu da cujem ni glas, kojeg ne mogu da vidim? Da je samo nazvao, samo jednom da je nazvao i rekao cekaj, cekala bih dok sam ziva. I nemoj da me gledas tako, to bi bio moj izbor. Ovako imam osecaj da ste vas dvojica izabrali umesto mene. ", zarezala sam.
   "Slusaj, kad vidim da patis, zao mi je sto sam tako postupio, al kad te zamislim samu i kako cekas i camis, nije. S' jedne strane, u pravu si, trebalo je da pustim da sama odlucis, s' druge, da jesam, nisam siguran na sta bi to sve izaslo.", promrmljao je.
   Uzdahnula sam. "Nisam vise ni sama pametna, striko. Na kraju krajeva, to vise nije ni bitno. Vreme da vratimo ne mozemo, glupo je uopste i pričati o tome sta bi bilo da je bilo drugačije.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "U pravu si, ali hocu da znas da nisam bezosecajni gad koji te je lako pustio da patis, samo, pa..."
   Nasmejala sam se, ustala sa svog mesta, sela mu u krila i zagrlila ga. "Znam da nisi , striko. Ti si moj najbolji stric.", umiljato sam rekla.
   Poljubio me je u teme. "Izvolite.", konobar je ljubazno rekao, spustio tanjire, solje i case sa viskijem pa se okrenuo i otisao.
   Vratila sam se na svoje mesto, podigla pljeskavicu i zagrizla je. "Nigde jos nisam jela pljeskavice kao u kraju što su.", promrmljala sam.
   Prasnuo je u smeh. "U kraju je sve najbolje, a?"
   Slegnula sam ramenima. "Nekada je bilo. Od restorana do ljudi. Sad ne znam, odavno nisam bila tamo, predpostavljam da ne bih nista ni nasla.", promrmljala sam.
   "Daj, Srno, nisu preko sveta..."
   "Najbolje je da ne pričamo o tome. Jos ne mogu da svarim i oprostim im sto su to uradili.", zarezala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Shvati samo jednu stvar, bili su uspaniceni. Seti se sebe i svog ponasanja, jebote. Zeleli su da zaboravis i..."
   "Ma da, a inace se secanja brisu kad se preselis, magicno nestanu.", zajedljivo sam rekla.
   Uzdahnuo je. "Ma, zabole me kurac, slobodno se ljuti na njih, bolje nego na mene.", rekao je i nacerio se.
   Nasmejala sam se. "Budalo. Hajde, brze to malo jedi, Vuk me ceka."
   "Polako, mala, imamo vremena. Strikino,  Dragan kaze da ti je muz dobar covek, da te voli, da..."
   Smracila sam se. "Jeste, ali nemoj da mislis da je savršen. Dragan preteruje, kao po obicaju.", progundjala sam.
   Izvio je obrvu. "Niko nije savršen, mala. Ne znam sta ocekujes da bi po tebi bio savršen, ali..."
   "Ma daj strice, oni svi misle da jeste, al jebote, nije."
   "Ili mu ti sad trazis mane i gde ih nema."
   Nakostresila sam se. "Ne radim to! Samo sam realna. Sam si rekao niko nije savršen."
   "Mhm, kako ti kazes."
   "Sta hoces da kazes sa tim? I nemoj da mi kazes nista, znam ja to tvoje i vise nego dobro."
   Skupio je oci i pogledao me. "Niko nije savrsen, Srno?"
   Pocrvenela sam. "Retki su savrseni.", promrmljala sam.
   "Da oni najpametniji i najbolji na svetu koji su uvek i za sve u pravu."
   Jos jace sam pocrvenela. "Tako nekako."
   Klimnuo je. "Da si sa njim, mislis li da bi ti ovo danas uspelo?"
   Mrko sam ga pogledala. "Ne bi mi ni trebalo, strice."
   "U redu, to stoji." , promrmljao je.
   Nasmejala sam se. "Ponekad stvarno ne razmišljaš, striko."
   "Bitno da ti razmisljas, mala. Hajde da krenemo, gospodin savrseni i za sve u pravu ceka.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Ludaku. Nije on kriv, a ni ja, sto se tako savrsen rodio.", cerekala sam se.
