Otvorila sam oci i pogledala u plafon. Bila sam sama, a Vukova majica je bila kraj moje glave. Nezno sam se nasmesila i zabila glavu u majicu duboko udisuci kada mi je zazvonio telefon. "Halo?", promrmljala sam. "Dobro jutro, mila moja.", nezno mi sapuce. Siroko sam se osmehnula. "Dobro jutro, lepotane. Sta radis?", zaprela sam. "Evo sad sam ustao. Ti, malena?" Zacerekala sam se. "Necu da ti kazem, uobrazices se.", razdragano sam rekla. Prasnuo je u smeh. "Da pogadjam?", cerekao se. "Mhm, da cujem?", rekla sam kroz smeh. "Gledas moju sliku.", kocoperio se. "Jok, daleko si. Dalje.", rekla sam smejuci se. "Hmmm, mislis na mene?" Stomak me je boleo od smeha. "To uvek radim, Vuce.", rekla sam cerekajuci se. "Hoces da ti kazem?", izazovno sam upitala. Nasmejao se. "Znas da hocu.", promrmljao je. "Lezim u krevetu, kraj glave mi je tvoja majica i mirisem je.", posramljeno sam promrmljala. Slatko se nasmejao. "Stvarno si magicna, malena. Sacekaj minut.", promrmljao je i spustio slusalicu. Nasmejala sam se. Vac sam znala sta sledi. Telefon mi je ponovo zazvonio samo ovaj put video poziv. Javila sam se. Osmeh mu je od uva do uva. "Uzivas li u mirisu?", arogantno je upitao. Prasnula sam u smeh. "Previse, lepotane. Znas da imam osecaj da si kraj mene kad je zagrlim?", tiho sam upitala. Nasmesio se. "Znam, mila moja. Voleo bih da jesam.", prosaputao je. Uzdahnula sam. "I ja bih, najvise na svetu.", promrmljala sam. "Bicu, obecavam. Moram da idem, mila moja, evo tvoj stric zove.", tiho je rekao. "Volim te, lepotane.", procvilela sam. "I ja tebe, lepotice.", prosaputao je i spustio slusalicu.
Trgla sam se iz sna i videla ga kako mirno spava kraj mene. Izmamio mi je osmeh. Stvarno je prelep, pomislila sam gledajuci ga. Otvorio je oči i pogledao me. "Jel svanulo?"
Odmahnula sam glavom. "Nije jos. Jos malo.", prosaputala sam.
Podlaktio se i ozbiljno me pogledao. "Jesi li dobro?"
Klimnula sam. "Jesam, lepotane. Samo sam te gledala kako spavas."
Nasmesio se i nezno me poljubio. "Nema tu nista da se vidi, mila moja.", prormljao je.
Pocrvenela sam i zaklimala glavom. "Ima.", promumlala sam.
Izvio je obrvu. "Hoces li mi reci sta?", tiho je upitao.
Pocrvenela sam do korena kose. "Lep si kad spavas.", promrmljala sam.
Ponovo je spustio usne na moje, ali ovog puta u halapljivom poljupcu. "Samo dok spavam?", prormljao mi je na usnama.
Odmahnula sam. "Uvek.", prosaputala sam.
Slatko se zasmejao i nezno me poljubio. Produbljivao je poljubac sve dok mi se telo nije pocelo samop od sebe izvijati ka njemu. Privio ga je skroz uz sebe i pogledao me. "Moras biti mirna. Ne smes se ni mrdnuti, mila moja.", prodahtao je, uzeo ga u ruku i ubacio glavic u nju. Drhtala sam i spustila ruku na njegov obraz. "Vuce...", promucala sam, ali me je samo zahtevno poljubio.Drzao me je prikovanu uz sebe dok se polako pomerao, a stisak njegove ruke se svaki put postajao sve jaci. Na trenutak me je pogledao, a onda zavukao ruku izmedju nas, protrljao mi kliktoris i ja sam uz krik dozivela vrhunac. Glasno je zastenjao, izvadio ga i pao preko mene svrsavajuci. Milovao me je po kosi i cutao dok sam ga nezno mazila po ramenima. "Hocemo li da idemo da pijemo kafu?", nezno je upitao.
Odmahnula sam glavom. "Ne zelim.", promrmljala sam.
Namrstio se. "Sta je bilo?"
Slako sam ga poljubila izmedju obrva. "Samo mi je lepo ovako.", prosaputala sam i pocrvenela.
Nasmesio se. "I meni je, nemas pojma koliko.", tiho je rekao.
"Vuce, sta ti je stric rekao juce?"
Uzdahnuo je. "Da moje ponasanje prema tebi nije normalno, mila moja. Kao da to i sam ne znam,a li je drugacije kada ti to neko kaze. I nije normalno, Srno. Nije normalno da..."
