Obavestenje!!!

Ova priča je isključivo moja i ja je pišem za sebe i ljude koji vole citati moje pisanje svako kopiranje i nedopusteno uzimanje bez moga znanja bit će zakonom kaznjeno..hvala na razumevanju i podršci

Vecna ljubav 101

   "Molim?", javljam se na prvo zvono iako mi se bas nesto ne javlja. Nakon svega, nije bas da bih jedva docekala Nemanjin poziv. "Sta radis, mala?", raspolozeno me pita. "Sta cu da radim u jedanaest sati uvece? Blejim u tv, posto sam zabranu interneta dobila.", cinicno mu odgovaram, iako mi on nije ni za sta kriv. "Onda se oblaci, vodimo te u kafanu!", nasmejano je rekao. Poskocila sam stolice. "Idem do svekrve da joj kazem da dodje da cuva decu i da se obucem. Za koliko ste ovde?", veselo sam upitala. Nasmejao se. "Za pola sata, budi spremna.", promrmljao je i spustio slusalicu. Malo je reci da sam bila spremna za manje od petnaestak minuta. Ubrzo su se kola parkirala ispred kapije. Izletela sam napolje i uletela unutra. Dragan i Nemanja su mi se iskezili. "Gde si, mala?", Dragan je nasmejano upitao. Obesila sam mu se oko vrata. "Evo me, odakle cas dvojica ovde?", upitala sam pa poljubila i zagrlila Nemanju. "Dosli smo da te malo izvedemo. I da porazgovaramo sa tobom.", dodao je. Nepoverljivo sam ga pogledala. "O cemu?" Nacerio se. "Uz piće, mala.", rekao je i pokrenuo auto. Ubrzo smo sedeli ispod satre sa zivom muzikom i pili. "Kako si, Srno? Mi znamo da je sve ono velika glupost, nismo dosli da ti solimo pamet.", Dragan je nezno rekao. Uzdahnula sam. "Dobro sam, Drago. Zabole me za to, oni koji trebaju znaju.", promrmljala sam. Nemanja me je pogledao. "Mala, sigurno nisi..." Mrko sam ga pogledala. "Da je neko drugi u pitanju, pa i da te razumem da si poverovao, ali..."  "Hej, polako, ne verujem, ali znam i da si usamljena, mala.", nezno je rekao. "Nisam, imam one koji mi trebaju.", ne razmisljajuci sam rekla. Izvio je obrvu. "Na koga mislis?" Videla sam Dragana da me mrko gleda i pocrvenela. "Na vas, strica, decu...", promumlala sam. "Mhm, a ja te pitam kao zenu, a ne kao sinovicu i majku.", progundjao je. Slegnula sam ramenima. "Dovoljno mi je ono što imam.", promumlala sam. Nastavili smo da pijemo, razgovaramo i pricamo sve dok nije pocela pesma, a meni suze same krenule. Bila sam vec poprilično pijana. "Jebote, Srno, sta ti bi?", Nemanja je zgranuto upitao. "Samo pesma, Nemanja.", promucala sam. Uzdahnuo je. "Sranje. Slusaj me, mala, ne kazem ti sto te mrzim, ali...", poceo je, ali mi je zazvonio telefon. "Sacekaj minut.", pijano sam promrmljala i javila se. "Molim?", umiljato sam zaprela. "Jebote, mila moja, ti si pijana opet!", zarezao je cim mi je cuo glas. "Malo samo, dosli su Nemanja i Dragan po mene.", progrcala sam jer sam se jos vise rasplakala. "Zasto places? Slusaj, ako..."  Uzdahnula sam. "Samo pesma, nista vise.", promrmljala sam. "Jebi ga, hej, nemas potrebe da places, ja sam tu.", tiho je rekao. Nasmesila sam se. "Znam da jesi. Moram da idem.", promrmljala sam jer me je Nemanja sve cudnije gledao. "Znam, mila moja. Volim te.", prosaputao je. "I ja tebe.", promrmljala sam i spustila slusalicu. "Ko je to bio?", Nemanja je upitao. Pogledala sam u Dragana. Samo je odmahnuo glavom i uzdahnuo. "Magdalena. Drugarica, zna za situaciju pa, ovaj...", mucala sam laz gledajuci u pod. "Seres, mala.", zarezao je. "Miroslav.", ponovo sam pokusala da ga slazem. "Slusaj, reci ces mi ovako ili onako. Meni je dosta lazi i gluposti vasih.", zagrmeo je. Mucenicki sam pogledala u Dragana. "Ostavi je, Nemanja, koji ti je, dosli smo da se provede malo i ne misli na sranja.", mirno je rekao. Nemanja je odmahnuo glavom. "Ne zanima me. Ko je zvao?", tvrdoglavo je upitao gledajuci u mene. Bahato sam ga pogledala. "Sta te briga! Nemas prava..."  Klimnuo je. "Imam, govori, Srno.", besno je rekao. "Hoces da znas? A boli me kurac, znaj, jebe mi se!", pijano sam dreknula. "Vuk.", rekla sam i samozadovoljno gledala kako mu je lice prebledelo. "Da li si ti normalna?", zapanjeno me je upitao. Uzdahnula sam. "Nemam pojma.", prosaputala sam i ponovo zaplakala. Dragan me povukao sebi i zagrlio me. "Ostavi je, Nemanja. To je sve sto ima.", tiho je rekao. Nemanja je odmahnuo glavom. "Ima porodicu, Dragane. Ima decu, nemoj mi reci da si svo vreme znao za ovo?", zapanjeno je upitao. Klimnuo je. "Jesam, sta ke trebalo da uradim?", bledo ga je pogledao. "Da je posavetujes, a ne podrzis. Gledaj, mala, to uopste nije zdravo. Drzis se necega sto..."  "A cega da se drzim? Onog ko me vredja, onog ko me je izvredjao pred celom familijom? Nemanja, to je jedino sto imam i cega niti hocu niti mogu da se odreknem, a ti slobodno raspricaj svima.", besno sam rekla. Uzdahnuo je i pomazio me po kosi. "Razumem. Naravno da necu, jebote, nisam budala, mala. Hajde, smiri se, ne krivim te, ali da se zna da ni ne podrzavam.", progundjao je. "Volim ga.", procvilela sam i zaridala na glas. Prevrnuo je ocima. "Kao da sam lud pa to nisam znao. Samo ponavljam, to nije zdravo, ni za koga.", gundjao je. "Sad znam na koga je striko onako gundjalo.", brecnula sam se. "On je za sve ovo najvise i kriv..." "Jednu jos, i posvadjacemo se, Nemanja. On je moj stric i ni za sta nije on kriv. Nije me on naterao da se zaljubim u njega.", nakostreseno sam rekla. "Nije, ali da je prekinuo sve na vreme..." Nadmeno sam ga pogledala. "Cak ni striko, kojeg volim najvise na svetu nije mogao nista da prekine. I ti to znas. Svih bih se ja vas odrekla za Vuka.", pijano sam mrmljala. "Bas lepo, usrecila bi se.", zarezao je. Zestoko sam zaklimala glavom. "Bih.", ljutito sam rekla. "Sa tobom ne vredi raspravljati.", progundjao je. "Sta ti je Vuk rekao na sve ovo?", Dragan je nezno upitao. "Sta ce joj reci? Nije valjda luda da mu prica probleme sa muzem." Pocrvenela sam do korena kose. "Kaze da je budala jer ne zna sta ima kraj sebe, da se nece mesati, ali da ce podrzati svaku moju odluku.", promrmljala sam izbegavajuci Nemanjin pogled. Pozvao je konobara i narucio jos jednu flasu rakije. "Trebace mi.", brecnuo se na Draganov mrk pogled. Cim je ovaj doneo pice sipao je svima po novu turu i pogledao me. "Dobro bre, mala, znas li ti u kakva sranja mozes tako da se uvalis? Da li ti mislis da ce taj covek oprostiti i jednu losu izgovorenu rec?", zarezao je. "Vuk je pametan covek, vrlo inteligentan i zna da su to moji problemi. Znas, on nema samo lepotu, čovek je kompletno savršen.", mrmljala sam na sta je on kolutao ocima. "Ma dalo se primetiti koliko je pametan, u picku materinu. Zajebi me tih gluposti, Srno. Nisam raspolozen sa slusam hvalospeve o njemu. Zna li Miroslav za to?", hladno je upitao. Odmahnula sam glavom. "Ne zna.", promrmljala sam. Klimnuo je. "Blago njemu, zivi u blazenom neznanju. I ja bih voleo.", progundjao je. "Pa onda nisi trebao da pitas.", zarezala sam. Sedeli smo, pili i pricali sve dok nismo istresli i poslednju kap iz flase, a onda je Dragan pogledao u Nemanju. "Trebalo bi da krenemo, jebote.", promumlao je. "A ne, ne mozete ovakvi nazad za Beograd, prespavajte kod mene i..." Nemanja je odmahnuo. "Ujutru radimo, hajde da te odbacimo do kuce pa..."  Odmahnula sam glavom. "Peske cu, prijace mi.", promrmljala sam. Klimnuli su, svaki me poljubio u teme, okrenuli se i otisli, a ja sam lagano krenula da krivudam ka kuci. "Da, molicu?", pijano sam zakreketala. "Jebes mi sve ako si ti normalna, a i ona dvojica sa tobom. Koliko si popila?", moj najdrazi striko je zarezao. Slegnula sam ramenima. "Nemam pojma, striko, al dosta. Popili smo dve flase rakije.", cerekala sam se. "Pa kad sam rekao Draganu da dodju, nisam mislio da se olesite od alkohola.", zagrmeo je. "Nemanji je trebalo.", crkavala sam od smeha. "Zasto?", zbunjeno je upitao. "Pitaj brata sutra.", promrmljala sam smejuci se. "Tebe sam pitao, mala.", prasnuo je. "Jesi, al meni je gundjanja, predavanja i lekcija za nocas dosta. Dragan ce ti reci.", mumlala sam. "Idem da ga zovem.", progundjao je i spustio slusalicu a ja sam vristeci od smeha dok sam mu zamisljala facu kad sazna nastavila svoj put kuci.
   Posto sam bila u kazni, ceo taj dan nisam izasla iz kuce. Lagano sam ludela jer sam zelela da vidim Vuka, ali sam smirivala samu sebe jer sam znala da ce uvece on i stric doci po mene da me vode na splav. Negde oko sedam su vec pozvonili na vrata, izletela sam iz sobe i obesila mu se oko vrata. "Striko!", zacicala sam.
   Nasmejao se i slatko me poljubio u teme. "Gde je moja najbolja sinovica?", nezno je upitao.
   Nasmesila sam mu se, odvojila se od njega i pogledala Vuka. "Cao, Vuce.", promrmljala sam.
   "Hej, mala. Jesi li spremna?", nezno je upitao.
   "Ne ide ona nigde, u kazni je.", mama je zakreketala.
   Stric ju je bahato pogledao. "A ko ce da me spreci da odvedem svoju sinovicu sa sobom, Mirjana?", hladno je upitao.
   "Ja sam joj majka i..."
   Klimnuo je. "Jesi, ali ona je moje dete i ona ide sa mnom. Mala, ako si spremna, krecemo.", nadmeno je rekao.
   Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Naravno da jesam, striko, vidimo se mama.", rekla sam i uz izazivacki kez izletela na vrata sa njima dvojicom. "Kad krecemo?", upitala sam kada sam videla da je pritisnuo dugme za njegov sprat.
   "Mala, jos je rano, ici cemo. Nisam se jos ni spremio.", progundjao je.
   Odmerila sam ga od glave do pete. "Nista ti ne fali, striko, ti si i dalje najlepsi stric na svetu.", umiljato sam prela.
   Nasmejao se i jako me zagrlio. "Mala, ti si corava, tako da se to ne racuna. Idem ja odmah da se istusiram.", promrmljao je cim smo usli u stan i nestao u svojoj sobi.
   Vuk me je povukao ka drugoj sobi. "Nedostajao si mi.", promrmljala sam i pocrvenela.
   Nasmesio se i privukao me sebi. "I ti si meni.", tiho je rekao i spustio svoje lepe usne na moje. Drhtala sam kao prut dok me je ljubio i prelazio rukama po meni. Nezno me je gurnuo na krevet i srucio svoju tezinu na mene. Uzvracala sam mu, dodirivala ga gde sam stigla, a onda zavukla obe ruku pod njegovu majicu. Zastenjao mi je u usne, odvojio se od mene, pomogao mi da je skinem pa skinuo moju. Nastavio je da me ljubi, zavukao ruku ispod moje suknjice i dodirnuo je preko gacica. Zavrtelo mi se u glavi od toga dodira. "Mila moja...", prostenjao je, pomerio ih u stranu i nezno prstima usao unutra. Zavukla sam ruku u njegove pantalone, obuhvatila ga i lagano je pomerila. Zasistao je i pogledao me u oci. Gledali smo se u oci dok smo jedno drugo vodili ka vrhuncu i nezno se usnama dodirivali. Bilo je prelepo, magicno, kao i svaki put do tada. Nezno je palcem protrljao kliktoris i ja sam iz glasno stenjanje dozivela orgazam. Pratio me je, kriknuo i srusio se preko mene. Zagrlila sam ga dok smo oboje jedva disali. Podigao je glavu i pogledao me u oci. "Prelepo mi je sa tobom.", tiho sam rekla.
   Nasmesio se. "Znam i meni je.", prosaputao je.
   "Moramo da idemo, sad ce i stric jos malo biti spreman.", nezadovoljno sam progundjala.
   Iznenadjeno je izvio obrvu. "Ne ide ti se?"
   Pocrvenela sam i odmahnula glavom. "Ne, volela bih da ostanem ovde, sa tobom.", prosaputala sam.
   Ustao je sa mene, obukao majicu, pa me podigao i navukao mi moju. Uzeo me je za ruku i izveo iz sobe. Nije progovorio ni rec dok me je cvrsto drzao uz sebe i dok smo cekali strica da izadje iz kupatila. "Miroslave, mi ne idemo sa vama.", promrmljao je cim se ovaj pojavio sveze istusiran, namirisan i doteran u sobi.
   Zabezeknuto ga je pogledao. "Zasto?", bledo je upitao.
   "Ostacemo ovde i..."
   Stric je tvrdoglavo odmahnuo glavom. "Ne dolazi u obzir. Slusaj me, Vuce, mala ionako u poslednje vreme zbog tvoje ljubomore..."
   "Ja sam mu rekla da bih volela da ostanemo ovde, striko.", posramljeno sam promrmljala.
   Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. "Blago meni. Dobro, ne morate, zabole me.", progundjao je, poljubio me u teme i izašao iz stana.
   Vuk mi se nasmesio i pogledao me. "Sta zelis da radimo?", nezno je upitao.
   Slegnula sam ramenima. "Svejedno mi je.", promrmljala sam. I bilo mi je svejedno, jedino mi je bilo bitno da smo zajedno.
   Klimnuo je, pogledao me u oci i nasmejano odmahnuo glavom. "Onda cemo pustiti film.", promrmljao je.
   Pocrvenela sam do korena kose. "Ne gleda mi se.", promumala sam.
   Izvio je obrvu. "Sta onda zelis da radimo?", lukavo je upitao.
   Slegnula sam ramenima. "Svejedno mi je.", tvrdoglavo sam ponovila.
   Podigao me je u krila i naterao me da ga pogledam u oci. "Sta zelis, mila moja? Moras mi reci.", rekao je onim svojim ptomuklim glasom od koga me je prosla jeza.
   Spustila sam pogled. "Da budem tvoja.", prospatala sam.
   Spustio je usne na moje celo. "Strpi se jos malo, bices. Obecavam.", tiho je rekao.
   Klimnula sam. "Dobro.", promrmljala sam.
   Podigao me je sa sobom i poneo me u sobu. Lagano nas je raspremio i ispreplitao svoje mocno telo sa mojim. "I ja zelim to, mila moja, ali moramo se strpeti jos malo. Zar ti nije lepo ovako?", nezno je upitao.
   Klimnula sam i jos vise se privila uz njega. "Znas da jeste.", prosaputala sam.
   Nasmesio se i zahtevno me poljubio. "Znam da jeste.", promrmljao je i nastavio da me ljubi. Dovodio me je do ludila, nisam tada ni mogla sa zamislim da moze da bude ista lepse od toga što mi je radio, od onoga sta sam mu radila. Celu noc smo se ljubili, mazili i jedno drugo vodili ka vrhuncu. Bilo je nestvarno lepo. "Mislim da se neko umorio.", zadirkujuce je rekao kada sam zevnula i spustila glavu na njegove grudi.
   Nasmesila sam se i klimnula glavom. "Mhm, sad ce i svanuti.", promrmljala sam.
   Nasmejao se, podvrnuo me pod sebe i pogledao me. "Meni se jos ne spava.", tiho je rekao.
   Spustila sam saku na njegov obraz i nezno ga poljubila. "Onda necemo jos spavati.", promrmljala sam.
   I nismo, celu tu noc oka nismo sklopili. Vec sam bila pred kućom kad mi je telefon zazvonio. "Da molicu?", zacvrkutala sam u slušalicu. "Pa dobro, mala, gde ti je pamet bila i tebi i onom mom ludom bratu?", moj najbolji striko je grmeo. "U flasi rakije.", zacerekala sam se. "Mala, nije smesno, ni malo. Sta ti je rekla ona budala?", besno je upitao. "Da to sto radim nije zdravo. Da se drzim necega sto nema budućnosti, da nisam normalna, da sam luda sto sam sve rekla Vuku, da nije raspolozen za moje hvalospeve o njemu i da si ti za sve kriv. Malo je falilo da mu opalim samar. On ce meni da si ti kriv.", rezala sam. "Jeste da nisi normalna, al si i dalje najbolja sinovica. Ona svog striku brani i kad nije u pravu.", rekao je slatko se cerekajuci. Nasmejala sam se. "Ti si skoro pa uvek u pravu, striko. Osim kad kazes da je Vuk glup.", progundjala sam. "Nisam rekao da je glup, vec da je glup kad si ti u pitanju. A sad ozbiljno, samo za pozive zna?", upitao je. Zestoko sam zaklimala glavom. "Samo za to, strice. I rekla sam da ti nisi obavesten o tome.", promrmljala sam. Nasmejao se. "Tesko da je to popusio, al ajde. Kako je uopšte i doslo do toga da mu kazes, jebote?" "Pa, Vuk me je pozvao dok smo sedeli, a ti znas da se moj stav odmah promeni kad mu cujem glas.", promrmljala sam. "Znam od vestice postajes jagnje, naravno da je odmah provalio sa kim pricas.", progundjao je. "Nisam vestica.", zacicala sam. Nasmejao se. "Jesi, mala, sve dok se Vuk ne pojavi. Slusaj, nije vazno, ali molim te, ubuduće izbegavaj da mu se javljas dok si sa nekim od nasih. Mala, ne treba nam da svi saznaju. A i njemu sam, budali rekao da te ne zove nocas.", zarezao je. Uzdahnula sam. "Nemoj da se ljutis na njega, molim te. Samo je hteo da me cuje.", zacvilela sam. Jebi ga, ja sam Vuka razumela, imala sam istu potrebu u sebi za njim. "Srno, razumem da je hteo da te cuje, ali to je mogao da uradi i sutra! Jebote, ne zajebavaj me da mora svaku jebenu noc da prica sa tobom.", zarezao. "Nemoj da si takav, striko, molim te. On je..."  Uzdahnuo je. "On je lud, mala, a i ti sa njim. Ajde, nemoj da places, sad ce te zvati, vazi?", nezno je upitao kad sam se po ko zna koji put te veceri rasplakala. "Znam da hoce, ali ne volim kad si ljut na njega.", zacvilela sam. "Jebi se, mala, nisam ljut, u redu? Nemoj da places, ti znas da tebe tvoj striko voli najvise i da cu sve učiniti za tebe.", nezno je rekao. "Znam, striko, ti si najbolji stric na svetu.", procvilela sam. "Znam, strikino, i ti najbolja sinovica. Hajde, smiri se, prestani da places, a Vuk ce te sad nazvati, vazi?" Nasmesila sam se. "Vazi, striko. Volim te, znas?", zaprela sam. "Znam, mala i ja tebe volim, ti si moje dete.", prormljao je i spustio slusalicu. Cim sam legla u krevet, telefon je zazvonio i moj Vuk se javio. Boze dragi, koliko mi je taj glas dobrog doneo. Svo moje neraspoloženje, sav moj nemir, sve lose se gubilo pod tim tako moćnim, a tako neznim glasom. I iako sam zelela samo njega uz sebe, bila sam zahvalna makar na ovome sto imam.

