Sisli smo ispred zgrade i stric me je pogledao. "Da li bi moja najbolja sinovica volela da provoza striku?", upitao je cerekajuci se.
Odusevljeno sam poskocila. "Uvek, striko.", nasmejano sam rekla.
Odusevljeno sam poskocila. "Uvek, striko.", nasmejano sam rekla.
Prasnuo je u smeh. "Nadam se da cemo zivi stici do tebe.", rekao je cerekajuci se.
Isplezila sam mu se. "Ulazi unutra.", zacerekala sam se. Posedali smo u auto i ja sam ga pogledala. "Vezite se, polecemo.", rekla sam cerekajuci se.
Mrko me je pogledao. "Ne zajebavaj se, mala.", zarezao je.
Startovala sam motor i krenuli smo. "I, striko, sta kazes?", upitala sam kada smo se ukljucili na auto-put.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Majstor si za volan, mala. Samo ako nas presretaci sretnu ne verujem da ce te bas tako hvaliti.", rekao je cerekajuci se.
Prasnula sam u smeh. "Nisam previse presla brzinu, striko, umem ja i bolje. Da ti pokazem?"
Zestoko je odmahnuo glavom. "Da ti nije palo na pamet.", zarezao je.
Smejala sam se kao luda. "Hajde da stanemo negde i popijemo kafu. Ako imas vremena.", brzo sam dodala.
Nasmejao se. "Za svoju sinovicu uvek imam vremena.", nezno je rekao.
Stala sam kraj prve kafane i izasli smo iz auta i usli unutra. Strovalila sam se na stolicu i pogledala u telefon. Jedan, mali, kratki mail je bio tamo. Nasmesila sam se. Stric je uzvio obrvu. "Vuk.", tiho sam rekla.
Prevrnuo je ocima. "Tek ste se rastali.", progundjao je.
Slegnula sam ramenima. "Mozes li da ga nazoves samo na sekund, molim te.", zacvilela sam i zatreptala ocima.
Uzeo je telefon, okrenuo i dao mi. "Kazi, Miroslave?", promrmljao je.
"Nije Miroslav.", tiho sam rekla.
"Devojcice moja. Jesi li dobro?", nezno je upitao.
"Mhm, samo sam zelela da te cujem, a moj najbolji striko te pozvao.", gugutala sam.
Slatko se nasmejao. "A imas li nesto da mi kazes?", umiljato je upitao.
Nasmejala sam se. "Imam, volim te."
"Reci to jos jednom.", prosaputao je.
Nasmesila sam se. "Volim te.", ponovila sam.
"I ja tebe, malena. Previse.", tiho je rekao.
"Znam."
"Hajde, mila moja, zvacu te kad dodjes kuci, vazi?"
Nasmesila sam se i klimula. "Vazi, lepotane.", prosaputala sam.
"Volim te.", tiho je rekao i spustio slusalicu.
Progutala sam suze i pogledala u strica. "Hvala, striko.", promrmljala sam i vratila mu mobilni.
"Jesi li uvek ovakva?"
Nasmesila sam mu se. "Ne brini, striko, samo svaki put pozelim da ostanem jos malo sa njim.", promrmljala sam.
"Koliko je to malo?"
Slegnula sam ramenima. "Zauvek?", promrmljala sam i nacerila se.
"Mala, uozbilji se.", zaerezao je.
Uzdahnula sam. "Ozbiljna sam, striko.", progundjala sam.
Odmahnuo je glavom. "Ne znam sta da ti kazem, mala.", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se. "U redu je, striko. Sve ja razumem. Ne brini.", nezno sam rekla.
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. Popili smo kafu i nastavili put dalje. "Mogla bi malo da usporis.", zarezao je kada smo usli u krivine.
"Daj, striko. Pa ja ovaj put znam napamet. Mogla bih i vezanih ociju ovuda da vozim.", cerekala sam se.
Prevrnuo je ocima. "Gledaj makar u put, a ne u mene. I ne cerekaj se.", zarezao je.
Vristala sam od smeha. "Ne boj se, striko, jos se meni zivi. Mislim da bi bilo steta ne iskoristiti makar jos koji sastanak sa Vukom."
Pogledao me je kao da sam sisla sa uma. "Sastanak sa Vukom? Pa ti nisi normalna.", progundjao je.
Zestoko sam zaklimala glavom. "To smo odavno utvrdili."
"Blago meni.", promrmljao je.
Ubrzo smo stigli ispred moje kapije. "Eto, dovezla sam te zdravog i pravog.", rekla sam smejuci se.
Povukao me je u zagrljaj i poljubio me u teme. "Jednu stvar shvati, ne bojim se za sebe, mala, vec za tebe.", tiho je rekao.
Snazno sam ga zagrlila. "Znam, striko. Ali se ja bojim za tebe. Ne vodis racuna o sebi. Previse radis, pijes..."