Uzdahnula sam. "Mozda nije, ali meni je lepo sa tobom.", promrmljala sam.
Jace me je stegao. "Znam, ali ti ne zasluzujes da se ponasam prma tebi kao sto sam se poneo."
"Zaboravi.", prosaputala sam i najneznije sto sam mogla ga poljubila.
Ljubili smo se, mazili i tiho pricali sve dok neko nije pokucao na vrata. "Ustajte, stavio sam kafu.", progundjao je stric ispred.
Uzdahnula sam. "Ne ustaje mi se.", progundjala sam.
Slatko se nasmejao i nezno me gricnuo za vrat. "Ni meni, mila moja. Hoces da ostanemo jos pet minuta?"
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocu, lepotane.", promrmljala sam.
Mislim da smo ostali duze od pet minuta jer je stric ovog puta jace zalupao na vrata. "Jel mene cuo neko?", ljutito je zarezao.
"Izlazimo.", Progundjao je Vuk, ustao iz kreveta i povukao me za sobom.
"On kad zapne za nesto ne odustaje.", gundjala sam dok sam se oblacila.
Vuk se nacerio. "To je tvoj omiljeni stric."
Prevrnula sam ocima. "Kad tad ce biti zamenjen.", zarezala sam.
Uzeo me je za ruku i smejuci se poveo me van. "Samo pretis, mila moja.", rekao je kroz smeh.
Stric ga je pogledao. "Kome preti?"
"Tebi, bices zamenjen.", rekao je cerekajuci se.
Stric se nasmejao i povukao me u zagrljaj. "Zar svoga striku, mala?"
Nasmejala sam se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Samo lupetam, striko. Ne bih te menjala nikada.", umiljato sam prela.
Slatko me poljubio u teme. "Znam, mala. Hajde, sedajte pa da se dogovorimo nesto.", promrmljao je.
Uzela sam svoju kafu, sela kraj Vuka i nepoverljivo ga pogledala. "O cemu?"
"Gledaj, mala, mi imamo danas ceo dan obaveza. Ti neces ni mrdnuti iz kuce."
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Ceo dan da sedim zatvorena u kuci?"
Klimnuo je. "Da,sedeces kuci.", zarezao je. "Jer kad ti izadjes ovaj se odmah razboli."
Pocrvenela sam. "Izacicu sa drustvom..."
"Ne, neces. Sedeces kuci ili sutra uvece ne ides sa nama."
Narogusila sam se. "strice..."
" Rekao sam sta sam imao. I?"
Klimnula sam. "U redu.", progundjala sam.
"Odlicno."
"Miroslave, zasto bi ona..."
Podigao je ruku. "Zacepi, zasto bi ona sedela kuci, a ovamo ces pobeci sa sastanka. Oticicemo da je vidimo kad zavrsimo i kraj."
Vuk me je pogledao. "Zvacu te.", promrmljao je.
Nasmesila sam mu se. "Vazi.", tiho sam rekla a onda pogledala u strica. "Ipak cu razmisliti da te zamenim.", ljutito sam rekla.
Klimnuo je. "Slobodno. A sad brisi kuci, docicemo kad zavrsimo."
"Sve je blize zameni.", promumlala sam Vuku, poljubila ga i ustala. "Do vidjenja.", nadmeno sam rekla i krenula ka vratima gde me je Vuk stigao.
Obgrlio me oko struka i nezno me privio uz sebe. "Nemoj da se ljutis, mila moja.Videcu da skratimo.", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Najbolji si. Idem dok se stvarno nije naljutio pa me sutra uvece ostavio kuci.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Povescu te ja.", promrmljao je i ponovo me poljubio.
"Mala, ti jos nisi otisla?", zarezao je stric.
Sklonila sam se od Vuka i mrko ga pogledala. "Idem.", rekla sam istim tonom i izasla na vrata.
Cim sam usla u kucu mama se nakacila na mene. "Gde si ti do sada?"
"Kod strica. Javio je stric tati..."
"Tata, tata, stric, stric, sta sam ti ja?", zakrestala je.
Prevrnula sam ocima. "Niko bitan..", bezobrazno sam rekla i dobila preko usta.
"U svoju sobu, odmah."
Slegnula sam ramenima i usla u sobu. "Dosta mi je vise svih. Da ne izlazim, pa sad cete tek videti dal cu da izlazim iz kuce ili ne. Ne mora nigde ni da me vodi, jebe mi se.", mumlala sam dok sam se presvlacila. Obukla sam se, izasla iz sobe i pogledala u mamu. "Idem napolje.", progundjala sam i uz tresak vratima izasla napolje.