Vecna ljubav 100

   Umorna sam, iscrpljena od svega i na rubu da odustanem od zivota kakav sam vodila zadnjih dvanaest godina. Jedino sto znam je da nisam zasluzila njegove takve reci. Zvoni mi telefon, noc je i znam da je to on, moj Vuk. Sramota me je da se javim, sramota me je nakon svih reci koje su mi bile upucene, a za koje znam da ih je procitao, sramota zbog svega sto je to vece video i cuo. Ne javljam se, ne mogu. Cim je prestalo sa zvonjavom oglasio se video poziv. Uzdahnula sam, nakon svega znam da je jedini lek za mene, za moj ranjeni ponos i sramotu samo on. "Hej.", promrmljala sam kad sam podigla slusalicu. "Jesi li dobro? Jebote, zasto si dozvolila da se onako ponasa prema tebi, Srno?", zarezao je. Uzdahnula sam. "Ne znam da li sam dobro, lepotane. Nikad se nisam osecala ovako ponizeno i bezvredno. Uspeo je cak i tatu da okrene protiv mene.", procvilela sam. "Znam, video sam sve. Ne mogu da verujem da je tvoj otac poverovao u ta sranja, jebote. Da mogu, prvo bih njega dobro protresao, a onda bi me i ova budaletina zapamtila.", rezao je. "Srmota me je, pred tobom, pred stricem..." "Jebi se, Srno!", zagrmeo je. "Od mene nikad nicega nemoj da te bude sramota. Tolike godine zivi sa tobom i jos ne zna sta ima kraj sebe. Zbog ovoga ne treba tebe da bude sramota, vec njega! Sta ces dalje?", zabrinuto je upitao. Uzdahnula sam. "Pojma nemam, nakon ovoga, jedino sto zelim je da se pokupim i odem sto dalje odavde.", prosaputala sam. Klimnuo je. "Razumem. Znas da cu te podrzati u svemu što odlucis.", tiho je rekao. Klimnula sam. "Znam, ali ne znam sta da radim. Sta ti mislis..."  Duboko je uzdahnuo. "Nisam siguran da je dobra ideja da mene pitas za to, mila moja. Znas sta cu ti reci.", promrmljao je. "Znam. Koga da pitam, Vuce? Zbunjena sam i nemam pojma sta bi mi bilo pametno.", progundjala sam. "Nikoga. Ne moras odmah da odlucis, smiri se, dobro o svemu razmisli i gledaj ono sto je najbolje za tebe. Ali za tebe, Srno. Ne za tvoju decu, ne za tvoje, za tebe.", nezno je rekao. "U pravu si. Malopre sam pricala sa Magdalenom nesto slicno mi je rekla.", promrmljala sam. Nasmesio se. "Znam. Voleo bih da mogu da budem kraj tebe sad.", prosaputao je. "Da jesi ja ne bi ni bila u ovome, lepotane.", tiho sam rekla. "Ne, ne bi. Malena, sad mi je Miroslav poslao poruku da prekidamo, hoce da te nazove. Kad zavrsite, zvacu te, vazi?", nezno je upitao. Klimnula sam. "Vazi. Volim te, Vuče.", prosaputala sam. "I ja tebe, mila moja. Zovem te cim zavrsis sa stricem.", ponovio je i spustio slusalicu.
   Javila sam se na prvo zvono telefona. "Ne spavas, striko?", tiho sam upitala umesto halo. "Da spavam? Kako mislis da spavam nakon ovoga danas?", zarezao je. Pocrvenela sam. "Izvini, striko, nisam zelela da te sikiram, a znam da si mi rekao da ce me te uvaliti u nevolju, ja..." Uzdahnuo je. "Ja sam mislio da ce te uvaliti u nevolju sa zakonom, mala, a ne u sranje sa ovim kretenom.", progundjao je. "Ma zabole me sta je on rekao, striko. Vise me bole reci onih koji su me odgajili.", promrmljala sam. "Jebacu im mater svima, mala. Dragan i Nemanja ce porazgovarati sa onim tvojim tupoglavim ocem, a rekao sam Draganu i da on porazgovara sa tim idiotom, mala, nece se dobro provesti ako ja budem dolazio.", besno je rezao. Nasmesila sam se. "Ne, striko, ne zelim da Dragan razgovara sa njim. To cu sama da zavrsim, samo da odlucim sta zelim prvo.", progundjala sam. "U redu, u svakom slucaju, sta god zelis, mala. Nadam se samo da ima pameti i da je to sa slikama samo prazna pretnja, u suprotnom cu ga licno zadaviti.", besneo je. "Ma kako god, nek radi sta god hoce, striko, to bi mi makar olaksalo odluku.", promumlala sam. "Mala, mene zanima jedna stvar, a to je da ti budes srecna. Ako odlucis da se razvedes, znas i sama da ti nisi repa bez korena. Nas ima, a i ti si pametna devojka, snacices se." Nasmesila sam se. "Hoces da kazes da treba da se razvedem?", tiho sam upitala. "Necu se mesati, to je tvoja odluka, ali da je sve ok, da sam tu, vec bi bila u Beogradu. I ti i deca.", progundjao je. Nasmejala sam se od sve muke. "Ne bi se mesao, ali bih vec bila u Beogradu?", upitala sam. "Dobro, umesao bih se, pa sta?", zarezao je. "Nista, striko, znala sam da bi, al mi smesno sto si rekao da ne bi. Slusaj, striko, nemoj da brines, Vuk mi je rekao da treba dobro da razmislim sta da uradim i u pravu je, striko.", promrmljala sam. Frknuo je. "Kao i uvek, prepametni Vuk je uvek u pravu.", gundjao je. "Striko, nemoj da si takav, znas da je u pravu.", promumlala sam. "Znam da jeste, ali sam mislio da je pametniji. Znas, mislio sam da si udata za fer coveka, ali nakon ovoga vidim da sam pogresio. Treba da se razvedes i tacka. I to je i Vuk trebalo da ti kaze.", rezao je. "Strice, ne znam, shvati da to nije bas tako laka odluka. Da su neke stvari drugacije,..." Uzdahnuo je. "Ne znam, nisam pametan. U svakom slucaju, ako ovako nastavi, Dragan dolazi po tebe i decu. I ni reci, mala.", zagrmeo je kada sam krenula nesto da kazem. Uzdahnula sam. "Dobro, videcemo sta ce i kako biti. Treba mi malo vremena.", tiho sam rekla. Uzdahnuo je. "Razumem. Sta god da odlucis, imas na koga da se oslonis.", nezno je rekao. "Znam, striko, Nemoj nista da brines, jaka sam ja.", nezno sam rekla. "Znam da jesi, mala. Hajde sad, lezi i odmaraj, zvace te i Vuk, pa cemo se sutra cuti. Volim te, mala.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "I ja tebe, striko.", prosaputala sam i on je spustio slusalicu.
   Dani su prolazili, hiljadu stvari mi se za to vreme motalo po glavi. Sta je najbolje? Sta da uradim? Vuk se nije mesao, nije mi ni jednom rekao konkretno sta on misli da je najbolje, ali je svo vreme bio tu, uz mene. Kao i moj striko. Malo sam jela, malo spavala, a puno radila i vec sam bila taj dan pocela da osecam nesvesticu kada mi je negde oko podneva zazvonio telefon. "Molim?", umiljato sam zaprela. Znala sam da njih dvojica sve znaju ma koliko se ja trudila da sakrijem koliko sam lose. "Kad zavrsavas?", stric je zakreketao. "Oko sedam, striko. Zasto?", tiho sam upitala. "Videces, dodji sama dole, u redu?", upitao je. Klimnula sam. "U redu, striko. Jel sve u redu?", tiho sam upitala. "Jeste.", progundjao je i spustio slusalicu. Slegnula sam ramenima i nastavila da radim svoje. Negde oko pola sedam sam bila gotovo. "Zdravo, dovezla sam..."
   "Zao mi je, Srno, danas su odvezli sve malo ranije, moras ici u centar dole."
   Zacvilela sam. Sada najmanje jos tri sata cekanja u redu. Uzdahnula sam, sela u auto i kroz dva minuta bila vec tamo. "Sta je sad?", dreknula sam kad je telefon zazvonio.
   "Parkiraj auto tu, oni ce to zavrsiti, cekam te na pumpi.", stric je promumlao i spustio slusalicu.
   Poskocila sam od srece, predala kljuceve momku koji je bio tu i poput furije poletela ka pumpi. Uletela sam u auto i obesila se stricu oko vrata. "Zasto mi nisi rekao da dolazis?", veselo sam upitala.
   Snazno me grlio. "Hteo sam da te iznenadim. Jebote, mala na sta to licis, koji kurac?", zabezeknuto je upitao kada me odvojio od sebe.
   "Ma nista me ne pitaj, znam da sam prljava.", progundjala sam.
   Startovao je auto i krenuo putem ka Beogradu. "Ne zajebavaj me, Srno. Ne mislim na to, vec na to sto imas pet kila manje, podocnjake do poda i sto si bleda poput smrti.", progundjao je.
   Pocrvenela sam. "Tezak period. Nije vazno, makar se ja ugojim ocas posla. Gde cemo?"
   "U Banju. Vuk te tamo ceka.", promumlao je.
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Da li si ti poludeo? Nema sanse!", zacicala sam.
   Izvio je obrvu. "Ne zelis da ga vidis?"
   Smracila sam se. "Vise od svega, striko, ali pogledaj me, smrdim ko tvor, ceo dan sam na suncu i prljava sam. Ne mogu ovakva pred njega.", zacvilelal sam.
   Smejao se kao lud. "Daj, Srno, on to nece ni primetiti. Nisam znao da si postala tasta."
   Zarezala sam. "Nisam tasta, vec budi realan i pogledaj me. Licim na vesticu.", mumlala sam.
   Pogledao me. "Ti si najlepse strikino dete. Sta si odlucila, mala?", ozbiljno je upitao.
   Uzdahnula sam. "Ostajem ovde, striko. Za sada. Nisam sigurna kako ce sve to funkcionisati dalje, ali ne brini, necu dozvoliti da me vise maltretira.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Nadam se da nece, za njegovo dobro, mala. Ti znas da ne pretim nikada u prazno.", progundjao je.
   Prevrnula sam ocima. "Velika sam ja devojcica, striko, znam sama da se nosim sa tim."
   "Vidim, zato si mrsava kao kostur. Slusaj, mala, i da si pogresila, i da je sve tako kako je rekao, nema prava da te maltretira i vredja. Ti si moje dete, meni se jebe za njega, za vas brak i sve ostalo. Bitna si mi ti i veruj mi necu dozvoliti vise takvo ponasanje.", besno je verglao.
   Spustila sam ruku na njegovo rame. "Znam, striko.", nezno sam rekla.
   Petnaestak minuta kasnije smo stali ispred jednog od hotela u banji. "Na prvom je spratu. Soba broj 14.", promrmljao je.
    Pogledala sam ga i ponovo ga jako zagrlila. "Najbolji si stric na svetu.", prosaputala sam.
   Nezno me je pomazio po kosi. "Ti si najbolja sinovica na svetu, mala.", tiho je rekao.
   Poljubila sam ga u obraz i istrcala sam iz auta. Preletela sam stepeniste i uletela u sobu na prvom spratu. Stajao je u bermudama i majci i nezno se osmehnuo kada me ugledao. Poletela sam mu u narucje, snazno me je zagrlio i podigao na sebe. "Nedostajao si mi, tako si mi prokleto nedostajao.", cvilela sam grcevito ga grleci.
   "I ti si meni, mila moja. Opet si smrsala, devojcice.", tiho je rekao.
   Pogledala sam ga. "Nije vazno, Vuce. Zasto mi nisi rekao da ce..."
   Nasmejao se, seo sa mnom na krevet i slatko me poljubio. "Hteli smo da te iznenadimo. Mislio sam jos onaj dan da ovo izvedemo, ali tvoj stric je mislio da je pametnije da te malo ostavimo na miru.", promrmljao je.
   Prevrnula sam ocima. "Nekad stvarno ne razmislja svojom glavom.", progundjala sam.
   Klimnuo je i ponovo me nezno poljubio. "Znam. Kako si ti, malena?", nezno je upiato.
   Spustila sam usne na njegove. "Dobro sam, sad sam i vise nego dobro. Ne zelim da pricamo o tome, Vuce, trenutno me bas boli kurac i za njega i za probleme i za sve. Sa tobom sam i jedino mi je to bitno.", prosaptala sam.
   Nasmejao se, strastveno me poljubio i oborio na krevet pa legao preko mene. Zavukao je ruke pod moju majicu, skinuo je i odbacio na stranu, odmah za njom je skinuo i moj brus. Spustio je usne na moj vrat i krenuo nezno da se spusta poljupcima do mojih grudi. Stenjala sam, izvijala se ka njemu  jedva dolazeci do vazduha. Lagano mi je sisao grudi, stipkao ih i nezno mi palcevima uvrtao bradavice. Nigde se nije zurio, a meni je on ludacki trebao duboko u meni. Trebalo mi je njegovo jako, mocno telo na meni. "Vuce, molim te, zelim te.", procvilela sam. Izdigao se iznad mene, spustio saku na moj obraz i nezno me milovao. "Jebi ga, mila moja, mislio sam da te dugo ljubim.", promrmljao je, pomogao mi da mu skinem majicu, na brzinu svukao bermude i bokserice i lagano usao u mene. Ljubili smo se, nezno, sporo, nezno vodili ljubav i gledali se u oci. Nista vise nije postojalo u tom trenutku, samo on i ja. "Volim te.", prosaptala sam, kriknula i dozivela vrhunac. Na trenutak se umirio, pogledao me tim najlepsim ocima na svetu, a onda se obrusio na moje usne. "I ja tebe, mila moja, sve si moje.", prodahtao je, duboko se zario i doziveo sopstveni vrhunac. Pao je preko mene i snazno me zagrlio. "A sad da cujem, mila moja.", nezno je rekao gledajuci me u oci kada se malo smirio. 