Stegao me je toliko da sam mislila da ce me udaviti. "Ne brini se za svog striku, mala. Obecavam ti da cu biti dobro. To moras da brines o sebi. U redu?", nezno je upitao.
Klimnula sam. "I o tebi i Vuku. Posto samio ne brinete za sebe.". progundjala sam.
Prasnuo je u smeh. "Ti si blesava, mala. Slusaj, vodi racuna o sebi i to je sasvim dovoljno za nas dvojicu. Jel to u redu?", nezno je upitao.
Uzdahnula sam. "Dobro, ali i meni ce biti dobro ako vama bude dobro.", zarezala sam.
Nasmesio se. "Znam, mala. Nemoj da brines.", promrmljao je.
Klimnula sam. "Pokusacu. Volim te, striko.", tiho sam rekla.
"I ja tebe, mala. Hajde, ispadaj.", prosaputao je.
Klimnula sam, poljubila ga u obraz i izasla iz auta. Nisam imala snage da mu kazem ni cao...
Posedali smo u auto i krenuli nazad za Beograd. Vuk je seo pozadi sa mnom i privukao me skroz uz sebe. "Miroslave...", poceo je.
"Sta, Vuce? Sta?", zarezao je.
Isplezila sam mu se. "Ulazi unutra.", zacerekala sam se. Posedali smo u auto i ja sam ga pogledala. "Vezite se, polecemo.", rekla sam cerekajuci se.
Mrko me je pogledao. "Ne zajebavaj se, mala.", zarezao je.
Startovala sam motor i krenuli smo. "I, striko, sta kazes?", upitala sam kada smo se ukljucili na auto-put.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Majstor si za volan, mala. Samo ako nas presretaci sretnu ne verujem da ce te bas tako hvaliti.", rekao je cerekajuci se.
Prasnula sam u smeh. "Nisam previse presla brzinu, striko, umem ja i bolje. Da ti pokazem?"
Zestoko je odmahnuo glavom. "Da ti nije palo na pamet.", zarezao je.
Smejala sam se kao luda. "Hajde da stanemo negde i popijemo kafu. Ako imas vremena.", brzo sam dodala.
Nasmejao se. "Za svoju sinovicu uvek imam vremena.", nezno je rekao.
Stala sam kraj prve kafane i izasli smo iz auta i usli unutra. Strovalila sam se na stolicu i pogledala u telefon. Jedan, mali, kratki mail je bio tamo. Nasmesila sam se. Stric je uzvio obrvu. "Vuk.", tiho sam rekla.
Prevrnuo je ocima. "Tek ste se rastali.", progundjao je.
Slegnula sam ramenima. "Mozes li da ga nazoves samo na sekund, molim te.", zacvilela sam i zatreptala ocima.
Uzeo je telefon, okrenuo i dao mi. "Kazi, Miroslave?", promrmljao je.
"Nije Miroslav.", tiho sam rekla.
"Devojcice moja. Jesi li dobro?", nezno je upitao.
"Mhm, samo sam zelela da te cujem, a moj najbolji striko te pozvao.", gugutala sam.
Slatko se nasmejao. "A imas li nesto da mi kazes?", umiljato je upitao.
Nasmejala sam se. "Imam, volim te."
"Reci to jos jednom.", prosaputao je.
Nasmesila sam se. "Volim te.", ponovila sam.
"I ja tebe, malena. Previse.", tiho je rekao.
"Znam."
"Hajde, mila moja, zvacu te kad dodjes kuci, vazi?"
Nasmesila sam se i klimula. "Vazi, lepotane.", prosaputala sam.
"Volim te.", tiho je rekao i spustio slusalicu.
Progutala sam suze i pogledala u strica. "Hvala, striko.", promrmljala sam i vratila mu mobilni.
"Jesi li uvek ovakva?"
Nasmesila sam mu se. "Ne brini, striko, samo svaki put pozelim da ostanem jos malo sa njim.", promrmljala sam.
"Koliko je to malo?"
Slegnula sam ramenima. "Zauvek?", promrmljala sam i nacerila se.
"Mala, uozbilji se.", zaerezao je.
Uzdahnula sam. "Ozbiljna sam, striko.", progundjala sam.
Odmahnuo je glavom. "Ne znam sta da ti kazem, mala.", tiho je rekao.
Nasmesila sam mu se. "U redu je, striko. Sve ja razumem. Ne brini.", nezno sam rekla.
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. Popili smo kafu i nastavili put dalje. "Mogla bi malo da usporis.", zarezao je kada smo usli u krivine.
"Daj, striko. Pa ja ovaj put znam napamet. Mogla bih i vezanih ociju ovuda da vozim.", cerekala sam se.
Prevrnuo je ocima. "Gledaj makar u put, a ne u mene. I ne cerekaj se.", zarezao je.