Duboko sam uzdahnula kada sam izasla iz zgrade, usla u bus i krenula ka gradu. Dok oni zavrse ja cu se lepo prosetati i odmoriti od svega, zadovoljno sam pomislila. Setala sam Knez Mihajlovom, razgledala izloge i palo mi je na pamet da odem u zoo vrt a zatim da prosetam celim Kalemegdanom. Usla sam u zoo vrt, setala, razgledala zivotinje, a onda sela u kafic i popila kafu. Kada sam zavrsila laganim korakom sam krenula ka Kalemegdanu. Najlepsa tvrdjava na svetu sa koje se pruza pogled na usce Save u Dunav i na deo Novog Beograda. Sela sam na zidic i gledala uzivajuci u predivnom danu. Zazvonio mi je telefon i pogledala sam. Ha, mama, e pa necu ti se javiti pa taman me ubila posle, progundjala sam sama u sebi. Nije prosao ni minut kada mi je telefon ponovo zazvonio.. Prevrnula sam ocima kada sam videla da je stric i isto tako ga ignorisala. Ni napamet mi nije palo da su mozda zavrsili ranije i dosli vec kod mene. Cim je stric prekinuo pozvonio je telefon. Vuk. Siroko sam se nasmesila i javila se. "Halo, lepotane?"
"Gde si ti koji kurac?", stric je zagrmeo.
Smracila sam se. "Kuci.", progundjala sam.
"Ne lazi me, Srno. Kod tebe smo.", drao se ko Damnjanom Zelenko.
Pocrvenela sam do korena kose i pozelela da propadnem u zemlju. Vuk je besan sad jos gore od strica, pomislila sam. "Na Kalemegdanu.", tiho sam rekla.
"Mrdni odatle dok ne dodjem i ja cu te nalupati.", zarezao je i spustio slusalicu.
Blago meni i mojoj pameti, tako mi i treba kada se ponasam ponekad kao da nisam normalna, mumlala sam sama za sebe gledajuci dole. Uzdahnula sam, zapalila cigaretu i gledala u pravac iz kojeg ce doci. Ubrzo sam ih videla kako idu prema meni i malo je falilo da potrcim u suprotnom smeru. "Sta sam ja tebi rekao?"
Pocrvenela sam i pogledala u Vuka. Prisao mi je i pogledao me. "Sta se desilo?", tiho je upitao.
"Vuce, znam da se ponasam kao..."
"Nisam te pitao kako se ponasas, mila moja, vec..."
"Sta se desilo? Sad cu ja da ti kazem, kao i uvek kad joj se nesto kaze..."
"Nisam tebe pitao, vec nju.", Vuk mu je odbrusio. Ponovo me je pogledao. "Hoces li da mi odgovoris?"
Klimnula sam. "Vec sam bila ljuta na strica, a onda me je mama izazvala cim sam usla u kucu i dobila sam preko usta.", promrmljala sam.
Uzdahnuo je i nezno me zagrlio. "Razumem. Sta si radila ovde ceo dan?"
"Nista, bila sam u zoo vrtu pa setala ovuda.", tiho sam promrmljala na njegovim grudima.
"Srno, ne mozes samo tako da izadjes iz kuce i niko da ne zna kako. Pogotovo ne da odes u centar i..."
"Dobro je, Miroslave. Pusti je sad.", Vuk je progundjao.
"Strice, ovaj..."
Nasmesio se i povukao me iz Vukovog zagrljaja pa uvukao u svoj. "Kazem ti to zato sto se brinem, mala, a ne zato sto hocu da te kontrolisem. Sto si se posvadjala sam majkom?"
"Pitala je sta mi je ona, rekla sam niko bitan i dobila preko usta.", progundjala sam.
"Jebote, Srno, zar stvarno ne mozes da skratis malo taj jezik. Kakva god da je, rodila te je.", progundjao je.
"A volim ja nju, strice, samo..."
Odmahnuo je glavom. "U redu, idemo sad da te vadimo iz kazne."
"Sta mi to vredi kad ces me ti sutra ostaviti kuci.", progundjala sam.
Vuk se nasmejao i nezno me uhvatio za ruku. "Neces ostati kuci, mila moja. Obecavam.", nezno je rekao.
Stric ga je mrko pogledao. "Samo ti njoj povladjuj, uskoro necemo moci da izadjemo na kraj sa njom.", progundjao je.
Vuk je izazovno podigao obrvu. "Ja cu moci.", promrmljao je.
"Jebi se.", odbrusio je , usli smo u auto i krenuli ka kuci.
Pokunjeno sam usla iza Vuka i strica u kucu. "Dzabe se krijes, Srno.", tata je zarezao. "Gde si bila?"