   Vristao je od smeha. "Nisi ni ti kriva sto si se corava i luda rodila.", gusio se od smeha.
   Uputila sam mu nadmen pogled. "Genetika, strice, to sam pokupila od tebe."
   "Ista si ti svoj striko.", ponosno se nacerio.
   Nasmejala sam se i propela se na prste pa ga poljubila u obraz. "Naravno da jesam. Ja sam tvoje dete."
   "Jesi, mala, moje prvence.", nezno je rekao, posedali smo u auto i krenuli dalje.
   "Docices posle, zar ne?", upitala sam kada smo stali ispred Minjine zgrade.
   Uzdahnuo je i klimnuo. "Docicu, mala, ja cu te i vratiti nazad. Mada se onom konju nece bas svideti, danas mi se nije ni javio na telefon.", progundjao je.
   Nasmejala sam se i poljubila ga u obraz. "Nemoj da brines, pricacu ja sa Vukom. Odljutice se, imam ja svoje metode.", zacerekala sam se.
   Nakostresio se. "Ne zelim da znam te tvoje metode."
   Vriskala sam od smeha. "Dobro, striko, mada je bitno da su ucinkovite. Idem, vidimo se posle.", promrmljala sam, poljubila ga i izasla iz auta. Potrcala sam uz stepenice i tiho usla u stan. Htela sam da ga iznenadim. Privirila sam u dnevni boravak i zatekla ga kako zamisljeno sedi na fotelji prekrstenih nogu i sa casom viskija u rukama. Prisla sam mu, stavila mu sake preko ociju. "Pogodi ko je.", tiho sam rekla.
   Nezno ih je uhvatio, sklonio sa svojih ociju i na obe spustio po poljubac pa me povukao u krila. "Stigla si.", promrmljao je i spustio usne na moje.
   "Nisi me cuo kad sam usla.", tiho sam prosaputala kada mi je pustio usne.
   Odmahnuo je. "Nisam, mila moja.", tiho je rekao.
   "Sta te muci, Vuce?", nezno sam upitala.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po obrazu. "Posle cemo o tome, vazi? Nedostajala si mi i sve sto sad zelim je da te ljubim, dodirujem i vodim ljubav sa tobom.", promuklo je rekao i zavukao ruku pod moju majicu. Zacvilela sam mu na usnama, obgrlila ga oko vrata i zestoko mu uzvratila. Skinuo mi je majicu, odbacio je, za njom je otisao i moj brus, a onda je spustio sake na moje grudi i nezno ih zaligivao palcevima. Gledali smo se u oci, spustila sam ruke na kraj njegove majice na brzinu je skinula pa je on vratio sake na moje grudi. Nasmesila sam mu se i spustila usne na njegove. Ljubili smo se kao da nam zivot zavisi od toga, a onda me je malo pridigao, otkopcao mi pantalone i sa sve gacicama ih svukao sa mene. Ustala sam iz njegovih krila i  otkopcala mu farmerke. "Digni guzu, lepotane.", nezno sam rekla. Nasmesio se podigao malo guzu i ja sam ga skinula. Spustila sam usnice na njegov ud i lagano ga ljubila. Podigao me, naterao me da ga opkoracim i jednim brzim pokretom se zabio u mene. "Posle, mila moja.", promrmljao je, povukao me na sebe i zestoko me poljubio. Zabijao se mahnito, prepuno potrebe i zelje. Glasno sam mu stenjala na usnama, zarivala mu nokte u ledja i s vremena na vreme ga lagano grizla za usnicu. "Vuce...", procvilela sam i uz vrisak dozivela vrhunac. "Moja si, malena, moja.", zarezao je i uz glasno stenjanje svrsio duboko u meni. Pala sam mu na grudi jedva dolazeci do daha. Dahtao je i snazno me privlacio uz sebe. Kada se smirio, ustao je i poneo me na krevet. Nezno me je spustio, legao preko mene i pogledao me. "Kako se osecas, mila moja?"