Vristala sam od smeha. "Ne boj se, striko, jos se meni zivi. Mislim da bi bilo steta ne iskoristiti makar jos koji sastanak sa Vukom."
Pogledao me je kao da sam sisla sa uma. "Sastanak sa Vukom? Pa ti nisi normalna.", progundjao je.
Zestoko sam zaklimala glavom. "To smo odavno utvrdili."
"Blago meni.", promrmljao je.
Ubrzo smo stigli ispred moje kapije. "Eto, dovezla sam te zdravog i pravog.", rekla sam smejuci se.
Povukao me je u zagrljaj i poljubio me u teme. "Jednu stvar shvati, ne bojim se za sebe, mala, vec za tebe.", tiho je rekao.
Snazno sam ga zagrlila. "Znam, striko. Ali se ja bojim za tebe. Ne vodis racuna o sebi. Previse radis, pijes..."
Stegao me je toliko da sam mislila da ce me udaviti. "Ne brini se za svog striku, mala. Obecavam ti da cu biti dobro. To moras da brines o sebi. U redu?", nezno je upitao.
Klimnula sam. "I o tebi i Vuku. Posto samio ne brinete za sebe.". progundjala sam.
Prasnuo je u smeh. "Ti si blesava, mala. Slusaj, vodi racuna o sebi i to je sasvim dovoljno za nas dvojicu. Jel to u redu?", nezno je upitao.
Uzdahnula sam. "Dobro, ali i meni ce biti dobro ako vama bude dobro.", zarezala sam.
Nasmesio se. "Znam, mala. Nemoj da brines.", promrmljao je.
Klimnula sam. "Pokusacu. Volim te, striko.", tiho sam rekla.
"I ja tebe, mala. Hajde, ispadaj.", prosaputao je.
Klimnula sam, poljubila ga u obraz i izasla iz auta. Nisam imala snage da mu kazem ni cao...
Posedali smo u auto i krenuli nazad za Beograd. Vuk je seo pozadi sa mnom i privukao me skroz uz sebe. "Miroslave...", poceo je.
"Sta, Vuce? Sta?", zarezao je.
"Striko, nemoj da se ljutis na..."
"Mala, zacepi! Preterao je! Ponasa se kao budala, Kiza je..."
"On je budala!", progundjala sam.
Uzdahnuo je. "Mala, gledaj, Kiza nije los momak, ali ova tvoja budala..."
"Znaci on je budala, ali Kiza nije los momak. Super!", besno sam rekla.
Vuk me je jace stegao i nezno me poljubio. "Nemoj da se svadjas sa stricem, mila moja. U pravu je, poneo sam se kao pravi idiot.", nezno je rekao.
Odmahnula sam glavom. "Nije u pravu. Ti si..."
Spustio je ruku na moje usne. "U pravu je. Izvini, Miroslave.", tiho je rekao.
Stric ga je besno pogledao na retrovizor. "Meni nema potrebe da se izvinjavas, Vuce, vec njoj. Ona je ta koja mora da trpi tvoje ispade ljubomore. Ona je ta koja je popusila paklu cigareta misleci da si ti ljut na nju. Ne ja.", zarezao je.
"Strice, nemoj..."
"Dosta, mala. Nemoj ti meni nemoj. To nije normalno i..."
"U pravu si. Nije, mozes li..."
"Ne, Vuce ne mogu. Mala ide kuci.", besno je rekao.
Pogledala sam u Vuka i nezno ga pomazila. "Izvucicu se iz kuce kasnije i doci kod tebe.", prosaputala sam mu na uvo.
Klimnuo je glavom, osmehnuo mi se i nezno me poljubio. Ostatak puta smo proveli u tisini. Vuk me je cvrsto drzao uz sebe i nezno mazio. "Hajde, mala, ispadaj. Mi idemo da nesto zavrsimo i..."
Mrko sam ga pogledala. "Naravno, sa zadovoljstvom.", cinicno sam rekla i izletela iz auta. Usla sam u kucu besna kao ris. "Stigla sam.", progundjala sam kada sam usla unutra.
Spustio je ruku na moje usne. "U pravu je. Izvini, Miroslave.", tiho je rekao.
Stric ga je besno pogledao na retrovizor. "Meni nema potrebe da se izvinjavas, Vuce, vec njoj. Ona je ta koja mora da trpi tvoje ispade ljubomore. Ona je ta koja je popusila paklu cigareta misleci da si ti ljut na nju. Ne ja.", zarezao je.
"Strice, nemoj..."
"Dosta, mala. Nemoj ti meni nemoj. To nije normalno i..."
"U pravu si. Nije, mozes li..."
"Ne, Vuce ne mogu. Mala ide kuci.", besno je rekao.
Pogledala sam u Vuka i nezno ga pomazila. "Izvucicu se iz kuce kasnije i doci kod tebe.", prosaputala sam mu na uvo.