   Duboko sam uzdahnula. "Ne znam, Vuce. Sta god da pomislim, ne deluje mi kao dobar izbor. Ako se razvedem, gde cu? Da se vratim u Beograd i svaki dan slusam kako sam mogla da napustim takvog coveka? A ako ostanem, znam da to nikad vise nece biti to. I sam znas da ja tesko zaboravljam.", promrmljala sam. 

   Nasmesio se i klimnuo. "Znam, mila moja. Ja sam ti rekao, ne moras odmah da odlucis, sacekaj, vidi kako ce to sve nadalje ici, pa odluci.", tiho je rekao. 

   Klimnula sam. "U pravu si. Ma znas sta, zabole me za to. Imam decu, tebe, strica i niko mi vise i ne treba. Samo mi je krivo što nisam to zasluzila od njega, Vuce. Nista mu nije nedostajalo uprkos tome sto si se ti vratio i sto bih najradije..." 

   Izvio je obrvu. "Jesi li sigurna, mila moja?" 

   Zbunjeno sam ga pogledala. "U sta?" 

   "U to da mu nista nije nedostajalo.", tiho je rekao. 

   "Nista, Vuce, nisam ga izbegavala, ovaj, pa znas..." 

   Nasmejao se i slatko me poljubio. "Znam, malena, nisam mislio na to. Mislio sam na to da li si se na druge nacine promenila." 

   Pocrvenela sam do korena kose. "Mozda malo.", progundjala sam. 

   "Srno..." 

   "Dobro, jebote, jesam. Nemam zivaca da tolerisem sitnice, ne mogu, bre, Vuce."

   Uzdahnuo je. "Razumem, sta jos ne mozes?" 

   "Pa, dobro, nisam vise onako umiljata, doduse on i ne voli da se mazi..." 

   "Mhm, slusaj me, malena, ti si se promenila, nabasao je na to na sta je nabasao i jednostavno je pukao. Verovatno sumnja da se nešto desava, al nije siguran sta. Ali, malena, ovo sto je uradio, ono sto ti je rekao, to sto je umesao tvoje, nije ni najmanje fer, pa i da je sve to istina." 

   Nasmesila sam se, spustila saku na njegov obraz i nezno ga poljubila. "Nije vazno, Vuce. Znas da mi je najvažnije sta ti mislis.", promrmljala sam. 

   Slatko se nasmejao. "Znam da jeste, ali svejedno nije smeo tvoje da umesa, a kamo li da takve stvari kaze tvom ocu. Stric ti je besan kao ris, malena. I ja sam, ali ja nemam nikakava prava da se umesam.", progundjao je. 

   Uzdahnula sam. "Znam, ali opet imas veca prava od svih njih zajedno.", promrmljala sam. 

   Nezno me je pomazio po obrazu. "Tako ti mislis, mila moja, ne verujem da bi se iko vise slozio sa tobom. Ti znas da..." Prekinulo ga je zvono telefona. "Kazi, Miroslave? Dobro.", promrmljao je i spustio slusalicu. Pogledao me. "Miroslav kaze da je vreme da te vrati, mila moja.", prosaputao je. 

   Odmahnula sam glavom i jace ga stegla. "Ne zelim da se vratim.", promucala sam. 

   Zagrlio me jako, najjace. "Znam, ni ja ne zelim da te pustim.", prosaputao je. Grlili smo se i cutali kad mu je opet telefon zazvonio. "Stiže.",promrmljao je i spustio slusalicu. "Hajde, malena, moras.", bolno je rekao. 

   Klimnula sam. "Znam, lepotane.", promrmljala sam i ustala za njim kad je ustao. Na brzinu sam se obukla pa ga pogledala. "Cucemo se veceras.",tiho sam rekla. 

   Klimnuo je, privukao me sebi i strastveno poljubio. "Hocemo, malena. Volim te, Srno." 

   Nasmesila sam se. "I ja tebe volim, Vuce. Nisi ni svestan koliko." 

   "Hoces li da mi obecas nesto?", tiho je upitao. 

   Klimnula sam. "Sta god zelis, Vuce." 

   "Cuvaj sebe, malena. Niko od njih nije vredan tvog zdravlja i tvojih zivaca. I pocni da jedes, jebote." 

   Propela sam se na prste i zeljno ga poljubila. "Obecavam.", prosaputala sam. 

   Jos jednom me je poljubio, a onda me nezno odvojio od sebe. "Idi sad, mila moja. Miroslav ce popizdeti jer te jos nema.", promrmljao je, jos jednom sam ga poljubila i izasla iz sobe. 

   Stric me je cekao u kolima. "Jel sve u redu?" 

   Nasmejala sam se, bacila mu se oko vrata i poljubila ga u obraz. "Jeste, striko. Hvala ti.", umiljato sam rekla. 

   Poljubio me u teme. "Nema na cemu, strikino. I samo da znas, ako nastavis da gladujes nista od Vuka.", strogo je rekao. 

   Prasnula sam u smeh. "Obecala sam Vuku da cu se paziti i da necu gladovati." 

   Klimnuo je. "Dobro. Sta ti je rekao?", radoznalo je upitao. 

   Slegnula sam ramenima. "Da treba da se cuvam, da sama razmislim sta je najbolje za mene, u svakom slucaju tako to.", promrmljala sam. 

   "Srno, ne zajebavaj se, za dva sata sto ste bili unutra samo ti je to rekao.", zarezao je. 

   Pogledala sam ga kao da je sisao sa uma. "Striko, ovaj, nije bas da nam je bilo samo do price.", promrmljala sam. 

   "U redu, dosta je i ja budala sto nesto uopste i pitam.", progundjao je i ja sam prasnula u smeh. 

   "Ti si lud, striko. U svakom slucaju, nemoj da brines, sta bude bice, a ti znas da je meni najvažnije to sta cete Vuk i ti reci. Zvali su me pre neki dan i Dragan, Nemanja, Boban, u stvari svi su me zvali. Ceo dan sam provela na telefonu." 

   Klimnuo je. "Znam, mala. Stefan je bio poceo da talasa, ali su mu Dragan i Nemanja odrzali lekciju. Boban mi je digao pritisak." 

   Nasmejala sam se na to. "Daj, striko, pa u pravu je." 

   Mrko me je pogledao. "Nije, njega mogu da maltretiraju, tebe ne! Ti si moja sinovica i zabole me kurac sta ce reci bilo koji od njih, Mirjana ili Aca.", zarezao je. 

   "Mama se mnogo promenila, strice. Ona me jedina nije napala i podrzala me.", prosaputala sam. 

   Klimnuo je. "Znam, makar neko ko shvata da nema ama bas nikakva prava da ti drzi moralne pridike. Svi su oni isti, rade sranja, a tebi drze pridike. I koji kurac Verki bi da te zove i..." 

   Uzdahnula sam. "Stara je, strice, znas i sam babine i baba Verkine stavove. Za njih je razvod smak sveta." 

   Klimnuo je. "Znam, znas da ni ja nisam za razvod, deca tu ispastaju, mala, ali ako se jos jednom ovo ponovi, Dragan dolazi po tebe i decu! Ne zanima me nista i niko vise. Ti si mlada, zdrava, sposobna, imas sve nas, pa majku mu jebem, ne moras da trpis." 

   Klimnula sam. "Isto sam mu i ja rekla. Jos jednom i pakujem kofere. Nemanja je insistirao da sad odem, ali necu. Jos bi na kraju ispalo da je sve istina i da je u pravu za sve.", progundjala sam. 

   "Ma daj bre, mala, kad sam nazvao Dragana i ispricao mu nije mogao da dodje sebi od smeha. Oni te znaju, mala. Znaju da bi tebi samo jedan covek mogao da pomeri pamet. Sutra Aca dolazi sa puta, Dragan i Nemanja idu po njega na granicu. Kao i ona debela." 

   "Znam, ma sve je od nje i krenulo..." 

   "Da, znam, pred njom ce reci sve sto imaju, ne brini, nece joj vise pasti na pamet.", progundjao je, parkirao auto na pumpi, pa me pogledao. "Slusaj me, kad se vrati, ako se nastavi ovo, pakuj se i vracaj se kuci. Tvoj stiko ce se za sve pobrinuti.", nezno je rekao. 

   Nasmesila sam se i jako ga zagrlila. "Znam da hoces, striko. Volela bih da je sve ispalo drugačije.", tiho sam pricvilela. 

   Uzdahnuo je. "Znam, mala, i ja bih. Rekao sam ti, ako se ovako nastavi, pakuj se i kuci. Ako budala nije svesna kako ima najvredniju i najlepsu devojku kraj sebe, nek se nosi u kurac. Vazi, strikino?", nezno je upitao. 

   Klimnula sam. "Vazi, striko. Mada bi ti to njemu mnogo bolje objasnio.", promrmljala sam. 

   Nasmejao se, odmakao me od sebe i arogantno klimnuo. "Sve bi mu bilo jasno, mala, veruj mi." 

   "Znam da bi, striko." 

   "Samo bi mu bilo prekasno, mala. I jos nesto, on tebi ne moze da uzme decu, mala, to nek ti bude jasno. Ne daj da ti preti time, ni sudom. Ne bi ni bio svestan onoga sto bi ga snaslo." 

   Klimnula sam. "U redu, striko. Moram da idem sad, ionako cu morati da objasnim kuci gde sam do sada.", progundjala sam. 