   Nasmesila sam mu se. "Sad sam odlicno, lepotane. Ali tebe nesto muci. Sta, duso?", nezno sam upitala.
   "Ljut sam, malena. Ljut sam na ceo svet. Na Miroslava, na sve. Patila si, zelela si me kraj sebe. Sve je moglo biti drugacije. I bilo bi.", prosaputao je.
   Uzdahnula sam. "Znam, samo si trebao reci da te cekam. Znas da bih."
   Klimnuo je. "Znam da bi. Malena, bez Miroslava nista ne bi od ovoga bilo moguce, on to ne bi dozvolio onda. Razumem ga, ali ko je razumeo mene. Previse sam ljut zbog mnogih stvari, zbog tvojih suza, zbog mog bola, zbog..."
   Spustila sam ruku na njegove usne. "Nemoj. Zeleo je samo najbolje. Vreme ne mozemo da vratimo, Vuce, ne mozemo da promenimo ono sto se desilo, mozemo samo da cuvamo ovo sto sad imamo i ono sto smo imali svo ovo vreme.", nezno sam rekla.
   "Nismo imali nista.", prasnuo je. "Samo tugu, nesanicu i secanja."
   "A ljubav?", tiho sam upitala.
   Spustio je celo na moje. "Najvecu.", prosaptao je.
   "Onda nemoj. To je jedino bitno. Vuce, krivi su drugi, al krivi smo i mi.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je. "Ti nisi..."
   Klimnula sam. "Jesam, mislila sam proci ce, mislila sam nestace, mislila sam nacicu nekoga slicnog tebi. Zavaravala sam sebe, Vuce. Nikada niko nece biti ni blizu tebe. Nikada."
   "Malena, nisi mogla cekati nekoga ko nece doci i..."
   "Trebala sam, nisam smela da dozvolim da ignorisem ono sto sam duboko u sebi nesvesno gajila. Ali, nisam mogla da podnesem bol vise, lakse mi je bilo tako.", procvilela sam i zaplakala.
   Cvrsto me je zagrlio. "Nemoj plakati, slusaj, u pravu si, ne mozemo da promenimo prošlost, ali cuvacemo ovo sto sad imamo. I ljubav. Nemoj, molim te.", saputao je grcevito me grleci.
   "Volim te, Vuče.", zacvilela sam.
   Povukao me za kosu i naterao da ga pogledam. "Volim te, Srno. Volim te.", prosaputao je i nezno me poljubio.
   Uzvratila sam mu. "Nista mi vise nije bitno, samo to. Nemoj da se ljutis ni na koga. Mozda je ovako moralo da bude, molim te.", tiho sam rekla.
   Nasmesio mi se. "Necu, obecavam. Ali i tebe isto boli."
   Klimnula sam. "Boli, ali prodje sve kad ti cujem glas, prodje sve kada se nadjem u tvome narcju, prodje sve kada mi kazes da me volis. Hm, jesi li mi doneo majicu?"
   Nasmejao se. "Jesam, nalazi se tamo negde medju razbacanom odećom.", zacerakao se.
   Snazno sam ga zagrlila. "Tako cu uvek moci da osetim tvoj miris."
   Poljubio mi je vrat jednim brzim, slatkim poljupcem, a onda je zarezao kada sam tiho zacvilela i nastavio je da me ljubi. Sisao mi je grudi, nezno prstima prelazio po njoj i tiho cvileo. Izvila sam kukove i navukla se na njegove prste. Izvukao ih pa ih ponovo vratio unutra. "Secas li se, mila moja?", promuklo je upitao. Zestoko sam zaklimala glavom. "Secam se svakog prelepog trenutka koji sam provela kraj tebe.", prodahtala sam. Izvadio ih je, stavio ga na moj ulaz i nezno uvukao samo glavic u nju. "A ovoga?", prodahtao je. "Svega, kroz sve sam prosla bezbroj puta.", promucala sam. Nasmesio se. "I ja sam, mila moja. Kroz snove, kroz secanja.", prosaputao je i zestoko se nabio. Spustio je usta na moja i mrvio ih. "Ovo je sve sto sam zeleo.", promrmljao je. Ljubili smo se, stezali jedno drugo i vodili ljubav. Vrisnula sam kada me je samleo vrhunac. "Prelepa moja.",promrmljao je, zabio se duboko i svrsio. Srusio se preko mene i zagrlio me najsnažnije sto je mogao. "Trebalo je da ovo bude nasa svakodnevnica.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se. "Mnogo toga je trebalo da bude nasa svakodnevnica.", setno sam rekla.