Klimnuo je glavom, osmehnuo mi se i nezno me poljubio. Ostatak puta smo proveli u tisini. Vuk me je cvrsto drzao uz sebe i nezno mazio. "Hajde, mala, ispadaj. Mi idemo da nesto zavrsimo i..."
Mrko sam ga pogledala. "Naravno, sa zadovoljstvom.", cinicno sam rekla i izletela iz auta. Usla sam u kucu besna kao ris. "Stigla sam.", progundjala sam kada sam usla unutra.
"Jel sve u redu, cero?", tata me je zabrinuto upitao.
Klimnula sam glavom. "Jeste, tajko, samo sam umorna. Stric me je sinoc nakon vecere vodio u provod. Idem malo da odspavam."
Klimnuo je, iako sam videla da mi ne veruje. Usla sam u sobu i bacila se na krevet. Taman sam bila zaspala kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", pospano sam promrmljala.
"Kad mozes doci kod mene?", Vuk je tiho upitao.
"Za petnaest minuta sam tu."
"Cekam te, mila moja.", prosaputao je i spustio slusalicu.
Iskocila sam iz kreveta i na brzinu se obukla. "Tajko, mogu li malo da izadjem sa drustvom?", tiho sam upitala tatu kada sam usla u trpezariju.
Klimnuo je. "Mozes, cero, ali sto prvo ne sednes da jedes? Gde zuris toliko?"
Nasmesila sam mu se. "Kupicu nesto napolju. Nisam ih odavno videla. Molim te.", zacvilela sam.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Dobro, dobro, idi.", progundjao je.
Izletela sam iz stana i potrcala kao bez duse ka Vukovoj kuci. Cekao me je na klupici ispred. "Stigla sam.", promrmljala sam i sela do njega.
Pogledao me. "Jesi li dobro?", tiho je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Naravno da jesam. Sta je problem?"
"Miroslav je danas bio u pravu, mila moja. Trebalo je da se lepo provedes, da ti bude lepo, a ne da sedis u sobi, kidas se i..."
Ustala sam sa klupice i stala ispred njega. "Zasto mislis da mi nije bilo lepo?", tiho sam upitala.
"Daj, Srno, ne zajebavaj me! Sedela si u sobi, kidala se i jos trpela moje nerazumno ponasanje. Sta tu moze da bude lepo?", zarezao je.
Uzdahnula sam. "To sto sam bila uz tebe.", prosaputala sam.
"Malena..."
"Ako ti je sve dosadilo samo treba da kazes.", promrmljala sam na rubu placa.
Zabezeknuto me pogledao, a onda je skocio sa klupice, podigao me u narucje i poneo ka svojoj kuci. Spustio me je na kauc i legao preko mene. Netremice me je gledao u oci. "Nije mi dosadilo. Ali sam ti upropastio..."
"Nisi, Vuce. Zaista mi je bilo prelepo. Kunem ti se.", tiho sam dodala.
Nezno me je pomazio spoljasnom stranom prstiju po obrazu i jos neznije poljubio. Ovila sam mu ruke oko vrata, uvukla jednu saku u njegovu kosu i uzvracala mu. Poljupci su mu postajali sve strastveniji, dok su mu ruke nemirno lutale po meni. Spustio je usne preko moje brade i nezno me ljubio po vratu. Zavukao je ruke pod moju majicu, prevukao majicu preko moje glave i bacio je na stranu.Pogledao me u oci, a onda spustio glavu na moje grudi. Ljubio ih je nezno, a onda zavukao ruku iza mene, otkopcao mi brus i skinuo ga. Nezno je zasisao jednu kada je neko zazvonio na vrata. Podigao je glavu i prevrnuo ocima. "Miroslav.", progundjao je.
"Ne zelim da zna da sam ovde. Dosta mi je lekcija, pridika i..."
Spustio je prste na moje usne i odmahnuo glavom. "Brine se, mila moja. Hajde..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom. "Ne, necu.", zarezala sam.
"Hej, pogledaj me. Obecavam da necu dozvoliti da ti drzi lekciju.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "U redu.", promumlala sam.
Slatko se nasmejao, nezno me poljubio, pa uhvatio moj brus i majicu i navukao mi ih. Ponovo me pogledao i poljubio me. "Obecavam.", tiho je rekao i otisao da otvori vrata.
Stric je nekoliko sekundi kasnije stajao ispred mene besan kao ris. "Da li si ti normalna? Sta radis to, mala? Hoces li da..."
"Dosta je, Miroslave! Ostavi je na miru. Ja sam je pozvao kod mene.", Vuk je zagrmeo.
"Zasto mi se nije javila? Za..."
"Zato sto nisam htela. Zelela sam da budem sama sa Vukom.", zakreketala sam.
"Mala, znas da nije..."
"Briga me.", progundjala sam.