   "Znam i, mala, cuvaj se. Ti si moje prvence, spalicu ih sve koliko ih ima ako se razbolis, u redu?" 

   Klimnula sam. "U redu, striko. I ti se cuvaj, nakon svega ovoga, ti si jedini otac kojeg imam.", prosaputala sam. 

   Povukao me u zagrljaj i jako stegao. "Ne brini za mene, mala. Bicu dobro. Sutra cu pozvati Acu, zapamtice me dobro. Pici sada.", tiho je rekao. 

   Poljubila sam ga u obraz. "Volim te, striko." 

   "I ja tebe, mala.", tiho je rekao, jos jednom me poljubio u teme i ja sam izasla iz auta. Gledala sam za njim sve dok ga nisam izgubila iz vida, a onda se okrenula i posla svojoj kuci. 

   

   

Vecna ljubav 99

   Otvorila sam oci i pogledala u plafon. Bila sam sama, a Vukova majica je bila kraj moje glave. Nezno sam se nasmesila i zabila glavu u majicu duboko udisuci kada mi je zazvonio telefon. "Halo?", promrmljala sam. "Dobro jutro, mila moja.", nezno mi sapuce. Siroko sam se osmehnula. "Dobro jutro, lepotane. Sta radis?", zaprela sam. "Evo sad sam ustao. Ti, malena?"  Zacerekala sam se. "Necu da ti kazem, uobrazices se.", razdragano sam rekla. Prasnuo je u smeh. "Da pogadjam?", cerekao se. "Mhm, da cujem?", rekla sam kroz smeh. "Gledas moju sliku.", kocoperio se. "Jok, daleko si. Dalje.", rekla sam smejuci se. "Hmmm, mislis na mene?" Stomak me je boleo od smeha. "To uvek radim, Vuce.", rekla sam cerekajuci se. "Hoces da ti kazem?", izazovno sam upitala. Nasmejao se. "Znas da hocu.", promrmljao je. "Lezim u krevetu, kraj glave mi je tvoja majica i mirisem je.", posramljeno sam promrmljala. Slatko se nasmejao. "Stvarno si magicna, malena. Sacekaj minut.", promrmljao je i spustio slusalicu. Nasmejala sam se. Vac sam znala sta sledi. Telefon mi je ponovo zazvonio samo ovaj put video poziv. Javila sam se. Osmeh mu je od uva do uva. "Uzivas li u mirisu?", arogantno je upitao. Prasnula sam u smeh. "Previse, lepotane. Znas da imam osecaj da si kraj mene kad je zagrlim?", tiho sam upitala.  Nasmesio se. "Znam, mila moja. Voleo bih da jesam.", prosaputao je. Uzdahnula sam. "I ja bih, najvise na svetu.", promrmljala sam. "Bicu, obecavam. Moram da idem, mila moja, evo tvoj stric zove.", tiho je rekao. "Volim te, lepotane.", procvilela sam. "I ja tebe, lepotice.", prosaputao je i spustio slusalicu. 

   Trgla sam se iz sna i videla ga kako mirno spava kraj mene. Izmamio mi je osmeh. Stvarno je prelep, pomislila sam gledajuci ga. Otvorio je oči i pogledao me. "Jel svanulo?" 

   Odmahnula sam glavom. "Nije jos. Jos malo.", prosaputala sam. 

   Podlaktio se i ozbiljno me pogledao. "Jesi li dobro?" 

   Klimnula sam. "Jesam, lepotane. Samo sam te gledala kako spavas." 

   Nasmesio se i nezno me poljubio. "Nema tu nista da se vidi, mila moja.", prormljao je. 

   Pocrvenela sam i zaklimala glavom. "Ima.", promumlala sam. 

   Izvio je obrvu. "Hoces li mi reci sta?", tiho je upitao. 

   Pocrvenela sam do korena kose. "Lep si kad spavas.", promrmljala sam. 

   Ponovo je spustio usne na moje, ali ovog puta u halapljivom poljupcu. "Samo dok spavam?", prormljao mi je na usnama. 

   Odmahnula sam. "Uvek.", prosaputala sam. 

   Slatko se zasmejao i nezno me poljubio. Produbljivao je poljubac sve dok mi se telo nije pocelo samop od sebe izvijati ka njemu. Privio ga je skroz uz sebe i pogledao me. "Moras biti mirna. Ne smes se ni mrdnuti, mila moja.", prodahtao je, uzeo ga u ruku i ubacio glavic u nju. Drhtala sam i spustila ruku na njegov obraz. "Vuce...", promucala sam, ali me je samo zahtevno poljubio.Drzao me je prikovanu uz sebe dok se polako pomerao, a stisak njegove ruke se svaki put postajao sve jaci. Na trenutak me je pogledao, a onda zavukao ruku izmedju nas, protrljao mi kliktoris i ja sam uz krik dozivela vrhunac. Glasno je zastenjao, izvadio ga i pao preko mene svrsavajuci. Milovao me je po kosi i cutao dok sam ga nezno mazila po ramenima. "Hocemo li da idemo da pijemo kafu?", nezno je upitao.
   Odmahnula sam glavom. "Ne zelim.", promrmljala sam.
   Namrstio se. "Sta je bilo?"
   Slako sam ga poljubila izmedju obrva. "Samo mi je lepo ovako.", prosaputala sam i pocrvenela.
   Nasmesio se. "I meni je, nemas pojma koliko.", tiho je rekao.
   "Vuce, sta ti je stric rekao juce?"
   Uzdahnuo je. "Da moje ponasanje prema tebi nije normalno, mila moja. Kao da to i sam ne znam,a li je drugacije kada ti to neko kaze. I nije normalno, Srno. Nije normalno da..."
   Uzdahnula sam. "Mozda nije, ali meni je lepo sa tobom.", promrmljala sam.
   Jace me je stegao. "Znam, ali ti ne zasluzujes da se ponasam prma tebi kao sto sam se poneo."
   "Zaboravi.", prosaputala sam i najneznije sto sam mogla ga poljubila.
   Ljubili smo se, mazili i tiho pricali sve dok neko nije pokucao na vrata. "Ustajte, stavio sam kafu.", progundjao je stric ispred.
   Uzdahnula sam. "Ne ustaje mi se.", progundjala sam.
   Slatko se nasmejao i nezno me gricnuo za vrat. "Ni meni, mila moja. Hoces da ostanemo jos pet minuta?"
   Odusevljeno sam zaklimala glavom. "Hocu, lepotane.", promrmljala sam.
   Mislim da smo ostali duze od pet minuta jer je stric ovog puta jace zalupao na vrata. "Jel mene cuo neko?", ljutito je zarezao.
   "Izlazimo.", Progundjao je Vuk, ustao iz kreveta i povukao me za sobom.
   "On kad zapne za nesto ne odustaje.", gundjala sam dok sam se oblacila.
   Vuk se nacerio. "To je tvoj omiljeni stric."
   Prevrnula sam ocima. "Kad tad ce biti zamenjen.", zarezala sam.
   Uzeo me je za ruku i smejuci se poveo me van. "Samo pretis, mila moja.", rekao je kroz smeh.
   Stric ga je pogledao. "Kome preti?"
   "Tebi, bices zamenjen.", rekao je cerekajuci se.
   Stric se nasmejao i povukao me u zagrljaj. "Zar svoga striku, mala?"
   Nasmejala sam se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Samo lupetam, striko. Ne bih te menjala nikada.", umiljato sam prela.
   Slatko me poljubio u teme. "Znam, mala. Hajde, sedajte pa da se dogovorimo nesto.", promrmljao je.
   Uzela sam svoju kafu, sela kraj Vuka i nepoverljivo ga pogledala. "O cemu?"
   "Gledaj, mala, mi imamo danas ceo dan obaveza. Ti neces ni mrdnuti iz kuce."
   Zabezeknuto sam ga pogledala. "Ceo dan da sedim zatvorena u kuci?"
   Klimnuo je. "Da,sedeces kuci.", zarezao je. "Jer kad ti izadjes ovaj se odmah razboli."
   Pocrvenela sam. "Izacicu sa drustvom..."
   "Ne, neces. Sedeces kuci ili sutra uvece ne ides sa nama."
   Narogusila sam se. "strice..."
  " Rekao sam sta sam imao. I?"
   Klimnula sam. "U redu.", progundjala sam.
   "Odlicno."
   "Miroslave, zasto bi ona..."
   Podigao je ruku. "Zacepi, zasto bi ona sedela kuci, a ovamo ces pobeci sa sastanka. Oticicemo da je vidimo kad zavrsimo i kraj."
   Vuk me je pogledao. "Zvacu te.", promrmljao je.
   Nasmesila sam mu se. "Vazi.", tiho sam rekla a onda pogledala u strica. "Ipak cu razmisliti da te zamenim.", ljutito sam rekla.
   Klimnuo je. "Slobodno. A sad brisi kuci, docicemo kad zavrsimo."
   "Sve je blize zameni.", promumlala sam Vuku, poljubila ga i ustala. "Do vidjenja.", nadmeno sam rekla i krenula ka vratima gde me je Vuk stigao.
   Obgrlio me oko struka i nezno me privio uz sebe. "Nemoj da se ljutis, mila moja.Videcu da skratimo.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se, pridigla se na prste i nezno ga poljubila. "Najbolji si. Idem dok se stvarno nije naljutio pa me sutra uvece ostavio kuci.", progundjala sam.
   Nasmejao se. "Povescu te ja.", promrmljao je i ponovo me poljubio.
   "Mala, ti jos nisi otisla?", zarezao je stric.
   Sklonila sam se od Vuka i mrko ga pogledala. "Idem.", rekla sam istim tonom i izasla na vrata.
   Cim sam usla u kucu mama se nakacila na mene. "Gde si ti do sada?"
   "Kod strica. Javio je stric tati..."
   "Tata, tata, stric, stric, sta sam ti ja?", zakrestala je.
   Prevrnula sam ocima. "Niko bitan..", bezobrazno sam rekla i dobila preko usta.
   "U svoju sobu, odmah."
   Slegnula sam ramenima i usla u sobu. "Dosta mi je vise svih. Da ne izlazim, pa sad cete tek videti dal cu da izlazim iz kuce ili ne. Ne mora nigde ni da me vodi, jebe mi se.", mumlala sam dok sam se presvlacila. Obukla sam se, izasla iz sobe i pogledala u mamu. "Idem napolje.", progundjala sam i uz tresak vratima izasla napolje.
   Duboko sam uzdahnula kada sam izasla iz zgrade, usla u bus i krenula ka gradu. Dok oni zavrse ja cu se lepo prosetati i odmoriti od svega, zadovoljno sam pomislila. Setala sam Knez Mihajlovom, razgledala izloge i palo mi je na pamet da odem u zoo vrt a zatim da prosetam celim Kalemegdanom. Usla sam u zoo vrt, setala, razgledala zivotinje, a onda sela u kafic i popila kafu. Kada sam zavrsila laganim korakom sam krenula ka Kalemegdanu. Najlepsa tvrdjava na svetu sa koje se pruza pogled na usce Save u Dunav i na deo Novog Beograda. Sela sam na zidic i gledala uzivajuci u predivnom danu. Zazvonio mi je telefon i pogledala sam. Ha, mama, e pa necu ti se javiti pa taman me ubila posle, progundjala sam sama u sebi. Nije prosao ni minut kada mi je telefon ponovo zazvonio.. Prevrnula sam ocima kada sam videla da je stric i isto tako ga ignorisala. Ni napamet mi nije palo da su mozda zavrsili ranije i dosli vec kod mene. Cim je stric prekinuo pozvonio je telefon. Vuk. Siroko sam se nasmesila i javila se. "Halo, lepotane?"
   "Gde si ti koji kurac?", stric je zagrmeo.
   Smracila sam se. "Kuci.", progundjala sam.
   "Ne lazi me, Srno. Kod tebe smo.", drao se ko Damnjanom Zelenko.
   Pocrvenela sam do korena kose i pozelela da propadnem u zemlju. Vuk je besan sad jos gore od strica, pomislila sam. "Na Kalemegdanu.", tiho sam rekla.
   "Mrdni odatle dok ne dodjem i ja cu te nalupati.", zarezao je i spustio slusalicu.
   Blago meni i mojoj pameti, tako mi i treba kada se ponasam ponekad kao da nisam normalna, mumlala sam sama za sebe gledajuci dole. Uzdahnula sam, zapalila cigaretu i gledala u pravac iz kojeg ce doci. Ubrzo sam ih videla kako idu prema meni i malo je falilo da potrcim u suprotnom smeru. "Sta sam ja tebi rekao?"
   Pocrvenela sam i pogledala u Vuka. Prisao mi je i pogledao me. "Sta se desilo?", tiho je upitao.
   "Vuce, znam da se ponasam kao..."
   "Nisam te pitao kako se ponasas, mila moja, vec..."
   "Sta se desilo? Sad cu ja da ti kazem, kao i uvek kad joj se nesto kaze..."
   "Nisam tebe pitao, vec nju.", Vuk mu je odbrusio. Ponovo me je pogledao. "Hoces li da mi odgovoris?"
   Klimnula sam. "Vec sam bila ljuta na strica, a onda me je mama izazvala cim sam usla u kucu i dobila sam preko usta.", promrmljala sam.
   Uzdahnuo je i nezno me zagrlio. "Razumem. Sta si radila ovde ceo dan?"
   "Nista, bila sam u zoo vrtu pa setala ovuda.", tiho sam promrmljala na njegovim grudima.
   "Srno, ne mozes samo tako da izadjes iz kuce i niko da ne zna kako. Pogotovo ne da odes u centar i..."
   "Dobro je, Miroslave. Pusti je sad.", Vuk je progundjao.
   "Strice, ovaj..."
   Nasmesio se i povukao me iz Vukovog zagrljaja pa uvukao u svoj. "Kazem ti to zato sto se brinem, mala, a ne zato sto hocu da te kontrolisem. Sto si se posvadjala sam majkom?"
   "Pitala je sta mi je ona, rekla sam niko bitan i dobila preko usta.", progundjala sam.
   "Jebote, Srno, zar stvarno ne mozes da skratis malo taj jezik. Kakva god da je, rodila te je.", progundjao je.
   "A volim ja nju, strice, samo..."
   Odmahnuo je glavom. "U redu, idemo sad da te vadimo iz kazne."
   "Sta mi to vredi kad ces me ti sutra ostaviti kuci.", progundjala sam.
   Vuk se nasmejao i nezno me uhvatio za ruku. "Neces ostati kuci, mila moja. Obecavam.", nezno je rekao.
   Stric ga je mrko pogledao. "Samo ti njoj povladjuj, uskoro necemo moci da izadjemo na kraj sa njom.", progundjao je.
   Vuk je izazovno podigao obrvu. "Ja cu moci.", promrmljao je.
   "Jebi se.", odbrusio je , usli smo u auto i krenuli ka kuci.
   Pokunjeno sam usla iza Vuka i strica u kucu. "Dzabe se krijes, Srno.", tata je zarezao. "Gde si bila?"
   "Bila je u parkicu, Aco, sa jos nekim klincima.", stric je mirno rekao.
   "Zasto se nisi javila majci na telefon?"
   "Igrali smo odbojku i dok sam ja stigla vec je bila prekinula.", promucala sam laz.
   Klimnuo je. "A sta si rekla majci?"
   Pocrvenela sam do orena kose. "Da je niko bitan.", promrmljala sam.
   "U redu. Narednih sedam dana si u kazni i da nisam cuo ni rewc, Srno.", zagrmeo je kada sam krenula nesto da kazem.
   Klimnula sam glavom. "Dobro.", promumlala sam, pokupila se i otisla u svoju sobu.
   Uskoro je neko tiho pokucao na vrata. Nisam se javila, ali su se ipak otvorila. Stric i Vuk su usli u sobu. "Sutra ides sa nama.", stric je nezno rekao.
   "Idem kurac, cuo si..."
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Hajde, mala, pa zar ne znas svog strica? Sredio sam to sa Acom, rekao sam mu da te njegove kazne mogu da uticu na sve osim na mene. Ti si moje dete i niko mi nece zabraniti da te vodim gde hocu.", arogantno je rekao.
   Nasmejala sam se i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si najbolji stric na svetu. Izvini, striko, ovo sam i tebi iz inata uradila.", prosaputala sam.
   Zagrlio me i poljubio me u teme. "Znam to, mala. Hajde, ti znas da tvoj stric tebe najbolje poznaje.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "Znam, striko. Hvala ti."
   "Nema na cemu, mala."
   Pogledala sam u Vuka. "Mislila sam da necete ni saznati za ovo.", promrmljala sam.
   Stric je prasnuo u smeh. "Prerano smo zavrsili, mala, a?"
   Pocrvenela sam do korena kose. "Tako nekako.", promumlala sam.
   "Pripazi na vrata.", promrmljao je Vuk.
   Stric je klimnuo, odvojio me od sebe i otisao do vrata, a Vuk me je povukao u zagrljaj. "Meni si se ipak javila.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se. "Prevario si me, sledeci put cu da razmislim pre nego sto se javim.", progundjala sam kao ljutito.
   Zacerekao se. "To je bila Miroslavljeva ideja, mila moja. Ali vecras ces mi se javiti, jel tako?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Znas da hocu.", prosaputala sam.
   "Znam, malena.", tiho je rekao, podigao mi glavu i poljubio me.
   Uzvratila sam mu, pridigla se na prste i uvukla ruku u njegovu kosu. "Hajde vas dvoje, ucice neko, jebote.", stric je zasistao.
   Vuk je podigao glavu, pogledao me i nezno me pomazio po usnici. "Zovem te cim dodjem kuci.", tiho je promrmljao, jos jednom me na brzinu poljubio pa me lagano odvojio od sebe. _"Hocemo li?"
   Stric je klimnuo, prisao mi i nezno me poljubio u teme. "Samo da znas da sam znao sta ces uraditi pa smo napravili malu pauzu.", rekao je cerekajuci se.
   Isplezila sam mu se. "Sve ti znas.", nasmejano sam rekla pa ga poljubila u obraz.
   Pomazio me je po kosi i njih dvojica su izasli van.
   Nasmejala sam se. Stvarno je oduvek znao sta cu da uradim i pre nego sto bih to i sama pomislila. Baba Verka kaze da je to zato sto je i on bio isto takav u mojim godinama. Zazvonio mi je telefon i ja sam se javila. "Molim,?", raspolozeno sam rekla. "Sta radis, mala?", isto tako raspolozeno me pita. "Ne pitaj.", rekla sam kroz smeh. Nasmejao se. "Da pogadjam?", razigranmo je upitao. "Ti si drugi od jutros koji bi se igrao pogadjanja. Imas tri pokusaja.", cerekala sam se. "Mislis na Vuka?", lukavo je upitao. "Jok, dalje." "Hm, znam, mislis na nesto pametno, za promenu.", zajebavao me. Vristala sam od smeha. "To se nece desiti. Imas jos jedan pokusaj.", smejala sam se. "Al mi posle moras reci istinu.", nagovestio je. "Pa ne znam, mala, smisljas kako da napravis neku pizdariju.", promrmljao je. Somak me je boleo od smeha. "Ne brini kad smislim prvi ces saznati.", podbadala sam. "Dobro, sad da cujem, sta radis?", radoznalo je upitao.- "Mirisem Vukovu majicu celo jutro.", posramljeno sam promucala. Zavristao je od smeha. "Mala, ti si totalno prolupala. Celo jutro?", grcaop je. "Jebi se.", progundjala sam. Jos jace se nasmejao. "Drogiraces se, crna mala.", nije prestajao da se cereka. "Bas lepo mirise.", promrmljala sam. "Ja vidim od jutros moja sinovica mirna ko bubica, ona se jadna drogirala pa i ne razmislja kao inace.", zajebavao je. Pocrvenela sam do korena kose. "Prestani.", zarezala sam. "A stvarno, mala, celo jutro?", nije prestajao da se gusi od smeha. "Jebi se, kud ti i rekoh. Mogla sam kao covek da te slazem.", gundjala sam. "Zar svog strica, mala? Nisam se skoro ovako slatko ismejao. Gora si bre od nekog derista." Pusila sam se sa svih strana. "Ko te jebe, samo se ti smej. Meni je lepo.", promumlala sam. "Pa naravno da ti je lepo kad si drogirana, vidis li zmajeve ili nesto slicno?" Isplezila sam se na slusalicu. "Bele miseve, striko." , ironicno sam rekla. sto je njega jos vise nasmejalo. "Imaju li Vukov lik?", cerekao se. "Jok, striko, mnogo mi nesto lice na tebe.", zarezala sam. Nije mogao da dodje sebi od smeha. "Jesi li ti lud ili pijan?", prasnula sam. "Ni jedno ni drugo, mala. Samo si mi ti smesna." "Blago meni. Sta ti radis?", promrmljala sam. "Evo sedim i odmaram malo. Ne znam vise kud udaram, ali mala, danas si mi popravila dan." Nasmesila sam se. "Makar nekome.", promrmljala sam. Uozbiuljio se. "Imas li nekih problema?", zabrinuto je upitao. Odmahnula sam. "Nemam, striko, nemoj da se brines.", nezno sam rekla. "Dobro, mala. Moram da idem. Voli tebe tvoj striko tako blesavu.", nezno je rekao. "I ja tebe, striko.", tiho sam rekla i on je spustio slusalicu. Uzdahnula sam, sledeci put bas i ne moras da mu sitrtljas, Srno, sama za sebe sam progundjala i ponovo se bacila na mirisanje Vukove majice.
   