   "Jeste, trebalo je, mila moja. Hoce li Miroslav doci danas?", tiho je upitao.
   Klimnula sam. "Hoce. Smeta li ti?"
   Podigao je glavu i odmahnuo. "Ne smeta mi, ionako mu dugujem izvinjenje. Danas nisam hteo ni da mu se javim na telefon, a juce sam mu spustio slusalicu."
   Prasnula sam u smeh. "Vuce, nije vam to prvi put.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se. "Nije, mila moja, ali bukvalno sam svu krivicu svalio na njega. On nije glup, malena, shvatio je."
   Uzdahnula sam i nezno ga poljubila. "Razumece, Vuce. Hajde, nemoj da se sikiras vec me samo poljubi.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se zasmejao i lagano me polizao po usnama a onda me zestoko poljubio. "Stvarno si savrsena."
   Smejala sam se kao blesava. "Stric kaze da ne postoje savrsene osobe."
   Prevrnuo je ocima. "Tvoj stric, a moj najbolji prijatelj je budala. Postoji jedna savrsena osoba, a to si ti."
   Poljubila sam ga i oborila ga na ledja pa sela na njega. Odmahnula sam glavom. "Mislim da onda postoje dve osobe koje su savrsene."
   Izvio je obrvu. "Jel da?"
   Zaklimala sam glavom. "Mhm, nas dvoje."
   Privukao me je na grudi i snazno me zagrlio. "Jesmo, mila moja."
   Uvukla sam prste u maljice na njegovim grudima i igrala se sa njima. Culi smo da se ulazna vrata otvaraju. "Mislim da je stric stigao.", promrmljala sam bez ocigledne namere da ustanem sa njega.
   "Odeca nam je tamo.", promrmljao je.
   Stric je pokucao na vrata. "Doneo sam vam odecu, evo je ispred vrata.", progundjao je.
   "Hoces li sići sa mene da nam je donesem?", Vuk me je nezno upitao.
   Uzdahnula sam i prevrnula se sa njega. "Najradije bih ceo dan ostala na tebi.", mrgodno sam rekla.
   Zacerekao se. "Samo toliko?", lukavo je upitao dok je otvarao vrata i uzimao nasu odecu.
   Dosao je do mene i nezno sakom presao po mom telu. "Mnogo vise od toga.", prosaputala sam.
   "Obuci se, mila moja, vec gubim razum dok te gledam tako golu."
   Nasmejala sam se, skocila i jako ga zagrlila. "Najbolji si."
   Slatko me poljubio u rame. "Ti si najbolja. Hajde sad, oblaci tu lepu guzu."
   Uzela sam gacice, ali mi ih je oteo iz ruke. "Treba da se obucem.", rekla sam smejuci se.
    "Trazila si majici, dobila si je. Ja hocu njih.", rekao je i nacerio se.
   Smejala sam se kao luda dok sam se oblacila. "Kako ces se go vratiti?"
   "Poneo sam majicu, malena. Hajde, ceka nas Miroslav.", promrmljao je i naglo me podigao u narucje.
   Smejala sam se kao blesava. "Meni si prelep takav bez majice. Ne moras je odmah ni oblaciti.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se nasmejao i jos sladje me poljubio. "Necu, mila moja."
   Izasli smo iz sobe i usli u dnevni boravak. "Dobar dan, Miroslave.", Vuk je promrmljao.
   Stric je klimnuo. "Dobar dan, Vuce."
   Prevrnula sam ocima. "Daj ne ponasajte se ko dve budale.", zarezala sam.
   "Miroslave, dugujem ti izvinjenje. Poneo sam se..."
   Stric je odmahnuo glavom. "Ne dugujes, Vuce. Jebi se, mala je u pravu, ponasamo se kao budale."
   Vuk se nasmejao. "Da znas, jebote."