Uzdahnuo je i seo do mene na kauc. "Preterao sam i ja danas. Slusaj me, mala, ti si moje dete, a znam koliko Vuk ume da bude...."
"Sta? Rekla sam ti vec danas. Nisam te slagala, strice.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "Znam. A ni ja nisam imao prava da se mesam niti da se onako ponesem prema Vuku kad si otisla."
Nakostresila sam se. "Kako?", zarezala sam.
Iskocila sam iz kreveta i na brzinu se obukla. "Tajko, mogu li malo da izadjem sa drustvom?", tiho sam upitala tatu kada sam usla u trpezariju.
Klimnuo je. "Mozes, cero, ali sto prvo ne sednes da jedes? Gde zuris toliko?"
Nasmesila sam mu se. "Kupicu nesto napolju. Nisam ih odavno videla. Molim te.", zacvilela sam.
Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Dobro, dobro, idi.", progundjao je.
Izletela sam iz stana i potrcala kao bez duse ka Vukovoj kuci. Cekao me je na klupici ispred. "Stigla sam.", promrmljala sam i sela do njega.
Pogledao me. "Jesi li dobro?", tiho je upitao.
Nasmesila sam mu se. "Naravno da jesam. Sta je problem?"
"Miroslav je danas bio u pravu, mila moja. Trebalo je da se lepo provedes, da ti bude lepo, a ne da sedis u sobi, kidas se i..."
Ustala sam sa klupice i stala ispred njega. "Zasto mislis da mi nije bilo lepo?", tiho sam upitala.
"Daj, Srno, ne zajebavaj me! Sedela si u sobi, kidala se i jos trpela moje nerazumno ponasanje. Sta tu moze da bude lepo?", zarezao je.
Uzdahnula sam. "To sto sam bila uz tebe.", prosaputala sam.
"Malena..."
"Ako ti je sve dosadilo samo treba da kazes.", promrmljala sam na rubu placa.
Zabezeknuto me pogledao, a onda je skocio sa klupice, podigao me u narucje i poneo ka svojoj kuci. Spustio me je na kauc i legao preko mene. Netremice me je gledao u oci. "Nije mi dosadilo. Ali sam ti upropastio..."
"Nisi, Vuce. Zaista mi je bilo prelepo. Kunem ti se.", tiho sam dodala.
Nezno me je pomazio spoljasnom stranom prstiju po obrazu i jos neznije poljubio. Ovila sam mu ruke oko vrata, uvukla jednu saku u njegovu kosu i uzvracala mu. Poljupci su mu postajali sve strastveniji, dok su mu ruke nemirno lutale po meni. Spustio je usne preko moje brade i nezno me ljubio po vratu. Zavukao je ruke pod moju majicu, prevukao majicu preko moje glave i bacio je na stranu.Pogledao me u oci, a onda spustio glavu na moje grudi. Ljubio ih je nezno, a onda zavukao ruku iza mene, otkopcao mi brus i skinuo ga. Nezno je zasisao jednu kada je neko zazvonio na vrata. Podigao je glavu i prevrnuo ocima. "Miroslav.", progundjao je.
"Ne zelim da zna da sam ovde. Dosta mi je lekcija, pridika i..."
Spustio je prste na moje usne i odmahnuo glavom. "Brine se, mila moja. Hajde..."
Tvrdoglavo sam odmahnula glavom. "Ne, necu.", zarezala sam.
"Hej, pogledaj me. Obecavam da necu dozvoliti da ti drzi lekciju.", nezno je rekao.
Klimnula sam. "U redu.", promumlala sam.
Slatko se nasmejao, nezno me poljubio, pa uhvatio moj brus i majicu i navukao mi ih. Ponovo me pogledao i poljubio me. "Obecavam.", tiho je rekao i otisao da otvori vrata.
Stric je nekoliko sekundi kasnije stajao ispred mene besan kao ris. "Da li si ti normalna? Sta radis to, mala? Hoces li da..."
"Dosta je, Miroslave! Ostavi je na miru. Ja sam je pozvao kod mene.", Vuk je zagrmeo.
"Zasto mi se nije javila? Za..."
"Zato sto nisam htela. Zelela sam da budem sama sa Vukom.", zakreketala sam.
"Mala, znas da nije..."
"Briga me.", progundjala sam.
Uzdahnuo je i seo do mene na kauc. "Preterao sam i ja danas. Slusaj me, mala, ti si moje dete, a znam koliko Vuk ume da bude...."
"Sta? Rekla sam ti vec danas. Nisam te slagala, strice.", prosaputala sam.
Klimnuo je. "Znam. A ni ja nisam imao prava da se mesam niti da se onako ponesem prema Vuku kad si otisla."
Nakostresila sam se. "Kako?", zarezala sam.
"Nije vazno."
Pogledala sam u Vuka. "Jeste, vazno je."