Vecna ljubav 98

   Sisli smo ispred zgrade i stric me je pogledao. "Da li bi moja najbolja sinovica volela da provoza striku?", upitao je cerekajuci se.
   Odusevljeno sam poskocila. "Uvek, striko.", nasmejano sam rekla.

   Prasnuo je u smeh. "Nadam se da cemo zivi stici do tebe.", rekao je cerekajuci se.
   Isplezila sam mu se. "Ulazi unutra.", zacerekala sam se. Posedali smo u auto i ja sam ga pogledala. "Vezite se, polecemo.", rekla sam cerekajuci se.
   Mrko me je pogledao. "Ne zajebavaj se, mala.", zarezao je.
   Startovala sam motor i krenuli smo. "I, striko, sta kazes?", upitala sam kada smo se ukljucili na auto-put.
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Majstor si za volan, mala. Samo ako nas presretaci sretnu ne verujem da ce te bas tako hvaliti.", rekao je cerekajuci se.
   Prasnula sam u smeh. "Nisam previse presla brzinu, striko, umem ja i bolje. Da ti pokazem?"
   Zestoko je odmahnuo glavom. "Da ti nije palo na pamet.", zarezao je.
   Smejala sam se kao luda. "Hajde da stanemo negde i popijemo kafu. Ako imas vremena.", brzo sam dodala.
   Nasmejao se. "Za svoju sinovicu uvek imam vremena.", nezno je rekao.
   Stala sam kraj prve kafane i izasli smo iz auta i usli unutra. Strovalila sam se na stolicu i pogledala u telefon. Jedan, mali, kratki mail je bio tamo. Nasmesila sam se. Stric je uzvio obrvu. "Vuk.", tiho sam rekla.
   Prevrnuo je ocima. "Tek ste se rastali.", progundjao je.
   Slegnula sam ramenima. "Mozes li da ga nazoves samo na sekund, molim te.", zacvilela sam i zatreptala ocima.
   Uzeo je telefon, okrenuo i dao mi. "Kazi, Miroslave?", promrmljao je.
   "Nije Miroslav.", tiho sam rekla.
   "Devojcice moja. Jesi li dobro?", nezno je upitao.
   "Mhm, samo sam zelela da te cujem, a moj najbolji striko te pozvao.", gugutala sam.
   Slatko se nasmejao. "A imas li nesto da mi kazes?", umiljato je upitao.
   Nasmejala sam se. "Imam, volim te."
   "Reci to jos jednom.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se. "Volim te.", ponovila sam.
   "I ja tebe, malena. Previse.", tiho je rekao.
   "Znam."
   "Hajde, mila moja, zvacu te kad dodjes kuci, vazi?"
   Nasmesila sam se i klimula. "Vazi, lepotane.", prosaputala sam.
   "Volim te.", tiho je rekao i spustio slusalicu.
   Progutala sam suze i pogledala u strica. "Hvala, striko.", promrmljala sam i vratila mu mobilni.
   "Jesi li uvek ovakva?"
   Nasmesila sam mu se. "Ne brini, striko, samo svaki put pozelim da ostanem jos malo sa njim.", promrmljala sam.
   "Koliko je to malo?"
   Slegnula sam ramenima. "Zauvek?", promrmljala sam i nacerila se.
   "Mala, uozbilji se.", zaerezao je.
   Uzdahnula sam. "Ozbiljna sam, striko.", progundjala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Ne znam sta da ti kazem, mala.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "U redu je, striko. Sve ja razumem. Ne brini.", nezno sam rekla.
   Uzdahnuo je i klimnuo glavom.  Popili smo kafu i nastavili put dalje. "Mogla bi malo da usporis.", zarezao je kada smo usli u krivine.
   "Daj, striko. Pa ja ovaj put znam napamet. Mogla bih i vezanih ociju ovuda da vozim.", cerekala sam se.
   Prevrnuo je ocima. "Gledaj makar u put, a ne u mene. I ne cerekaj se.", zarezao je.
   Vristala sam od smeha. "Ne boj se, striko, jos se meni zivi. Mislim da bi bilo steta ne iskoristiti makar jos koji sastanak sa Vukom."
   Pogledao me je kao da sam sisla sa uma. "Sastanak sa Vukom? Pa ti nisi normalna.", progundjao je.
   Zestoko sam zaklimala glavom. "To smo odavno utvrdili."
   "Blago meni.", promrmljao je.
   Ubrzo smo stigli ispred moje kapije. "Eto, dovezla sam te zdravog i pravog.", rekla sam smejuci se.
   Povukao me je u zagrljaj i poljubio me u teme. "Jednu stvar shvati, ne bojim se za sebe, mala, vec za tebe.", tiho je rekao.
   Snazno sam ga zagrlila. "Znam, striko. Ali se ja bojim za tebe. Ne vodis racuna o sebi. Previse radis, pijes..."
   Stegao me je toliko da sam mislila da ce me udaviti. "Ne brini se za svog striku, mala. Obecavam ti da cu biti dobro. To moras da brines o sebi. U redu?", nezno je upitao.
   Klimnula sam. "I o tebi i Vuku. Posto samio ne brinete za sebe.". progundjala sam.
   Prasnuo je u smeh. "Ti si blesava, mala. Slusaj, vodi racuna o sebi i to je sasvim dovoljno za nas dvojicu. Jel to u redu?", nezno je upitao.
   Uzdahnula sam. "Dobro, ali i meni ce biti dobro ako vama bude dobro.", zarezala sam.
   Nasmesio se. "Znam, mala. Nemoj da brines.", promrmljao je.
   Klimnula sam. "Pokusacu. Volim te, striko.", tiho sam rekla.
   "I ja tebe, mala. Hajde, ispadaj.", prosaputao je.
   Klimnula sam, poljubila ga u obraz i izasla iz auta. Nisam imala snage da mu kazem ni cao...
   Posedali smo u auto i krenuli nazad za Beograd. Vuk je seo pozadi sa mnom i privukao me skroz uz sebe. "Miroslave...", poceo je.
   "Sta, Vuce? Sta?", zarezao je. 

   "Striko, nemoj da se ljutis na..." 

   "Mala, zacepi! Preterao je! Ponasa se kao budala, Kiza je..." 

   "On je budala!", progundjala sam. 

   Uzdahnuo je. "Mala, gledaj, Kiza nije los momak, ali ova tvoja budala..." 

   "Znaci on je budala, ali Kiza nije los momak. Super!", besno sam rekla.

   Vuk me je jace stegao i nezno me poljubio. "Nemoj da se svadjas sa stricem, mila moja. U pravu je, poneo sam se kao pravi idiot.", nezno je rekao. 

   Odmahnula sam glavom. "Nije u pravu. Ti si..."
   Spustio je ruku na moje usne. "U pravu je. Izvini, Miroslave.", tiho je rekao.
   Stric ga je besno pogledao na retrovizor. "Meni nema potrebe da se izvinjavas, Vuce, vec njoj. Ona je ta koja mora da trpi tvoje ispade ljubomore. Ona je ta koja je popusila paklu cigareta misleci da si ti ljut na nju. Ne ja.", zarezao je.
   "Strice, nemoj..."
   "Dosta, mala. Nemoj ti meni nemoj. To nije normalno i..."
   "U pravu si. Nije, mozes li..."
   "Ne, Vuce ne mogu. Mala ide kuci.", besno je rekao.
   Pogledala sam u Vuka i nezno ga pomazila. "Izvucicu se iz kuce kasnije i doci kod tebe.", prosaputala sam mu na uvo.
   Klimnuo je glavom, osmehnuo mi se i nezno me poljubio. Ostatak puta smo proveli u tisini. Vuk me je cvrsto drzao uz sebe i nezno mazio. "Hajde, mala, ispadaj. Mi idemo da nesto zavrsimo i..."
   Mrko sam ga pogledala. "Naravno, sa zadovoljstvom.", cinicno sam rekla i izletela iz auta. Usla sam u kucu besna kao ris. "Stigla sam.", progundjala sam kada sam usla unutra. 