   "Spustaj me, hocu da nam sipam viski.", rekla sam cerekajuci se.

   Stric je odmahnuo. "Ja necu, treba tebe da vratim nazad."

   Vuk me je nezno spustio. "Meni sipaj.", promrmljao je i seo na kauc.

   "Striko, hajde samo jedan sa nama.", umiljato sam rekla.

   Nasmejao se i klimnuo glavom. "Hajde jedan. Jesi li bolje, mala?", zabrinuto je upitao.

   Siroko sam mu se nacerila. "Mnogo bolje. Vukovo prisustvo odlicno utice na mene."

   Dodala sam mu viski, uzela svoj i Vukov pa mu se uvukla u krila. Ovio je snaznu ruku oko mog struka i nezno me poljubio. "Hvala, mila moja."

   Zavukla sam glavu u njegov vrat i poljubila ga najsladje sto sam mogla. "Sve za tebe.", prosaputala sam.

   Stric je prevrnuo ocima. "Sve za tebe, Vuce. Daj, mala, uozbilji se.", progundjao je,

   Prasnula sam u smeh. "Najozbiljnija sam, striko. Za njega...", promrmljala sam i slegnula ramenima.

   Nasmesio se. "Znam, mala. Vuce, pricao sam sa malom i, znas, da mogu da vratim vreme..."

   "Znam, Miroslave. Ne mozemo to da uradimo i treba se pomiriti sa tim. Mozda smo obojica stariji od Srne, ali ponekad je stvarno pametnija od obojice.", progundjao je.

   Nasmejala sam se. "A jel da?"

   Klimnuo je. "Mhm, jesi, malena.", umiljato je rekao i zavukao svoju lepu glavu u moj vrat i nezno ga ljubio.

   "Smiri se, Vuce.", stric je zarezao.

   Prasnula sam u smeh. "Kako je Bojan, striko?"

   Nasmejao se. "Svakim danom sve vise lici na tebe, mala. Bandoglav i tvrdoglav.", rekao je smejuci se.

   Vuk ga je mrko pogledao. "Srna nije ni bandoglava ni tvrdoglava. Samo vi ne znate sa njom.", kurcio se. 