"Bila je u parkicu, Aco, sa jos nekim klincima.", stric je mirno rekao.
"Zasto se nisi javila majci na telefon?"
"Igrali smo odbojku i dok sam ja stigla vec je bila prekinula.", promucala sam laz.
Klimnuo je. "A sta si rekla majci?"
Pocrvenela sam do orena kose. "Da je niko bitan.", promrmljala sam.
"U redu. Narednih sedam dana si u kazni i da nisam cuo ni rewc, Srno.", zagrmeo je kada sam krenula nesto da kazem.
Klimnula sam glavom. "Dobro.", promumlala sam, pokupila se i otisla u svoju sobu.
Uskoro je neko tiho pokucao na vrata. Nisam se javila, ali su se ipak otvorila. Stric i Vuk su usli u sobu. "Sutra ides sa nama.", stric je nezno rekao.
"Idem kurac, cuo si..."
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Hajde, mala, pa zar ne znas svog strica? Sredio sam to sa Acom, rekao sam mu da te njegove kazne mogu da uticu na sve osim na mene. Ti si moje dete i niko mi nece zabraniti da te vodim gde hocu.", arogantno je rekao.
Nasmejala sam se i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si najbolji stric na svetu. Izvini, striko, ovo sam i tebi iz inata uradila.", prosaputala sam.
Zagrlio me i poljubio me u teme. "Znam to, mala. Hajde, ti znas da tvoj stric tebe najbolje poznaje.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "Znam, striko. Hvala ti."
"Nema na cemu, mala."
Pogledala sam u Vuka. "Mislila sam da necete ni saznati za ovo.", promrmljala sam.
Stric je prasnuo u smeh. "Prerano smo zavrsili, mala, a?"
Pocrvenela sam do korena kose. "Tako nekako.", promumlala sam.
"Pripazi na vrata.", promrmljao je Vuk.
Stric je klimnuo, odvojio me od sebe i otisao do vrata, a Vuk me je povukao u zagrljaj. "Meni si se ipak javila.", promrmljao je.
Nasmesila sam se. "Prevario si me, sledeci put cu da razmislim pre nego sto se javim.", progundjala sam kao ljutito.
Zacerekao se. "To je bila Miroslavljeva ideja, mila moja. Ali vecras ces mi se javiti, jel tako?", nezno je upitao.
Klimnula sam glavom. "Znas da hocu.", prosaputala sam.
"Znam, malena.", tiho je rekao, podigao mi glavu i poljubio me.
Uzvratila sam mu, pridigla se na prste i uvukla ruku u njegovu kosu. "Hajde vas dvoje, ucice neko, jebote.", stric je zasistao.
Vuk je podigao glavu, pogledao me i nezno me pomazio po usnici. "Zovem te cim dodjem kuci.", tiho je promrmljao, jos jednom me na brzinu poljubio pa me lagano odvojio od sebe. _"Hocemo li?"
Stric je klimnuo, prisao mi i nezno me poljubio u teme. "Samo da znas da sam znao sta ces uraditi pa smo napravili malu pauzu.", rekao je cerekajuci se.
Isplezila sam mu se. "Sve ti znas.", nasmejano sam rekla pa ga poljubila u obraz.
Pomazio me je po kosi i njih dvojica su izasli van.
Nasmejala sam se. Stvarno je oduvek znao sta cu da uradim i pre nego sto bih to i sama pomislila. Baba Verka kaze da je to zato sto je i on bio isto takav u mojim godinama. Zazvonio mi je telefon i ja sam se javila. "Molim,?", raspolozeno sam rekla. "Sta radis, mala?", isto tako raspolozeno me pita. "Ne pitaj.", rekla sam kroz smeh. Nasmejao se. "Da pogadjam?", razigranmo je upitao. "Ti si drugi od jutros koji bi se igrao pogadjanja. Imas tri pokusaja.", cerekala sam se. "Mislis na Vuka?", lukavo je upitao. "Jok, dalje." "Hm, znam, mislis na nesto pametno, za promenu.", zajebavao me. Vristala sam od smeha. "To se nece desiti. Imas jos jedan pokusaj.", smejala sam se. "Al mi posle moras reci istinu.", nagovestio je. "Pa ne znam, mala, smisljas kako da napravis neku pizdariju.", promrmljao je. Somak me je boleo od smeha. "Ne brini kad smislim prvi ces saznati.", podbadala sam. "Dobro, sad da cujem, sta radis?", radoznalo je upitao.