   "Jel sve u redu, cero?", tata me je zabrinuto upitao. 

   Klimnula sam glavom. "Jeste, tajko, samo sam umorna. Stric me je sinoc nakon vecere vodio u provod. Idem malo da odspavam." 

    Klimnuo je, iako sam videla da mi ne veruje. Usla sam u sobu i bacila se na krevet. Taman sam bila zaspala kada mi je zazvonio telefon. "Molim?", pospano sam promrmljala. 

   "Kad mozes doci kod mene?", Vuk je tiho upitao. 

   "Za petnaest minuta sam tu." 

   "Cekam te, mila moja.", prosaputao je i spustio slusalicu.
   Iskocila sam iz kreveta i na brzinu se obukla. "Tajko, mogu li malo da izadjem sa drustvom?", tiho sam upitala tatu kada sam usla u trpezariju.
   Klimnuo je. "Mozes, cero, ali sto prvo ne sednes da jedes? Gde zuris toliko?"
   Nasmesila sam mu se. "Kupicu nesto napolju. Nisam ih odavno videla. Molim te.", zacvilela sam.
   Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Dobro, dobro, idi.", progundjao je.
   Izletela sam iz stana i potrcala kao bez duse ka Vukovoj kuci. Cekao me je na klupici ispred. "Stigla sam.", promrmljala sam i sela do njega.
   Pogledao me. "Jesi li dobro?", tiho je upitao.
   Nasmesila sam mu se. "Naravno da jesam. Sta je problem?"
   "Miroslav je danas bio u pravu, mila moja. Trebalo je da se lepo provedes, da ti bude lepo, a ne da sedis u sobi, kidas se i..."
   Ustala sam sa klupice i stala ispred njega. "Zasto mislis da mi nije bilo lepo?", tiho sam upitala.
   "Daj, Srno, ne zajebavaj me! Sedela si u sobi, kidala se i jos trpela moje nerazumno ponasanje. Sta tu moze da bude lepo?", zarezao je.
   Uzdahnula sam. "To sto sam bila uz tebe.", prosaputala sam.
  "Malena..."
   "Ako ti je sve dosadilo samo treba da kazes.", promrmljala sam na rubu placa.
   Zabezeknuto me pogledao, a onda je skocio sa klupice, podigao me u narucje i poneo ka svojoj kuci. Spustio me je na kauc i legao preko mene. Netremice me je gledao u oci. "Nije mi dosadilo. Ali sam ti upropastio..."
   "Nisi, Vuce. Zaista mi je bilo prelepo. Kunem ti se.", tiho sam dodala.
   Nezno me je pomazio spoljasnom stranom prstiju po obrazu i jos neznije poljubio. Ovila sam mu ruke oko vrata, uvukla jednu saku u njegovu kosu i uzvracala mu. Poljupci su mu postajali sve strastveniji, dok su mu ruke nemirno lutale po meni. Spustio je usne preko moje brade i nezno me ljubio po vratu. Zavukao je ruke pod moju majicu, prevukao majicu preko moje glave i bacio je na stranu.Pogledao me u oci, a onda spustio glavu na moje grudi. Ljubio ih je nezno, a onda zavukao ruku iza mene, otkopcao mi brus i skinuo ga. Nezno je zasisao jednu kada je neko zazvonio na vrata. Podigao je glavu i prevrnuo ocima. "Miroslav.", progundjao je.
   "Ne zelim da zna da sam ovde. Dosta mi je lekcija, pridika i..."
   Spustio je prste na moje usne i odmahnuo glavom. "Brine se, mila moja. Hajde..."
   Tvrdoglavo sam odmahnula glavom. "Ne, necu.", zarezala sam.
   "Hej, pogledaj me. Obecavam da necu dozvoliti da ti drzi lekciju.", nezno je rekao.
   Klimnula sam. "U redu.", promumlala sam.
   Slatko se nasmejao, nezno me poljubio, pa uhvatio moj brus i majicu i navukao mi ih. Ponovo me pogledao i poljubio me. "Obecavam.", tiho je rekao i otisao da otvori vrata.
   Stric je nekoliko sekundi kasnije stajao ispred mene besan kao ris. "Da li si ti normalna? Sta radis to, mala? Hoces li da..."
   "Dosta je, Miroslave! Ostavi je na miru. Ja sam je pozvao kod mene.", Vuk je zagrmeo.
   "Zasto mi se nije javila? Za..."
   "Zato sto nisam htela. Zelela sam da budem sama sa Vukom.", zakreketala sam.
   "Mala, znas da nije..."
   "Briga me.", progundjala sam.
   Uzdahnuo je i seo do mene na kauc. "Preterao sam i ja danas. Slusaj me, mala, ti si moje dete, a znam koliko Vuk ume da bude...."
   "Sta? Rekla sam ti vec danas. Nisam te slagala, strice.", prosaputala sam.
   Klimnuo je. "Znam. A ni ja nisam imao prava da se mesam niti da se onako ponesem prema Vuku kad si otisla."
   Nakostresila sam se. "Kako?", zarezala sam.

   "Nije vazno." 

   Pogledala sam u Vuka. "Jeste, vazno je." 

   Kleknuo je kraj mene i nezno me pomazio. "Nije, mila moja. Samo je zabrinut za tebe, ti znas da te stric voli i..." 

   "Volim i ja njega, Vuce, ali..." 

   Slatko me poljubio. "Onda se pomiri sa stricem. Zbog mene. Hoces li?", nezno je upitao. 

   Uzdahnula sam i klimnula. "Hocu. Strice, sve sto sam ti danas rekla je istina.", tiho sam rekla.
   Nasmesio se i zagrlio me. "Znam da jeste, mala. Vuce, nisam imao prava da danas..."
   Vuk je odmahnuo glavom. "Nije vazno. Razumem.", promrmljao je.
   "Hajde, idemo kod mene, a ja cu javiti Aci da ce mala prespavati kod mene.", promrmljao je.
   Pogledala sam u Vuka. "Krenuces sa nama?"
   Nasmesio se i klimnuo glavom. "Hocu.", tiho je rekao.
   Ozareno sam se osmehnula. "Super, hocemo li da krenemo?"
   Stric je odmahnuo glavom. "Prvo hocu da popijem viski. Vas dvoje cete mene u ludaru da smestite.", progundjao je.
   Vuk je sipao svima troma po viski, seo na kauc i privukao me uza sebe. Otpila sam gutljaj. "Ne volim kad se ljutis na mene.", tiho sam rekla.
   "Mala, ti znas da se ne ljutim na tebe. Ti si moja najbolja sinovica, samo sam previse zabrinut. Iako znam da nemam zbog cega. Vuk je castan i dobar covek.", tiho je rekao.

   Klimnula sam glavom. "Jeste, striko. Najbolji.", promrmljala sam. 

   Prasnuo je u smeh. "Imas srece što je luda na mene.", rekao je smejuci se. 

   Vuk se nasmesio. "Veruj mi da znam.", tiho je rekao. 

   Mrko sam pogledala u obojicu. "Luda ili ne, to je istina." 

   "Hajde, idemo kod mene.", rekao je stric kada je popio viski. 
   Ubrzo smo bili u stricevom stanu. "Ja, ovaj, spava mi se.", promrmljala sam.
   Stric je klimnuo, zagrlio me i poljubio me u teme. "Idi i odmaraj. Nisi vise ljuta na mene?"
   Nasmejala sam se, pridigla na prste i slatko ga poljubila u obraz. "Naravno da nisam, striko. Ti si moj omiljeni striko. Ne mogu ja dugo biti ljuta na tebe.", umiljato sam zaprela.
   Nasmejao se, odmahnuo glavom i jos jace me zagrlio. "Znam, hajde idi da spavas.", nezno je rekao.
   Klimnula sam i otcupkala u sobu. Raspremila sam se i legla u krevet kada je Vuk usao u sobu. Raspremio se, legao kraj mene i nadlaktio se. "Sta ti je rekao stric danas?", tiho sam upitala.
   "Nije vazno, mila moja. Hajde da ne pricamo o tome, mislim da imamo pametnija posla.", promrmljao je i spustio usne na moje. Zadrhtala sam, privila se uz njega i uzvracala mu. Rezao je i cvrsto me privijao uz sebe. "Malena, malena, moram da te osetim. Hoces li biti mirna, mila moja?", promuklo je upitao. Klimnula sam glavom gledajuci u te prelepe oci. "Obecavam.", promrmljala sam. Prevrnuo me je na ledja i legao preko mene. Bila sam van sebe zbog njegove tezine na meni. Bilo je tako dobro. Nasmesio mi se, drhtavom rukom presao preko mog lica a onda ga stavio na moj ulaz. Lagano ga je gurnuo unutra. Zacvilela sam i pokusala da izvijem kukove ka njemu. "Obecala si.", prosiktao je. "Izvini.", prosaptala sam. "Nemoj.", promrmljao je i navalio na moje usne. Ljubio me je, stezao uz sebe i sasvim lagano se pomerao. Milovala sam ga po ledjima i sve vise je podrhtavao dok smo tiho stenjali i ljubili se. "Vuce...", tiho sam kriknula, izvila se ka njemu i dozivela vrhunac. Kriknuo je i strovalio se preko mene dozivljavajuci sopstveni vrhunac. "Nikad vise nemoj da pomislis da si mi dosadila.", prosaputao mi je u vrat.
   Jace sam ga stegla. "Nisam to mislila, Vuce. Vec da ti je dosadilo to sto je sve ovako.", tiho sam prosaputala.
   Uzdahnuo je. "Nije. Nije lako, ali vredi.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se."Vredi.", prosaputala sam.
   Podigao je glavu i pogledao me. "Vredi, mila moja. Hajde sada, vreme je da spavas. Premorena si, sigurno.", nezno je rekao.
   "Hoces, hoces li ostati tako?", upitala sam i pocrvenela do korena kose.
   Nasmesio se i klimnuo. "Hocu.", tiho je rekao, jace me stegao i spustio glavu na jastuk kraj moje. Okrenula sam glavu ka njegovoj, dodirnula njegov nos svojim i sklopila oci.
   Zvono telefona me je prenulo iz razmisljanja. "Molim?", umiljato sam se javila. "Sta radis, mila moja?", nezno je upitao.  Nezno sam se osmehnula. "Ono sto uvek radim, mislim na tebe, Vuce.", prosaputala sam. "I ja na tebe, mila moja. Sve sto sam zeleo je da ostanes kraj mene danas.", promrmljao je.  "Znam, lepotane. I ja sam, znas to.", tiho sam rekla. Slatko se nasmejao. "Znam da jesi, mila moja. Znas sta?", nezno je upitao. "Sta?", radoznalo sam upitala. "Doci ce dan kada neces morati. Znam da ce doci.", tiho je rekao. Uzdahnula sam. "Nadam se. Samo da se uvucem u tvoj zagrljaj i zaspim. Da se ujutru probudim kraj tebe.", promucala sam. "Doci ce. a onda cu ustati ujutru, skuvati ti kafu i doneti ti u krevet.", prosaputao je. Nasmesila sam se. "A onda bi vodili ljubav.", promrmljala sam. Zacerekao se. "Bi, mila moja. A onda bi ti doneo dorucak u krevet, pa vi vodili ljubav, pa rucak, pa veceru, a u međuvremenu bi vodili ljubav.", cerekao se. Prasnula sam u smeh. "Jel bi istajali kad iz kreveta?", upitala sam smejuci se. "Naravno da bi, do wc-a i nazad.", promrmljao je. Uzdahnula sam. "Da li si ikada pomislio na to kakav bi nas zivot bio da je sve bilo u redu?", tiho sam upitala. "Jesam, hiljadu puta. A ti?" Nasmesila sam se. "Mhm, i ja. Zamisljala sam te uz sebe, kako se budim ujutru kraj tebe, lezem kraj tebe. Sve one sitnice i velike stvari kroz koje bi prosli i znas li do kakvog sam zakljucka dosla?", upitala sam. "Ne, kakvog?", radoznalo je upitao. "Da bih bila najsrecnija zena na svetu. Imala bih svog savrsenog muskarca kraj sebe i nista mi vise ne bi trebalo.", promrmljala sam. Cula sam dubok i tezak uzdah. "A ja svoju savrsenu devojcicu. Sve je trebalo da bude drugačije.", bolno je rekao. "Znam, nije nam bilo sudjeno, lepotane.", tiho sam rekla. "Nije.", prosaputao je. "Necemo vise o tome, lepotane. Samo oboma bude teze.", zacvilela sam. "U pravu si. Hoces da se opustis malo uz svog Vuka?", umiljato je zapreo. Prasnula sam u smeh. "Uvek, lepotane moj.", umiljavala sam se. I jesmo, opustili sam se uz svog Vuka. Zaspala sam u mislima u njegovom narucju. 