   Stric ga je mrko pogledao. "Bitno je da ti znas. Kad si tako pametan, pametnije bi ti bilo da joj kazes da pocne da jede. Pogledaj je, jebote.", progundjao je.
   Vuk se uozbiljio. "Miroslav je u pravu, malena. Sta se desava, jel te muci nesto?", nezno je upitao.
   Pocrvenela sam. "Ne muci me nista, Vuce. Samo..."
   "Nemoj, mila moja. Mene nemoj da lazes. Sta te muci?", ponovo je upitao.
   Slegnula sam ramenima. "Samo u poslednje vreme ne mogu da jedem, Vuce. Nekad i ne stignem.", prosaputala sam.
   Spustio je ruku na moj obraz i nezno ga milovao. "Moras, mila moja. Slusaj, svaki put si sve mrsavija, malena, a to mi se ne svidja. I nemoj tako da me gledas, ne mislim da nisi lepa, prelepa si, uvek, al mi se ne svidja jer to nije zdravo.", nezno je rekao.
   Klimnula sam glavom, spustila je na njegovo rame pa podigla pogled ka njegovim ocima. "Znam, u pravu si. Potrudicu se, obecavam.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se i spustio nezan poljubac na moje usne. "U redu, znam da hoces. Neces sikirati svog Vuka, jel da?", preo je.
   Stric je prasnuo u smeh. "Ti si totalno prolupao, Vuce. Sad cemo da vidimo koliko ce te poslusati, doneo sam nam rucak.", rekao je cerekajuci se.
   Nisam bila gladna, ali nisam htela ni da se stric smeje Vuku. "Naravno da hocu, umirem od gladi.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Odlicno onda.", rekao je, ustao i otisao je ka kuhinji.
   "Uopste nisam gladna.", zacvilela sam Vuku.
   Slatko se nasmejao. "Sad si rekla da jesi, mila moja.", nezno je rekao.
   Uvukla sam ruku u maljice na njegovim grudima. "Zato sto bi te zajebavao.", progundjala sam.
   Nasmesio mi se i slatko me poljubio. "Koliko mozes, mila moja. Slusaj me jos nesto, zelim malo da se smiris, kome smeta, neka cisti. Znam da je to tvoja obaveza, ali ne mora sve biti na svom mestu, razumes li me?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Razumem, ali..."
   Namrsrio se. "Ali sta, malena?"
   Uzdahnula sam. "Vuce, ja ne mogu da se uklopim tamo. Nemam nikoga, i onda mi je to i net jedina zanimacija. A koliko vidim ako se ovako nastavi i bez neta cu ostati.", promrmljala sam.
   "Nije moje da se mesam, ali nemoj dozvoliti da te gazi. Niko.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Necu, obecavam.", tiho sam rekla.
   Nezno je presao palcem po mom obrazu. "Tako treba, mila moja. Hajde, idemo tamo, Miroslav nas ceka.", promrmljao je, lagano me podigao sa sebe i poveo ka kuhinji.
   Sela sam izmedju njega i strica. "Sta imamo za jelo?", upitala sam i nacerila se.
   Stric je prasnuo u smeh. "A ti si gladna, mala?"
   Tvrdoglavo sam klimnula. "Mnogo, striko."
   Smejao se kao da je poludeo. "Ti si luda, mala. Ima rostilj." 

   Izneo je roštilj na sto, seo i poceli smo sa jelom. "Preukusno je.", promrmljala sam izmedju zalogaja. 

   "Pogodi odakle je." 

   "Iz." Kijeva"? ", zacicala sam. 

   Klimnuo je i zacerekao se. "Minja mi je doneo dole." 

   "Znala sam. Ne mogu nigde da ga ovako ispreku kao tamo." 

   Vuk se nasmejao. "Tu se slazemo." 