- "Mirisem Vukovu majicu celo jutro.", posramljeno sam promucala. Zavristao je od smeha. "Mala, ti si totalno prolupala. Celo jutro?", grcaop je. "Jebi se.", progundjala sam. Jos jace se nasmejao. "Drogiraces se, crna mala.", nije prestajao da se cereka. "Bas lepo mirise.", promrmljala sam. "Ja vidim od jutros moja sinovica mirna ko bubica, ona se jadna drogirala pa i ne razmislja kao inace.", zajebavao je. Pocrvenela sam do korena kose. "Prestani.", zarezala sam. "A stvarno, mala, celo jutro?", nije prestajao da se gusi od smeha. "Jebi se, kud ti i rekoh. Mogla sam kao covek da te slazem.", gundjala sam. "Zar svog strica, mala? Nisam se skoro ovako slatko ismejao. Gora si bre od nekog derista." Pusila sam se sa svih strana. "Ko te jebe, samo se ti smej. Meni je lepo.", promumlala sam. "Pa naravno da ti je lepo kad si drogirana, vidis li zmajeve ili nesto slicno?" Isplezila sam se na slusalicu. "Bele miseve, striko." , ironicno sam rekla. sto je njega jos vise nasmejalo. "Imaju li Vukov lik?", cerekao se. "Jok, striko, mnogo mi nesto lice na tebe.", zarezala sam. Nije mogao da dodje sebi od smeha. "Jesi li ti lud ili pijan?", prasnula sam. "Ni jedno ni drugo, mala. Samo si mi ti smesna." "Blago meni. Sta ti radis?", promrmljala sam. "Evo sedim i odmaram malo. Ne znam vise kud udaram, ali mala, danas si mi popravila dan." Nasmesila sam se. "Makar nekome.", promrmljala sam. Uozbiuljio se. "Imas li nekih problema?", zabrinuto je upitao. Odmahnula sam. "Nemam, striko, nemoj da se brines.", nezno sam rekla. "Dobro, mala. Moram da idem. Voli tebe tvoj striko tako blesavu.", nezno je rekao. "I ja tebe, striko.", tiho sam rekla i on je spustio slusalicu. Uzdahnula sam, sledeci put bas i ne moras da mu sitrtljas, Srno, sama za sebe sam progundjala i ponovo se bacila na mirisanje Vukove majice.
Odmahnula sam glavom. "Ne zelim.", promrmljala sam.
Namrstio se. "Sta je bilo?"
Slako sam ga poljubila izmedju obrva. "Samo mi je lepo ovako.", prosaputala sam i pocrvenela.
Nasmesio se. "I meni je, nemas pojma koliko.", tiho je rekao.
"Vuce, sta ti je stric rekao juce?"
Uzdahnuo je. "Da moje ponasanje prema tebi nije normalno, mila moja. Kao da to i sam ne znam,a li je drugacije kada ti to neko kaze. I nije normalno, Srno. Nije normalno da..."
Uzdahnula sam. "Mozda nije, ali meni je lepo sa tobom.", promrmljala sam.
Jace me je stegao. "Znam, ali ti ne zasluzujes da se ponasam prma tebi kao sto sam se poneo."
"Zaboravi.", prosaputala sam i najneznije sto sam mogla ga poljubila.
Ljubili smo se, mazili i tiho pricali sve dok neko nije pokucao na vrata. "Ustajte, stavio sam kafu.", progundjao je stric ispred.
Uzdahnula sam. "Ne ustaje mi se.", progundjala sam.
Slatko se nasmejao i nezno me gricnuo za vrat. "Ni meni, mila moja. Hoces da ostanemo jos pet minuta?"
Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocu, lepotane.", promrmljala sam.
Mislim da smo ostali duze od pet minuta jer je stric ovog puta jace zalupao na vrata. "Jel mene cuo neko?", ljutito je zarezao.
"Izlazimo.", Progundjao je Vuk, ustao iz kreveta i povukao me za sobom.
"On kad zapne za nesto ne odustaje.", gundjala sam dok sam se oblacila.
Vuk se nacerio. "To je tvoj omiljeni stric."
Prevrnula sam ocima. "Kad tad ce biti zamenjen.", zarezala sam.
Uzeo me je za ruku i smejuci se poveo me van. "Samo pretis, mila moja.", rekao je kroz smeh.
Stric ga je pogledao. "Kome preti?"
"Tebi, bices zamenjen.", rekao je cerekajuci se.
Stric se nasmejao i povukao me u zagrljaj. "Zar svoga striku, mala?"
Nasmejala sam se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Samo lupetam, striko. Ne bih te menjala nikada.", umiljato sam prela.
Slatko me poljubio u teme. "Znam, mala. Hajde, sedajte pa da se dogovorimo nesto.", promrmljao je.
Uzela sam svoju kafu, sela kraj Vuka i nepoverljivo ga pogledala. "O cemu?"
"Gledaj, mala, mi imamo danas ceo dan obaveza. Ti neces ni mrdnuti iz kuce."