Vecna ljubav 97

   Bila sam sprema dva sata pre dogovorenog vremena. Nisam mogla da docekam da vidim svog striku i Vuka. Sat vremena ranije Minjino auto je stalo ispred moje kuce. Skocila sam sa stolice i izletela kroz kapiju. Usla sam u auto i bacila se stricu oko vrata. "Kreci.", veselo sam rekla.
   Nasmejao se, okrenuo auto i krenuli smo za Beograd. "Kako si, mala?", tiho je upitao.
   Nacerila sam se od uva do uva. "Danas odlično, striko. Kako si ti? Kako je Bojan?"
   Uzdahnuo je. "Dobro je, Srno. Slusaj, mala, sad cemo da sednemo negde i porazgovaramo. I ne gledaj me tako, zato sam dosao ranije."
   Klimnula sam. "U redu, striko. Sta se desava? Sta nije u redu?", zabrinuto sam upitala.
   "Ti nisi u redu, mala. Pricaj."
   Spudtila sam pogled. "Nemam sta, striko. To je sve bilo. Proslo je.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Nije, juce sam video da nije proslo, samo se kontrolises.", progundjao je i stao u prvu kafanu na koju smo naisli. Usli smo unutra, seli za sto i konobar je dosao. "Sta ces da jedes?", nezno je upitao.
   "Nista, striko..."
   "Onda te vracam kuci. Pogledaj se, mala, svaki put kad te vidim ti si sve mrsavija. Sta ces da jedes?", tvrdoglavo je ponovio.
   "Bilo sta.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Dve duple pljeskavice, dva dupla viskija i dve kafe."
   Zabezeknuto sam gledala u njega. "Jesi ti lud? Ne mogu..."
   "Mozes i hoces, inace ides pravo kuci.", zarezao je.
   Klimnula sam. "Dobro, dobro, pojescu."
   "Naravno da hoces. A sad da cujem, sta se desilo preksinoc?"
   Pocrvenela sam. "Samo sam sanjala, striko. Ustala sam, sklonila se u dnevni boravak i plakala kada mi je Vuk poslao mail. Nazvao me je i kad je cuo sta se desilo okrenuo me video.", prosaptala sam.
   Uzdahnuo je. "Moramo da porazgovaramo o svemu, mala. I o onome sto je bilo i o ovome sad.", tiho je rekao.
   "Ne moramo o onome što je bilo. To je prošlost, striko i..."
    Odmahnuo je. "Sve dok te muci u sadašnjosti, nije prošlost, mala. Slusaj me, da sam znao, sve bih drugacije uradio, mala. Malo je falilo onda da odustanem od svega, ubijala me je tvoja bol, ali onda si se jednostavno povukla i pomislio sam da prolazi. Meni si uvek sve pricala i..."
   "Kakve je svrhe imalo da ti pricam, kad si rekao da ga ne mozes vratiti?"
   Sklonio je pogled. "Mogao sam, mislio sam da je tako najbolje za tebe. Srno, i da sam popustio, ne bi imala nikakvu budućnost sa njim. I dalje bi imala samo ovo, samo sto ne bi imala svoju porodicu. Život bi ti prosao u cekanju.", promrmljao je.
   "Mislim da sam ja trebala da odlucim u cemu ce mi proci život.", progundjala sam.
   Mrko me pogledao. "Mogla si da odlucis, odlucila si da se udas."
   "Jesam, koga da cekam? Coveka kojem ne mogu da cujem ni glas, kojeg ne mogu da vidim? Da je samo nazvao, samo jednom da je nazvao i rekao cekaj, cekala bih dok sam ziva. I nemoj da me gledas tako, to bi bio moj izbor. Ovako imam osecaj da ste vas dvojica izabrali umesto mene. ", zarezala sam.
   "Slusaj, kad vidim da patis, zao mi je sto sam tako postupio, al kad te zamislim samu i kako cekas i camis, nije. S' jedne strane, u pravu si, trebalo je da pustim da sama odlucis, s' druge, da jesam, nisam siguran na sta bi to sve izaslo.", promrmljao je.
   Uzdahnula sam. "Nisam vise ni sama pametna, striko. Na kraju krajeva, to vise nije ni bitno. Vreme da vratimo ne mozemo, glupo je uopste i pričati o tome sta bi bilo da je bilo drugačije.", tiho sam rekla.
   Klimnuo je. "U pravu si, ali hocu da znas da nisam bezosecajni gad koji te je lako pustio da patis, samo, pa..."
   Nasmejala sam se, ustala sa svog mesta, sela mu u krila i zagrlila ga. "Znam da nisi , striko. Ti si moj najbolji stric.", umiljato sam rekla.
   Poljubio me je u teme. "Izvolite.", konobar je ljubazno rekao, spustio tanjire, solje i case sa viskijem pa se okrenuo i otisao.
   Vratila sam se na svoje mesto, podigla pljeskavicu i zagrizla je. "Nigde jos nisam jela pljeskavice kao u kraju što su.", promrmljala sam.
   Prasnuo je u smeh. "U kraju je sve najbolje, a?"
   Slegnula sam ramenima. "Nekada je bilo. Od restorana do ljudi. Sad ne znam, odavno nisam bila tamo, predpostavljam da ne bih nista ni nasla.", promrmljala sam.
   "Daj, Srno, nisu preko sveta..."
   "Najbolje je da ne pričamo o tome. Jos ne mogu da svarim i oprostim im sto su to uradili.", zarezala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Shvati samo jednu stvar, bili su uspaniceni. Seti se sebe i svog ponasanja, jebote. Zeleli su da zaboravis i..."
   "Ma da, a inace se secanja brisu kad se preselis, magicno nestanu.", zajedljivo sam rekla.
   Uzdahnuo je. "Ma, zabole me kurac, slobodno se ljuti na njih, bolje nego na mene.", rekao je i nacerio se.
   Nasmejala sam se. "Budalo. Hajde, brze to malo jedi, Vuk me ceka."
   "Polako, mala, imamo vremena. Strikino,  Dragan kaze da ti je muz dobar covek, da te voli, da..."
   Smracila sam se. "Jeste, ali nemoj da mislis da je savršen. Dragan preteruje, kao po obicaju.", progundjala sam.
   Izvio je obrvu. "Niko nije savršen, mala. Ne znam sta ocekujes da bi po tebi bio savršen, ali..."
   "Ma daj strice, oni svi misle da jeste, al jebote, nije."
   "Ili mu ti sad trazis mane i gde ih nema."
   Nakostresila sam se. "Ne radim to! Samo sam realna. Sam si rekao niko nije savršen."
   "Mhm, kako ti kazes."
   "Sta hoces da kazes sa tim? I nemoj da mi kazes nista, znam ja to tvoje i vise nego dobro."
   Skupio je oci i pogledao me. "Niko nije savrsen, Srno?"
   Pocrvenela sam. "Retki su savrseni.", promrmljala sam.
   "Da oni najpametniji i najbolji na svetu koji su uvek i za sve u pravu."
   Jos jace sam pocrvenela. "Tako nekako."
   Klimnuo je. "Da si sa njim, mislis li da bi ti ovo danas uspelo?"
   Mrko sam ga pogledala. "Ne bi mi ni trebalo, strice."
   "U redu, to stoji." , promrmljao je.
   Nasmejala sam se. "Ponekad stvarno ne razmišljaš, striko."
   "Bitno da ti razmisljas, mala. Hajde da krenemo, gospodin savrseni i za sve u pravu ceka.", progundjao je.
   Prasnula sam u smeh. "Ludaku. Nije on kriv, a ni ja, sto se tako savrsen rodio.", cerekala sam se.
   Vristao je od smeha. "Nisi ni ti kriva sto si se corava i luda rodila.", gusio se od smeha.
   Uputila sam mu nadmen pogled. "Genetika, strice, to sam pokupila od tebe."
   "Ista si ti svoj striko.", ponosno se nacerio.
   Nasmejala sam se i propela se na prste pa ga poljubila u obraz. "Naravno da jesam. Ja sam tvoje dete."
   "Jesi, mala, moje prvence.", nezno je rekao, posedali smo u auto i krenuli dalje.
   "Docices posle, zar ne?", upitala sam kada smo stali ispred Minjine zgrade.
   Uzdahnuo je i klimnuo. "Docicu, mala, ja cu te i vratiti nazad. Mada se onom konju nece bas svideti, danas mi se nije ni javio na telefon.", progundjao je.
   Nasmejala sam se i poljubila ga u obraz. "Nemoj da brines, pricacu ja sa Vukom. Odljutice se, imam ja svoje metode.", zacerekala sam se.
   Nakostresio se. "Ne zelim da znam te tvoje metode."
   Vriskala sam od smeha. "Dobro, striko, mada je bitno da su ucinkovite. Idem, vidimo se posle.", promrmljala sam, poljubila ga i izasla iz auta. Potrcala sam uz stepenice i tiho usla u stan. Htela sam da ga iznenadim. Privirila sam u dnevni boravak i zatekla ga kako zamisljeno sedi na fotelji prekrstenih nogu i sa casom viskija u rukama. Prisla sam mu, stavila mu sake preko ociju. "Pogodi ko je.", tiho sam rekla.
   Nezno ih je uhvatio, sklonio sa svojih ociju i na obe spustio po poljubac pa me povukao u krila. "Stigla si.", promrmljao je i spustio usne na moje.
   "Nisi me cuo kad sam usla.", tiho sam prosaputala kada mi je pustio usne.
   Odmahnuo je. "Nisam, mila moja.", tiho je rekao.
   "Sta te muci, Vuce?", nezno sam upitala.
   Nasmesio se i nezno me pomazio po obrazu. "Posle cemo o tome, vazi? Nedostajala si mi i sve sto sad zelim je da te ljubim, dodirujem i vodim ljubav sa tobom.", promuklo je rekao i zavukao ruku pod moju majicu. Zacvilela sam mu na usnama, obgrlila ga oko vrata i zestoko mu uzvratila. Skinuo mi je majicu, odbacio je, za njom je otisao i moj brus, a onda je spustio sake na moje grudi i nezno ih zaligivao palcevima. Gledali smo se u oci, spustila sam ruke na kraj njegove majice na brzinu je skinula pa je on vratio sake na moje grudi. Nasmesila sam mu se i spustila usne na njegove. Ljubili smo se kao da nam zivot zavisi od toga, a onda me je malo pridigao, otkopcao mi pantalone i sa sve gacicama ih svukao sa mene. Ustala sam iz njegovih krila i  otkopcala mu farmerke. "Digni guzu, lepotane.", nezno sam rekla. Nasmesio se podigao malo guzu i ja sam ga skinula. Spustila sam usnice na njegov ud i lagano ga ljubila. Podigao me, naterao me da ga opkoracim i jednim brzim pokretom se zabio u mene. "Posle, mila moja.", promrmljao je, povukao me na sebe i zestoko me poljubio. Zabijao se mahnito, prepuno potrebe i zelje. Glasno sam mu stenjala na usnama, zarivala mu nokte u ledja i s vremena na vreme ga lagano grizla za usnicu. "Vuce...", procvilela sam i uz vrisak dozivela vrhunac. "Moja si, malena, moja.", zarezao je i uz glasno stenjanje svrsio duboko u meni. Pala sam mu na grudi jedva dolazeci do daha. Dahtao je i snazno me privlacio uz sebe. Kada se smirio, ustao je i poneo me na krevet. Nezno me je spustio, legao preko mene i pogledao me. "Kako se osecas, mila moja?"
   Nasmesila sam mu se. "Sad sam odlicno, lepotane. Ali tebe nesto muci. Sta, duso?", nezno sam upitala.
   "Ljut sam, malena. Ljut sam na ceo svet. Na Miroslava, na sve. Patila si, zelela si me kraj sebe. Sve je moglo biti drugacije. I bilo bi.", prosaputao je.
   Uzdahnula sam. "Znam, samo si trebao reci da te cekam. Znas da bih."
   Klimnuo je. "Znam da bi. Malena, bez Miroslava nista ne bi od ovoga bilo moguce, on to ne bi dozvolio onda. Razumem ga, ali ko je razumeo mene. Previse sam ljut zbog mnogih stvari, zbog tvojih suza, zbog mog bola, zbog..."
   Spustila sam ruku na njegove usne. "Nemoj. Zeleo je samo najbolje. Vreme ne mozemo da vratimo, Vuce, ne mozemo da promenimo ono sto se desilo, mozemo samo da cuvamo ovo sto sad imamo i ono sto smo imali svo ovo vreme.", nezno sam rekla.
   "Nismo imali nista.", prasnuo je. "Samo tugu, nesanicu i secanja."
   "A ljubav?", tiho sam upitala.
   Spustio je celo na moje. "Najvecu.", prosaptao je.
   "Onda nemoj. To je jedino bitno. Vuce, krivi su drugi, al krivi smo i mi.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je. "Ti nisi..."
   Klimnula sam. "Jesam, mislila sam proci ce, mislila sam nestace, mislila sam nacicu nekoga slicnog tebi. Zavaravala sam sebe, Vuce. Nikada niko nece biti ni blizu tebe. Nikada."
   "Malena, nisi mogla cekati nekoga ko nece doci i..."
   "Trebala sam, nisam smela da dozvolim da ignorisem ono sto sam duboko u sebi nesvesno gajila. Ali, nisam mogla da podnesem bol vise, lakse mi je bilo tako.", procvilela sam i zaplakala.
   Cvrsto me je zagrlio. "Nemoj plakati, slusaj, u pravu si, ne mozemo da promenimo prošlost, ali cuvacemo ovo sto sad imamo. I ljubav. Nemoj, molim te.", saputao je grcevito me grleci.
   "Volim te, Vuče.", zacvilela sam.
   Povukao me za kosu i naterao da ga pogledam. "Volim te, Srno. Volim te.", prosaputao je i nezno me poljubio.
   Uzvratila sam mu. "Nista mi vise nije bitno, samo to. Nemoj da se ljutis ni na koga. Mozda je ovako moralo da bude, molim te.", tiho sam rekla.
   Nasmesio mi se. "Necu, obecavam. Ali i tebe isto boli."
   Klimnula sam. "Boli, ali prodje sve kad ti cujem glas, prodje sve kada se nadjem u tvome narcju, prodje sve kada mi kazes da me volis. Hm, jesi li mi doneo majicu?"
   Nasmejao se. "Jesam, nalazi se tamo negde medju razbacanom odećom.", zacerakao se.
   Snazno sam ga zagrlila. "Tako cu uvek moci da osetim tvoj miris."
   Poljubio mi je vrat jednim brzim, slatkim poljupcem, a onda je zarezao kada sam tiho zacvilela i nastavio je da me ljubi. Sisao mi je grudi, nezno prstima prelazio po njoj i tiho cvileo. Izvila sam kukove i navukla se na njegove prste. Izvukao ih pa ih ponovo vratio unutra. "Secas li se, mila moja?", promuklo je upitao. Zestoko sam zaklimala glavom. "Secam se svakog prelepog trenutka koji sam provela kraj tebe.", prodahtala sam. Izvadio ih je, stavio ga na moj ulaz i nezno uvukao samo glavic u nju. "A ovoga?", prodahtao je. "Svega, kroz sve sam prosla bezbroj puta.", promucala sam. Nasmesio se. "I ja sam, mila moja. Kroz snove, kroz secanja.", prosaputao je i zestoko se nabio. Spustio je usta na moja i mrvio ih. "Ovo je sve sto sam zeleo.", promrmljao je. Ljubili smo se, stezali jedno drugo i vodili ljubav. Vrisnula sam kada me je samleo vrhunac. "Prelepa moja.",promrmljao je, zabio se duboko i svrsio. Srusio se preko mene i zagrlio me najsnažnije sto je mogao. "Trebalo je da ovo bude nasa svakodnevnica.", promrmljao je.
   Nasmesila sam se. "Mnogo toga je trebalo da bude nasa svakodnevnica.", setno sam rekla.
   "Jeste, trebalo je, mila moja. Hoce li Miroslav doci danas?", tiho je upitao.
   Klimnula sam. "Hoce. Smeta li ti?"
   Podigao je glavu i odmahnuo. "Ne smeta mi, ionako mu dugujem izvinjenje. Danas nisam hteo ni da mu se javim na telefon, a juce sam mu spustio slusalicu."
   Prasnula sam u smeh. "Vuce, nije vam to prvi put.", rekla sam smejuci se.
   Nasmejao se. "Nije, mila moja, ali bukvalno sam svu krivicu svalio na njega. On nije glup, malena, shvatio je."
   Uzdahnula sam i nezno ga poljubila. "Razumece, Vuce. Hajde, nemoj da se sikiras vec me samo poljubi.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se zasmejao i lagano me polizao po usnama a onda me zestoko poljubio. "Stvarno si savrsena."
   Smejala sam se kao blesava. "Stric kaze da ne postoje savrsene osobe."
   Prevrnuo je ocima. "Tvoj stric, a moj najbolji prijatelj je budala. Postoji jedna savrsena osoba, a to si ti."
   Poljubila sam ga i oborila ga na ledja pa sela na njega. Odmahnula sam glavom. "Mislim da onda postoje dve osobe koje su savrsene."
   Izvio je obrvu. "Jel da?"
   Zaklimala sam glavom. "Mhm, nas dvoje."
   Privukao me je na grudi i snazno me zagrlio. "Jesmo, mila moja."
   Uvukla sam prste u maljice na njegovim grudima i igrala se sa njima. Culi smo da se ulazna vrata otvaraju. "Mislim da je stric stigao.", promrmljala sam bez ocigledne namere da ustanem sa njega.
   "Odeca nam je tamo.", promrmljao je.
   Stric je pokucao na vrata. "Doneo sam vam odecu, evo je ispred vrata.", progundjao je.
   "Hoces li sići sa mene da nam je donesem?", Vuk me je nezno upitao.
   Uzdahnula sam i prevrnula se sa njega. "Najradije bih ceo dan ostala na tebi.", mrgodno sam rekla.
   Zacerekao se. "Samo toliko?", lukavo je upitao dok je otvarao vrata i uzimao nasu odecu.
   Dosao je do mene i nezno sakom presao po mom telu. "Mnogo vise od toga.", prosaputala sam.
   "Obuci se, mila moja, vec gubim razum dok te gledam tako golu."
   Nasmejala sam se, skocila i jako ga zagrlila. "Najbolji si."
   Slatko me poljubio u rame. "Ti si najbolja. Hajde sad, oblaci tu lepu guzu."
   Uzela sam gacice, ali mi ih je oteo iz ruke. "Treba da se obucem.", rekla sam smejuci se.
    "Trazila si majici, dobila si je. Ja hocu njih.", rekao je i nacerio se.
   Smejala sam se kao luda dok sam se oblacila. "Kako ces se go vratiti?"
   "Poneo sam majicu, malena. Hajde, ceka nas Miroslav.", promrmljao je i naglo me podigao u narucje.
   Smejala sam se kao blesava. "Meni si prelep takav bez majice. Ne moras je odmah ni oblaciti.", umiljato sam zaprela.
   Slatko se nasmejao i jos sladje me poljubio. "Necu, mila moja."
   Izasli smo iz sobe i usli u dnevni boravak. "Dobar dan, Miroslave.", Vuk je promrmljao.
   Stric je klimnuo. "Dobar dan, Vuce."
   Prevrnula sam ocima. "Daj ne ponasajte se ko dve budale.", zarezala sam.
   "Miroslave, dugujem ti izvinjenje. Poneo sam se..."
   Stric je odmahnuo glavom. "Ne dugujes, Vuce. Jebi se, mala je u pravu, ponasamo se kao budale."
   Vuk se nasmejao. "Da znas, jebote."