   Stric je prevrnuo ocima. "Zanima me gde se ne slazete.", progundjao je.
   Vuk mu se nacerio. "U svemu se slazemo, Miroslave."
   Stric je frknuo. "Kad si za sve u pravu.", podsmehnuo se.
   "To je zato sto sam jedini pametan i razuman muskarac u njenoj blizini.", nadmeno je rekao.
   Prasnula sam u smeh na stricev bledi pogled. "To je zato sto je ona luda, Vuce. I zato sto joj ti jos vise popustas od mene.", promumlao je.
   "Nije zato, vec zato sto jeste pametan i najbolji na svetu.", promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "I sto si ti bez majice?"
   Vuk se nacerio. "Treba da majicu dam Srni, a novu sam zaboravio da obucem.", promrmljao je.
   "Sad sam te podsetio, pa izvoli obuci se.", zarezao je,
   Pocrvenela sam. "Pusti ga da jede, striko. Posle ce.", tiho sam promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Ti si blesava, mala. Kako su mi decica?"
   Nasmejala sam se. "Naporna, striko. Bezobrazna, tvrdoglava, nemoguca... Ali bi mi bilo dosadno da sedim u kuci bez njih."
   "Na nekoga me to podseca.", rekao je cerekajuci se.
   Isplazila sam mu se. "Ja sam bila najbolje dete na svetu."
   Vristao je od smeha. "Jesi, mala, zato samo morao da te branim od majke stalno.", grcao je.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Tebi je bilo mnogo tesko u picku materinu.", progundjao je.
   "Nije, Vuce. To je moje dete.", tiho je rekao.
   Presli smo u dnevni boravak i posedali. Sedela sam u Vukovim krilima, smejali smo se i pricali dok sam se ja igrala sa Vukovim maljicama na grudima. Cvrsto me je drzaop uz sebe , nezno prelazio rukom po mojoj ruci i malo malo isto tako nezno ljubio. "Vreme je da krenemo, mala.", stric je tiho rekao.
   Zacvilela sam. "Jos malo, striko, molim te."
   Uzdahnuo je. "Ne mozemo, mala.", tiho je rekao.
   Molecivo sam pogledala u Vuka. "Ostavi nas nasamo na dva minuta, Miroslave.", tiho je rekao. Stric je klimnuo i izasao iz sobe. "Slusaj me, mila moja. Znas da bih i ja voleo da ostanes sa mnom, makar jos malo, ali uskoro ce doci po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "U redu, Vuce. Izvini, ponasam se kao idiot.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Ne ponasas se, malena. Nemoj da mi se izvinjavas, znas da volim to sto zelis da ostanes uz mene."
   Jako sam ga zagrlila. "Ti si najbolji muskarac na svetu.", prosaputala sam.
   "Nisam, ali drago mi je sto ti nikako to da shvatis. Volim te, mila moja.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se, "I ja tebe volim, lepotane. Vise od same sebe.", prosaputala sam.
   Nezno me je povukao za kosu i jos neznije me poljubio. "Znam, mila moja. Hajde, ne zelim da te zateknu ovde kada dodju po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Razumem, lepotane.", prosaputala sam i krenula da ustanem iz njegovih krila.
   "Jebi ga, malena.", prosaputao je, zadrzao me i zdrobio mi usne u ocajnickoj potrebi.
   Uzvracala sam mu, povlacila ga za kosu i izvijala se ka njegovoj ruci koja je lutala mojim telom. Jezici su nam plesali, zaplitali se dok smo sve vise gubili kontrolu. Osetila sam njegovu ruku ispod svoje majice, malo ga pogurala i legla preko njega kada se spustio na kauc. "Mala, moramo krenuti.", stric je promucao na vratima.
   Podigla sam usne sa Vukovih i zabila glavu u njegov vrat. Mislila sam da cu umreti od sramote. Lagano se podigao sa mnom u narucju i poneo me ka hodniku. Stezao me je uz sebe, jako, najace. "Pogledaj me.", promuklo je prosaputao na mom uvu.
   Podigla sam glavu i pogledala ga. Te oci, te prelepe oci... "Volim te.", promucala sam.
   Nasmesio se. "Volim te, mila moja. Budi dobra, hoces?", tiho je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Obecavam. I ti isto."
   Nezno me poljubio. "Obecavam, malena." Nezno me je pomazio po obrazu, lagano me spustio dole i ponovo me pogledao. "Ako budes mrsavija sledeci put kad se vidimo, nalupacu te.", tiho je promrmljao. Izvila sam obravu. Nasmejao se i odmahnuo glavom, pa me snazno zagrlio. "Nema nista od toga, ludaco moja.", tiho se cerekao.
   Poljubila sam ga u grudi. "Hej, donesi mi moju majicu."
   Poljubio me u teme, nezno me odvojio od sebe i otrcao u dnevni boravak. Izbegavala sam stricev pogled, pa sam ga pogledala ispod oka. Videla sam da i on izbegava moja i jedva sam se suzdrzala da ne prasnem u smeh. "Evo, mila moje.", nezno je rekao i dao mi majicu.
   Podigla sam se na prste i nezno ga poljubila. "Zvaces me veceras?"
   Klimnuo je. "Hocu. Hajde, brisi sada.", bolno je rekao.
   Jos jednom sam ga poljubila i izasla za stricem iz stana.