Zabezeknuto sam ga pogledala. "Ceo dan da sedim zatvorena u kuci?"
Klimnuo je. "Da,sedeces kuci.", zarezao je. "Jer kad ti izadjes ovaj se odmah razboli."
Pocrvenela sam. "Izacicu sa drustvom..."
"Ne, neces. Sedeces kuci ili sutra uvece ne ides sa nama."
Narogusila sam se. "strice..."
" Rekao sam sta sam imao. I?"
Klimnula sam. "U redu.", progundjala sam.
"Odlicno."
"Miroslave, zasto bi ona..."
Podigao je ruku. "Zacepi, zasto bi ona sedela kuci, a ovamo ces pobeci sa sastanka. Oticicemo da je vidimo kad zavrsimo i kraj."
Vuk me je pogledao. "Zvacu te.", promrmljao je.
Nasmesila sam mu se. "Vazi.", tiho sam rekla a onda pogledala u strica. "Ipak cu razmisliti da te zamenim.", ljutito sam rekla.
Klimnuo je. "Slobodno. A sad brisi kuci, docicemo kad zavrsimo."
"Sve je blize zameni.", promumlala sam Vuku, poljubila ga i ustala. "Do vidjenja.", nadmeno sam rekla i krenula ka vratima gde me je Vuk stigao.
Obgrlio me oko struka i nezno me privio uz sebe. "Nemoj da se ljutis, mila moja.Videcu da skratimo.", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Najbolji si. Idem dok se stvarno nije naljutio pa me sutra uvece ostavio kuci.", progundjala sam.
Nasmejao se. "Povescu te ja.", promrmljao je i ponovo me poljubio.
"Mala, ti jos nisi otisla?", zarezao je stric.
Sklonila sam se od Vuka i mrko ga pogledala. "Idem.", rekla sam istim tonom i izasla na vrata.
Cim sam usla u kucu mama se nakacila na mene. "Gde si ti do sada?"
"Kod strica. Javio je stric tati..."
"Tata, tata, stric, stric, sta sam ti ja?", zakrestala je.
Prevrnula sam ocima. "Niko bitan..", bezobrazno sam rekla i dobila preko usta.
"U svoju sobu, odmah."
Slegnula sam ramenima i usla u sobu. "Dosta mi je vise svih. Da ne izlazim, pa sad cete tek videti dal cu da izlazim iz kuce ili ne. Ne mora nigde ni da me vodi, jebe mi se.", mumlala sam dok sam se presvlacila. Obukla sam se, izasla iz sobe i pogledala u mamu. "Idem napolje.", progundjala sam i uz tresak vratima izasla napolje.
Duboko sam uzdahnula kada sam izasla iz zgrade, usla u bus i krenula ka gradu. Dok oni zavrse ja cu se lepo prosetati i odmoriti od svega, zadovoljno sam pomislila. Setala sam Knez Mihajlovom, razgledala izloge i palo mi je na pamet da odem u zoo vrt a zatim da prosetam celim Kalemegdanom. Usla sam u zoo vrt, setala, razgledala zivotinje, a onda sela u kafic i popila kafu. Kada sam zavrsila laganim korakom sam krenula ka Kalemegdanu. Najlepsa tvrdjava na svetu sa koje se pruza pogled na usce Save u Dunav i na deo Novog Beograda. Sela sam na zidic i gledala uzivajuci u predivnom danu. Zazvonio mi je telefon i pogledala sam. Ha, mama, e pa necu ti se javiti pa taman me ubila posle, progundjala sam sama u sebi. Nije prosao ni minut kada mi je telefon ponovo zazvonio.. Prevrnula sam ocima kada sam videla da je stric i isto tako ga ignorisala. Ni napamet mi nije palo da su mozda zavrsili ranije i dosli vec kod mene. Cim je stric prekinuo pozvonio je telefon. Vuk. Siroko sam se nasmesila i javila se. "Halo, lepotane?"
"Gde si ti koji kurac?", stric je zagrmeo.
Smracila sam se. "Kuci.", progundjala sam.
"Ne lazi me, Srno. Kod tebe smo.", drao se ko Damnjanom Zelenko.
Pocrvenela sam do korena kose i pozelela da propadnem u zemlju. Vuk je besan sad jos gore od strica, pomislila sam. "Na Kalemegdanu.", tiho sam rekla.
"Mrdni odatle dok ne dodjem i ja cu te nalupati.", zarezao je i spustio slusalicu.
Blago meni i mojoj pameti, tako mi i treba kada se ponasam ponekad kao da nisam normalna, mumlala sam sama za sebe gledajuci dole. Uzdahnula sam, zapalila cigaretu i gledala u pravac iz kojeg ce doci. Ubrzo sam ih videla kako idu prema meni i malo je falilo da potrcim u suprotnom smeru. "Sta sam ja tebi rekao?"