Kleknuo je kraj mene i nezno me pomazio. "Nije, mila moja. Samo je zabrinut za tebe, ti znas da te stric voli i..."
"Volim i ja njega, Vuce, ali..."
Slatko me poljubio. "Onda se pomiri sa stricem. Zbog mene. Hoces li?", nezno je upitao.
Uzdahnula sam i klimnula. "Hocu. Strice, sve sto sam ti danas rekla je istina.", tiho sam rekla.
Nasmesio se i zagrlio me. "Znam da jeste, mala. Vuce, nisam imao prava da danas..."
Vuk je odmahnuo glavom. "Nije vazno. Razumem.", promrmljao je.
"Hajde, idemo kod mene, a ja cu javiti Aci da ce mala prespavati kod mene.", promrmljao je.
Pogledala sam u Vuka. "Krenuces sa nama?"
Nasmesio se i klimnuo glavom. "Hocu.", tiho je rekao.
Ozareno sam se osmehnula. "Super, hocemo li da krenemo?"
Stric je odmahnuo glavom. "Prvo hocu da popijem viski. Vas dvoje cete mene u ludaru da smestite.", progundjao je.
Vuk je sipao svima troma po viski, seo na kauc i privukao me uza sebe. Otpila sam gutljaj. "Ne volim kad se ljutis na mene.", tiho sam rekla.
"Mala, ti znas da se ne ljutim na tebe. Ti si moja najbolja sinovica, samo sam previse zabrinut. Iako znam da nemam zbog cega. Vuk je castan i dobar covek.", tiho je rekao.
Nasmesio se i zagrlio me. "Znam da jeste, mala. Vuce, nisam imao prava da danas..."
Vuk je odmahnuo glavom. "Nije vazno. Razumem.", promrmljao je.
"Hajde, idemo kod mene, a ja cu javiti Aci da ce mala prespavati kod mene.", promrmljao je.
Pogledala sam u Vuka. "Krenuces sa nama?"
Nasmesio se i klimnuo glavom. "Hocu.", tiho je rekao.
Ozareno sam se osmehnula. "Super, hocemo li da krenemo?"
Stric je odmahnuo glavom. "Prvo hocu da popijem viski. Vas dvoje cete mene u ludaru da smestite.", progundjao je.
Vuk je sipao svima troma po viski, seo na kauc i privukao me uza sebe. Otpila sam gutljaj. "Ne volim kad se ljutis na mene.", tiho sam rekla.
"Mala, ti znas da se ne ljutim na tebe. Ti si moja najbolja sinovica, samo sam previse zabrinut. Iako znam da nemam zbog cega. Vuk je castan i dobar covek.", tiho je rekao.
Klimnula sam glavom. "Jeste, striko. Najbolji.", promrmljala sam.
Prasnuo je u smeh. "Imas srece što je luda na mene.", rekao je smejuci se.
Vuk se nasmesio. "Veruj mi da znam.", tiho je rekao.
Mrko sam pogledala u obojicu. "Luda ili ne, to je istina."
"Hajde, idemo kod mene.", rekao je stric kada je popio viski.
Ubrzo smo bili u stricevom stanu. "Ja, ovaj, spava mi se.", promrmljala sam.
Stric je klimnuo, zagrlio me i poljubio me u teme. "Idi i odmaraj. Nisi vise ljuta na mene?"
Nasmejala sam se, pridigla na prste i slatko ga poljubila u obraz. "Naravno da nisam, striko. Ti si moj omiljeni striko. Ne mogu ja dugo biti ljuta na tebe.", umiljato sam zaprela.
Nasmejao se, odmahnuo glavom i jos jace me zagrlio. "Znam, hajde idi da spavas.", nezno je rekao.
Klimnula sam i otcupkala u sobu. Raspremila sam se i legla u krevet kada je Vuk usao u sobu. Raspremio se, legao kraj mene i nadlaktio se. "Sta ti je rekao stric danas?", tiho sam upitala.
"Nije vazno, mila moja. Hajde da ne pricamo o tome, mislim da imamo pametnija posla.", promrmljao je i spustio usne na moje. Zadrhtala sam, privila se uz njega i uzvracala mu. Rezao je i cvrsto me privijao uz sebe. "Malena, malena, moram da te osetim. Hoces li biti mirna, mila moja?", promuklo je upitao. Klimnula sam glavom gledajuci u te prelepe oci. "Obecavam.", promrmljala sam. Prevrnuo me je na ledja i legao preko mene. Bila sam van sebe zbog njegove tezine na meni. Bilo je tako dobro. Nasmesio mi se, drhtavom rukom presao preko mog lica a onda ga stavio na moj ulaz. Lagano ga je gurnuo unutra. Zacvilela sam i pokusala da izvijem kukove ka njemu. "Obecala si.", prosiktao je. "Izvini.", prosaptala sam. "Nemoj.", promrmljao je i navalio na moje usne. Ljubio me je, stezao uz sebe i sasvim lagano se pomerao. Milovala sam ga po ledjima i sve vise je podrhtavao dok smo tiho stenjali i ljubili se. "Vuce...", tiho sam kriknula, izvila se ka njemu i dozivela vrhunac. Kriknuo je i strovalio se preko mene dozivljavajuci sopstveni vrhunac. "Nikad vise nemoj da pomislis da si mi dosadila.", prosaputao mi je u vrat.