   "Spustaj me, hocu da nam sipam viski.", rekla sam cerekajuci se.

   Stric je odmahnuo. "Ja necu, treba tebe da vratim nazad."

   Vuk me je nezno spustio. "Meni sipaj.", promrmljao je i seo na kauc.

   "Striko, hajde samo jedan sa nama.", umiljato sam rekla.

   Nasmejao se i klimnuo glavom. "Hajde jedan. Jesi li bolje, mala?", zabrinuto je upitao.

   Siroko sam mu se nacerila. "Mnogo bolje. Vukovo prisustvo odlicno utice na mene."

   Dodala sam mu viski, uzela svoj i Vukov pa mu se uvukla u krila. Ovio je snaznu ruku oko mog struka i nezno me poljubio. "Hvala, mila moja."

   Zavukla sam glavu u njegov vrat i poljubila ga najsladje sto sam mogla. "Sve za tebe.", prosaputala sam.

   Stric je prevrnuo ocima. "Sve za tebe, Vuce. Daj, mala, uozbilji se.", progundjao je,

   Prasnula sam u smeh. "Najozbiljnija sam, striko. Za njega...", promrmljala sam i slegnula ramenima.

   Nasmesio se. "Znam, mala. Vuce, pricao sam sa malom i, znas, da mogu da vratim vreme..."

   "Znam, Miroslave. Ne mozemo to da uradimo i treba se pomiriti sa tim. Mozda smo obojica stariji od Srne, ali ponekad je stvarno pametnija od obojice.", progundjao je.

   Nasmejala sam se. "A jel da?"

   Klimnuo je. "Mhm, jesi, malena.", umiljato je rekao i zavukao svoju lepu glavu u moj vrat i nezno ga ljubio.

   "Smiri se, Vuce.", stric je zarezao.

   Prasnula sam u smeh. "Kako je Bojan, striko?"

   Nasmejao se. "Svakim danom sve vise lici na tebe, mala. Bandoglav i tvrdoglav.", rekao je smejuci se.

   Vuk ga je mrko pogledao. "Srna nije ni bandoglava ni tvrdoglava. Samo vi ne znate sa njom.", kurcio se. 

   Stric ga je mrko pogledao. "Bitno je da ti znas. Kad si tako pametan, pametnije bi ti bilo da joj kazes da pocne da jede. Pogledaj je, jebote.", progundjao je.
   Vuk se uozbiljio. "Miroslav je u pravu, malena. Sta se desava, jel te muci nesto?", nezno je upitao.
   Pocrvenela sam. "Ne muci me nista, Vuce. Samo..."
   "Nemoj, mila moja. Mene nemoj da lazes. Sta te muci?", ponovo je upitao.
   Slegnula sam ramenima. "Samo u poslednje vreme ne mogu da jedem, Vuce. Nekad i ne stignem.", prosaputala sam.
   Spustio je ruku na moj obraz i nezno ga milovao. "Moras, mila moja. Slusaj, svaki put si sve mrsavija, malena, a to mi se ne svidja. I nemoj tako da me gledas, ne mislim da nisi lepa, prelepa si, uvek, al mi se ne svidja jer to nije zdravo.", nezno je rekao.
   Klimnula sam glavom, spustila je na njegovo rame pa podigla pogled ka njegovim ocima. "Znam, u pravu si. Potrudicu se, obecavam.", umiljato sam rekla.
   Nasmesio se i spustio nezan poljubac na moje usne. "U redu, znam da hoces. Neces sikirati svog Vuka, jel da?", preo je.
   Stric je prasnuo u smeh. "Ti si totalno prolupao, Vuce. Sad cemo da vidimo koliko ce te poslusati, doneo sam nam rucak.", rekao je cerekajuci se.
   Nisam bila gladna, ali nisam htela ni da se stric smeje Vuku. "Naravno da hocu, umirem od gladi.", progundjala sam.
   Klimnuo je. "Odlicno onda.", rekao je, ustao i otisao je ka kuhinji.
   "Uopste nisam gladna.", zacvilela sam Vuku.
   Slatko se nasmejao. "Sad si rekla da jesi, mila moja.", nezno je rekao.
   Uvukla sam ruku u maljice na njegovim grudima. "Zato sto bi te zajebavao.", progundjala sam.
   Nasmesio mi se i slatko me poljubio. "Koliko mozes, mila moja. Slusaj me jos nesto, zelim malo da se smiris, kome smeta, neka cisti. Znam da je to tvoja obaveza, ali ne mora sve biti na svom mestu, razumes li me?", nezno je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Razumem, ali..."
   Namrsrio se. "Ali sta, malena?"
   Uzdahnula sam. "Vuce, ja ne mogu da se uklopim tamo. Nemam nikoga, i onda mi je to i net jedina zanimacija. A koliko vidim ako se ovako nastavi i bez neta cu ostati.", promrmljala sam.
   "Nije moje da se mesam, ali nemoj dozvoliti da te gazi. Niko.", tiho je rekao.
   Nasmesila sam mu se. "Necu, obecavam.", tiho sam rekla.
   Nezno je presao palcem po mom obrazu. "Tako treba, mila moja. Hajde, idemo tamo, Miroslav nas ceka.", promrmljao je, lagano me podigao sa sebe i poveo ka kuhinji.
   Sela sam izmedju njega i strica. "Sta imamo za jelo?", upitala sam i nacerila se.
   Stric je prasnuo u smeh. "A ti si gladna, mala?"
   Tvrdoglavo sam klimnula. "Mnogo, striko."
   Smejao se kao da je poludeo. "Ti si luda, mala. Ima rostilj." 

   Izneo je roštilj na sto, seo i poceli smo sa jelom. "Preukusno je.", promrmljala sam izmedju zalogaja. 

   "Pogodi odakle je." 

   "Iz." Kijeva"? ", zacicala sam. 

   Klimnuo je i zacerekao se. "Minja mi je doneo dole." 

   "Znala sam. Ne mogu nigde da ga ovako ispreku kao tamo." 

   Vuk se nasmejao. "Tu se slazemo." 

   Stric je prevrnuo ocima. "Zanima me gde se ne slazete.", progundjao je.
   Vuk mu se nacerio. "U svemu se slazemo, Miroslave."
   Stric je frknuo. "Kad si za sve u pravu.", podsmehnuo se.
   "To je zato sto sam jedini pametan i razuman muskarac u njenoj blizini.", nadmeno je rekao.
   Prasnula sam u smeh na stricev bledi pogled. "To je zato sto je ona luda, Vuce. I zato sto joj ti jos vise popustas od mene.", promumlao je.
   "Nije zato, vec zato sto jeste pametan i najbolji na svetu.", promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "I sto si ti bez majice?"
   Vuk se nacerio. "Treba da majicu dam Srni, a novu sam zaboravio da obucem.", promrmljao je.
   "Sad sam te podsetio, pa izvoli obuci se.", zarezao je,
   Pocrvenela sam. "Pusti ga da jede, striko. Posle ce.", tiho sam promrmljala sam.
   Prevrnuo je ocima. "Ti si blesava, mala. Kako su mi decica?"
   Nasmejala sam se. "Naporna, striko. Bezobrazna, tvrdoglava, nemoguca... Ali bi mi bilo dosadno da sedim u kuci bez njih."
   "Na nekoga me to podseca.", rekao je cerekajuci se.
   Isplazila sam mu se. "Ja sam bila najbolje dete na svetu."
   Vristao je od smeha. "Jesi, mala, zato samo morao da te branim od majke stalno.", grcao je.
   Vuk ga je mrko pogledao. "Tebi je bilo mnogo tesko u picku materinu.", progundjao je.
   "Nije, Vuce. To je moje dete.", tiho je rekao.
   Presli smo u dnevni boravak i posedali. Sedela sam u Vukovim krilima, smejali smo se i pricali dok sam se ja igrala sa Vukovim maljicama na grudima. Cvrsto me je drzaop uz sebe , nezno prelazio rukom po mojoj ruci i malo malo isto tako nezno ljubio. "Vreme je da krenemo, mala.", stric je tiho rekao.
   Zacvilela sam. "Jos malo, striko, molim te."
   Uzdahnuo je. "Ne mozemo, mala.", tiho je rekao.
   Molecivo sam pogledala u Vuka. "Ostavi nas nasamo na dva minuta, Miroslave.", tiho je rekao. Stric je klimnuo i izasao iz sobe. "Slusaj me, mila moja. Znas da bih i ja voleo da ostanes sa mnom, makar jos malo, ali uskoro ce doci po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "U redu, Vuce. Izvini, ponasam se kao idiot.", prosaputala sam.
   Odmahnuo je glavom. "Ne ponasas se, malena. Nemoj da mi se izvinjavas, znas da volim to sto zelis da ostanes uz mene."
   Jako sam ga zagrlila. "Ti si najbolji muskarac na svetu.", prosaputala sam.
   "Nisam, ali drago mi je sto ti nikako to da shvatis. Volim te, mila moja.", prosaputao je.
   Nasmesila sam se, "I ja tebe volim, lepotane. Vise od same sebe.", prosaputala sam.
   Nezno me je povukao za kosu i jos neznije me poljubio. "Znam, mila moja. Hajde, ne zelim da te zateknu ovde kada dodju po mene.", prosaputao je.
   Klimnula sam. "Razumem, lepotane.", prosaputala sam i krenula da ustanem iz njegovih krila.
   "Jebi ga, malena.", prosaputao je, zadrzao me i zdrobio mi usne u ocajnickoj potrebi.
   Uzvracala sam mu, povlacila ga za kosu i izvijala se ka njegovoj ruci koja je lutala mojim telom. Jezici su nam plesali, zaplitali se dok smo sve vise gubili kontrolu. Osetila sam njegovu ruku ispod svoje majice, malo ga pogurala i legla preko njega kada se spustio na kauc. "Mala, moramo krenuti.", stric je promucao na vratima.
   Podigla sam usne sa Vukovih i zabila glavu u njegov vrat. Mislila sam da cu umreti od sramote. Lagano se podigao sa mnom u narucju i poneo me ka hodniku. Stezao me je uz sebe, jako, najace. "Pogledaj me.", promuklo je prosaputao na mom uvu.
   Podigla sam glavu i pogledala ga. Te oci, te prelepe oci... "Volim te.", promucala sam.
   Nasmesio se. "Volim te, mila moja. Budi dobra, hoces?", tiho je upitao.
   Klimnula sam glavom. "Obecavam. I ti isto."
   Nezno me poljubio. "Obecavam, malena." Nezno me je pomazio po obrazu, lagano me spustio dole i ponovo me pogledao. "Ako budes mrsavija sledeci put kad se vidimo, nalupacu te.", tiho je promrmljao. Izvila sam obravu. Nasmejao se i odmahnuo glavom, pa me snazno zagrlio. "Nema nista od toga, ludaco moja.", tiho se cerekao.
   Poljubila sam ga u grudi. "Hej, donesi mi moju majicu."
   Poljubio me u teme, nezno me odvojio od sebe i otrcao u dnevni boravak. Izbegavala sam stricev pogled, pa sam ga pogledala ispod oka. Videla sam da i on izbegava moja i jedva sam se suzdrzala da ne prasnem u smeh. "Evo, mila moje.", nezno je rekao i dao mi majicu.
   Podigla sam se na prste i nezno ga poljubila. "Zvaces me veceras?"
   Klimnuo je. "Hocu. Hajde, brisi sada.", bolno je rekao.
   Jos jednom sam ga poljubila i izasla za stricem iz stana.