Pocrvenela sam i pogledala u Vuka. Prisao mi je i pogledao me. "Sta se desilo?", tiho je upitao.
"Vuce, znam da se ponasam kao..."
"Nisam te pitao kako se ponasas, mila moja, vec..."
"Sta se desilo? Sad cu ja da ti kazem, kao i uvek kad joj se nesto kaze..."
"Nisam tebe pitao, vec nju.", Vuk mu je odbrusio. Ponovo me je pogledao. "Hoces li da mi odgovoris?"
Klimnula sam. "Vec sam bila ljuta na strica, a onda me je mama izazvala cim sam usla u kucu i dobila sam preko usta.", promrmljala sam.
Uzdahnuo je i nezno me zagrlio. "Razumem. Sta si radila ovde ceo dan?"
"Nista, bila sam u zoo vrtu pa setala ovuda.", tiho sam promrmljala na njegovim grudima.
"Srno, ne mozes samo tako da izadjes iz kuce i niko da ne zna kako. Pogotovo ne da odes u centar i..."
"Dobro je, Miroslave. Pusti je sad.", Vuk je progundjao.
"Strice, ovaj..."
Nasmesio se i povukao me iz Vukovog zagrljaja pa uvukao u svoj. "Kazem ti to zato sto se brinem, mala, a ne zato sto hocu da te kontrolisem. Sto si se posvadjala sam majkom?"
"Pitala je sta mi je ona, rekla sam niko bitan i dobila preko usta.", progundjala sam.
"Jebote, Srno, zar stvarno ne mozes da skratis malo taj jezik. Kakva god da je, rodila te je.", progundjao je.
"A volim ja nju, strice, samo..."
Odmahnuo je glavom. "U redu, idemo sad da te vadimo iz kazne."
"Sta mi to vredi kad ces me ti sutra ostaviti kuci.", progundjala sam.
Vuk se nasmejao i nezno me uhvatio za ruku. "Neces ostati kuci, mila moja. Obecavam.", nezno je rekao.
Stric ga je mrko pogledao. "Samo ti njoj povladjuj, uskoro necemo moci da izadjemo na kraj sa njom.", progundjao je.
Vuk je izazovno podigao obrvu. "Ja cu moci.", promrmljao je.
"Jebi se.", odbrusio je , usli smo u auto i krenuli ka kuci.
Pokunjeno sam usla iza Vuka i strica u kucu. "Dzabe se krijes, Srno.", tata je zarezao. "Gde si bila?"
"Bila je u parkicu, Aco, sa jos nekim klincima.", stric je mirno rekao.
"Zasto se nisi javila majci na telefon?"
"Igrali smo odbojku i dok sam ja stigla vec je bila prekinula.", promucala sam laz.
Klimnuo je. "A sta si rekla majci?"
Pocrvenela sam do orena kose. "Da je niko bitan.", promrmljala sam.
"U redu. Narednih sedam dana si u kazni i da nisam cuo ni rewc, Srno.", zagrmeo je kada sam krenula nesto da kazem.
Klimnula sam glavom. "Dobro.", promumlala sam, pokupila se i otisla u svoju sobu.
Uskoro je neko tiho pokucao na vrata. Nisam se javila, ali su se ipak otvorila. Stric i Vuk su usli u sobu. "Sutra ides sa nama.", stric je nezno rekao.
"Idem kurac, cuo si..."
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Hajde, mala, pa zar ne znas svog strica? Sredio sam to sa Acom, rekao sam mu da te njegove kazne mogu da uticu na sve osim na mene. Ti si moje dete i niko mi nece zabraniti da te vodim gde hocu.", arogantno je rekao.
Nasmejala sam se i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si najbolji stric na svetu. Izvini, striko, ovo sam i tebi iz inata uradila.", prosaputala sam.
Zagrlio me i poljubio me u teme. "Znam to, mala. Hajde, ti znas da tvoj stric tebe najbolje poznaje.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "Znam, striko. Hvala ti."
"Nema na cemu, mala."
Pogledala sam u Vuka. "Mislila sam da necete ni saznati za ovo.", promrmljala sam.
Stric je prasnuo u smeh. "Prerano smo zavrsili, mala, a?"
Pocrvenela sam do korena kose. "Tako nekako.", promumlala sam.
"Pripazi na vrata.", promrmljao je Vuk.
Stric je klimnuo, odvojio me od sebe i otisao do vrata, a Vuk me je povukao u zagrljaj. "Meni si se ipak javila.", promrmljao je.