Jace sam ga stegla. "Nisam to mislila, Vuce. Vec da ti je dosadilo to sto je sve ovako.", tiho sam prosaputala.
Uzdahnuo je. "Nije. Nije lako, ali vredi.", promrmljao je.
Nasmesila sam se."Vredi.", prosaputala sam.
Podigao je glavu i pogledao me. "Vredi, mila moja. Hajde sada, vreme je da spavas. Premorena si, sigurno.", nezno je rekao.
"Hoces, hoces li ostati tako?", upitala sam i pocrvenela do korena kose.
Nasmesio se i klimnuo. "Hocu.", tiho je rekao, jace me stegao i spustio glavu na jastuk kraj moje. Okrenula sam glavu ka njegovoj, dodirnula njegov nos svojim i sklopila oci.
Zvono telefona me je prenulo iz razmisljanja. "Molim?", umiljato sam se javila. "Sta radis, mila moja?", nezno je upitao. Nezno sam se osmehnula. "Ono sto uvek radim, mislim na tebe, Vuce.", prosaputala sam. "I ja na tebe, mila moja. Sve sto sam zeleo je da ostanes kraj mene danas.", promrmljao je. "Znam, lepotane. I ja sam, znas to.", tiho sam rekla. Slatko se nasmejao. "Znam da jesi, mila moja. Znas sta?", nezno je upitao. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Doci ce dan kada neces morati. Znam da ce doci.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "Nadam se. Samo da se uvucem u tvoj zagrljaj i zaspim. Da se ujutru probudim kraj tebe.", promucala sam. "Doci ce. a onda cu ustati ujutru, skuvati ti kafu i doneti ti u krevet.", prosaputao je. Nasmesila sam se. "A onda bi vodili ljubav.", promrmljala sam. Zacerekao se. "Bi, mila moja. A onda bi ti doneo dorucak u krevet, pa vi vodili ljubav, pa rucak, pa veceru, a u međuvremenu bi vodili ljubav.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Jel bi istajali kad iz kreveta?", upitala sam smejuci se. "Naravno da bi, do wc-a i nazad.", promrmljao je. Uzdahnula sam. "Da li si ikada pomislio na to kakav bi nas zivot bio da je sve bilo u redu?", tiho sam upitala. "Jesam, hiljadu puta. A ti?" Nasmesila sam se. "Mhm, i ja. Zamisljala sam te uz sebe, kako se budim ujutru kraj tebe, lezem kraj tebe. Sve one sitnice i velike stvari kroz koje bi prosli i znas li do kakvog sam zakljucka dosla?", upitala sam. "Ne, kakvog?", radoznalo je upitao. "Da bih bila najsrecnija zena na svetu. Imala bih svog savrsenog muskarca kraj sebe i nista mi vise ne bi trebalo.", promrmljala sam. Cula sam dubok i tezak uzdah. "A ja svoju savrsenu devojcicu. Sve je trebalo da bude drugačije.", bolno je rekao. "Znam, nije nam bilo sudjeno, lepotane.", tiho sam rekla. "Nije.", prosaputao je. "Necemo vise o tome, lepotane. Samo oboma bude teze.", zacvilela sam. "U pravu si. Hoces da se opustis malo uz svog Vuka?", umiljato je zapreo. Prasnula sam u smeh. "Uvek, lepotane moj.", umiljavala sam se. I jesmo, opustili sam se uz svog Vuka. Zaspala sam u mislima u njegovom narucju.
Ubrzo smo bili u stricevom stanu. "Ja, ovaj, spava mi se.", promrmljala sam.
Stric je klimnuo, zagrlio me i poljubio me u teme. "Idi i odmaraj. Nisi vise ljuta na mene?"
Nasmejala sam se, pridigla na prste i slatko ga poljubila u obraz. "Naravno da nisam, striko. Ti si moj omiljeni striko. Ne mogu ja dugo biti ljuta na tebe.", umiljato sam zaprela.
Nasmejao se, odmahnuo glavom i jos jace me zagrlio. "Znam, hajde idi da spavas.", nezno je rekao.
Klimnula sam i otcupkala u sobu. Raspremila sam se i legla u krevet kada je Vuk usao u sobu. Raspremio se, legao kraj mene i nadlaktio se. "Sta ti je rekao stric danas?", tiho sam upitala.