Nasmesila sam se. "Prevario si me, sledeci put cu da razmislim pre nego sto se javim.", progundjala sam kao ljutito.
Zacerekao se. "To je bila Miroslavljeva ideja, mila moja. Ali vecras ces mi se javiti, jel tako?", nezno je upitao.
Klimnula sam glavom. "Znas da hocu.", prosaputala sam.
"Znam, malena.", tiho je rekao, podigao mi glavu i poljubio me.
Uzvratila sam mu, pridigla se na prste i uvukla ruku u njegovu kosu. "Hajde vas dvoje, ucice neko, jebote.", stric je zasistao.
Vuk je podigao glavu, pogledao me i nezno me pomazio po usnici. "Zovem te cim dodjem kuci.", tiho je promrmljao, jos jednom me na brzinu poljubio pa me lagano odvojio od sebe. _"Hocemo li?"
Stric je klimnuo, prisao mi i nezno me poljubio u teme. "Samo da znas da sam znao sta ces uraditi pa smo napravili malu pauzu.", rekao je cerekajuci se.
Isplezila sam mu se. "Sve ti znas.", nasmejano sam rekla pa ga poljubila u obraz.
Pomazio me je po kosi i njih dvojica su izasli van.
Nasmejala sam se. Stvarno je oduvek znao sta cu da uradim i pre nego sto bih to i sama pomislila. Baba Verka kaze da je to zato sto je i on bio isto takav u mojim godinama. Zazvonio mi je telefon i ja sam se javila. "Molim,?", raspolozeno sam rekla. "Sta radis, mala?", isto tako raspolozeno me pita. "Ne pitaj.", rekla sam kroz smeh. Nasmejao se. "Da pogadjam?", razigranmo je upitao. "Ti si drugi od jutros koji bi se igrao pogadjanja. Imas tri pokusaja.", cerekala sam se. "Mislis na Vuka?", lukavo je upitao. "Jok, dalje." "Hm, znam, mislis na nesto pametno, za promenu.", zajebavao me. Vristala sam od smeha. "To se nece desiti. Imas jos jedan pokusaj.", smejala sam se. "Al mi posle moras reci istinu.", nagovestio je. "Pa ne znam, mala, smisljas kako da napravis neku pizdariju.", promrmljao je. Somak me je boleo od smeha. "Ne brini kad smislim prvi ces saznati.", podbadala sam. "Dobro, sad da cujem, sta radis?", radoznalo je upitao.- "Mirisem Vukovu majicu celo jutro.", posramljeno sam promucala. Zavristao je od smeha. "Mala, ti si totalno prolupala. Celo jutro?", grcaop je. "Jebi se.", progundjala sam. Jos jace se nasmejao. "Drogiraces se, crna mala.", nije prestajao da se cereka. "Bas lepo mirise.", promrmljala sam. "Ja vidim od jutros moja sinovica mirna ko bubica, ona se jadna drogirala pa i ne razmislja kao inace.", zajebavao je. Pocrvenela sam do korena kose. "Prestani.", zarezala sam. "A stvarno, mala, celo jutro?", nije prestajao da se gusi od smeha. "Jebi se, kud ti i rekoh. Mogla sam kao covek da te slazem.", gundjala sam. "Zar svog strica, mala? Nisam se skoro ovako slatko ismejao. Gora si bre od nekog derista." Pusila sam se sa svih strana. "Ko te jebe, samo se ti smej. Meni je lepo.", promumlala sam. "Pa naravno da ti je lepo kad si drogirana, vidis li zmajeve ili nesto slicno?" Isplezila sam se na slusalicu. "Bele miseve, striko." , ironicno sam rekla. sto je njega jos vise nasmejalo. "Imaju li Vukov lik?", cerekao se. "Jok, striko, mnogo mi nesto lice na tebe.", zarezala sam. Nije mogao da dodje sebi od smeha. "Jesi li ti lud ili pijan?", prasnula sam. "Ni jedno ni drugo, mala. Samo si mi ti smesna." "Blago meni. Sta ti radis?", promrmljala sam. "Evo sedim i odmaram malo. Ne znam vise kud udaram, ali mala, danas si mi popravila dan." Nasmesila sam se. "Makar nekome.", promrmljala sam. Uozbiuljio se. "Imas li nekih problema?", zabrinuto je upitao. Odmahnula sam. "Nemam, striko, nemoj da se brines.", nezno sam rekla. "Dobro, mala. Moram da idem. Voli tebe tvoj striko tako blesavu.", nezno je rekao. "I ja tebe, striko.", tiho sam rekla i on je spustio slusalicu. Uzdahnula sam, sledeci put bas i ne moras da mu sitrtljas, Srno, sama za sebe sam progundjala i ponovo se bacila na mirisanje Vukove majice.