"Nije vazno, mila moja. Hajde da ne pricamo o tome, mislim da imamo pametnija posla.", promrmljao je i spustio usne na moje. Zadrhtala sam, privila se uz njega i uzvracala mu. Rezao je i cvrsto me privijao uz sebe. "Malena, malena, moram da te osetim. Hoces li biti mirna, mila moja?", promuklo je upitao. Klimnula sam glavom gledajuci u te prelepe oci. "Obecavam.", promrmljala sam. Prevrnuo me je na ledja i legao preko mene. Bila sam van sebe zbog njegove tezine na meni. Bilo je tako dobro. Nasmesio mi se, drhtavom rukom presao preko mog lica a onda ga stavio na moj ulaz. Lagano ga je gurnuo unutra. Zacvilela sam i pokusala da izvijem kukove ka njemu. "Obecala si.", prosiktao je. "Izvini.", prosaptala sam. "Nemoj.", promrmljao je i navalio na moje usne. Ljubio me je, stezao uz sebe i sasvim lagano se pomerao. Milovala sam ga po ledjima i sve vise je podrhtavao dok smo tiho stenjali i ljubili se. "Vuce...", tiho sam kriknula, izvila se ka njemu i dozivela vrhunac. Kriknuo je i strovalio se preko mene dozivljavajuci sopstveni vrhunac. "Nikad vise nemoj da pomislis da si mi dosadila.", prosaputao mi je u vrat.
Jace sam ga stegla. "Nisam to mislila, Vuce. Vec da ti je dosadilo to sto je sve ovako.", tiho sam prosaputala.
Uzdahnuo je. "Nije. Nije lako, ali vredi.", promrmljao je.
Nasmesila sam se."Vredi.", prosaputala sam.
Podigao je glavu i pogledao me. "Vredi, mila moja. Hajde sada, vreme je da spavas. Premorena si, sigurno.", nezno je rekao.
"Hoces, hoces li ostati tako?", upitala sam i pocrvenela do korena kose.
Nasmesio se i klimnuo. "Hocu.", tiho je rekao, jace me stegao i spustio glavu na jastuk kraj moje. Okrenula sam glavu ka njegovoj, dodirnula njegov nos svojim i sklopila oci.
Zvono telefona me je prenulo iz razmisljanja. "Molim?", umiljato sam se javila. "Sta radis, mila moja?", nezno je upitao. Nezno sam se osmehnula. "Ono sto uvek radim, mislim na tebe, Vuce.", prosaputala sam. "I ja na tebe, mila moja. Sve sto sam zeleo je da ostanes kraj mene danas.", promrmljao je. "Znam, lepotane. I ja sam, znas to.", tiho sam rekla. Slatko se nasmejao. "Znam da jesi, mila moja. Znas sta?", nezno je upitao. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Doci ce dan kada neces morati. Znam da ce doci.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "Nadam se. Samo da se uvucem u tvoj zagrljaj i zaspim. Da se ujutru probudim kraj tebe.", promucala sam. "Doci ce. a onda cu ustati ujutru, skuvati ti kafu i doneti ti u krevet.", prosaputao je. Nasmesila sam se. "A onda bi vodili ljubav.", promrmljala sam. Zacerekao se. "Bi, mila moja. A onda bi ti doneo dorucak u krevet, pa vi vodili ljubav, pa rucak, pa veceru, a u međuvremenu bi vodili ljubav.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Jel bi istajali kad iz kreveta?", upitala sam smejuci se. "Naravno da bi, do wc-a i nazad.", promrmljao je. Uzdahnula sam. "Da li si ikada pomislio na to kakav bi nas zivot bio da je sve bilo u redu?", tiho sam upitala. "Jesam, hiljadu puta. A ti?" Nasmesila sam se. "Mhm, i ja. Zamisljala sam te uz sebe, kako se budim ujutru kraj tebe, lezem kraj tebe. Sve one sitnice i velike stvari kroz koje bi prosli i znas li do kakvog sam zakljucka dosla?", upitala sam. "Ne, kakvog?", radoznalo je upitao. "Da bih bila najsrecnija zena na svetu. Imala bih svog savrsenog muskarca kraj sebe i nista mi vise ne bi trebalo.", promrmljala sam. Cula sam dubok i tezak uzdah. "A ja svoju savrsenu devojcicu. Sve je trebalo da bude drugačije.", bolno je rekao. "Znam, nije nam bilo sudjeno, lepotane.", tiho sam rekla. "Nije.", prosaputao je. "Necemo vise o tome, lepotane. Samo oboma bude teze.", zacvilela sam. "U pravu si. Hoces da se opustis malo uz svog Vuka?", umiljato je zapreo. Prasnula sam u smeh. "Uvek, lepotane moj.", umiljavala sam se. I jesmo, opustili sam se uz svog Vuka. Zaspala sam u mislima u njegovom narucju.
